Tijana Despotovski, аутор са Кикиндски портал

Сенка Удицки: Тиха уметност која оставља траг

Tijana Despotovski јануар 25, 2026

Посебно признање у области културе за пожртвован рад у култури и позоришној уметности, које јој је уручено 28. децембра 2025. године, није за Сенку Удицки само лична награда. То је, како сама каже, признање свима који годинама стварају у сенци сцене, тихо, стрпљиво и са много љубави.

Када ју је позвала Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам, Сенка је била искрено изненађена. Награду није очекивала. Навикла је да њен рад остане невидљив публици, сакривен иза рефлектора, аплауза и завесе.

-Бити у сенци је саставни део овог посла. Ми који радимо иза сцене смо мали тим, али креативан, вредан и посвећен. То је леп посао – каже Сенка.

За њу је ово признање својеврсна круна једног животног пута који није био унапред планиран. По струци је биолог али је шивење одувек носила као интимну љубав и лични простор слободе. Управо ту љубав је, како каже, „крунисала“ у позоришту.

-Суштина награде је потврда да су љубав и труд препознати. Верујем да то значи и младима и свима који раде сличне послове. Креативан рад и рад рукама много оплемењују човека. Када нешто створиш својим рукама, ти у то уткаш своју душу. То није пуки занат – то је креација.

Од баке и маште – до позоришне сцене

Шивење је научила од баке, жене која је управо захваљујући том умећу преживела тешка ратна времена и подигла породицу. Од ње је, каже, научила не само технику, већ и однос према стварању – машту, слободу и храброст да буде оно што јесте. Формално образовање из кројења никада није стекла. Потпуно је самоука.

У Народном позоришту у Кикинди запослена је петнаест година, али је са овом кућом сарађивала и много раније. Колегиница Ирина препознала је њен таленат и укључивала је у израду појединих костима још пре сталног запослења. Од тада се рад наставио из представе у представу – кроз различите епохе, стилове и редитељске концепте.

-Када је била изложба костима поводом 75 година рада Позоришта, изненадила сам се колико је тих костима прошло кроз моје руке. Нисам ни била свесна обима тог рада – истиче Сенка.

Један радни дан у позоришној кројачници почиње договорима са костимографом и ансамблом, избором материјала и кројева, а наставља се прилагођавањем глумцима, пробама, изменама. Публика види емоцију на сцени, али иза те слике стоји читав невидљиви свет прецизности, стрпљења и колективног рада.

-Рад на костимима за различите историјске периоде захтева истраживање, познавање материјала и разумевање контекста. Ja посебно волим ренесансне костиме, али и савремени могу бити изузетно захтевни. Не могу да издвојим „најзахтевније“ пројекте – сваки захтева пуну посвећеност и прилагођавање глумцу, јер костим мора да буде и леп и функционалан.

„Девојка у плавом“ – оживљена историја

Посебну пажњу јавности изазвао је пројекат реконструкције хаљине са слике „Девојка у плавом“, реализован поводом годишњице присаједињења Војводине Србији. Идеја је била да се уметнички мотив оживи у простору и покрету, а инспирација је пронађена у делу Ђуре Јакшића и животу Кикинђана средином 19. века.

-Хаљина је настала после озбиљног истраживања материјала, чипке, боја, начина облачења тог времена. Трудили смо се да задржимо епоху, али да дамо и наш савремени печат – објашњава саговорница.

Занат који не сме да нестане

Сенка отворено говори и о изазовима савременог доба: синтетичким материјалима, индустријској производњи и све мањем интересовању младих за ручним радом као професијом. Природне тканине постају реткост, а управо су оне, каже, основ праве креације.

-Пре неколико година водила сам и школицу шивења за децу, где сам видела колико младима недостаје простор за практичну креативност. Верујем да је најважнија љубав према стварању, а техника се увек може научити – наводи наша саговорница.

Жеља јој је да једног дана своје знање пренесе некоме ко ће тај позив истински волети.

-Ово није посао који се ради механички. У њему мораш да пронађеш себе – сматра Сенка.

Траг у граду и међу људима

Осим рада у позоришту, Сенка годинама сарађује са балетским школама, плесним клубовима, хором „Аттендите“, младим уметницима и ради на бројним културним пројектима. Она такође израђује и матурске хаљине, венчанице, балетске хаљинице, а њени радови су стигли и до Београдске недеље моде кроз пројекат „Ћирилица у покрету“.

Посебно је радује што је многи данас препознају на улици – деца за коју је некада правила плесне костиме сада су одрасли људи који јој се јављају са осмехом.

-Тај осећај да си оставио траг у својој средини је незаменљив – поделила је наша саговорница.

Мајка је три ћерке и цео свој живот посветила је породици, раду и одговорности. У сваком комаду тканине, како признаје, има и мало психологије, стрпљења и разумевања људи.

Игра која никада не престаје

На питање шта је и после толико година највише радује, одговор је једноставан и топао:

-Кад се бавиш овим послом, никад не одрастеш. Сваког дана се играш са крпицама. Било је и тешких тренутака, као и код сваког дугог пута, али принцип је остао исти: устати, наставити и радити. Њен принцип гласи: „ушијеш дугме и идеш даље“.

Награда града Кикинде зато није само признање једној жени, већ и једној култури рада, стрпљења, тишине и љубави према стварању. Култури која не тражи светла рефлектора, али без које ниједна сцена не би могла да засија.

Т. Д.

Од колона до корена: осам деценија од сеоба које су обликовале Банат

Tijana Despotovski јануар 23, 2026

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

Вакцина постоји, преглед спашава: Кикинда може да смањи ризик од рака грлића материце

Tijana Despotovski јануар 23, 2026

Европска недеља превенције рака грлића материце подсећа да се ова болест у великој мери може спречити редовним гинеколошким прегледима и вакцинацијом против хуманог папилома вируса (ХПВ). Према подацима Завода за јавно здравље, у Севернобанатском округу до сада је више од 1.100 деце примило прву дозу ХПВ вакцине.

Рак грлића материце најчешће се јавља код жена након 35. године, док је највећа учесталост забележена у узрасту од 55 до 59 година. Стопа смртности износи око 12 одсто, што овај малигнитет сврстава међу значајне јавно-здравствене проблеме.

Начелница Одељења за контролу и превенцију болести др Татјана Пецарски истиче да су превентивни прегледи и рано откривање кључни за очување здравља жена.

-Рак грлића материце може се спречити редовним одласцима код гинеколога и правовременом дијагностиком. На тај начин може се спасити живот – наглашава др Пецарски.

У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином, као мера примарне превенције. Вакцина је намењена деци и младима узраста од 9 до 19 година, примењује се у две до три дозе, а могу се вакцинисати и дечаци и девојчице.

Према подацима од 12. јануара, у Севернобанатском округу прву дозу вакцине примило је 637 деце узраста од 9 до 14 година и 456 младих од 15 до 19 година, што је укупно око 1.100 вакцинисаних. Комплетну вакцинацију до сада је завршило 912 деце, од чега је 306 дечака.

-Позивам родитеље да заједно са децом донесу одлуку о вакцинацији. Осим што штити од рака грлића материце, вакцина штити и од других обољења изазваних хуманим папилома вирусима, укључујући и бенигне промене као што су кондиломи, чије лечење може бити дуготрајно и упорно – наводи др Пецарски.

Она додаје да је вакцина у употреби већ око двадесет година и да земље које су рано увеле системску вакцинацију, попут Канаде, данас бележе изузетно низак број оболелих и смртних исхода од овог карцинома.

Као мера секундарне превенције, препоручује се редовно обављање Папаниколау теста, једноставног и неинвазивног прегледа који омогућава рано откривање премалигних и малигних промена на грлићу материце.

Т. Д.

Светосавска академија у Накову: духовна и школска сцена под једним кровом

Tijana Despotovski јануар 23, 2026

Српска православна црквена општина Наково и Основна школа „Петар Кочић“ позивају грађане на Светосавску академију, која ће бити одржана у уторак, 27. јануара, са почетком у 19 часова. Програм ће бити уприличен у биоскопској сали у Накову.

Светосавска академија организује се поводом обележавања празника посвећеног Светом Сави, утемељивачу српске духовности, писмености и школства. Позив је упућен свим заинтересованим грађанима, укључујући и посетиоце из Кикинде и околних места.

Два судара у Кикинди у току једног дана

Tijana Despotovski јануар 23, 2026

У претходна 24 часа у Србији је забележена 91 саобраћајна незгода, са једним погинулим и 28 повређених лица. На подручју Полицијске управе Кикинда догодиле су се две незгоде, у којима је једна особа повређена.

Из полиције подсећају да и мала количина алкохола у крви значајно утиче на способност безбедне вожње. Под дејством алкохола успоравају се реакције, смањује концентрација и сужава видно поље, док се код возача често јавља лажан осећај сигурности, што доводи до погрешне процене брзине и удаљености и доношења ризичних одлука.

Наглашено је да чак и минимална количина алкохола продужава зауставни пут возила и повећава вероватноћу настанка саобраћајне незгоде, чиме се угрожавају не само возачи, већ и путници, пешаци и други учесници у саобраћају. Вожња под дејством алкохола и даље спада међу најчешће узроке најтежих саобраћајних последица.

Из Полицијске управе Кикинда упућен је апел возачима да, уколико су конзумирали алкохол, не управљају возилом и да изаберу безбедну алтернативу превоза, уз поруку да је безбедност у саобраћају заједничка одговорност свих учесника.

Почиње реновирање бившег Дома ученика: Геронтолошки центар добија још једну локацију

Tijana Despotovski јануар 22, 2026

У Геронтолошком центру Кикинда данас је званично представљен и предат Акциони план у оквиру пројекта прекограничне сарадње „Повезане здравствене и социјалне услуге у пограничном региону“, који се реализује кроз програм Интерег ИПА Румунија–Србија. План дефинише даљи развој капацитета установе, као и мере за јачање ванинституционалне заштите старијих.

Носилац пројекта је Геронтолошки центар Кикинда, а партнери су Asociația Caritas Banat Sanctus Gerhardus и град Дета из Румуније. Пројекат траје 18 месеци, а укупна вредност износи 1.749.485 евра, од чега је кикиндској установи опредељено 850.230 евра.

В.д. директора Геронтолошког центра Драган Стјепановић истиче да ће средства бити уложена у адаптацију објекта некадашњег Дома ученика у Улици Ђуре Јакшића 53, чији је један део већ реконструисан средствима Покрајинског секретаријата.

–Преостали део сада ћемо реконструисати средствима ИПА пројекта, а радови почињу већ у понедељак. На овај начин трајно решавамо проблем капацитета, јер тренутно имамо листу чекања од више од 30 корисника месечно. Добићемо савремени објекат са око 77 смештајних места, лифтом и уређеном баштом, који ће коначно добити пуну намену – навео је Стјепановић.

Акциони план израдила је невладина организација Центар за дијалог и толеранцију, а председник управног одбора, Ђорђе Вазаревић, појашњава да документ обухвата мере такозване деинституционализације.

–Деинституционализација подразумева да корисници који су у могућности могу да остану у својим домовима, уз подршку геронтодомаћица, медицинских сестара и, по потреби, лекара. Помоћ обухвата набавку намирница, одлазак у апотеку, медицинске услуге и друге активности које корисници више не могу самостално да обављају – објаснио је Вазаревић.

Он је нагласио да овакав модел има двоструки значај – психолошки, јер већина људи жели да остане у свом дому, и организациони, јер се тиме растерећују смештајни капацитети у установи.

–Корисницима се оставља слобода избора – да ли желе домски смештај или останак у сопственом домаћинству уз подршку службе. На тај начин индиректно се повећавају капацитети и омогућава да они којима је домски смештај неопходан брже дођу до места – додао је Вазаревић.

Стјепановић је истакао да је за 2026. годину планиран и пројекат реновирања делова Старог дома, где ће постојећи павиљони из седамдесетих година бити срушени. Вредност нове инвестиције износи око 219 милиона динара, а завршетак радова очекује се у року од годину дана.

Како је раније истакнуто, унапређење сарадње са партнерима из Румуније омогућиће размену искустава и примера добре праксе у области социјалне и здравствене заштите, што би требало да допринесе квалитетнијој и доступнијој бризи о старијим суграђанима у региону Баната.

Т. Д.

Чока гради здравље: До пролећа почиње доградња и реконструкција Дома здравља

Tijana Despotovski јануар 21, 2026

Општина Чока расписала је тендер за извођење радова на реконструкцији и доградњи Дома здравља у Сенћанској 3, чије су понуде отворене до 30. јануара. Пројекат ће се реализовати уз подршку Покрајинске владе, а радови би требало да почну до пролећа и трају до 360 дана од укључења извођача.

Пројекат, чија је процењена вредност око 259,5 милиона динара без ПДВ, финансираће Покрајинска влада преко Управе за капитална улагања. Према условима јавне набавке, изабрани извођач ће имати 360 календарских дана да заврши посао од момента увођења у рад. Након завршетка, обавеза извођача биће и двогодишња гаранција квалитета изведених радова.

Дом здравља у Чоки пружа амбулантну поликлиничку заштиту, специјалистичке прегледе, дијагностику, хитну медицинску помоћ и услугу снабдевања лековима. Унапређење простора требало би да повећа капацитет и услове за рад запослених и пацијената.

Фото: Принтскрин Дневник

Обележавање Дана мађарске културе у КУД „Еђшег“

Tijana Despotovski јануар 21, 2026

Културно удружење „Еђшег“ организује свечани програм поводом Дана мађарске културе у суботу, 24. јануара, са почетком у 19 часова, у просторијама удружења. Посетиоце очекује сценски програм посвећен песнику Атили Јожефу и отварање изложбе ручних радова.

У оквиру свечаности биће представљени стихови и животни пут једног од најзначајнијих мађарских песника, Атиле Јожефа, кроз посебну сценску изведбу обогаћену елементима игре сенки. Програм има за циљ да на уметнички и достојанствен начин приближи публици стваралаштво и значај овог аутора.

Истог дана биће отворена и изложба ручних радова групе „Виола“, која кроз своје радове представља занатску традицију, креативност и разноврсност ручног стваралаштва.

Организатори позивају све заинтересоване грађане да присуствују догађају и узму учешће у обележавању Дана мађарске културе.

Пут до школе почиње од одговорности: појачане контроле у зонама школа у Кикинди

Tijana Despotovski јануар 21, 2026

Почетком другог полугодишта, саобраћајна полиција упутила је апел возачима и родитељима да безбедност деце буде приоритет у саобраћају. Најављене су појачане контроле у зонама школа, уз подсећање на обавезну употребу дечијих седишта и поштовање правила паркирања.

Током претходног дана у Републици Србији евидентирано је 77 саобраћајних незгода, у којима су повређене 33 особе. Управо због оваквих података, саобраћајна полиција посебно апелује на опрез у близини образовних установа.

Из Полицијске управе у Кикинди подсећају да превоз деце у прописаним дечијим седиштима није само законска обавеза, већ и најважнија мера заштите најмлађих путника, јер правилно постављено седиште значајно смањује ризик од повреда у случају саобраћајне незгоде.

Посебан апел упућен је возачима у зонама школа и вртића, где непрописно паркирање и заустављање на пешачким прелазима или тротоарима директно угрожава безбедност деце и смањује њихову видљивост у саобраћају. Возачима се препоручује да брзину прилагоде условима на путу и да поштују саобраћајну сигнализацију, нарочито у близини школа.

Саобраћајна полиција најављује да ће у наредном периоду појачати контролу поштовања прописа у зонама школа, са циљем повећања безбедности деце и свих учесника у саобраћају.

Нова несрећа на шинама у Шпанији: У Каталонији најмање 20 повређених

Tijana Despotovski јануар 21, 2026

Путнички воз приградске мреже Родалиес (линија Р4) излетео је са шина у уторак увече 20. јануара 2026. године, између станица Сант Садурни д’Аноиа и Гелида, недалеко од Барселоне, након што се на пругу урушио потпорни (контенциони) зид. Према првим информацијама у несрећи нема погинулих, али је повређено најмање 15 особа, међу којима и машиновођа, док поједини извори наводе да је број повређених нешто већи.

Инцидент се догодио око 21 час по локалном времену, у тренутку када је воз саобраћао у правцу унутрашњости (Манреса). Претпоставља се да је урушавање зида повезано са јаким падавинама и непогодама које су претходних дана погодиле Каталонију, али ће тачан узрок бити познат тек након увиђаја и техничке истраге.

На терен су одмах изашле екипе хитне помоћи, ватрогасци и полиција, а активиран је и план за ванредне ситуације у железничком саобраћају. Путници су евакуисани, а на појединим местима било је краткотрајног застоја и панике због задржавања у вагонима док се није обезбедио приступ и организовао излазак. Саобраћај на деоници је у потпуности обустављен, што је изазвало озбиљне поремећаје на једној од најпрометнијих приградских линија у региону.

Ово није био једини проблем тог дана на каталонској железници. На линији Р1, на подручју између Бланеса и Маћанета, још један воз је искочио са шина након што је налетео на камење на прузи, срећом без повређених.

Посебну тежину овој вести даје чињеница да несрећа у Каталонији долази само неколико дана након велике железничке катастрофе у Шпанији, када су се 18. јануара 2026. године код Адамуза (провинција Кордоба) сударила два воза, а живот изгубиле најмање 42 особе. Иако су околности другачије, временски размак између трагедије и новог искакања из шина поново је отворио питање безбедности, надзора и одржавања железничке мреже.

Стручњаци упозоравају да екстремне падавине и ерозија тла, све чешће повезане са климатским променама, могу убрзати пропадање потпорних конструкција, косина и зидова дуж пруга, али наглашавају да време не сме бити изговор за пропусте у одржавању.

Поглед редакције портала Српски Угао

Када се у једној европској земљи у размаку од неколико дана догоде две железничке несреће – једна са много страдалих, друга са повређенима на приградској мрежи – то престаје да буде „изолован инцидент“ и постаје упозорење на могуће пропусте у обнављању инфраструктуре.

Извор: Српски Угао