Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Saopštenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: Zabranjeno spaljivanje žetvenih ostataka

Aleksandra Djuran October 22, 2025

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upozorilo je poljoprivrednike da je spaljivanje strnjike i žetvenih ostataka strogo zabranjeno, jer, kako se ističe, ova praksa uništava zemljište, ugrožava zdravlje ljudi i životinja i izaziva požare sa velikom materijalnom štetom.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva, prema Zakonu o zaštiti od požara za ovaj prekršaj predviđene su novčane kazne, dok Ministarstvo, na osnovu svojih nadležnosti i dostupnih podataka, sprovodi mere u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Ministarstvo raspolaže ažuriranim satelitskim i terenskim snimcima, kao i izveštajima poljoprivrednih inspektora, na osnovu kojih se jasno uočavaju parcele na kojima je spaljena strnjika. Svaka takva parcela koja se i dalje vodi kao aktivna u eAgraru i za koju je utvrđeno je da je spaljena, a vlasnik nije prijavio požar, automatski će povlačiti pasivan status celog gazdinstva.

Ministarstvo pruža mogućnost dobrovoljnog ispravljanja – svi poljoprivrednici koji su imali požar na svojim parcelama, bez obzira na uzrok, pozivaju se da u roku od sedam dana ažuriraju podatke u eAgraru, odnosno da, ukoliko su parcele uništene ili izgorele, izvrše njihovo privremeno isključenje iz aktivne obrade, jer prema zakonu nemaju pravo na podsticaje. Nakon isteka navedenog roka, sva gazdinstva koja nisu postupila po ovom pozivu, a na čijim se parcelama utvrdi spaljivanje bez prijave, biće predmet prekršajnog postupka i stavljena u pasivan status.

Ministarstvo, u saradnji sa poljoprivrednom inspekcijom i Sektorom za vanredne situacije MUP-a, nastavlja pojačane kontrole. Inspekcijske službe su na terenu i sankcionisaće sva lica koja krše propise.

-Ove mere nisu usmerene protiv poljoprivrednika, već u zaštitu zemljišta, biodiverziteta i zdrave životne sredine – naglašava se u saopštenju Ministarstva.

Dodaje se da je tokom prethodnih dana na snimcima zabeleženo više hiljada požarišta na njivama, što je doprinelo ozbiljnom zagađenju vazduha u brojnim sredinama, a ugrožen je bio i saobraćaj na putevima širom Srbije. Ministarstvo je pozvalo i sve građane da ovakve postupke prijave nadležnim vatrogasnim stanicama, zaključuje se u pomenutom Ministarstvu.

„Kikindski mlin” dobija novog zakupca: Proizvodnju bi trebalo da zakupi „Klas“ iz Sarajeva

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Novi zakupac proizvodnog dela „Kikindskog mlina”, kao saznajemo, trebalo bi da postane firma „Klas“ iz Sarajeva. Reč je o najvećoj mlinsko pekarskoj industriji u Bosni i Hercegovini. Bave se proizvodnjom brašna, testenina, poslastičarskih i konditorskih proizvoda. Još uvek se ne zna kada će započeti proizvodnju u Kikindi ali se očekuje da to bude uskoro.

Većina od oko sedamdesetak zaposlenih u „Kikindskom mlinu“ trenutno je bez zaposlenja, ali se očekuje da ponovo počnu da rade na starim radnim mestima pošto sarajevska firma započne proizvodnju.

Kako saznajemo silosi, ali i sušara za suncokret i kukuruz ostaje u vlasništvu „Dijamanta“, a nastaviće se i otkup pšenice, kukuruza i suncokreta. Godišnje je mlinu otkupljivano 40 hiljada tona pšenice, dnevno se mlelo od 125 do 130 tona , a mesečno od 3.800 do četiri hiljade tona. Radilo se u četiri smena i proizvodili su se svi tipovi brašna kojih je bilo preko 20 vrsta. Testenine su se proizvodile po italijanskoj recepturi i to oko dve hiljade tona godišnje. Još 2017. godine ova firma bila je jedna od 80 sa spiska za prodaju „Agrokora“, a 2022. kada je proslavljeno 160 godina postojanja i dalje je bio u vlasništvu ove kompanije. Izgrađena je i nova sušara u koju je uloženo 280 hiljada evra. Moderna sušara radi od 2016. godine i ima kapacitet od oko 15 hiljada tona kukuruza i suncokreta.

Napomenimo i to da je mlin u ulici Kralja Petra Prvog, koji je deo „Kikindskog mlina“, poznati Danfil, otkupila kikindska poljoprivredna firma „Bajša agrar“ za potrebe skladišta.

„Kikindski mlin“ osnovan je davne 1862. godine i jedno je od najstarijih preduzeća u regionu. I ovu, kao i ostale firme , pratila su dobra i loša vremena izazvana dešavanjima u svetu i državi. Od početka 2022. „Kikindski mlin“ je i zvanično postao jedan od brendova kompanije „Dijamant“ iz Zrenjanina“ čiji je vlasnik beogradski „Frikom“ tačnije „Agrokor“ iz Hrvatske. Raspolaže značajnom imovinom, između ostalog silosima u Kikindi i Novom Miloševu za skladištenje 82.000 tona pšenice, magacinskim skladištima, proizvodnim pogonima i drugim, koja su u Kikindi na posedu površine veće od 30 hektara i u Novom Miloševu na 14,5 hektara.

A.Đ.

Priznanje Kikindi za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju festivala „Srbija u ritmu Evrope“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Gradu Kikindi u Boru je uručena nagrada za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju prošlogodišnjeg festivala „Srbija u ritmu Evrope“. Priznanje je primio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je ovom prilikom istakao da smo pokazali da posedujemo ozbiljne kapacitete i resurse za organizaciju takvog događaja čija se gledanost meri u milionima. Zahvalio se produkciji i organizatorima na ovom priznanju i uputio je čestitke domaćinu Boru na sjajnoj organizaciji ovogodišnjeg finala.

Ovom prilikom nastupila je i Ena Gogić koja je kao pobednica doprinela da finalno takmičenje ovog festivala bude organizovano u našem gradu.

U Bašaidu u četvrtak neće biti vode tokom prepodneva

Aleksandra Djuran October 21, 2025

U četvrtak, 23. oktobra, od 9 do 11 časova, usled planiranih radova na održavanju elektroenergetske mreže, doći će do prekida u napajanju električnom energijom u celom selu.
Zbog nestanka struje, u navedenom terminu neće biti moguća ni isporuka vode.

Borislav Čubrilo, proizvođač kraft piva: Suvača na pivski pogon

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Nije baš kikindska ulica Toze Markovića toliko na periferiji, koliko se u prvi mah čini. Naročito ako smo u tu ulicu pošli s namerom da se upoznamo s proizvodnim pogonom zanatskog piva. Verovatno proces proizvodnje piva više interesuje tehnologe, a vaš izveštač se deklariše u konzumente ovog napitka. Zato ovaj tekst kucamo odmah na licu mesta, u pivari i sasvim trezni.

Dočekuje nas Borislav Čubrilo, kojem tražimo ličnu kartu. Ne naravno njegovu, jer nismo islednici, nego njegove zanatske radionice.

– Firma „Banat bir“ je nastala 2019. prvo kao kućna, eksperimentalna pivara. Tad smo se tek upoznavali s tehnologijom proizvodnje zanatskog piva. Prvo smo „kuvali“ po 20 litara za društvo i za lične potrebe, a ubrzo smo iste godine prešli na veću proizvodnju- kaže domaćin. -Međutim, došla je korona i to vreme lokdauna smo iskoristili da unapredimo opremu i proširimo proizvodnju na 180 litara. Tad smo razvili i paletu od četiri vrste piva. Nakon toga smo odlučili da se još ozbiljnije posvetimo proizvodnji. Prikupili smo dokumentaciju od Ministarstva poljoprivrede, uskladili proizvodne pogone sa zakonskim regulativama i napokon prošle godina registrovali firmu i još više proširili proizvodnu paletu. Sad proizvodimo osam vrsta piva- dodaje Čubrilo, ujedno nudeći da isprobamo neki od njegovih proizvoda. Odbijamo dok smo na zadatku, nego, dok traka „curi“ pitamo da nam otkrije još neki podatak o svojoj manufakturi:

– Dosta nove opreme smo nabavili. Dosta toga putem subvencija Republike Srbije, a nešto smo i sami napravili. Sad smo nabavili fermentor od 1000 litara i imamo kapacitet skladištenja od 24.000 litara godišnje. Očekujemo do kraja godine da ćemo nabaviti još jedan fermentor, što bi bilo dodatnih 12.000 litara godišnje.

A Kikinđani, koje najviše vole?- pitamo.

– Pre svega naše najpoznatije i autentično pivo od ludaje sa začinima: cimet, muskatni orah, đumbir, karanfilić… Zatim, pored piva od ludaje, tu su i „Kikindsko svetlo“, „Fijaker“, „Ipa“ i „Suvača“, koja su dobitnici specijalnih priznanja na Etno sajmu hrane i pića u Beogradu. Pored njih imamo i piva „Kinđa“, potom „Naiva“, a uskoro izlazi i „Ravnica“, pitko pivo sa citrusnim i notama hmelja. Ove godine smo se trudili da kroz lokalne manifestacije širom Srbije što više promovišemo naše proizvode, bili smo na mnogo mesta, a i na „Danima ludaje“ je bila prilično velika potražnja za našim pivom od strane komšija Rumuna.

– Može li sad jedno ladno? -navaljuje domaćin. –Može! Zadatak izvršen, kažem. Jer, mada nisam iz Rumunije, i mene živo interesuje kako vozi „Fijaker“ po „Ravnici“ i da li posle trećeg, „Suvača“ počinje da okreće.

N. Savić

Tribina u CSU u četvrtak: O veštinama roditeljstva u digitalnom dobu

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Iz Centra za stručno usavršavanje pozivaju sugrađane da u četvrtak, 23. oktobra, u 17 časova dođu na predavanje „Veštine roditeljstva u digitalnom dobu“ koju organizuje Udruženje građana „Centar za razvoj i unapređenje porodičnog funkcionisanja – Horizonti“ iz Čačka.

Ovo predavanje je jedna od glavnih aktivnosti projekta „Znanjem bezbedno na internetu“ namenjenog učenicima, roditeljima i nastavnicima o bezbednom korišćenju interneta i savremenih tehnologija.

-Cilj programa je unapređivanje roditeljskih veština u pružanju podrške deci za bezbednu upotrebu interneta i savremenih tehnologija i prevenciju rizičnog ponašanja dece na internetu – kaže Sanja Ranković Ilić, psiholog i predsednica udruženja.

Realizaciju projekta pomoglo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.

U Bašaidu i Bikaču u četvrtak bez struje

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Iz „Elektrodistribucije“ obaveštavaju građane da će zbog planiranih radova na mreži doći do privremenih isključenja električne energije u četvrtak 23.oktobra. Isključenja su najavljena u Bašaidu i Bikaču. Domaćinstva će biti bez električne energije od 9 do 11 časova.

SSŠ „Miloš Crnjanski“ i ove godine u projektu „Superškole“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ i treću godinu zaredom, biće deo programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Tema projekta je „Izgradnja mira i jačanje mira na Balkanu“.

-Nakon što smo dve godine sarađivali sa učenicima i zaposlenima iz Gimnazije „Hidajet Lježa“, upoznali se sa kulturom, istorijskim znamenitostima, načinom života i školskim programom u Lješu, ove godine promenili smo partnera – saznajemo od direktora Milorada Karanovića. – Projekat ćemo realizovati sa školom iz središnje Albanije iz mesta Bereta. Naših 15 učenika posetiće Albaniju, nakon čega ćemo im i mi biti domaćini.

Osnovna ideja projekta je da mladi iz regiona upoznaju jedni druge i uče o drugim lokalnim zajednicama. Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ciljevi projekta su pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu. Tokom razmena organizuje se mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta.

Program „Superškola“ podržavaju lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, a finansiraju ga Evropska unija i Nemačka.

A.Đ.

Završeni radovi na hramu Svetog Nikole: U znaku jubileja

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Pravoslavni hram Svetog oca Nikole u centru grada u proteklom periodu delom je rekonstruisan. Skela koja je bila postavljena oko jedne od najstarijih zgrada u Kikindi razmontirana je, čime je i okončan posao planiran u ovoj godini. Protojerej Miroslav Bubalo podseća da je ove godine značajan jubilej, dva i po veka od završetka izgradnje zdanja.

-Stekli su se uslovi da se uradi najozbiljnija rekonstrukcija hrama u proteklih 50 godina. Najpre smo zamenili postojeći crep, i rekonstruisali dotrajale delove na krovu i na kraju smo sanirali postojeću fasada – kaže naš sagovornik.

Kako na crkvi nije bilo odgovarajućeg crepa on je pucao na krovu što je uzrokovalo prokišnjavanja. Stoga je je podaščan krov i stavljena nepropusna folija kako bi se došlo do trajnog rešenja. Fasada je sanirana i okrečena sa materijalima koje je odobrio nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice.

-Osposobljen je i sat u zvoniku koji nije radio pet, šest godina. Sada smo u eksperimentalnoj fazi, proveravamo razliku u tačnosti, kao i da li na rad sata imaju uticaja vremenske prilike. Mehanizam je stariji i ima oscilacija u odnosu na visoke i niske temperature. Rešili smo pogon sata i sada ga pratimo. Želja nam je da sat ponovo ima mehanizam za izbijanje, da se ponovo čuje na svakih 15 minuta, kako je to bilo nekada – otkrio je protojerej Bubalo.

Finansijer radova je kikindska Pravoslavna crkvena opština.

-Neophodni su i manji radovi u unutrašnjosti crkve. Na pojedinim mestima izbila je vlaga i šalitra i to bi trebalo sanirati. U planu je i da postavimo toplotnu pumpu koja bi zagrevala deo hrama koji ima podno grejanje, kao i da se zameni deo oštećenih pločica – pojasnio je protojerej Miroslav Bubalo.

U okviru proslave jubileja, 250 godina, krajem ovog meseca iz štampe će izaći i knjiga o crkvi Svetog Nikole koju je napisao Tihomir Gajski. Pošto knjiga ugleda svetlost dana biće organizovana i promocija. Do kraja godine u planu je i izložba arhivalija, starih predmeta, ikona i jevanđelja koje hram poseduje.

JUBILEJ ČITAVOG GRADA

-Ovo nije samo jubilej crkve, nego čitavog grada – navodi protojerej Bubalo. – Kikinđani su najpre izgradili crkvu od cigle pa su tek nakon toga pravili svoje kuće od čvrstog materijala.

A.Đ.

STEFANO PAVESI ZA SRPSKI UGAO: Protesti u Srbiji su pokušaj destabilizacije

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Stefano Pavesi, odbornik u gradu Milano i saradnik poslanika Evropskog parlamenta Silvije Sardone, sebe opisuje kao „patriotu” iz Lige, stranke desnog centra koja je deo italijanske vladajuće većine. Kaže da su, prema njegovom uverenju, prioriteti „odbrana Italije i njenih granica” i podseća da je Liga, kako navodi, 1999. godine bila jedina koja je glasala protiv bombardovanja SRJ. Pavesi je i humanitarac: kao student pokrenuo je akcije pomoći progonjenim hrišćanima i tada se zainteresovao za pitanje Kosova i Metohije. U razgovoru za „Srpski Ugao” posebno se osvrće na proteste u Srbiji i njihovu pozadinu, kao i na pitanje Kosova i Metohije.

Govoreći o aktuelnim političkim napetostima, Pavesi smatra da su „protesti u Srbiji pokušaj destabilizacije“. „Vidimo slične obrasce pritiska i na lidere kao što su Orban ili Meloni. Naravno, uvek ima iskrenog, spontanog nezadovoljstva, posebno kod mladih koji ponekad pribegavaju nasilju usled nagomilanih tenzija. Ali kada se politički protest preko noći prelije u pokret mase, gotovo sigurno postoji finansijska i logistička podrška od spolja, acilj je oslabiti vladu i zaustaviti kurs koji spoljnim akterima ne odgovara.”

„Vučić je pokušavao da normalizuje Balkan. Nakon početka rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku razumeo je da je sledeća varnica moguća upravo na Balkanu i da bi to moglo prerasti u širi rat. Zato je tražio kanale i ka Evropi i ka Rusiji – da bude most, da se traži mir, što Evropa nije uradila. Organizovao je izbore, pobedio i politički upravljao tenzijama. Upravo zato verujem da je postao meta kampanja koje imaju za cilj da ga oslabe. Kada je pokušao da vodi tu politiku mostova, pritisci su porasli.”- ističe Pavesi.

„Pre više od deset godina, kao univerzitetski studenti, osnovali smo grupu koja se bavila progonima hrišćana u svetu. Već te prve godine organizovali smo prikupljanje i slanje lekova, preko momaka koji su išli na teren na Kosovo i Metohiju”, kaže Pavesi.

„Mnoge stvari nam se nisu uklapale u narativ koji smo slušali, govorilo se da su Srbi ‘loši’, a ipak je teritorija, ako je gledate bez velikih geopolitičkih interesa, oduzeta Srbiji. Italija je s tim događajima usko povezana, odavde su poletele bombe koje su gađale Beograd. Hteli smo da razumemo zašto je naš narod prihvatio tu odluku, zašto nije bilo velikih uličnih demonstracija protiv nje. Kada je počeo rat u Siriji, video sam sličan obrazac – isti akteri, iste sile. Kosovo sam doživeo kao poslednju evropsku granicu, ako tamo više ne bude Srba i hrišćana, to je početak evropskog posrnuća.”

Pavesi tvrdi da se „na Kosovu danas brani hrišćanstvo“, povlačeći paralelu sa srednjovekovnim nasleđem. „Po mom viđenju, na Kosovu je primenjen model etničke zamene. Nekada su tu živeli Srbi, neki su proterani, a neki ubijeni, a zatim su zamenjeni većinski albanskim, pretežno muslimanskim stanovništvom, kako bi se oslabili koreni Srbije. Da budem jasan: nemam ništa protiv Albanije ili albanskog naroda; govorim o posledicama političkih odluka velikih sila.”
Iz toga izvodi politički zahtev: „Moralna je obaveza štititi ljude, manastire i identitet. I zato ponavljam stav Lige: Italija ne treba da bude ta koja priznaje Kosovo kao državu.”

U Evropi se, očigledno, menja raspoloženje: partije koje sebe nazivaju patriotskim jačaju u više država, od Austrije, preko Francuske i Nemačke, do Italije gde su već deo vlasti. Pavesijev stav sugeriše da taj trend otvara prostor i za postojaniji odnos prema suverenitetu Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i za bolji položaj naše države unutar evropskih procesa. Ako se politički tok nastavi u ovom pravcu, Beograd može računati na pragmatičnije sagovornike u EU po ključnim bezbednosnim i identitetskim pitanjima.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

U evropskoj javnosti „patriotske” snage iskazuju poštovanje prema doslednosti politike države Srbije i naporima predsednika Aleksandra Vučića da očuva stabilnost i manevriše između svetskih centara moći. Smatramo da bi, uz još jedan izborni ciklus širom Evropske unije, odnos snaga mogao vidljivo da se promeni u pravcu većeg razumevanja za suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji i za konstruktivan dijalog Beograda sa evropskim partnerima.

Razgovor vodile: Nina Stojanović i Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao