najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ obeležava Međunarodni dan žena posebnom pogodnosti za sugrađanke. Sve pripadnice ženskog pola mogu ostvariti besplatan upis u biblioteku 9. i 10. marta.
Akcija je organizovana povodom 8. marta, s ciljem da se podstakne čitanje i omogući lakši pristup knjigama i kulturnim sadržajima.
T. D.
U muzeju TERA u subotu, sa početkom u 14 časova, biće otvorena izložba antinomijskih asamblaža „Geometrija svetlosti“ autora Dušana Todorovića, čime će ujedno biti obeležen i početak nove izlagačke sezone u ovoj ustanovi.
Dušan Todorović rođen je 1945. godine u Kragujevcu. Diplomirao je 1972. godine na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo u klasi profesora Đorđa Bošana, a magistrirao 1974. godine na istoj akademiji. Tokom dugogodišnje karijere bio je asistent, docent, vanredni i redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 2004. do 2009. godine obavljao je i funkciju dekana.
Imao je više od 40 samostalnih izložbi u gradovima širom nekadašnje Jugoslavije, a izlagao je i u brojnim evropskim i svetskim centrima, uključujući Pariz, London, Budimpeštu i Berlin. Osnivač je prve međunarodne umetničke kolonije reciklažne i ekološke umetnosti „Svetionik“ u Begeču, kao i član više umetničkih udruženja.
Prema tekstu istoričarke umetnosti Verice Nemet, Todorovićev rad „pulsira između svetlosti i tame, između materijalnog i virtuelnog, između racionalnog i intuitivnog“, a kroz lumino i video-instalacije, kolaže i ambijentalno slikarstvo „svetlost se javlja kao znak života, svedočanstvo postojanja i poziv na buđenje unutrašnje svesti“.
Izložba „Geometrija svetlosti“ u salonu muzeja TERA predstavlja priliku da publika sagleda višedecenijsko istraživanje prostora proširenih medija i odnos svetlosti, materije i duha u savremenoj umetnosti.
T. D.
Retrospektivna izložba slika Brace Azarića otvorena je juče u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Postavka obuhvata 26 radova nastalih tokom pet decenija stvaralaštva i predstavlja presek njegovog umetničkog puta — od realizma do apstrakcije.
Azarić kaže da mu je izlaganje u zdanju parlamenta posebno značajno zbog samog ambijenta.
-Ranije sam već izlagao u Beogradu — u Skadarliji, Domu vojske, galerijama, „Božidarcu”— ali ovo mi je možda i najdraže izlaganje zbog samog prostora Skupštine. To je jako lep prostor, sve je u mermeru – navodi umetnik.
Postavka čini 26 slika iz različitih faza njegovog rada, uključujući i tri apstraktna dela. Radovi su birani tako da predstave kontinuitet stvaralaštva. Centralnu ideju izložbe opisuje kao „borbu za dušu“.
-Slikar daje deo svoje duše delu, a ona se prenosi na onoga ko sliku posmatra. Pravu umetnost i laik može da razume i oseti – ističe Azarić.
Umetnik je podelio sa publikom u Beogradu i svoju zabrinutost po pitanju stanja u društvu.
-Vlada jedno ništavilo. Možda je to i cilj – da čovek izgubi dušu. Veštačka inteligencija ulazi u sve pore društva pa i u umetnost. Ona može da bude pametnija od čoveka, ali nema dušu. Veštačka inteligencija napravi prelepu sliku ali ona je mrtva, nema duše: kada pogledaš u sliku napravljenu na taj način, nema osećaja prisnosti. Prava umetnost ima moć da čoveku sačuva dušu – kaže Azarić
Izložbu je otvorio istoričar umetnosti Zdravko Vučević, dugogodišnji kustos Muzeja savremene umetnosti. Akademska slikarka i pesnikinja Nataša Radosavljević Nara govorila je svoju poeziju, dok se autor obratio publici i recitovao stihove Jovana Dučića.
Nakon Beograda, izložba će početkom aprila biti predstavljena u Centru za kulturu u Smederevu. Planirana su i gostovanja na SPENS-u u Novom Sadu i u muzeju u Rumi.
Azarić sebe svrstava u apstraktni ekspresionizam i smatra da umetnost ima suštinsku ulogu u društvu.
Zajedno sa kolegama slikarima, Braca Azarić će sutra u Galeriji “Zdravko Mandić” u Novim Kozarcima upriličiti izložbu posvećenu damama sa početkom u 19 časova.
T. D.
Kikinda je i ove godine imala zapažene rezultate na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi, a šestoro učenika izborilo se za plasman na republički nivo takmičenja. Uspeh donosi i priliku za plasman na Evropsku geografsku olimpijadu. Takmičenje je održano u nedelju na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u Zemunu.
Grad su predstavljali učenici tri osnovne škole — „Sveti Sava“, „Žarko Zrenjanin“ i „Vuk Karadžić“. Na regionalnom nivou takmičili su se Filip Rodić, učenik sedmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“, Jana Injac, učenica osmog razreda OŠ „Vuk Karadžić“, kao i jedanaestoro učenika OŠ „Sveti Sava“.
Među takmičarima iz OŠ „Sveti Sava“ bili su sedmaci Nikola Rodić, Stefan Stupar, Vukašin Ilić i Uroš Vujadinov, kao i osmaci Vanja Derbakova, Una Ugrešić, Nikolina Pilipović, Vukašin Ćirić, Luka Baba, Vuk Matijević i Nikola Tomić.
Plasman na republički nivo izborili su Jana Injac, Filip Rodić, Nikola Tomić, Vukašin Ćirić, Vukašin Ilić i Stefan Stupar.
Takmičenje obuhvata proveru teorijskog znanja i praktičnu primenu geografije, uključujući snalaženje u prostoru i rešavanje zadataka van okvira školskog gradiva.
Mentori učenicima su Aleksandra Ostojić, Nataša Šuljan i Miroslav Grujić.
T. D.
Korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Naša kuća“ danas prodaju svoje rukotvorine na trgu ispred Kulturnog centra, u periodu od 10 do 13 časova. Sugrađani mogu da kupe proizvode po simboličnim cenama i tako podrže njihov rad.
-Prikupljena sredstva biće uložena u aktivnosti korisnika kako bi ponovo učestvovali u javnim programima, kao i u odlascima u bioskop, na ekskurzije i druženja. Akcija predstavlja jedan od načina njihove integracije u društvo, sa ciljem jačanja samopouzdanja i osećaja korisnosti – izjavila je Milica Ristić, radni terapeut i stručni saradnik u Centru „Naša kuća“.
Inače, Centar je osnovao Grad Kikinda radi unapređenja kvaliteta života osoba sa različitim senzornim, mentalnim i drugim smetnjama i invaliditetima, kao i njihovog što većeg osamostaljivanja kroz praktičan život.
T. D.
Veče ljubavi, poezije i muzike, koje je Kikinđankama poklonio Kulturni centar, proteklo je u snažnoj emociji, ispunjeno pesmom, lepim stihovima i muzikom koja je disala zajedno sa publikom. Posetioci su uživali i bez daha slušali stihove iznete sa mnogo osećanja i veštine, u atmosferi topline i bliskosti. Posebno iznenađenje večeri bio je nastup kikindske pesnikinje Snežane Tomin, koja je govorila dve svoje pesme.
-Naš osnovni zadatak je da za ljude učinimo nešto lepo, da posetioci odnesu lepo osećanje kući, da im izmamimo osmeh na lice – poručili su umetnici.
Zdenka Trifunagić istakla je da je najvažnije ono što publika ponese u sebi.
-Želimo da prenesemo emociju koju mi sami proživljavamo. To je jedino što ostaje. Mi ćemo nestati, ljudi će zaboraviti reči koje smo izgovorili, ali emocija će ostati. Neće zaboraviti kako su se osećali slušajući poeziju koju smo pripremili.“
Govoreći o snazi ljubavne poezije, dodala je:
-Mi pravimo programe tako da svakog bar neka pesma dotakne. Za nekog je to ljubav ostvarena, za nekog neostvarena, ili koja je bila pa je iz nekog razloga prekinuta. Nekad je to ljubav prema deci, životu ili prirodi. Emocija koja se preživi, nju je najlepše i najteže izvesti.
Na pitanje šta je za nju ljubav, Zdenka je odgovorila kratko.
-Život. To je ono što živimo: dobrota i ljubav. Da zaboravimo ovaj surovi svet, težak život. Ako ga proživimo kroz ljubav, onda sve postaje lakše.
Ervin Gazdag podsetio je kako je počela njihova umetnička priča.
-Nema slučajnog u životu. Sticajem okolnosti i Zdenka i ja smo bili pozvani na jednu modnu reviju. Ja sam išao da govorim poeziju, ona je bila u balskoj haljini. Čuo sam ženu kako govori poeziju, njen osmeh bio je nešto najlepše što sam ikada video. Sa prijateljima sam tada organizovao večeri poezije i pozvali smo je da bude deo naše grupe. Posle nekog vremena, ostali smo samo dvoje i već četiri godine nastupamo na ovakvim večerima, kabareima. Obilazimo Vojvodinu, nastupali smo i u Beogradu.
Ervin je objasnio da je svako njihovo izvođenje različito, kao i da su za kikindsku publiku pripremili izbor savremene srpske poezije.
-Govorili smo savremenu ljubavnu poeziju. Osmi mart je blizu, tako da je prirodno da je tema bila ljubav prema ženi, uz pratnju Ivana na akustičnoj gitari i usnoj harmonici.
Muzičar Ivan Leščešen istakao je snagu spoja reči i tona.
-Ljudima ne možeš podvaljivati emociju: ili je osetiš ili ne. Zato mora biti iskreno. Lep je sklad: topli i nežni stihovi izgovoreni na lep način i muzika. Tako nastaje harmonija.
A tu harmoniju, publika je mogla i da vidi i da oseti tokom programa koji je trajao nešto više od sat vremena. Sklad i ljubav između Zdenke Trifunagić i Ervina Gazdaga bili su očigledni u svakom izgovorenom stihu. Na samom kraju, publika je zajedno sa izvođačima pevala — uz autorske, ali i poznate pesme domaćih autora, koje je muzički obojio Ivan Leščešen.
T. D.
Odluka da napusti rodni grad i školsku godinu provede u inostranstvu za Ivu Plemić, gimnazijalku iz Kikinde, bila je, kako sama kaže, „jedna od najvažnijih i najhrabrijih odluka u životu“. Zahvaljujući programu interkulturalne razmene organizacije AFS, ona od septembra 2025. godine živi u Francuskoj, u predgrađu Liona, gde pohađa gimnaziju i stiče iskustva koja, kako ističe, menjaju njen pogled na svet.
-Rođena sam i odrasla u malom gradu, što me je oduvek podsticalo da upoznam više sveta i izađem iz svoje zone komfora – kaže Iva za naš list. Francusku je izabrala zbog kulture, istorije i jezika, ali i zbog porodice koja tamo živi. Pripreme za razmenu trajale su mesecima, ali, kako kaže, „ništa ne može u potpunosti da pripremi čoveka za život u drugoj zemlji“.
Početak boravka bio je ispunjen uzbuđenjem i novinama, ali vremenom su se javili izazovi.
-Kako vreme prolazi, postaje sve teže zbog udaljenosti od porodice, prijatelja i mentaliteta uz koji sam odrasla – navodi ona. Francuski mentalitet opisuje kao distanciraniji, a kulturne razlike primetne su i u ishrani.
-Jede se manje mesa nego kod nas, ali su deserti zaista odlični – dodaje.
Najemotivniji trenutak do sada bio je tokom božićnih praznika.
-Provođenje praznika sa porodicom, ali ne sa svojom, bilo je veoma teško – priznaje Iva. Za prazničnom trpezom okusila je i tradicionalne specijalitete, poput puževa i živih školjki, što opisuje kao iskustvo koje neće zaboraviti.
Život u francuskoj porodici dao joj je svojevrstan osećaj pripadnosti. Posebno se zbližila sa „host“ majkom Žuli i njenom decom, sa kojima deli radoznalost prema drugim kulturama. Zajedničko učenje klavira postalo je simbol novih veza i topline.
-Taj zajednički trenutak muzike pružio mi je osećaj pripadnosti i novu veštinu koju ću poneti sa sobom – kaže ona.
Iva pohađa gimnaziju „Kondorse“ u Sen Pristu, gde joj veliku podršku pruža razredni starešina i profesorka francuskog jezika Edit Anglero. Uz njenu pomoć brzo je napredovala u jeziku i prilagođavanju novom školskom sistemu, koji se značajno razlikuje od srpskog.
-Školski dan traje i do deset sati, a učenici imaju individualne rasporede i malo vremena za druženje tokom nedelje – objašnjava Iva.
Uprkos tome, stekla je bliske prijateljice koje joj pomažu u učenju i svakodnevici. Neke od njih su počele da uče srpski jezik, dok ona sve sigurnije govori francuski.
-Za pet meseci naučila sam da gotovo u potpunosti koristim francuski u svakodnevnoj komunikaciji – ističe sa ponosom.
Pored nastave, uključila se u dramsku sekciju škole. Iako je na početku dobila značajnu ulogu, zbog obaveza je nastavila rad iza scene, baveći se kostimografijom, scenografijom i izradom postera. To iskustvo pomoglo joj je da se oseti korisno i uključeno u školski život.
Razmena je donela i novu svest o sopstvenom identitetu.
-Shvatila sam da ne samo da ja upoznajem Francusku, već i Francuskoj predstavljam Srbiju – naglašava ona, dodajući da je upoznala vršnjake iz brojnih zemalja i izgradila prijateljstva koja premašuju granice.
Iako je Francuska razvijena zemlja, pojedini aspekti društva bili su joj iznenađujući. U školama, na primer, nije dozvoljeno isticanje verskih obeležja, pa ne može da nosi krstić na lančiću. Ta pravila su joj u početku bila teška za razumevanje, ali su deo sistema na koji se prilagodila.
Život daleko od kuće, kaže, značajno je doprineo njenom sazrevanju.
-Uči me da budem zrelija, samostalnija i da se snađem u nepoznatom – deli sa nama Iva. Podrška porodice i prijatelja iz Srbije daje joj snagu da istraje i iz iskustva izađe jača.
Razmena u Francuskoj nije uvek laka, ali je, kako poručuje, neprocenjivo iskustvo.
-Preporučila bih godinu na razmeni svakome ko se boji – ko se boji da upozna sebe ili veruje da je svet veći od onoga što nam je do sada prikazano – poručuje Iva.
U Francusku je stigla 5. septembra 2025. godine, a povratak u Srbiju planira početkom letnjeg raspusta. Do tada, ova hrabra Kikinđanka nastavlja da gradi mostove između kultura — i da svet gleda širim, otvorenijim očima.
T. D.
Uoči 8. marta, Kikinđane očekuje još jedan Martovski bazar lokalnih proizvođača, koji će biti održan u subotu, 7. marta, na Gradskom trgu od 10 do 16 časova.
Turistička organizacija Kikinde i ovoga puta okupiće brojne domaće proizvođače i kreativce, a posetioci će imati priliku da pronađu jedinstvene poklone za Dan žena, ali i da uživaju u raznovrsnoj ponudi rukotvorina, ukrasa, slatkiša i domaćih proizvoda.
Kako ističe Jasmina Orašanin, direktorica Turističke organizacije, bazari imaju za cilj da podrže lokalne stvaraoce i proizvođače.
-Svakog meseca organizujemo bazare koji su namenjeni pre svega našim lokalnim proizvođačima, kako bi dobili priliku da predstave svoje proizvode i radove, a sa druge strane da Kikinđanima ponudimo nešto drugačiji izbor proizvoda – ističe Orašanin.
Ovogodišnji martovski bazar posebno je posvećen 8. martu – Međunarodnom danu žena, pa će i ponuda biti u duhu ovog praznika. Pored tematskih poklona za dame, posetioce očekuje i standardna ponuda domaćih proizvoda i kreativnih rukotvorina.
Poseban razlog za zadovoljstvo organizatora je rekordan broj učesnika, jer će se na bazaru predstaviti čak 51 izlagač.
Martovski bazar biće prilika da građani, u prijatnoj atmosferi na gradskom trgu, podrže vredne ruke lokalnih proizvođača i pronađu originalne poklone za dame koje ih inspirišu.
T. D.
U Kulturnom centru danas je počela gradska smotra recitatora „Pesniče naroda mog“, jedna od najdugovečnijih manifestacija posvećenih poeziji u Srbiji, koja se ove godine održava 56. put.
Prema rečima člana žirija, Marije Tanackov, interesovanje dece za ovu manifestaciju ne jenjava.
-Svake godine očekujemo mnogo, a mnogo i dobijemo. Prelepo je što se smotra redovno održava i što imamo ovako veliki broj dece koja učestvuju. Samo danas, u grupi nižih razreda imamo 74 učesnika. Recitovanje je negovanje našeg jezika i identiteta, jer bez jezika identitet jednog naroda ne može postojati – istakla je Tanackov.
Ona je dodala i da se na sceni vidi i veliki trud učitelja i nastavnika koji decu podstiču da zavole poeziju.
Članica žirija Snežana Tomin naglašava da se talenat kod dece može prepoznati već u najranijem uzrastu.
-Pravilan izgovor i dikcija su ključni faktori koji kod mene odlučuju prolazak. Važno je da dete bude sigurno u sebe, opušteno i da doživi pesmu, da ona postane deo njega. To su mala deca, ali se kvalitet vidi – talenat se uvek prepoznaje – rekla je Tomin.
Glumac Slavoljub Matić, na samom početku takmičenja, ohrabrio je sve učesnike, poručivši da su već pobednici samim tim što su se usudili da stanu pred publiku.
-Što se nas tiče, vi ste svi već pobedili samo time što ste ovde. Od svih đaka u Kikindi, vi ste imali hrabrosti da dođete i pokažete šta znate – poručio je Matić.
Među najmlađim učesnicima je i sedmogodišnja Mia Veljković, učenica prvog razreda OŠ „Jovan Popović“, koja je pripremila pesmu „Zarobljeni leptir“ Nade Adamović.
-Priprema mi nije bila teška, spremala sam se oko nedelju dana. Imam tremu ali sam i veoma uzbuđena – rekla je Mia.
Njena školska drugarica Mika Kuga, učenica drugog razreda, odlučila se za pesmu „Krila“ Miroslava Antića.
-Pripremala sam se nekoliko nedelja. Ovo mi nije prvi nastup i veoma sam uzbuđena. Najteže mi je bilo da naučim da ne progutam neka slova, ali sam se mnogo trudila“, kaže Mika.
Kikinda je, inače, poznata po dobrim recitatorima koji često stižu do najvišeg ranga takmičenja. Tako su 2011. godine kikindski recitatori bili pobednici republičke smotre, a prošle godine Lena Davidović plasirala se do republičkog nivoa.
Od 4. do 6. marta više od stotinu učenika osnovnih i srednjih škola iz Kikinde nadmetaće se u kazivanju stihova, a najbolji će se plasirati na zonsku smotru koja će biti održana 14. marta u Čoki.
Danas nastupaju učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola i u ovoj kategoriji je najviše učesnika. Drugog dana svoje umeće pokazaće recitatori od petog do osmog razreda, kojih je prijavljeno 18, dok je treći dan rezervisan za srednjoškolce, u čijoj konkurenciji je 13 učesnika.
U žiriju su Marija Tanackov, književni kritičar, Gizela Kekenj, nekadašnja recitatorka i glumica, Snežana Tomin, pesnikinja i potpredsednica književnog kluba „Duško Trifunović“, i Slavoljub Matić, glumac Narodnog pozorišta.
T. D.
U Osnovnoj školi „Mora Karolj“ u Sajanu održano je umetničko druženje sa pesnikom i glumcem Veselinom Mandarinom, u organizaciji nastavnice srpskog kao nematernjeg jezika Jelene Knežević. Događaju je prisustvovalo 20 učenika od prvog do osmog razreda, a cilj susreta bio je da se deci približi stvaralački proces i pokaže kako nastaje poezija.
Kako ističe Jelena Knežević, ideja o saradnji rodila se pre nekoliko godina.
-Ideja o ovoj radionici nastala je kada smo se Veselin i ja upoznali. Ja sam još ranije čula za njega kao pesnika i čitala njegove pesme i zaista sam se oduševila. Nisam mogla da verujem da neko tako mlad piše tako dobru poeziju – navodi nastavnica.
Njena namera bila je da učenicima pokaže da je poezija nešto što se rađa u čoveku još u detinjstvu.
-Veselin je počeo da piše kao dete. Htela sam da moji učenici čuju iz prve ruke kako umetnost nastaje u tom uzrastu, kao i da im približim to što uče u školi: da znaju kako nastaje pesma, iz kojih emocija se rađa – objašnjava Knežević.
Radionica je započela čitanjem prve pesme koju je Mandarin napisao sa deset godina. Učenici su imali zadatak da zapamte određene reči iz pesme, a zatim su na osnovu njih stvarali sopstvene stihove.
-Deca su bila baš zainteresovana, imala su lepe ideje i rado su učestvovali. Bilo je jako lepo. Pesnik je bio zadovoljan, sa njim su lepo sarađivali – ističe nastavnica.
Tokom susreta razgovaralo se i o glumi, budući da je Mandarin i glumac, kao i o tome kako se njegov pristup stvaralaštvu menjao od detinjstva do odraslog doba. Glavna poruka, kako naglašava Knežević, bila je da „poezija i umetnost dolaze iz emocije, iz raspoloženja. Poezija je ogledalo duše“.
Poseban akcenat stavljen je na slobodu izražavanja.
-Nije bitno ako sastav nije za pet, bitno je da je proistekao iz njihove duše, da je iskren. U svakom detetu postoji neki talenat, samo je bitno prepoznati ga i negovati ga – navodi nastavnica.
Govoreći o značaju ovakvih susreta u manjim sredinama, Knežević ističe da umetnici na svet gledaju drugačije i da deca kroz direktan kontakt mogu da uvide da je „osećanje to koje pokreće čoveka i svet“.
Prema njenim rečima, saradnja sa Veselinom Mandarinom neće se završiti na ovom događaju.
-Ideja postoji, saradnja će se svakako nastaviti. Postoji inicijativa i volja, što je najvažnije – poručila je Knežević.
Za kraj, nastavnica šalje jasnu poruku učenicima:
-Nije sramota čitati. Treba raditi na sebi, osećati, uživati u svakom danu, jer u svakom danu može da se rodi pesma“.
T. D.
