Aleksandra Djuran

едјсег-куца-(1)

Културно уметничко друштво „Еђшег” односно мађарска заједница Кикинде откупила је објекат у Доситејевој улици 41 површине од око 1.400 квадрата од чега је 390 метара квадратних за становање. Зграду су до сада користиле „Сиромашне школске сестре од Наше Госпе“ које ту живеле више од шест деценија. Оне су одлично  одржавале и зграду и двориште, али су се пре неког времена преселиле у Зрењанин, те је кућа остала празна.

Захваљујући Савезу војвођанских Мађара, Националном савету мађарске националне мањине и  Влади Мађарске, а посебно др Балинту Пастору и Арпаду Фремонду, власник објекта постала је мађарска национална заједница, сазнајемо од Рамоне Тот, председнице КУД-а „Еђшег“.

-Мађарска заједница у Кикинди коначно је добила своје сопствено седиште. Ова вест изазвала је огромну радост међу члановима друштва, јер коначно имамо стабилну тачку ослонца тачније зграду коју можемо назвати својом. За нас је она је много више од обичне некретнине. У протеклих осам деценија, наша заједница се трудила да очува и развије своју културну баштину, али увек је недостајало место које бисмо могли заиста сматрати својим. Сада коначно имамо прилику да наставимо своје активности, уз стварање дома у којем ће мађарска реч, култура и заједнички доживљаји бити трајно присутни. Зграда ће постати симбол опстанка и јачања, не само за садашње, већ и за будуће генерације – истакла је Рамона Тот.

Кад су се часне сестре одселиле било им веома важно да објекат остане да служи мађарској заједници, напомиње наша саговорница и додаје да им је велика част што су их контактирале када су одлучиле да продају зграду.

-Уверена сам да ће ова зграда добро служити мађарској заједници у нашем граду, а ми ћемо учинити све да достојно сачувамо наслеђе које су нам часне сестре оставиле. Да би објекат испунио савремене потребе, биће неопходне одређене адаптације, у чему ће нам помоћи наши волонтери. Најпре планирамо да уредимо летњу позорницу на отвореном, где бисмо од пролећа до јесени организовали различите програме: представе, музичке вечери, књижевне вечери, промоције књига, концерте – појашњава Рамона Тот.

Биће потребно и унутрашње реновирање, у плану је и уређење просторија како би имали смештај  смештај за госте манифестација. Циљ је проширење активности, и  покретање нових програма.

-Стварање заједничког простора ће служити очувању мађарског идентитета, осећају припадности и неговању културне разноликости. Зграда у сопственом власништву не значи само сигурност и стабилност, већ и могућност да слободније, храбрије и дугорочније планирамо. Желимо да створимо простор који ће постати прави дом културног живота кикиндске мађарске заједнице – место где ће се чланови заједнице радо окупљати, стварати и славити. Сопствени простор јача наш идентитет, чини нас видљивијима у граду и доприноси томе да се будуће генерације везују за ову заједницу – навела је председница „Еђшега“.

Претходних година значајна средства уложена су у реновирање и опремање КУД-а „Еђшег“ који се налази тачно преко пута.

-Важно је да нагласим да не напуштамо садашње просторије, у којима су последњих година обављене бројне адаптације и реновирања захваљујући бројним пројектима које смо реализовали уз подршку различитих фондација из Мађарске и уз помоћ Националног савета мађарске националне мањине. У тој згради се налази затворена позоришна сала коју редовно користимо за пробе, представе и разне догађаје. Тамо се налазе и књиге мађарског одељења Народне библиотеке „Јован Поповић” и спомен-плоча Лајоша Кошута. Ова зграда ће и даље бити важан део нашег рада – прецизирала је Рамона Тот.

Као регистровано удружење КУД „Еђшег“ постоји и ради већ осамдесет година, а мађарски културни живот у улици Доситејевој траје више од 120 година.

А.Ђ.

 

Пас-4

Служба зоохигијене ЈП „Кикинда” упутила је апел свим љубитељима животиња, хуманим појединцима и породицама које разматрају удомљавање кућног љубимца да су четири пса из  прихватилишта тренутно су спремна за удомљавање и чекају своју шансу за бољи живот.

-На располагању су два дивна мужјака старости четири године, две нежне женке око две године и два разиграна штенета старости око пет месеци и сви  су спремни да подаре безусловну љубав. Сви они прошли су кроз тешке тренутке – напуштени или пронађени на улици – али су упркос томе задржали поверење у људе и жељу за љубављу, игром и пажњом  – поручују из ЈП „Кикинда“.

Поменути пси, прошли су ветеринарски преглед, вакцинисани су, третирани против паразита и социјализовани.

-Удомљавањем се не спашава само један живот него се мења свет том псу, а истовремено прави се простор за помоћ другим животињама у невољи. Уместо куповине, пружањем дома напуштеним животињама постаје се део хуманог решења проблема напуштених паса и уједно се промовише свест о одговорном власништву, доприноси се смањењу броја паса на улицама – закључују у поменутом предузећу.

ИЗ ЈП „Кикинда“ позивају све заинтересоване да посете прихватилиште, упознају шапице и можда пронађу свог будућег верног пријатеља. Удомљавање је једноставан, али племенит корак који оставља дубок траг – како у животу пса, тако и у срцу новог власника.

За више информација и договор око посете, позовите телефон 308-380, адреса Тополски пут 10 или се информишите на званичним страницама на инстаграму и фејсбуку.

А.Ђ.

гимназија-поцетак-радова-(4)

Реконструкција зграде Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско – трговинска школе званично је почела у понедељак, 2. јуна. Извођач радова је конзорцијум „Сомборелектро“, а рок за завршетак посла је 300 календарских дана, односно 28. март 2026. године. Радови на објекту изводиће се у две фазе.

Зграду су, заједно са представницима извођача радова, првог дана увођења у посао посетили представници града Младен Богдан, градоначелник, Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа.

-Почетак реконструкције зграде најстарије средње школе у нашем граду, значајан је дан за све суграђане – истакао је Светислав Вукмирица. – У протекле три године радили смо на припреми документације како би имали спреман пројекат са којим смо конкурисали код Министарства за јавна улагања за средства. Новац је одобрен и сада смо на самом почетку посла. Сматрам да је било крајње време да се започну радови о чему најбоље могу да сведоче ученици и професори који знају у каквим су условима радили. Свесни смо да овај објекат није једини који се налази у лошем стању и сигуран сам да ћемо у наредном периоду моћи да уђемо у нове подухвате и решимо проблеме.

Обнову школске зграде најавио је и министар за јавна улагања у Влади Србије Дарко Глишић, када је у септембру прошле године посетио Кикинду, а крајем децембра 2024. године издата је и дозвола за реконструкцију, подсетио је градоначелник Младен Богдан.

-Министар Дарко Глишић и сам се уверио да је реконструкција преко потребна и захваљујући разумевању поменутог Министарства успели смо у томе . Укупна вредност обе фазе радова је нешто више од шест милиона евра са ПДВ-ом, а у прву фазу биће уложено 4,5 милиона евра. Ово је велика ствар за Кикинду, али и за све оне који користе и који ће користи зграду. Од изградње 1900. године, ово је прво свеобухватно улагање, јер је до сада било само текућег одржавања. Као некадашњем гимназијалцу пуно ми значи што ће објекат, која је и тада био у лошем стању, по завршетку радова добити изглед какав заслужује.

Објекат је културно добро и налази се под заштитом Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице.

Првом фазом биће обухваћени радови на главној школској згради, делу приземног објекта и фискултурној сали. Планираним радовима је, између осталог, обухваћена и реконструција електро и енергетских, машинских, телекомуникационих и инсталација водовода и канализације, замена радијатора, те изградња бетонског окна за лифт, приступне рампе за особе с инвалидитетом и санација крова. Осим тога, предвиђена је замена санитарија и санитарне опреме, те малтерисање и кречење свих зидова.

Друга фаза радова обухватиће уређење фасаде, дворишта, повезивање са канализационом мрежом у улици Војводе Путника и модеран систем противпожарне заштите.

Гимназија „Душан Васиљев“ основана 1858. године и носила је назив „Великокикиндска Гимназија“. „Реалка“ са четири разреда налазила се у згради Курије – Великокикиндског дистрикта, у којој се данас налазе Народни музеј и Историјски архив. Копање темеља за  школски објекат почело је средином октобра 1899, а већ у септембру наредне године, уз велику свечаност, отворена је нова зграда гимназије, која постаје постаје „Великокикиндска Виша Гимназија”.

А.Ђ.

 

 

 

сирена

Сектор за ванредне ситуације, Оперативног центра 112 Кикинда ће у среду, 4. јуна, у 12 сати обавити редовну проверу исправности сирена за узбуњивање, емитовањем знака „ПРЕСТАНАК ОПАСНОСТИ“.

саобрацајна-полиција-1

На подручју Полицијске управе Кикинда за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде. У двема су три особе задобиле лакше телесне повреде, а у двема је причињена материјална штета.  У свим незгодама је настала материјална штета у износу од 135.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неуступање првенства пролаза  и  недржање одстојања.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 16 учесника у саобраћају и издата су 92 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја су због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена четири возача, од којих су два возача задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 16 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 38 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 50 осталих прекршаја.

јоца-банацанка-(1)

Пријатељство братских градова, Кикинде и Нарвика, настало током Другог светског рата, биће обогаћено монументалном скулптуром од теракоте. „Банаћанка“ ће своје место пронаћи у парку скулптура у Норвешкој, у којем се налазе дела познатих уметница ове земље.

Скулптуру, која представља наш народ, традицију, нематеријално културно наслеђе овог дела Баната, израдили су суграђанин Јован Блат, мастер вајарства и Биљана Поповић, доктор вајарства, запослена као професор у школи.

-Иницијатива је потекла од в.д. директора Културног центра Марка Марковљева. Током боравка у Нарвику, посетио је парк скулптура и дошао на идеју да би се и скулптура девојке у банатској ношњи одлично уклопила  – сазнајемо од Блата.

Биљана Поповић била је учесница Интернационалног симпозијума у теракоти „Тера“ 2014. године и радо је прихватила да помогне у изради „Банаћанке“.

-Њена специјалност је израда етно мотива, односно девојака у ношњама, тако да је избор пао њу. Скулптуру смо започели током зимског распуста, а ових дана биће потпуно завршена. Остали су ситни детаљи – појашњава наш саговорник.

Рад је у обиму 90 центиметара, колико је и ширина сукње у најширем делу и висине је 2,5 метара.

-Представља девојку стару двадесетак година у банатској ношњи која држи у руци сноп жита. Ношњу смо изучавали путем интернета, а имали смо прилику и да је још боље сагледамо у Народном музеју. Ношња се састоји од црвеног јелека и истој таквој прегачи, са белом блузом и сукњом. На глави има капу „златару“ која је синоним  за народни златовез и која је репродукција оне похрањене у Музеју. Ових дана биће испечене перлице које ће након глазирања красити капу као дукате. Сноп жита симболизује родну банатску црницу, а посебно што је комплетна скулптура израђена од кикиндске глине – појашњава Јован Блат.

Три недеље било је потребно за израду саме скулптуре.

 

-Након тога офарбана је земљаним бојама које су сушиле месец дана. Након тога је скулптура, која је из два дела, испечена. Није било могућности да буде монолитна због транспорта у Норвешку. Након тога поново је офарбана и то бетон бојама које су постојане. Скулптура ће се налазити напољу, а у Норвешкој је хладно и клима је оштра, тако да је важно да и боје буду што дуготрајније – прецизирао је аутор „Банаћанке“.

И гости из Нарвика, који су недавно боравили у Кикинди, видели су вајарско дело.

-Они су одушевљени и једва чекају да скулптуру представе својим сународницима. Част ми је и привилегија што сам, на неки начин, допринео пријатељству два народа које траје већ осам деценија – закључио је Јован Блат.

Наш суграђанин је виши стручни сарадник на катедри за вајарство Академије уметности у Новом Саду и открио нам је да је завршио још један велики пројекат:

-Завршио сам скулптуру инсталације „Добро дрво“, по дечијој причи, која се налази у улазу Културног центра. Реч је о дрвету високом око седам метара која испуњава  део степеништа. Израђена је од челика, а њу ће красе птице од теракоте и то птице које се могу видети у Кикинди и околини.

ЛЕПО ЛИЦЕ

И у ранијем периоду Блат је радио портрете и бисте. Памте се тридесетак рок легенди од теракоте. Поставку су предводили Мик Џегер и Кит Ричардс, а друштво су им правили Иги Поп, Џон Бон Џови, Елвис Присли, Џими Хендрикс, Боб Дилан, Ангус Јанг, Боб Марли и други.

-Први пут сам вајао људску фигуру као велику теракоту. За то је неопходна идеја и модел по ком радиш. Најважније је осмислити да скулптура стоји самостално и када се у томе успе иде зидање. Мало муке имали смо око руку које су од тела приликом израде, једна шака је наслоњена на кук, а у другој је сноп жита. Лице је радила колегиница Биљана у чему је ненадмашна. Двоумили смо између познатих глумица, али на крају је лице продукт вајарске замисли и скуп је неколико лица – навео је Блат.

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ

Припрема две паралелне изложбе од којих ће једна бити апстракција, а друга фигурација птица.

-Једна од две изложбе биће представљена и Кикинђанима и, мислим, да ће то бити она о птицама на води. Планирам да исту изложбу „уТИСАк“ направим и у Културном центру у Бечеју јер се тиче и моје велике љубави, реке Тисе – сазнали смо од Јована Блата.

Додаје и да је природа његова неисцрпна инспирација. Исто тако приликом израде скулптура користи искључиво природне материјале.

А.Ђ.

 

 

ТРИ-ПРАСЕТА

У дечијем позоришту „Лане“, данас, 1. јуна, од 19 сати, на репертоару је представа „Три прасета“.

У комаду за децу и одрасле који је режирао Александар Малетин играју: Милан Вујић, Марта Катаи, Александар Круљ, Милош Вујић и Александар Малетин.

 

Фото-кратера-на-месту-магацина-муниције-у-Кикиндској-касарни-

У ноћи између 31. маја и 1. јуна 1999. године Кикинда је ракетирана са четири бомбе, а мета су били објекти у некадашњој касарни „Серво Михаљ”.

Наш град бомбрдован је у току НАТО агресије на СР Југославију. Из Авиана у Италији полетели су авиони који су ушли у нашу земљу из правца Хрватске, дошли до Кикинде и гађали
касарну. У касарни је током бомбардовања било шест војника. Једна бомба пала је на тадашњи магацин за муницију, а друга на Центар за обуку паса. На сву срећу није било жртава јер су објекти који су уништени у бомбардовању били су празни.

Према причи Милана Вејина, председник резервних војних старешина, резервног мајора који је у време бомбардовања касарне био је у команди војног одсека Кикинда, јединице војног одсека обезбеђивале су касарну.

-Објекти који су гађани били су празни, а пре рата у њима се налазила  велика количина експлозивних средстава. Једна од бомби завршила је у њиви и претпоставља се да је мета била пруга која долази из Румуније и која води према Београду. И у време санкција и бомбардовања у нашу земљу гориво је стизало из суседне земље те је циљ био да се онеспособи доток горива. Срећа је да је стражар који је био у непосредној близини гађаних објеката скочио у канал у ком није било воде и тако је остао неповређен – присећа се Вејин.

У некадашњој касарни јутро после бомбардовања затечени су кратери од бомби јер су пројектили били тешки између 400 и 600 килограма.  Једна од бомби, која није експлодирала и даље се налази у њиви суграђанина Стевице Радулашког. Кикинду су бомбардовали припадници шпанске ловачко-бомбардерске ескадриле.

У  удружењу „Срспски ратни ветерани” истичу да негују културу сећања и овај датум, као и да се сећају се свих страдања и жртава које током НАТО агресије на нашу земљу. Додају и да не заборављају ко нас је и на који начин бомбардовао.

данијела-миладинов

Фестивал топловаздушних балона  и трећег дана изазива пажњу великог броја људи који су се окупили на Старом језеру. Поред тога, што су желели да виде да виде летелицу са најдужом историјом, поједини су имали прилику и да се возе у балонима.

Данијела Миладинов  летела са екипом из Мађарске.

-Први пут сам искусила нешто овако и драго ми је што је мој број извучен. Мислила сам да ће бити страшно, међутим лет је био опуштен и леп и памтићу га до краја живота. Град, са висине није препознатљив, видела сам само коцкице. Летели смо сигурно око сат времена и уопште немате осећај да сте на великој висини – поделила је са нама своје искуство Данијела Миладинов.

 

Срећница је била и Петра Јуска.

-Било је прелепо. Нисам знала да су град и околина толико живописни. На све стране видела су се зелена поља. Већ сутра, ако може, поново бих летела. Посада која је управљала балоном трећи пут је на нашем фестивалу и радо долазе у Кикинду – открила је Петра Јуска.

Заједно са Петром, у балону екипе из Румуније из Трансилваније, био је и Горан Штетин.

-Никада нисам имао овакав поглед на град. Лет је био миран и поучан. Фестивал балона је одлична манифестација и треба је што више промовисати – рекао је Горан Штетин

Деца су са нетрпљењем чекала лифитнг.  Били су у балону заједно са пилотом, који је био причвршћен на земљи, и са висине од 30 до 40 метара имали су прилику да уживају у погледу из друге перспективе.

-Први сам летео лифитнгом и било је одлично – истакао је  тринаестогодишњи Вукашин Ћирић. – Имам урођен страх од висине и није ми било свеједно да уђем у балон. Ипак, желео сам да, уз помоћ балона победим страх. Свакоме бих препоручио да се одважи и доживи ово искуство.

Фестивал балона Туристичка организација промовисала је и у Румунији, а наши суседи радо су се одазвали да нам буду гости. То су нам потврдили Валентин Николеску и његова супруга Тања који су имали жељу и да лете балоном.

-На интернету смо видели да се у Кикинди одржава Фестивал балона и како Темишвар није далеко, одлучили смо да дођемо. Манифестација је испунила сва наша очекивања, а балони су прелепи.  Први пут смо у вашем граду и одушевљени смо и овим простором, али и центром града који смо посетили – прецизирао је Валентин Николеску.

А.Ђ.

 

 

ЗКМ-транспарент-Стеријно-позорје-3

НОВИ САД – На завршници представе Загребачког казалишта младих (ЗКМ), извођене у оквиру Стеријиног позорја у Новом Саду, глумци су развили транспарент са политичком поруком: „ЗКМ уз студенте“. Овај гест је, како се може наслутити, био чин солидарности са студентским протестима у Србији, који су последњих месеци попримили снажну политичку димензију. Али, заправо, то је и кључно питање – где је граница између уметничког израза и директне политичке интервенције? И још важније: ко има право да је прелази, а ко не?

Уметност и култура, како нас историја учи, јесу простор слободе, али и одговорности. Уметници могу да проговоре о стварности, да је критикују, да јој дају тонове које политика не уме, у представи, али не и путем развијања транспарената! Када уметнички простор постане позорница за отворену, директну политичку поруку — поготово ону која се тиче мешања у политику друге државе — то више није уметност: то је чиста политичка пропаганда заклоњена под плаштом културе.

Загребачко казалиште младих, као институција из Хрватске, земље чланице Европске уније, гостује у Србији захваљујући културним споразумима и међународној отворености фестивала попут Стеријиног позорја, који деценија настоји да афирмише уметничку универзалност. Уместо да ту отвореност цени и да професионалним учешћем допринесе дијалогу кроз уметност, ЗКМ бира да користи сцену као простор за политичку поруку усмерену ка унутрашњим питањима државе домаћина. Да ли је то политичка провокација? Да ли је то дипломатски скандал!

Транспарент ЗКМ се, у овом контексту, не може читати ни као метафора ни као уметнички знак – већ искључиво као политичка порука једне стране у политичком животу, дирекно се мешајући у политику и дешавања у суседној држави.

Посебно је важно истаћи и шири контекст ове ситуације. Наиме, студентски протести у Србији нису аутентичан израз домаћег политичког бунта, већ су директно инспирисани сличним протестима у другим Европским државама, а највише студентским бунтом у Хрватској. Чак је и организациони приручник за блокаде – тзв. Блокадна кухарица – дословно преузет од хрватских студената. Од самог почетка протеста, студенти из Хрватске долазили су у госте на пленуме у Србији, учествујући у обликовању методологије протеста и преносећи искуства из свог академског окружења.

Зато транспарент “ЗКМ уз студенте” није наиван. Он не изражава неутралну солидарност са младима у борби за образовање већ ширење политичке агенде из суседне државе! И да, самим тим представља дипломатски скандал.

Када уметници који долазе из иностранства користе сцену државе домаћина да пропагирају политичке поруке које се тичу унутрашњих питања те државе – без одговорности, онда то није уметност. То је директан извоз политичког активизма.

И управо зато постаје важно поставити границе.

Парадокс је још израженији када се зна да је аутор представе, млади редитељ из Србије, добро повезан са хрватском уметничком сценом. Његови родитељи су јавне личности чврсто позициониране на једној страни политичког спектра – управо оној која снажно критикује власт у Србији. Нема ничег лошег у томе да уметник има политичке ставове – напротив, друштвена ангажованост уметника је позната кроз векове. Али када се та ангажованост манифестује у форми активизма на сцени друге државе, и то под окриљем престижног културног фестивала, онда то више није уметнички израз већ облик политичке манипулације.

Стеријино позорје не заслужује да буде простор политичких манипулација и демонстрација.

Извор: Војводина уживо