Učenica trećeg razreda Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Tisa Felbab, ostvarila je značajan književni uspeh osvajanjem petog mesta na regionalnom konkursu „Najbolja kratka priča Pirota 2026“. Njena priča „Jezero“ uvrštena je u zbirku najuspešnijih radova, u konkurenciji od više od 700 priča pristiglih iz celog regiona.
Do vesti o uspehu Tisa je došla na neobičan način.
-Saznala sam slučajno jer je stigao papir iz pošte kao da je bio pokušaj dostave paketa. Pošto ništa nisam poručila, mama i ja smo pokušale da otkrijemo odakle pošiljka stiže. Kada smo videle da je iz Pirota, bile smo još više zbunjene jer nemamo nikakve veze sa tim gradom. Onda smo se setile konkursa – ispričala je Tisa.
Zvanično obaveštenje nije dobila ni telefonom ni mejlom, pa je informaciju potražila na društvenim mrežama.
-Pogledala sam Instagram profil Doma kulture Pirot i videla da su još 14. februara objavili listu nagrađenih radova, među kojima je bio i moj. Osvojila sam peto mesto i priča je uvrštena u zbirku. Sam način na koji sam saznala bio je veoma smešan, ali mi je bilo izuzetno drago.
Uspeh u snažnoj konkurenciji za nju predstavlja važan podstrek.
-Mnogo mi znači jer mi je to velika motivacija da nastavim da pišem, ali i da pisanju pristupim na ozbiljniji način. Ovo mi pokazuje da u mom radu postoji nešto objektivno kvalitetno što stručnjaci prepoznaju – podelila je sa nama mlada Gimnazijalka.
Iako je konkurs bio otvoren za sve, ishod nije očekivala.
-Najiskrenije, nisam mislila da ću osvojiti nagradu. Konkurencija je bila jaka tako da sam se baš prijatno iznenadila – istakla je Tisa.
Nagrađena priča „Jezero“ oslanja se na simboliku vode.
-Priča koristi motiv vode kao metaforu za različite vrste ljudi, ali i način gledanja na postojanje. Mi se od samog začeća nalazimo u vodi i ona utiče na nas tokom celog života. Velika inspiracija bila mi je i jedna epizoda serije „Bodžak Horsmen“ koja takođe ima tematiku jezera – objasnila je sagovornica.
Ideja se dugo razvijala, ali je sam tekst nastao brzo.
-Trebalo je vremena da dođem do ideje, ali kada sam napisala prvu rečenicu, trebalo mi je samo dva sata da završim priču. Napisala sam je za svoju dušu i nisam planirala da je šaljem na takmičenja. Ali kada sam videla konkurs, odlučila sam da pokušam jer ništa ne gubim – izjavila je Tisa.
Ova mlada gimnazijalka se pisanjem bavi godinama.
-U petom razredu sam pisala književne kritike za dečje knjige u okviru konkursa izdavačke kuće „Laguna“. To sam radila do kraja osmog razreda, a zatim prešla na kratke priče. Prvu priču koju sam ozbiljno shvatila poslala sam na konkurs povodom Dana škole i stogodišnjice smrti Dušana Vasiljeva. Osvojila sam prvu nagradu i od tada redovno pišem i šaljem radove.
Priče sa elementima iz svog ličnog života, kako kaže, ređe šalje na konkurse.
-Nekad ubacim u priču lična iskustva, ali te priče uglavnom zadržim za sebe. Ono što je na neki način odsečeno od mene, šaljem na konkurse — što je i slučaj sa pričom „Jezero“.
Inspiraciju ne vezuje za jednog autora, a najbliža joj je forma kratke priče.
-Uzimam delove stila koji mi se dopadaju iz svake knjige koju pročitam i integrišem ih u svoj izraz. Romani su mi za sada preveliki zalogaj. Pesme sam pokušala da pišem nekoliko puta, ali mi to deluje kao potpuno drugi svet. Roman bih volela da napišem u budućnosti, kada budem sigurnija u sebe i kada budem imala pravu ideju – kazala je sagovornica.
Tisa već razmišlja o novim tekstovima.
-Imam ideje za buduće priče i trudim se da pišem što više — da bih razvijala dar, ali i kao način da procesuiram osećanja. Pisanje je nešto čime ću se sigurno baviti, iako, najverovatnije, uz neki redovan posao – odlučna je ova talentovana Kikinđanka.
Podrška porodice i prijatelja, za nju, ima najveću težinu.
-Znači mi mnogo podrška porodice i prijatelja. Uvek mogu da računam na konstruktivnu kritiku koja mi pomaže da napredujem. Pohvale i sugestije moje majke i profesorke srpskog jezika imaju veću težinu od onih sa konkursa – kazala je ova mlada spisateljica.
T. D.
