Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Bez struje u u utorak veći deo ulica u drugom rejonu

Aleksandra Djuran May 17, 2026

Zbog planiranih radova na eleketričnoj mreži, u utorak, 19. maja, od 9 do 12 sati biće iskljena domaćinstva u Kikindi u sledećim ulicama: Kumanovska od Đure Daničića do Veljka Petrovića, Kraljevića Marka od Đure Daničića do Žarka Zrenjanina, Žarka Zrenjanina od Albertove do Save Lipovanova, Vatrogasno spremište, Kraljevića Marka od Žarka Zrenjanina do Đure
Oličkova, Kumanovska od ul.Đure Daničića do Žarka Zrenjanina, Albertova od Žarka Zrenjanina do Laze Kostića, Žarka Zrenjanina od Kumanovske do Kinđe, Laze Kostića od Albertove do Kraljevića Marka, Dimitrija Tucovica od Albertove do Kraljevića Marka, Gavrila Principa od Novosadske do Žarka Zrenjanina, Sutjeska od Žarka Zrenjanina do Moravske, Prizrenska od Sterije Popovića do Nikole Francuskog, Žarka Zrenjanina od Sterije Popović do Albertove, Suvačarska od Žarka Zrenjanina do Đure Daničića i Đure Daničića od Suvačarske do Albertove.

Izložba o životu u banatskoj vojnoj granici u Narodnom muzeju

Aleksandra Djuran May 16, 2026

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana muzeja, u Narodnom muzeju, u Galeriji „Nova“, otvorena je izložba „Život u banatskoj vojnoj granici“, autora Ivana Radića. Kroz izložene slike, geografske karte, oružje, pa i kuće u kojima se živelo na verodostojan način približen je svakodnevni život na prostoru južnog Banata tokom perioda Vojne granice.

-Izložba je nastala povodom obeležavanja 300 godina od Požarevačkog mira i kroz bogatu dokumentarnu građu, ilustracije, rekonstrukcije i vizuelne prikaze osvetljava istorijske, kulturne i društvene promene koje su oblikovale Banat tokom 18. i 19. veka – navodi autor – Pre osnivanja Velikokikindskog distrikta osnovana je vojna granica i posetioci mogu da se putem ove izložbe uvere u promene koje su se desile u tom periodu. Na koji način su ljudi živeli i kako su dolazile promene za stanovništvo koje je regrutovano kao vojna snaga. Vojne vlasti upravljale su životima običnih ljudi i uslovljavali su ih da budu u vojnoj službi.

Kroz bogatu izložbu posetioci imaju priliku da se upoznaju sa životom graničara, razvojem naselja, vojnom organizacijom i običajima stanovništva koje je živelo na prostoru nekadašnje banatske vojne granice.

-Poseban segment postavke čine rekonstrukcije uniformi, istorijske mape i ilustracije koje verno prikazuju vreme velikih promena na prostoru južnog Banata i šireg podunavskog regiona. Vojna uniforma ima veliki uticaj i upliv na narodno odelo. Na samom početku dolazi do otpora jer su Srbi smatrali da uvođenjem uniforme gube svoj identitet. Marija Terezija, pošto je videla reakcije, ostavila je vreme da se stanovništvo navikne na uniforme koje su kasnije bile toliko prihvaćene, da su ih graničari nosili i nakon završetak vojnog roka kao uspomenu na ratišta na kojima su bili. Pojedini delovi vojne uniforme prihvaćeni su i kao narodno odelo – kaže Radić.

Sa uvođenjem promena dolazi i do boljeg života stanovništva, razvija se trgovina, obrada zemlje je bolja i efikasnija.

-Tokom 100 godina, to su četiri generacije jedne porodice, spremnije se dočekuje 19. vek kada su ljudi sa ovih prostora pomogli Srbima sa druge strane Save i Dunave da dođe do spajanja u jednu zemlju Srbiju – dodao je Ivan Radić.

Slike su delo studenata sa Fakulteta primenjene umetnosti. U okviru nastave studenti, tada treće godine, tokom čitave godine radili su na rekonstrukciji uniforme graničara banatske vojne granice. Pre likovnih prikaza sledilo je istraživanje, a nakon toga sa kostimografima iz pozorišta urađena je rekonstrukcija uniformi. Od pet, koliko treba da se uradi i da prikažu njihov razvoj, urađen su dve pešak i strelac.

Miloš Pušara, v.d. direktor Narodnog muzeja napomenuo je da će biti organizovana stručna vođenja kroz izložbu i predavanja:

-I mi smo doprineli da izložba bude bogatija tako da smo izložili i deo naše etnološke i istorijske zbirke. Ona ima snažnu simboliku jer su granica, kolonizacija i migracije važan segment naše nacionalne istorije. Pozvaćemo i učenike da nas posete i tako više saznaju o lokalnom nasleđu.

Otvaranju izložbe prisustvovala je i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća koja je pozvala građane da dođu i da vide postavku koja sve vraća u vreme koje ne sme da se zaboravi.

-Ovo je prilika da svi mi vidimo kako je Banat nekada izgledao, kako su živeli, razmišljali i koje nade i želje su imali graničari, šta da ostave svima nama. Istorija su ljudi i na nama je da sačuvamo kulturu sećanja na naše pretke – precizirala je Marijana Mirkov.

Posebna atrakcija je prikaz stanovanja. Urađene su makete kuća koje predstavljaju evaluaciju kuća kroz 18. vek, a u prirodnoj veličini je koliba koja je najzanimljiviji tip staništa.

Sve posetioce iznenadili su Milan i Vid Vašalić koji su svirali na arhaičnim instrumentima i pevali stare pesme.

A.Đ.

Noć muzeja u Muzeju „Tera“: Deca stvarala u glini i izradila grad skulptura

Aleksandra Djuran May 16, 2026

Međunarodni dan muzeja i Evropska noć muzeja obeležen je u Muzeju „Tera“. Ove godine programi namenjeni deci i odraslima organizovani su pod motom „Glina susreće svetlo“. Najviše učesnika bilo je u radionicama za decu i igrama namenjenih najmlađima. Igra sa glinom „Topanje“ koja je i tradicionalna severnobanatska dečja igra okupila je predškolce i osnovnoškolce. Među njima je vila i Nađa Lazarov:

-Napravila sam činiju od gline. Volim da stvaram, a od gline se lako prave predmeti. Sam mnom je puno drugara i svi smo dali sve od sebe da naše skulpture budu najlepše – otkrila nam je Nađa.

Upoznavanje muzeja organizovano je i putem radionica štampe na tekstilu, uz mentora Anamariju Malenčić i vajarska radionica sa Sanjom Radusin Smiljanić, Igorom Smiljanić i Tera timom, kao i kroz dečja radionicu „Grad SkulpTerra“ koju je vodila Katarina Dragin, muzejski edukator. Cilj je upoznavanje dece sa kulturnim nasleđem kroz igru i umetnost.

-Najviše mi se svidela skulptura koju je napravila umetnica iz Japana, žena koja drži svinju. Lju sam nacrtao, obojio, isekao makazama, a potome je lepkom zalepio uz ostale. Na ovaj način napravili smo mapu Kikinde kao grada-muzeja – rekao nam je Marko Mirković koji je učestvovao u ovom programu.

Deca si uspela da povezuju motive terakota kolekcije „Tera“ sa lokalnom arhitekturom, a to je uspelo i bratu i sestri Stefanu i Aglaji koji su zajedno sa tatom Andrejom Levošev pre tri godine došli iz Rusije. Prvi put su prisustvovali Noći muzeja u „Teri“.

-Svidelo mi se da slikamo skulpture koje nam se najviše dopadaju i da ih potom postavljamo na mapu grada. I sestra i ja smo se jako lepo proveli – kazao je Stefan.

Tokom ove večer organizovana su stručna vođenja kako kroz Muzej, tako i izložbi. Sanja Radusin Smiljanić, v.d. direktorica CLPU „Tera“ istakla je da je veoma zadovoljna odzivom sugrađana i gostiju:

-Međunarodna noć muzeja okupila je veliki broj porodica i deca koji su rado učestvovali u svim programima i radionicama.

Vrhunac večeri je „Tera Ephemera“, jedinstveni multimedijalni događaj u kojem monumentalne terakota skulpture susreću svetlo, projekciju i pokret. Cilj nam je bio da stalnu postavku našeg Muzeja predstavimo publici na drugačiji način i sigurna sam da smo u tome uspeli.

A.Đ.

Pokazna vežba dobrovoljnih vatrogasaca Banatske Topole, Ruskog Sela i Sajana

Aleksandra Djuran May 16, 2026

U Banatskoj Topoli održana pokazna je vežba u kojoj su učestvovala dobrovoljna vatrogasnog društva domaćina, Ruskog Sela i Sajana. Vatrogasci dobrovoljci i zaposleni u Hitnoj službi prikazali su okupljenim meštanima kako reaguju u slučaju požara, a vežba je održana ispred Omladinskog doma u centru sela.

-Na teritoriji grada postoji deset dobrovoljnih vatrogasnih društava, a svako ima 12 operativnih članova za gašenje požara ili pomoći u elementarnim nepogodi što je 120 obučenih i hrabrih ljudi. – istakao je komandir operativne vatrogasne jedinice Željko Pejić, viši vatrogasni oficir, Gradskog vatrogasnog saveza – Pokaznom vežbom obeležavamo Svetog Florijana zaštitnika vatrogasaca. Predstavili smo situaciju u kojoj je požar izbio u prizemlju Omladinskog doma. U požaru, nastalom usled neispravnih instalacija, jedna osoba je bila povređena. Kako se požar brzo širio vatrogasci iz Banatske Topole u pomoć su pozvali kolege iz Ruskog Sela i Sajana. Učestvovalo je 20 vatrogasaca, a pokazali smo kako se požar gasi, a da pri tom ne bude povređen nijedan dobrovoljac.

U spremnost vatrogasnih društava sa sela uverio se i Bojan Mikalački, član Gradskog veća i dodao da je prvi put da se u simulaciji požara objekata i pokaznoj vežbi udruže tri dobrovoljna vatrogasna društva.

-Svaka čast dobrovoljnim vatrogascima što su se udružili i zajednički prikazali kako reaguju u hitnim situacijama. Smatram da su dobrovoljci važni za svako selo. Upravo oni su prvi na udaru u svakoj nemiloj situaciji i tu su da pomognu svima nama kada je pomoć najneophodnija – naveo je Mikalački.

Događaj su uveličali i članovi KUD-a „Scena“ iz Banatske Topole koji su se okupljenima predstavili folklornim nastupom.

A.Đ.

Grade se nova parking mesta u centru Novih Kozarca

Aleksandra Djuran May 16, 2026

U Novim Kozarcima započeta je izgradnja novih parking mesta koja će nalaziti ispred „Univereksporta“ u centar sela. U toku su zemljani, pripremni radovi, a izvođače je prvog dana na gradilištu posetio gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Na zahtev meštana, kompanija „Univereksport“ finansira izgradnju novih parking mesta. Prema rečima radnika radovi će biti uskoro u potpunosti završeni, a za Novokozarčane to znači da će imati novih 10 do 12 parkinga. Na ovaj način izbeći će se parkiranje automobila na zelenim površinama, kako je to bilo do sada, usled nedostatka prostora – saznajemo od prvog čoveka grada.

Lokalna samouprava pomoći će ovu investiciju tako što će angažovati radnike da nova parking mesta obeleže.

-U proteklom periodu dosta toga je urađeno u Novim Kozarcima. Renovirana je takozvana „Kotarka“, mesto okupljanja svih stanovnika, sređuje se sala vozača, a u planu je još dosta toga. Naš cilj je ravnomeran razvoj i ulaganje kako u grad, tako i u svih devet mesnih zajednica – dodao je Mladen Bogdan.

A.Đ.

Otvoren Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu: 1.200 izlagača iz 40 zemalja

Aleksandra Djuran May 16, 2026

Međunarodni poljoprivredni sajam, 93. po redu, otvoren je u petak u Novom Sadu i trajaće do 21. maja. Ove godine okupio je 1.200 izlagača iz 40 zemalja. Najveća sajamska priredba u regionu obuhvata oko 50.000 kvadratnih metara otvorenog i zatvorenog prostora.

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković otvarajući sajamsku manifestaciju precizirala je da Pokrajinska vlada nastavlja snažno da podržava razvoj poljoprivrede u Vojvodini kroz konkretne mere i ulaganja.

Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede istakao je da kroz agrar povezujemo investicije, nove tehnologije, sisteme za navodnjavanje, prerađivačku industriju i izvoz na nova tržišta.

Zemlja partner je Češka. Ulaznice na sajamsku priredbu koštaju 1.000 dinara. Za kolektivne posete po osobi ulaz je 750 dinara. Za organizovane posete škola i fakulteta, decu od 7 do 14 časova i penzionere ulaznice su 500 dinara. Kupljene ulaznice ujedno predstavljaju i kupone koji učestvuju u Poklon -igri. A to je traktor džon dir 5045d čija je vrednost oko 25.000 evra. Porodični dan je danas (subota). Ulaz je 1.000 dinara, odnosno jedna kupljena ulaznica. Radno vreme sajma je od 9 do 19 časova.

Trkom u puzanju beba i radionicom za roditelje Dom zdravlja, Škola roditeljstva i KCK obeležili Međunarodni dan porodice

Aleksandra Djuran May 15, 2026

Dom zdravlja, Škola roditeljstva i Kulturni centar obeležili su 15. maj, Međunarodni dan porodice. Ovom prilikom organizovano je takmičenje u puzanju beba, a najbrža je bila sedmomesečna Helena Zagorac koja je došla sa mamom Ivanom:

-Helena svuda puže, po čitavoj kući. Već sa šest meseci je počela i sada se baš ubrzala. Počela je i da se podiže i nadam se da će uskoro i prohodati. Želeli smo da se lepo provedemo, ali i da podržimo obeležavanje Međunarodnog dana porodice koja je osnov svih nas.

Olivera Vučković Popov, glavna sestra Doma zdravlja i koordinatorka Škole roditeljstva istakla je da je porodica osnovna baza koja detetu, na prvom mestu, treba da pruži ljubav, sigurnost i samopouzdanje.

-Vrlo često nas roditelji pitaju, a mi, zdravstveni radnici prošli smo značajan broj obuka o samo disciplinovanju. Kod nas je tradicija da je: „Batina iz raja izašla“, što nije tačno. Trebalo bi da učimo našu decu šta treba da rade, a ne ono što ne treba. Stoga je disciplina vrlo važna. Roditelji treba da budu na korak ispred deteta te smo sa njima prošli radionicu pod nazivom „Razvojna šetnja“. Odrasli su „obuli“ cipele dece različitih uzrasta kako bi osetili kako je njima. Sve bebe, kada se rode, su u istoj ravni i vremenom neke od njih idu više koraka napred, neke više koraka nazad, a pojedine ostaju u istoj ravni – rekla je Vučković Popov.

Međunarodni dan porodice je dan posvećen negovanju porodičnih vrednosti, međusobnog razumevanja i zajedništva.U najranijem detinjstvu porodica ima ključnu ulogu u formiranju detetove ličnosti, emocionalne sigurnosti i odnosa prema svetu. Ljubav, podrška, razgovor i zajednički trenuci predstavljaju temelje zdravog odrastanja. Kada dete odrasta u podsticajnom i sigurnom porodičnom okruženju, ono razvija samopouzdanje, empatiju i spremnost za učenje i saradnju.

Ove godine obeležava se pod motom „Porodice, nejednakosti i dobrobit dece“ i ukazuje na to kako rastuće nejednakosti oblikuju porodični život i utiču na budućnost dece. Porodice imaju centralnu ulogu u društvenom i ekonomskom napretku, ali se mnoge suočavaju sa nesigurnim prihodima, ograničenom podrškom u brizi o deci i nejednakim pristupom osnovnim uslugama. Bez adekvatne podrške, porodice sa malom decom izložene su većem riziku od siromaštva, što može imati dugoročne posledice po zdravlje, obrazovanje i ukupnu dobrobit dece.

A.Đ.

Međunarodni Dan porodice u vrtiću „Kolibri”: Akcija ,,Cvet – za bolji svet

Aleksandra Djuran May 15, 2026

Povodom Međunarodnog Dana porodice, 15. maja, vaspitači, deca i njihovi roditelji u vrtiću „Kolibri” organizovali su sadnju u dvorištu pod nazivom ,,Cvet – za bolji svet”. Oko 190 dece, iz deset vaspitnih grupa, zasadila su cveće i tako oplemenila prostor u kojem borave.

Cilj je bio da se podseti koliko je važno da se neguju odnosi sa porodicom unutar predškolske ustanove, navela je Aleksandra Ludajić, pedagoški savetnik:

-Projekte koje realizujemo u vrtiću iniciraju deca, a roditelji su nas podržali. Naš vrtić postao je bogatiji sa novim cvetnim površinama, a sadnji je prethodila edukacija mališana o značaju pčela, kako da im napravimo pašu, kako da ih očuvamo i kako da doprinesemo da naše okruženje bude lepše i bolje. Sve što radimo sa decom širi se i u porodici i na taj način roditelji postaju naši partneri.

Najmlađi su zasadili semena cveća koja su bila u recikliranim papirićima koje su pripremili njihovi stariji drugari.

-Ovo nije naša prva ekološka akcija – dodaje vaspitačica Branislava Grujić, vođa Eko tima „Ekolibri“. – Do sada smo vodili računa o starim stablima, prošle godine zasnovali smo mini voćnjak sa patuljastim voćkama, a ove godine odlučili smo se za cvetnu baštu. Kako smo od roditelja dobili ukrasni bagrem, naši predškolci su ga zasadili i zajedno sa njim ukopali su i vremensku kapsulu sa ekološkim porukama. Na taj način će nešto vredno ostati iza njih i mlađim drugarima još dugo praviti hlad u dvorištu.

U Eko tim ovog vrtića uključeni su svi zaposleni.

A.Đ.

Od ponedeljka 18. maja akcija Saobraćajne policije u cilju otkrivanja prekršaja pešaka i vozača prema pešacima

Aleksandra Djuran May 15, 2026

Od ponedeljka, 18. do 31. maja biće organizovana centralna akcija pojačane kontrole saobraćaja usmerena na otkrivanje prekršaja koje čine pešaci i prekršaja koje čine vozači prema pešacima, kao i prekršaja koje čine vozači dvotočkaša i drugih prekršaja kojima se ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, a prvenstveno nepoštovanja ograničenja brzine
kretanja vozila u zonama pešačkih prelaza.

-Apelujemo na vozače da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja vozila naročito u zonama pešačkih prelaza. I pešaci kolovoz treba da prelaze isključivo nakon što se uvere da to mogu uraditi na bezbedan način. Biciklisti i motociklisti treba da koriste zaštitnu opremu i budu vidljivi naročito noću i u uslovima smanjene vidljivosti – navode u MUP-u.

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 90 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo jedno, a povređeno je 45 lica. Na teritoriji Policijske uprave Kikinda nije bilo saobraćajnih nezgoda
prethodnog dana.

Povodom Međunarodnog dana muzeja u Muzeju izložba „Život u banatskoj vojnoj granici“

Aleksandra Djuran May 15, 2026

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana muzeja, Narodni muzej u subotu, 16. maja, u 18 časova u Galeriji „Nova“, upriličiće izložbu „Život u banatskoj vojnoj granici“, autora Ivana Radića, koja će publici približiti svakodnevni život na prostoru južnog Banata tokom perioda Vojne granice.

Izložba je nastala povodom obeležavanja 300 godina od Požarevačkog mira i kroz bogatu dokumentarnu građu, ilustracije, rekonstrukcije i vizuelne prikaze osvetljava istorijske, kulturne i društvene promene koje su oblikovale Banat tokom 18. i 19. veka.

Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa životom graničara, razvojem naselja, vojnom organizacijom i običajima stanovništva koje je živelo na prostoru nekadašnje banatske vojne granice. Poseban segment postavke čine rekonstrukcije uniformi, istorijske mape i ilustracije koje verno prikazuju vreme velikih promena na prostoru južnog Banata i šireg podunavskog regiona.

Gostovanje ove izložbe u kikindskom muzeju predstavlja značajan doprinos očuvanju i predstavljanju zajedničkog kulturno-istorijskog nasleđa Banata, ali i priliku da se šira publika upozna sa važnim delom regionalne istorije.