Пред великим бројем верника, у Храму Светих Козме и Дамјана вечерас је одржан традиционални Божићни концерт који су приредиле певачке групе Академског друштва за неговање музике „Гусле“.
Божић, као један од највећих хришћанских празника заузима посебно место у срцима нашег народа, рекла је Маријана Мирков, чланица Градског већа која је, у име локалне самоуправе, присуствовала догађају.
– Божић окупља породицу и негује оно што је најквалитетније – заједништво и љубав. Обичаји у току прославе враћају нас нашим коренима, на тај начин негујемо традицију и културу и стварамо успомене за нашу децу. Вечерас овде осећамо дух православља и, захваљујући члановима „Гусала“, на најлепши начин идемо у сусрет Божићу – истакла је Маријана Мирков.
Обративши се присутнима, и честитајући предстојећи празник, протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, рекао је да је смисао обичаја да, колико год је то могуће, живимо са њима.
– Наша дужност као свештеника је да укажемо, а послушаће они који хоће. Пуно људи данас зна обичаје, они су вредност нашег народа, али мало нас живи са њима. Чуо сам много песмица за коринђање, некоме је симпатично и смешно, али некоме су оне и скрнаве за Бадње вече. По старим обичајима, када су деца долазила да коринђају, домаћин би их прво питао „Знате ли Рождество“. Рождество је божићна песма која опевава рођење Христово, радост Богородице која је родила Богомладенца Христа. Желим вам да што више живимо са тим обичајима и зато вас молим да обожите све што радите. Какав год да је обичај, он мора човека да приближава Богу. Нема човека без слабости, али када се приближи Богу, у њега се никада неће разочарати – рекао је протојереј Петровић.
Игор Попов, главни уметнички руководилац АДЗНМ „Гусле“, подсетио је да Друштво у овом храму наступа већ пети пут, овога пута са три певачке групе и једним мушким дуетом.
– Наша извођачка женска певачка група једна је од најбољих у Србији. Мало је група које имају тако широк репертоар – оне певају и старе, традиционалне српске божићне песме, и духовну, црквену музику – навео је Попов. – Нашим певачким групама ово је омиљено место за наступ у граду, пре свега због одличне акустике, али и због осећаја и енергије у овом храму, што је непроцењиво.
Изузетан наступ свих чланова певачких група у посебној атмосфери Храма увео је све присутне у највећи хришћански празник који се прославља у уторак. У понедељак, на Бадњи дан, од 15 сати у овом, као и у осталим православним храмовима, уносиће се бадњаци који ће, после чина освештавања, бити дељени верницима. Божићно јутрење почеће у 7 сати. Од 9 сати служиће се Света литургија, после које ће се ломити божићна чесница.
С. В. О.
Миланка, која се, како каже, бави продајом цвећа, припремила је симболично украшене бадњаке.
На пијаци је данас била и Боса, која каже да долази само два пута годишње, када продаје Ивањске венчиће и бадњаке. На овој тезги бадњаци су, такође, 150 динара, 250 динара је пола килограма ораха у љусци, жито је 100 динара, а жито у саксији украшеној малим бадњаком – 150 динара. Боса је направила и занимљиву божићну корпицу која кошта 500 динара.
Поред бадњака и жита, посебне аранжмане са свим симболима Бадњег дана и Божића пронашли смо код Бориславе.
Према хришћанској симболици, бадњак представља храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.
Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст. У Војводини и Хрватској Срби уносе бадњак у кућу.
