Pred velikim brojem vernika, u Hramu Svetih Kozme i Damjana večeras je održan tradicionalni Božićni koncert koji su priredile pevačke grupe Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.
Božić, kao jedan od najvećih hrišćanskih praznika zauzima posebno mesto u srcima našeg naroda, rekla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća koja je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala događaju.
– Božić okuplja porodicu i neguje ono što je najkvalitetnije – zajedništvo i ljubav. Običaji u toku proslave vraćaju nas našim korenima, na taj način negujemo tradiciju i kulturu i stvaramo uspomene za našu decu. Večeras ovde osećamo duh pravoslavlja i, zahvaljujući članovima „Gusala“, na najlepši način idemo u susret Božiću – istakla je Marijana Mirkov.
Obrativši se prisutnima, i čestitajući predstojeći praznik, protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, rekao je da je smisao običaja da, koliko god je to moguće, živimo sa njima.
– Naša dužnost kao sveštenika je da ukažemo, a poslušaće oni koji hoće. Puno ljudi danas zna običaje, oni su vrednost našeg naroda, ali malo nas živi sa njima. Čuo sam mnogo pesmica za korinđanje, nekome je simpatično i smešno, ali nekome su one i skrnave za Badnje veče. Po starim običajima, kada su deca dolazila da korinđaju, domaćin bi ih prvo pitao „Znate li Roždestvo“. Roždestvo je božićna pesma koja opevava rođenje Hristovo, radost Bogorodice koja je rodila Bogomladenca Hrista. Želim vam da što više živimo sa tim običajima i zato vas molim da obožite sve što radite. Kakav god da je običaj, on mora čoveka da približava Bogu. Nema čoveka bez slabosti, ali kada se približi Bogu, u njega se nikada neće razočarati – rekao je protojerej Petrović.
Igor Popov, glavni umetnički rukovodilac ADZNM „Gusle“, podsetio je da Društvo u ovom hramu nastupa već peti put, ovoga puta sa tri pevačke grupe i jednim muškim duetom.
– Naša izvođačka ženska pevačka grupa jedna je od najboljih u Srbiji. Malo je grupa koje imaju tako širok repertoar – one pevaju i stare, tradicionalne srpske božićne pesme, i duhovnu, crkvenu muziku – naveo je Popov. – Našim pevačkim grupama ovo je omiljeno mesto za nastup u gradu, pre svega zbog odlične akustike, ali i zbog osećaja i energije u ovom hramu, što je neprocenjivo.
Izuzetan nastup svih članova pevačkih grupa u posebnoj atmosferi Hrama uveo je sve prisutne u najveći hrišćanski praznik koji se proslavlja u utorak. U ponedeljak, na Badnji dan, od 15 sati u ovom, kao i u ostalim pravoslavnim hramovima, unosiće se badnjaci koji će, posle čina osveštavanja, biti deljeni vernicima. Božićno jutrenje počeće u 7 sati. Od 9 sati služiće se Sveta liturgija, posle koje će se lomiti božićna česnica.
S. V. O.
Milanka, koja se, kako kaže, bavi prodajom cveća, pripremila je simbolično ukrašene badnjake.
Na pijaci je danas bila i Bosa, koja kaže da dolazi samo dva puta godišnje, kada prodaje Ivanjske venčiće i badnjake. Na ovoj tezgi badnjaci su, takođe, 150 dinara, 250 dinara je pola kilograma oraha u ljusci, žito je 100 dinara, a žito u saksiji ukrašenoj malim badnjakom – 150 dinara. Bosa je napravila i zanimljivu božićnu korpicu koja košta 500 dinara.
Pored badnjaka i žita, posebne aranžmane sa svim simbolima Badnjeg dana i Božića pronašli smo kod Borislave.
Prema hrišćanskoj simbolici, badnjak predstavlja hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.
Iako se misli da je kult badnjaka autentično slovenski, on je raširen svuda po Evropi. Srbi i Rusini lože badnjak. Rusi i Bugari lože jelku, a nekada su ložili hrast. U Vojvodini i Hrvatskoj Srbi unose badnjak u kuću.
