најчитанији портал Севернобанатског округа
Народна библиотека „Јован Поповић“ обележава Међународни дан жена посебном погодности за суграђанке. Све припаднице женског пола могу остварити бесплатан упис у библиотеку 9. и 10. марта.
Акција је организована поводом 8. марта, с циљем да се подстакне читање и омогући лакши приступ књигама и културним садржајима.
Т. Д.
У музеју ТЕРА у суботу, са почетком у 14 часова, биће отворена изложба антиномијских асамблажа „Геометрија светлости“ аутора Душана Тодоровића, чиме ће уједно бити обележен и почетак нове излагачке сезоне у овој установи.
Душан Тодоровић рођен је 1945. године у Крагујевцу. Дипломирао је 1972. године на Академији за ликовне уметности у Београду, на одсеку за сликарство у класи професора Ђорђа Бошана, а магистрирао 1974. године на истој академији. Током дугогодишње каријере био је асистент, доцент, ванредни и редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, а од 2004. до 2009. године обављао је и функцију декана.
Имао је више од 40 самосталних изложби у градовима широм некадашње Југославије, а излагао је и у бројним европским и светским центрима, укључујући Париз, Лондон, Будимпешту и Берлин. Оснивач је прве међународне уметничке колоније рециклажне и еколошке уметности „Светионик“ у Бегечу, као и члан више уметничких удружења.
Према тексту историчарке уметности Верице Немет, Тодоровићев рад „пулсира између светлости и таме, између материјалног и виртуелног, између рационалног и интуитивног“, а кроз лумино и видео-инсталације, колаже и амбијентално сликарство „светлост се јавља као знак живота, сведочанство постојања и позив на буђење унутрашње свести“.
Изложба „Геометрија светлости“ у салону музеја ТЕРА представља прилику да публика сагледа вишедеценијско истраживање простора проширених медија и однос светлости, материје и духа у савременој уметности.
Т. Д.
Ретроспективна изложба слика Браце Азарића отворена је јуче у Народној скупштини Републике Србије. Поставка обухвата 26 радова насталих током пет деценија стваралаштва и представља пресек његовог уметничког пута — од реализма до апстракције.
Азарић каже да му је излагање у здању парламента посебно значајно због самог амбијента.
-Раније сам већ излагао у Београду — у Скадарлији, Дому војске, галеријама, „Божидарцу”— али ово ми је можда и најдраже излагање због самог простора Скупштине. То је јако леп простор, све је у мермеру – наводи уметник.
Поставка чини 26 слика из различитих фаза његовог рада, укључујући и три апстрактна дела. Радови су бирани тако да представе континуитет стваралаштва. Централну идеју изложбе описује као „борбу за душу“.
-Сликар даје део своје душе делу, а она се преноси на онога ко слику посматра. Праву уметност и лаик може да разуме и осети – истиче Азарић.
Уметник је поделио са публиком у Београду и своју забринутост по питању стања у друштву.
-Влада једно ништавило. Можда је то и циљ – да човек изгуби душу. Вештачка интелигенција улази у све поре друштва па и у уметност. Она може да буде паметнија од човека, али нема душу. Вештачка интелигенција направи прелепу слику али она је мртва, нема душе: када погледаш у слику направљену на тај начин, нема осећаја присности. Права уметност има моћ да човеку сачува душу – каже Азарић
Изложбу је отворио историчар уметности Здравко Вучевић, дугогодишњи кустос Музеја савремене уметности. Академска сликарка и песникиња Наташа Радосављевић Нара говорила је своју поезију, док се аутор обратио публици и рецитовао стихове Јована Дучића.
Након Београда, изложба ће почетком априла бити представљена у Центру за културу у Смедереву. Планирана су и гостовања на СПЕНС-у у Новом Саду и у музеју у Руми.
Азарић себе сврстава у апстрактни експресионизам и сматра да уметност има суштинску улогу у друштву.
Заједно са колегама сликарима, Браца Азарић ће сутра у Галерији “Здравко Мандић” у Новим Козарцима уприличити изложбу посвећену дамама са почетком у 19 часова.
Т. Д.
Кикинда је и ове године имала запажене резултате на Националној географској олимпијади, а шесторо ученика изборило се за пласман на републички ниво такмичења. Успех доноси и прилику за пласман на Европску географску олимпијаду. Такмичење је одржано у недељу на Географском факултету Универзитета у Београду у Земуну.
Град су представљали ученици три основне школе — „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“ и „Вук Караџић“. На регионалном нивоу такмичили су се Филип Родић, ученик седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Јана Ињац, ученица осмог разреда ОШ „Вук Караџић“, као и једанаесторо ученика ОШ „Свети Сава“.
Међу такмичарима из ОШ „Свети Сава“ били су седмаци Никола Родић, Стефан Ступар, Вукашин Илић и Урош Вујадинов, као и осмаци Вања Дербакова, Уна Угрешић, Николина Пилиповић, Вукашин Ћирић, Лука Баба, Вук Матијевић и Никола Томић.
Пласман на републички ниво изборили су Јана Ињац, Филип Родић, Никола Томић, Вукашин Ћирић, Вукашин Илић и Стефан Ступар.
Такмичење обухвата проверу теоријског знања и практичну примену географије, укључујући сналажење у простору и решавање задатака ван оквира школског градива.
Ментори ученицима су Александра Остојић, Наташа Шуљан и Мирослав Грујић.
Т. Д.
Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ данас продају своје рукотворине на тргу испред Културног центра, у периоду од 10 до 13 часова. Суграђани могу да купе производе по симболичним ценама и тако подрже њихов рад.
-Прикупљена средства биће уложена у активности корисника како би поново учествовали у јавним програмима, као и у одласцима у биоскоп, на екскурзије и дружења. Акција представља један од начина њихове интеграције у друштво, са циљем јачања самопоуздања и осећаја корисности – изјавила је Милица Ристић, радни терапеут и стручни сарадник у Центру „Наша кућа“.
Иначе, Центар је основао Град Кикинда ради унапређења квалитета живота особа са различитим сензорним, менталним и другим сметњама и инвалидитетима, као и њиховог што већег осамостаљивања кроз практичан живот.
Т. Д.
Вече љубави, поезије и музике, које је Кикинђанкама поклонио Културни центар, протекло је у снажној емоцији, испуњено песмом, лепим стиховима и музиком која је дисала заједно са публиком. Посетиоци су уживали и без даха слушали стихове изнете са много осећања и вештине, у атмосфери топлине и блискости. Посебно изненађење вечери био је наступ кикиндске песникиње Снежане Томин, која је говорила две своје песме.
-Наш основни задатак је да за људе учинимо нешто лепо, да посетиоци однесу лепо осећање кући, да им измамимо осмех на лице – поручили су уметници.
Зденка Трифунагић истакла је да је најважније оно што публика понесе у себи.
-Желимо да пренесемо емоцију коју ми сами проживљавамо. То је једино што остаје. Ми ћемо нестати, људи ће заборавити речи које смо изговорили, али емоција ће остати. Неће заборавити како су се осећали слушајући поезију коју смо припремили.“
Говорећи о снази љубавне поезије, додала је:
-Ми правимо програме тако да сваког бар нека песма дотакне. За неког је то љубав остварена, за неког неостварена, или која је била па је из неког разлога прекинута. Некад је то љубав према деци, животу или природи. Емоција која се преживи, њу је најлепше и најтеже извести.
На питање шта је за њу љубав, Зденка је одговорила кратко.
-Живот. То је оно што живимо: доброта и љубав. Да заборавимо овај сурови свет, тежак живот. Ако га проживимо кроз љубав, онда све постаје лакше.
Ервин Газдаг подсетио је како је почела њихова уметничка прича.
-Нема случајног у животу. Стицајем околности и Зденка и ја смо били позвани на једну модну ревију. Ја сам ишао да говорим поезију, она је била у балској хаљини. Чуо сам жену како говори поезију, њен осмех био је нешто најлепше што сам икада видео. Са пријатељима сам тада организовао вечери поезије и позвали смо је да буде део наше групе. После неког времена, остали смо само двоје и већ четири године наступамо на оваквим вечерима, кабареима. Обилазимо Војводину, наступали смо и у Београду.
Ервин је објаснио да је свако њихово извођење различито, као и да су за кикиндску публику припремили избор савремене српске поезије.
-Говорили смо савремену љубавну поезију. Осми март је близу, тако да је природно да је тема била љубав према жени, уз пратњу Ивана на акустичној гитари и усној хармоници.
Музичар Иван Лешчешен истакао је снагу споја речи и тона.
-Људима не можеш подваљивати емоцију: или је осетиш или не. Зато мора бити искрено. Леп је склад: топли и нежни стихови изговорени на леп начин и музика. Тако настаје хармонија.
А ту хармонију, публика је могла и да види и да осети током програма који је трајао нешто више од сат времена. Склад и љубав између Зденке Трифунагић и Ервина Газдага били су очигледни у сваком изговореном стиху. На самом крају, публика је заједно са извођачима певала — уз ауторске, али и познате песме домаћих аутора, које је музички обојио Иван Лешчешен.
Т. Д.
Одлука да напусти родни град и школску годину проведе у иностранству за Иву Племић, гимназијалку из Кикинде, била је, како сама каже, „једна од најважнијих и најхрабријих одлука у животу“. Захваљујући програму интеркултуралне размене организације АФС, она од септембра 2025. године живи у Француској, у предграђу Лиона, где похађа гимназију и стиче искуства која, како истиче, мењају њен поглед на свет.
-Рођена сам и одрасла у малом граду, што ме је одувек подстицало да упознам више света и изађем из своје зоне комфора – каже Ива за наш лист. Француску је изабрала због културе, историје и језика, али и због породице која тамо живи. Припреме за размену трајале су месецима, али, како каже, „ништа не може у потпуности да припреми човека за живот у другој земљи“.
Почетак боравка био је испуњен узбуђењем и новинама, али временом су се јавили изазови.
-Како време пролази, постаје све теже због удаљености од породице, пријатеља и менталитета уз који сам одрасла – наводи она. Француски менталитет описује као дистанциранији, а културне разлике приметне су и у исхрани.
-Једе се мање меса него код нас, али су десерти заиста одлични – додаје.
Најемотивнији тренутак до сада био је током божићних празника.
-Провођење празника са породицом, али не са својом, било је веома тешко – признаје Ива. За празничном трпезом окусила је и традиционалне специјалитете, попут пужева и живих шкољки, што описује као искуство које неће заборавити.
Живот у француској породици дао јој је својеврстан осећај припадности. Посебно се зближила са „хост“ мајком Жули и њеном децом, са којима дели радозналост према другим културама. Заједничко учење клавира постало је симбол нових веза и топлине.
-Тај заједнички тренутак музике пружио ми је осећај припадности и нову вештину коју ћу понети са собом – каже она.
Ива похађа гимназију „Кондорсе“ у Сен Присту, где јој велику подршку пружа разредни старешина и професорка француског језика Едит Англеро. Уз њену помоћ брзо је напредовала у језику и прилагођавању новом школском систему, који се значајно разликује од српског.
-Школски дан траје и до десет сати, а ученици имају индивидуалне распореде и мало времена за дружење током недеље – објашњава Ива.
Упркос томе, стекла је блиске пријатељице које јој помажу у учењу и свакодневици. Неке од њих су почеле да уче српски језик, док она све сигурније говори француски.
-За пет месеци научила сам да готово у потпуности користим француски у свакодневној комуникацији – истиче са поносом.
Поред наставе, укључила се у драмску секцију школе. Иако је на почетку добила значајну улогу, због обавеза је наставила рад иза сцене, бавећи се костимографијом, сценографијом и израдом постера. То искуство помогло јој је да се осети корисно и укључено у школски живот.
Размена је донела и нову свест о сопственом идентитету.
-Схватила сам да не само да ја упознајем Француску, већ и Француској представљам Србију – наглашава она, додајући да је упознала вршњаке из бројних земаља и изградила пријатељства која премашују границе.
Иако је Француска развијена земља, поједини аспекти друштва били су јој изненађујући. У школама, на пример, није дозвољено истицање верских обележја, па не може да носи крстић на ланчићу. Та правила су јој у почетку била тешка за разумевање, али су део система на који се прилагодила.
Живот далеко од куће, каже, значајно је допринео њеном сазревању.
-Учи ме да будем зрелија, самосталнија и да се снађем у непознатом – дели са нама Ива. Подршка породице и пријатеља из Србије даје јој снагу да истраје и из искуства изађе јача.
Размена у Француској није увек лака, али је, како поручује, непроцењиво искуство.
-Препоручила бих годину на размени свакоме ко се боји – ко се боји да упозна себе или верује да је свет већи од онога што нам је до сада приказано – поручује Ива.
У Француску је стигла 5. септембра 2025. године, а повратак у Србију планира почетком летњег распуста. До тада, ова храбра Кикинђанка наставља да гради мостове између култура — и да свет гледа ширим, отворенијим очима.
Т. Д.
Уочи 8. марта, Кикинђане очекује још један Мартовски базар локалних произвођача, који ће бити одржан у суботу, 7. марта, на Градском тргу од 10 до 16 часова.
Туристичка организација Кикинде и овога пута окупиће бројне домаће произвођаче и креативце, а посетиоци ће имати прилику да пронађу јединствене поклоне за Дан жена, али и да уживају у разноврсној понуди рукотворина, украса, слаткиша и домаћих производа.
Како истиче Јасмина Орашанин, директорица Туристичке организације, базари имају за циљ да подрже локалне ствараоце и произвођаче.
-Сваког месеца организујемо базаре који су намењени пре свега нашим локалним произвођачима, како би добили прилику да представе своје производе и радове, а са друге стране да Кикинђанима понудимо нешто другачији избор производа – истиче Орашанин.
Овогодишњи мартовски базар посебно је посвећен 8. марту – Међународном дану жена, па ће и понуда бити у духу овог празника. Поред тематских поклона за даме, посетиоце очекује и стандардна понуда домаћих производа и креативних рукотворина.
Посебан разлог за задовољство организатора је рекордан број учесника, јер ће се на базару представити чак 51 излагач.
Мартовски базар биће прилика да грађани, у пријатној атмосфери на градском тргу, подрже вредне руке локалних произвођача и пронађу оригиналне поклоне за даме које их инспиришу.
Т. Д.
У Културном центру данас је почела градска смотра рецитатора „Песниче народа мог“, једна од најдуговечнијих манифестација посвећених поезији у Србији, која се ове године одржава 56. пут.
Према речима члана жирија, Марије Танацков, интересовање деце за ову манифестацију не јењава.
-Сваке године очекујемо много, а много и добијемо. Прелепо је што се смотра редовно одржава и што имамо овако велики број деце која учествују. Само данас, у групи нижих разреда имамо 74 учесника. Рецитовање је неговање нашег језика и идентитета, јер без језика идентитет једног народа не може постојати – истакла је Танацков.
Она је додала и да се на сцени види и велики труд учитеља и наставника који децу подстичу да заволе поезију.
Чланица жирија Снежана Томин наглашава да се таленат код деце може препознати већ у најранијем узрасту.
-Правилан изговор и дикција су кључни фактори који код мене одлучују пролазак. Важно је да дете буде сигурно у себе, опуштено и да доживи песму, да она постане део њега. То су мала деца, али се квалитет види – таленат се увек препознаје – рекла је Томин.
Глумац Славољуб Матић, на самом почетку такмичења, охрабрио је све учеснике, поручивши да су већ победници самим тим што су се усудили да стану пред публику.
-Што се нас тиче, ви сте сви већ победили само тиме што сте овде. Од свих ђака у Кикинди, ви сте имали храбрости да дођете и покажете шта знате – поручио је Матић.
Међу најмлађим учесницима је и седмогодишња Миа Вељковић, ученица првог разреда ОШ „Јован Поповић“, која је припремила песму „Заробљени лептир“ Наде Адамовић.
-Припрема ми није била тешка, спремала сам се око недељу дана. Имам трему али сам и веома узбуђена – рекла је Миа.
Њена школска другарица Мика Куга, ученица другог разреда, одлучила се за песму „Крила“ Мирослава Антића.
-Припремала сам се неколико недеља. Ово ми није први наступ и веома сам узбуђена. Најтеже ми је било да научим да не прогутам нека слова, али сам се много трудила“, каже Мика.
Кикинда је, иначе, позната по добрим рецитаторима који често стижу до највишег ранга такмичења. Тако су 2011. године кикиндски рецитатори били победници републичке смотре, а прошле године Лена Давидовић пласирала се до републичког нивоа.
Од 4. до 6. марта више од стотину ученика основних и средњих школа из Кикинде надметаће се у казивању стихова, а најбољи ће се пласирати на зонску смотру која ће бити одржана 14. марта у Чоки.
Данас наступају ученици од првог до четвртог разреда основних школа и у овој категорији је највише учесника. Другог дана своје умеће показаће рецитатори од петог до осмог разреда, којих је пријављено 18, док је трећи дан резервисан за средњошколце, у чијој конкуренцији је 13 учесника.
У жирију су Марија Танацков, књижевни критичар, Гизела Кекењ, некадашња рецитаторка и глумица, Снежана Томин, песникиња и потпредседница књижевног клуба „Душко Трифуновић“, и Славољуб Матић, глумац Народног позоришта.
Т. Д.
У Основној школи „Мора Карољ“ у Сајану одржано је уметничко дружење са песником и глумцем Веселином Мандарином, у организацији наставнице српског као нематерњег језика Јелене Кнежевић. Догађају је присуствовало 20 ученика од првог до осмог разреда, а циљ сусрета био је да се деци приближи стваралачки процес и покаже како настаје поезија.
Како истиче Јелена Кнежевић, идеја о сарадњи родила се пре неколико година.
-Идеја о овој радионици настала је када смо се Веселин и ја упознали. Ја сам још раније чула за њега као песника и читала његове песме и заиста сам се одушевила. Нисам могла да верујем да неко тако млад пише тако добру поезију – наводи наставница.
Њена намера била је да ученицима покаже да је поезија нешто што се рађа у човеку још у детињству.
-Веселин је почео да пише као дете. Хтела сам да моји ученици чују из прве руке како уметност настаје у том узрасту, као и да им приближим то што уче у школи: да знају како настаје песма, из којих емоција се рађа – објашњава Кнежевић.
Радионица је започела читањем прве песме коју је Мандарин написао са десет година. Ученици су имали задатак да запамте одређене речи из песме, а затим су на основу њих стварали сопствене стихове.
-Деца су била баш заинтересована, имала су лепе идеје и радо су учествовали. Било је јако лепо. Песник је био задовољан, са њим су лепо сарађивали – истиче наставница.
Током сусрета разговарало се и о глуми, будући да је Мандарин и глумац, као и о томе како се његов приступ стваралаштву мењао од детињства до одраслог доба. Главна порука, како наглашава Кнежевић, била је да „поезија и уметност долазе из емоције, из расположења. Поезија је огледало душе“.
Посебан акценат стављен је на слободу изражавања.
-Није битно ако састав није за пет, битно је да је проистекао из њихове душе, да је искрен. У сваком детету постоји неки таленат, само је битно препознати га и неговати га – наводи наставница.
Говорећи о значају оваквих сусрета у мањим срединама, Кнежевић истиче да уметници на свет гледају другачије и да деца кроз директан контакт могу да увиде да је „осећање то које покреће човека и свет“.
Према њеним речима, сарадња са Веселином Мандарином неће се завршити на овом догађају.
-Идеја постоји, сарадња ће се свакако наставити. Постоји иницијатива и воља, што је најважније – поручила је Кнежевић.
За крај, наставница шаље јасну поруку ученицима:
-Није срамота читати. Треба радити на себи, осећати, уживати у сваком дану, јер у сваком дану може да се роди песма“.
Т. Д.
