децембар 6, 2025

Aleksandra Djuran

mitrovP

Српска православна црква данас слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.

Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму. Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.

У Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.

У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла. Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму.

Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак –  хајдучки састанак“.

moped-saobracjaka

На раскрсници улица Војводе Мишића и Ђоке Радака поново се догодила саобраћајна незгода. Услед неуступања првенства пролаза, на електрични мопед налетео је аутомобил „пасат“.

Полицијској управи незгода  је пријављена у 11.45 сати и саобраћајци су врло брзо изашли на лице места.

Овом приликом повреде је задобила старија жена која је возила мопед. Након што јој је указана помоћ, однета је у Општу болницу ради даљих прегледа.

 

wmremove-transformed-1-750x375

Шведска, често слављена као узор социјалне правде, данас крије тамну статистику: према „Рäдда Барнен“, око 276.000 малишана, свако осмо дете одраста у сиромаштву, док инфлација, скупа храна и станарине гурају породице преко ивице, а социјална помоћ не прати реалне трошкове живота.

Главни узроци су раст инфлације, све скупља храна и рекордне цене становања. Породице са нестабилним приходима више не могу да саставе месец ни за основне трошкове. Многи родитељи одустају од својих потреба да би деца имала бар најнужније. Ипак, ни то често није довољно.

Посебно је тешко читати сведочанства деце. Нека признају да се претварају да „не желе на излет“, само да би сакрила да породица нема новца. Деца постају свесна финансијских проблема на начин који деца никада не би смела да разумеју. То је најтужнија и најболнија последица сиромаштва.

Систем социјалне подршке, не прати реалне трошкове живота. Ако помоћ не може да обезбеди храну, кирију и основне потребе детета, онда то није систем подршке, већ систем који очекује да људи преживљавају.

Поглед редакције портала Српски Угао

Можда је највећи проблем то што је све ово постало „нормално“. Друштво се навикло да постоји део деце који ћути, повлачи се и одраста са осећајем да тражи превише самим тим што постоји. Та неједнакост није настала преко ноћи, она се годинама скупљала између пропагираног идеала и стварног живота. И док се Шведска и даље представља као узор, можда је право питање колико вреди углед ако га не могу осетити они којима је најпотребнији, а то су деца која би требало да одрастају без терета који нису бирала.

Пише: Стефан Богдановић

Извор: Српски угао

 

bolnica-donacije-(15)

Представницима фирми „Бајша аграр“, „Марков Компани“, „Палетпак“ и „Мултипак“ др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице, у име запослених и пацијената, уручила је захвалнице. Поменута предузећа у протеклом периоду помогла су Болници кроз донације које су значајне јер долазе од локалних предузетника који су показали друштвену одговорност.

Фирма „Бајша аграр“ доделила је средства, два пута по 100.000 динара.

-Драго ми је што је новац искоришћен за едукацију лекара јер све ново што науче примениће приликом лечења. Обука је потребна у сваком послу, а посебно је значајна за здравствени кадар – навео је Жива Бајшански. – Болница је од виталне важности за све суграђане, те је то био мотив што смо се одлучили да донирамо средства.

„Марков Компани“ радо се одазвао позиву представника Болнице да помогну да се пренесу кревети из Клиничког центра Војводине.

-Сматрамо да је фирма онолико велика, колико је спремна да помогне – казала је Тамара Трифунац из ове компаније. – Увек ћемо помоћи кад год смо у прилици јер се трудимо да будемо друштвено одговорни.

Подсетимо и да су фирме „Мултипак“ и „Палетпак“  поклониле постељину.

Др Весна Томин истакла је да Болници свака помоћ пуно значи. Овом приликом представљен је и апарат који је купила фирма „Гордон“ из Суботице.

-Аспиратор за гастроскопију је апарат без ког не може да се ради гастроскопија. До њега се тешко долази и кроз ову донацију омогућили смо гастроентеролозима и хирурзима  да могу да ураде овај преглед. Недавно смо добили и кревете из Института за плућне болести из Клиничког центра Војводине. Ови кревети су мало коришћени, електрични су и омогућавају да пацијенти буду постављени у различите положаје. С обзиром на то да се Болница припрема за реконструкцију није било разлога да се купују нови – прецизирала је др Томин..

Од почетка године до краја септембра 4.000 пацијената било је хоспитализовано, а свакодневно стотину пацијената прође кроз болничке амбуланте.

А.Ђ.

nagradajovanpopovic-1

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је најужи избор у ком
су се нашла  четири рукописа. Конкурс је расписала издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

Међу четири рукописа су „Кућа за снове“ који је написала Андреа Протић (Нови Сад), „Плава Уна“Хане Растодер (Подгорица), „Обале добре воде“ Милоша Живановића (Београд) и „Соба за буђење“ Наталије Миловановић (Љубљана).

Име ауторке/аутора награђеног рукописа биће познато 18. новембра на додели награде која
подразумева уручење плакете и објављивање уређене књиге у издању „Партизанске књиге“, уз
потписивање стандардног издавачког уговора. На конкурсу су учествовали ауторке и аутори
из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.

Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и
позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. „Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

Конкурс за регионалну књижевну награду „Јован Поповић“ подржало је Министарство културе Републике Србије.

Zajednici-Zajedno-2025-1920-x-1080

Компанија НИС ће, у оквиру овогодишњег циклуса програма друштвене одговорности „Заједници заједно“, подржати 24 пројекта у 13 партнерских градова и општина широм Србије. Фокус овогодишњег циклуса програма је на унапређењу рада установа здравства, образовања и васпитања, као и на уређењу простора намењених физичком и социјалном развоју најмлађих –попут дечјих одељења у болницама, простора у предшколским установама и школама, игралишта и спортских терена.

У Кикинди ће са 19 милиона динара бити подржана изградња дечијих игралишта и постављање савременог и атрактивног мобилијара за игру и разоноду. Игралишта ће се налазити у Новим Козарцима,  и у кикиндским насељима Стрелиште, Вашариште и Микронасеље. На овај начин ће  се унапредити и проширити безбедни и стимулативни простори за игру, рекреацију и квалитетно провођење слободног времена деце.

 

У компанији НИС истичу да су упркос изазовним околностима у којима се компанија тренутно налази, НИС остаје доследан својој мисији друштвено одговорног пословања и наставља да улаже у добробит заједнице, посебно њених најмлађих чланова. Ове године, компанија је издвојила 144,5 милиона динара, у жељи да допринесе стварању здравог, безбедног и подстицајног окружења за одрастање деце.

Континуираним спровођењем програма „Заједници заједно“, компанија НИС скоро две деценије потврђује своју посвећеност унапређењу услова за живот грађана и развој локалних заједница у Србији. До сада је путем програма „Заједници заједно“, уложено 1,9 милијарди динара у реализацију 1.176 пројеката који су допринели унапређењу образовања и науке, јавног здравља, екологије, културе и спорта, чиме НИС остаје поуздан партнер заједнице и подршка њеном будућем развоју.

obuka-pss-(2)

У Пољопривредној стручној служби одржана је прва обука за професионалне кориснике за употребу пестицида. Она се реализује у сарадњи са Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, а циљ је да сви који користе средстава за заштиту биља добију сертификат.

На првом предавању било је присутно 25 пољопривредника. Током једнодневне обуке пољопривредници ће, поред упознавања са пестицидима, моћи и да питају све што их занима, навела је Јелена Свирчев, инжењер за заштиту биља ПСС.

-Сви који користе средства за заштиту биља морају да прођу обуку како се понашати са заштитним средствима, како да их користе, да их купе, транспортују, користе, шта треба урадити у случају тровања, како она утичу на њих саме, околину, њихове породице. Након обуке сви су полагали тест што је и услов за добијање најпре потврде надлежне Пољопривредне службе, а потом и сертификата Министарства без ког неће моћи да се купују и користе пестициде  – истакла је Јелена Свирчев.

 

Већина пољопривредника већ је, у великој мери, упозната са оним што им стручњаци предају и ово је прилика да обнове стечено и стекну ново знање. Све је прилагођено произвођачима и ономе што већ раде. Обука обухвата десет тема од којих су осам уско стручне и везане су за заштиту биља, једна је везана за законску регулативу, а једна се односи на механизацију односно уређаје који се користе.

-На територији Кикинде и Новог Кнежевца има више од 5.500 регистрованих пољопривредних газдинстава, а на предавањима ћемо формирати групе од 30 до 40 полазника. Одлазићемо и у села након што се пријави одређени број произвођача. Трудићемо се да обука буде најмање једном недељно – рекао је директор ПСС Младен Ђуран. – Важно је да се приликом уплате не погреши број рачуна и позив на број јер у супротном неће моћи да присуствују предавањима у Кикинди. Захтеви се подносе у Пољопривредној стручној служби, а ми смо, да би олакшали свима, израдили и софтвер који прати све активности везано за обуку.

Сви заинтересовани треба да се обрате Пољопривредној стручној служби, а пријављивање је могуће и путем мејла obukakikinda@gmail.com , лично или позивањем саветодаваца.

Иста обука обухватиће и пољопривреднике у Новом Кнежевцу где ће заинтересовани моћи да се о свему распитају у општини, а саветодавци ће едукације организовати и овом месту.

А.Ђ.

 

lutkice-jova-(1)

Ученици ОШ „Јован Поповић“ из Кикинде, чланови секције за ручни рад, oдржали су обећање које су дали запосленима у Општој болници прошле године, те су и ове израдили луткице. Поклони су намењени одељењу неонатологије које је добило тридесетак ручно рађених луткица познатих као „хоботнице чаробнице“.

Лутке се користе код превремено рођених беба, током боравка у инкубаторима какоби се прилагодиле условима спољне средине. Научне студије су потврдиле да када ухвати крак луткице који подсећа на пупчану врпцу, беба осети сигурност, умири се и стабилизује дисање.

Оливера Гашић, професорица географије која води секцију за ручни рад истакла је да је прошле године повод за донацију луткица био Дан школе „Јован Поповић“, а ове године је то 17. новембар који се обележава као Светски дан превремено рођених беба.

-Слоган под којим се ове године обележава Светски дан превремено рођених беба је „Пружите превремено рођеним бебама снажан почетак за светлију будућност“. То није само морални императив већ инвестиција за будућност, у јача и отпорнија друштва и генерално добробит будућих генерација – истакла је др Биљана Племић, начелница Неонатологије.

План је да се ова акција настави и допуни новим, тако што би се ручно радиле капице и ћебад за бебе.

radioaktivni-metal-1200x600-1-1140x570

Институт „Српски мост“ из Шведске објавио је пост на Инстаграму који је покренуо расправу: „Где су сада Зелени и Јонас Шјостед – кад Шведска од 1. јануара 2026. почиње да копа уран, један од најопаснијих елемената по природу и људе? Када је Србија планирала експлоатацију литијума, који је далеко мање штетан, ти исти гласови су викали о екоциду и уништавању животне средине. Када то ради Шведска – онда се то зове „зелена транзиција“ и „стратешка самодовољност“. То није екологија, то је политичка двострукост у најчистијем облику.” – стоји у објави ове непрофитне организације из Малмеа.

Чињенице су јасне Парламент Шведске „Риксдаг“ је 5. новембра 2025. изгласао укидање забране – правила се мењају у Еколошком законику и Закону о минералима, а влада потез везује за енергетску безбедност и план обнове нуклеарне енергетике. Гласање је прошло упркос противљењу дела опозиције и локалних заједница.

Овде се отвара питање критеријума. Када Србија покуша да отвори расправу о литијуму, реторика дела међународних и домаћих актера моментално скаче на максимални аларм – „екоцид“, „уништење природе“, „неповратна штета“. Кад истовремено Шведска најави уран (материјал са несумњиво тежим безбедносним режимом и дуговечним ризицима), наратив се окреће: „зелена транзиција“, „стратешка самодовољност“, „отпор зависности од увоза“. Ако се начелни „еко“ стандарди мењају у зависности од географске ширине и политичке мапе, то више није екологија него политика и економија.

Управо зато у домаћој јавности легитимно се поставља и шире питање да ли је део спољног фактора намерно кочио развојне пројекте Србије, покушавајући да кроз кампање и уличне притиске око литијума изазове политичку нестабилност, док се слични и много ризичнији подухвати на северу Европе промовишу као „зелени искорак“? Уз то иде и дилема о лицемерју зашто једни „смеју“, а други „не смеју“ да развијају стратешке ресурсе? У том контексту, став државе Србије да се о свему одлучује уз строге стандарде, транспарентне процедуре, учешће локалних заједница и заштиту државних интереса, делује као покушај да се заштити и природа и развој, уместо да се Србија гурне у позицију трајне зависности од туђих сировина и туђих тржишта.

Поглед редакције портала Српски Угао

Пост „Српског моста“ отворио је праву тему, а то је да еко-стандард мора бити универзалан. Или је „зелено“ свуда или није нигде. Србија не треба да бира између природе и развоја, већ између лоших и добрих пројеката, само они са строгим надзором, јавним гаранцијама, локалним уделом у користи и потпуном транспарентношћу треба да прођу. „Лажне екологе“ најлакше је препознати по једном критеријуму, кад шапућу у Стокхолму, а вичу у Лозници.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

 

kikikod-klub-(4)

Едукативни камп „Кикод клуб“одржан је у Центру за с тручно усавршавање са ученицима ученицима ОШ „Др Бошко Вребалов“ из Меленаца и и Економско- трговинске школе из Кикинде. И овогодишњи, седми камп, је још један допринос развоју дечије креативности и развијању рачунарских вештина кроз реализацију радионица „Креирај свој плакат“. Коришћењем онлајн платформе Canva, ученици су заједно са професорима Тањом Радованом и Сањом Рацков дизајнирали плакате и презентације на задате теме кроз које су развијали своју креативност, дигиталну писменост и тимски рад.

 

Сврха радионица је да ученици стекну основна знања и вештине за коришћење поменуте платформе у циљу креирања визуелних материјала- плаката, презентација, објава за друштвене мреже и других дигиталних садржаја. Радионица је у потпуности остварила своје циљеве,  ученици су стекли основне вештине рада на платформи Canva и мотивисани су за даље учење и креативно изражавање путем дигиталних алата.

Након презентације радова, одабрани су најуспешнији учесници, чији су пројекти издвојени као пример креативности и примене научених вештина. Најбољи радови биће награђени пригодним поклонима, а подршку пројекту пружио је Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.

Don`t copy text!