Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Povodom 80 godina od kolonizacije svečana akademija i dodela priznanja u Novim Kozarcima

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Povodom značajnog 80 godina od kolonizacije, u Novim Kozarcima je upriličena Svečana akademija koju su organizovali Mesna zajednica Novi Kozarci i Matica srpska. Na tribini su govorili dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske, Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine i mr Pavle Orbović, istoričar iz Gradskog muzeja Vrbas. Kako je istakao Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice, program je bio podeljen na više delova.

-Nismo zaboravili ni zaslužne pojedince i udruženja, te smo im podelili priznanja za doprinos razvoju sela i postignute rezultate u različitim oblastima. Cilj je da se setimo vremena kada su naši preci posle Drugog svetskog naselili ove krajeve. Ostavili su svoja ognjišta, pošli u nepoznato kako bi izgradili novi život – naveo je Čavka.

Na svečanosti su nastupili pevačka grupa KUD „Petar Kočić“ i učenici OŠ „Ivo Lola Ribar“, a organizovana je i izložba Kulturnog centra Novog Sada posvećena Branku Ćopiću.

U Novim Kozarcima nedavno je, u okviru obeležavanja značajnog jubileja, održan i prigodan program kraj spomenika kolonistima u ovom mestu koji je izradio Zdravko Mandić i nazvao ga je „Svome rodu i potomstvu“. Spomenik je postavljen 1988. i od tada do nedavno nije urađena značajnija rekonstrukcija i zaštita.

-Na spomeniku su polja u kojima su uklesani nazivi mesta iz kojih su se doselili naši preci iz Bosne i Hercegovine. Veličina polja označava koliko je ljudi došlo iz kog mesta i sada je posle više decenija ponovo zasjao pravim sjajem – pojasnio je Čavka.

Priznanja su dodeljena posthumno Vladi Protiću, Stevi Jarčeviću, Ljubanu Marinu i Miloradu Majkiću. Pojedinačne nagrade pripale su profesoru dr Manjulov Manetu Miladinoviću, Braci Azariću, Miloradu Stuparu i Dragi Jankoviću. Priznanja su pripala i svim udruženjima u selu koji su ih svojim radom proteklih decenija zaslužili: udruženju žena „Novi Kozarci“, FK „Sloboda“, Karate bodibilding klub „Sloboda“, KUD „Petar Kočić“, Lovačko udruženje „Fazan“, Ribolovačko udruženje „Zlatni karaš“, Galerija „Zdravko Mandić“, konjičko udruženje „Zelenac“, udruženje penzionera i Dobrovoljno-vatrogasno društvo.

Događaju je prisustvovala i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

Dan SSŠ „Miloš Crnjanski“: Izmaštali lepšu školu

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ obeležila je 64 godine postojanja i rad. U obeležavanje Dana škole uključili su se i učenici, a poseban doprinos dali su đaci sa smera arhitektonski tehničar. U okviru projekta „Maštamo lepšu školu“ koju je pomogao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine-nacionalne zajednice, oslikan je deo hodnika.

Mina Balint, učenica drugog razreda smera arhitektonski tehničar istakla je da su njeni vršnjaci, ali i učenici starijih odeljenja rado odazvali pozivu da ulepšaju prostor.

-Hodnici ispred učionica na prvom spratu sada su puno lepši. Boravimo svakodnevno u ovom prostoru i rešili smo, uz pomoć profesorice Sandre Galić koja predaje stručne predmete, da ga naslikamo – kazala je Mina.

Anja Karanović, učenica četvrte godine dodala je da su svi rado podržali ideju da se hodnik oplemeni.

-Puno vremena provodimo u školi i važno nam je da prostor bude što lepši. Zajedno sa drugaricama oslikala sam sva četiri godišnja doba i pored prirode tu su i životinje. Sada je puno životnije u odnosu na ranije kada su iscrtani ormari bili bele boje – napomenula je Anja.

Na tri različita crteža su oslikana sva četiri godišnja doba, zgrade iz perspektive, kao i citat Meše Selimovića „Nije čovek ono što misli, već ono što čini“.

-Pored pomenutog projekta oslikavanja hodnika koji sada izgledaju po meri naših učenika, naša škola ove godine dobila je sredstva za još dva projekta – istakao je direktor Milorad Karanović. – Odobreno nam je sedam miliona dinara za rekonstrukciju dela krova iznad školske zgrade. Ovih dana završava se javna nabavka za izbor izvođača i očekujemo da radovi budu završeni do kraja ove godine. Dobili smo sredstva i za tehničku dokumentaciju za izradu gromobranske instalacije za brzo startovanje koji će pokriti širi krug škole i ulice tako da će učenici i zaposleni biti zaštićeni od atmosferskog pražnjenja.

Pored oslikavanja, upriličena je i priredba u amfiteatru zgrade. SSŠ „Miloš Crnjanski“ ima 16 odeljenja i 370 učenika.

A.Đ.

Od početka godine potpisano 16 ugovora za kupovinu kuća na selu na teritoriji grada

Aleksandra Djuran October 24, 2025

U Ministarstvu za brigu o selu potpisana su još dva ugovora za kupovinu kuća u mesnim zajednicama na teritoriji našeg grada. Ugovore sa korisnicima bespovratnih sredstava potpisali ministar Milan Krkobabić i gradonačelnik Mladen Bogdan.

Sabina Dukai iz Ruskog Sela nastaviće da živu u ovom mestu, ali sada u svojoj kući.

-Imam troje dece i zajedno sa njima u narednom preiodu uredićemo naš dom. Kupila sam kuću zahvaljujući sredstvima u iznosu od 10.000 evra koje sam dobila na konkursu Ministarstva. U kući ima manjih ulaganja, ali sve je to beznačajno u odnosu na činjenicu da smo rešili najvažnije pitanje, krov nad glavom – istakla je Sabina Dukai.

I Ruskoselac Aleksandar Mikalački takođe će ostati u svom rodnom mestu.

-Za sada ću živeti sam, ali se nadam da ću u svojoj kući uskoro imati i suprugu i deci. Kuća je u dosta dobrom stanju i ulaganja koja planiram su minimalna. Malo po malo sve ću skockati – dodao je Mikalački.

Država i lokalna samouprava nastavljaju da ulažu u razvoj sela, oživljavanje seoskih sredina i stvaranje uslova da mlade porodice ostanu i grade svoju budućnost tamo gde su im koreni. To je jasan pokazatelj da Srbija misli na svoje ljude i na ravnomerni razvoj svakog dela zemlje, istakao je ovom prilikom gradonačelnik Bogdan.

-Danas zajedno polažemo kamen temeljac za novi početak ovih porodica. Svaka kuća je znak da narod ostaje i gradi svoj život s ponosom. Zajedno ćemo živeti, raditi i razvijati naša sela – za našu decu, za našu Srbiju – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

Ove godine preko programa kupovine seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji grada 16 osoba je dobilo sredstva. Od početka, do danas, otkupljeno je 145 kuća u mesnim zajednicama. U budžetu Ministarstva za brigu o selu u 2025. godini opredeljeno je 750 miliona dinara za ovu namenu. Mogu da konkurišu punoletni državljani Republike Srbije koji nemaju navršenih 45 godina života i pripadaju sledećim kategorijama: pojedinac, samohrani roditelj, bračni par, vanbračni partneri. Maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za kupovinu je 1,2 miliona dinara.

A.Đ.

KORENI ZOVU: Aleksa odbio posao od 50.000$ u Americi za svoj Niš

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Postoje putovanja koja te odvedu daleko, samo da bi ti na kraju pokazala koliko ti je važan povratak. Tako je bilo i sa mladim Nišlijom, Aleksom Stankovićem koji je sa 29 godina tri puta prelazio okean tražeći prilike i iskustvo. Put je počeo skromno — posao u McDonald’su, pa odlazak na bazene istočne obale SAD. Kao dvadesetogodišnji spasilac u Frederiksburgu u saveznoj državi Virginije, suočio se sa strogim pravilima rada i nedostatkom podrške od strane poslodavca, ali je iz svake teškoće izvlačio lekciju i novu snagu za napredak.

U Merilendu dobija drugu šansu – radi naporno, traži dodatne zadatke i ubrzo biva primećen, proglašen je jednim od najboljih spasilaca sezone. Sledeće godine vraća se u SAD već kao menadžer bazena, sa više odgovornosti i stalnom brigom da sve funkcioniše besprekorno. Tokom rada Aleksa sazreva i shvata da bez sistema, discipline i tima nema pouzdanih rezultata – to su navike koje će poneti sa sobom i koje će mu kasnije pomoći da se ostavri u otadžbini.

Treći odlazak više nije bio putovanje bez cilja – već je znao šta hoće, putovao je, obilazio velike gradove i krstario Karibima, ali je osećaj da nešto nedostaje postajao sve jači. Pred sam početak pandemije stiže ozbiljna ponuda iz SAD, šest meseci rada vredno 50.000 dolara, radna viza spremna, ali u tom trenutku donosi odluku koja menja sve – odlučuje da se vrati i ostane u Srbiji. Počinje ispočetka kao trener u Nišu, bez garancija, ali sa verom da može da gradi ovde.

Rad i znanja prikupljena u Americi brzo daju rezultate. Danas iza njega stoji više od 100 zadovoljnih klijenata i razvijen onlajn program koji povezuje trening, ishranu i organizaciju vremena. Klijenti su iz Srbije, Evrope i Amerike, ali on ostaje u Nišu, koristi redovno cenjeno iskustvo iz mlađih dana koje je naučio u SAD da bi pomogao ljudima. Kaže da ga je Amerika naučila sistemu i disciplini, ali da mu je Srbija vratila ono što se ne može kupiti – pripadnost, smisao i motiv da radi od srca.

„Novac je važan, ali nije sve. Ako sve uložimo u finansije, lako ostanemo prazni iznutra. Ja sam želeo više: smisao, doprinos i ljude oko sebe,” kaže Aleksa. Povratak nije bio lak, zahtevao je hrabrost da se krene bez garancija, da se sve gradi iznova, da se veruje sebi čak i onda kada se ne zna gde vodi put.

Ali bio je vredan. Danas to potvrđuju rezultati, ali pre svega osećaj, da ono što radi ima težinu, da pripada, da stvara tamo gde je ponikao. Njegova priča je primer da se iskustvo stečeno u inostranstvu može utkati u lokalnu sredinu, da iz Niša mogu nastajati velike priče, i da ponekad najveći korak napred počinje upravo povratkom kući.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Priča koja Aleksa Stanković podelio sa nama i na Jutjubu, podseća nas da svet ne mora biti beg, već iskustvo koje obogaćuje. Povratak iz inostranstva nosi svoju težinu, ali i ogromnu vrednost, priliku da ono najbolje što smo usvojili tamo, ugradimo ovde. Srbija dobija kada se ljudi puni znanja, energije i vere vraćaju kući i odavde prave razliku.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Prvi Internacionalni folklorni festival u nedelju u Ruskom Selu: Jefimija prelo zvala

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Udruženje „Jefimija“ iz Ruskog Sela organizuje u nedelju, 26. oktobra, prvi Internacionalni folklorni festival „Jefimija prelo zvala“. Defile učesnika je u 17.30, a koncert počinje u 18 časova u sali Osnovne škole „Gligorije Popov“.

Pored domaćina nastupaju i kulturno umetnička društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, „Izvor“ iz Nakova, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Mokrin“, „Scena“ iz Banatske Topole i ŽPG „Melizmi“.

Ulaznica se naplaćuje 350 dinara.

U Vladi Vojvodine uručeni ugovori za uređenje četiri škole sa teritorije grada ukupne vrednosti 13 miliona dinara

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković uručila je ugovore u vrednosti od 100 miliona dinara za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono i tekuće održavanje objekata ustanova osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Vojvodini za tekuću godinu.

Sa teritorije grada sredstva su odobrena za četiri škole. Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ iz Mokrina za održavanja učionica, toaleta i dvorišta pripalo je 3,4 miliona dinara, a ista suma pripala je i školi „1. oktobar“ iz Bašaid za uređenje dela dvorišta i fiskulturne sale. Osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ za održavanje učionica i toaleta utrošiće tri miliona, a „Đura Jakšić“ za sređivanje dela učionice i dela krova imaće na raspolaganju 3,2 miliona dinara.

Predsednica Gojković je istakla da ovaj program predstavlja jedan od najznačajnijih vidova zajedničkog ulaganja u budućnost, u učenike, nastavnike i u same zajednice.

-Ulaganje u objekte i infrastrukturu škola znači poboljšanje života čitave jedne zajednice. Ovo nisu samo materijalna sredstva, to je izraz naše brige o deci, njihovom okruženju i kvalitetu nastave – rekla je predsednica Gojković i naglasila da Pokrajinska vlada u saradnji sa lokalnim samoupravama godinama ulaže u obrazovnu infrastrukturu sa ciljem da svako dete u Vojvodini ima jednake i dobre uslove za školovanje.

Mirko Vlajkov, direktor bašaidske OŠ „1. oktobar“ napominje da će sredstva utrošiti za najurgentnije radove.

-Deo novca namenjen je da se uradi zaštita grejanja u sali za fizičko vaspitanje, a deo za betoniranje dela školskog dvorišta koji je u najlošijem stanju. Pored boljih uslova za učenike i zaposlene ova investicija poboljšaće bezbednost u objektu i van njega – istakao je Vlajkov.

I direktorica OŠ „Đura Jakšić“ Biljana Šimon zahvalila je nadležnima u Pokrajinskoj vladi na tome što pomažu da se unapredi rad u obrazovnoj ustanovi.

-Saniraćemo deo učionica u kojima se pojavila vlaga i zameniti dotrajale podove. Deo sredstava utrošićemo i za pretresanje i sanaciju dela krova gde postoji problem sa prokišnjavanjem – saznali smo od Biljane Šimon.

Maja Gojković dodala je da ovo nisu jedina ulaganja u školstvo.

-Pre tri meseca na prethodnom konkursu izdvojili smo 375 miliona dinara za ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i za ustanove učeničkog standarda, što znači da je u 2025. godini izdvojeno 475 miliona dinara za ukupno 84 ustanove. Nadam se da ćemo i u idućoj godini nastaviti s ovim trendom uvećanja sredstava za adaptaciju i rekonstrukciju škola širom naše pokrajine – poručila je predsednica Pokrajinske vlade.

A.Đ.

Kombi usmrtio kobilu na putu Kikinda-Mokrin

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Teretni kombi usmrtio je kobilu na putu Kikinda -Mokrin. Kako saznajemo u Policijskoj upravi jutros oko 7 časova prijavljen je događaj i na lice mesta izašli su saobraćajni policajci.

Prema dostupnim informacijama na kobilu je naleteo „fijat dukato“, a životinja je, kako tvrde očevici, trčala je iz pravca Kikinde prema Mokrinu.

Vlasnik kobile u blizini mesta nezgode ima salaš i protiv njega će biti podneta odgovarajuću prekršajna prijava.

Istraživali smo kakva je ponuda ogreva: Čvrsto gorivo i dalje najisplativije

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Grejna sezona zvanično je počela 15. oktobra, iako su mnoga domaćinstva, posebno sa individualnim ložištem, sa dogrevanjem počela još početkom meseca. I ove zime mnoge porodice koristiće peći na čvrsto gorivo, a prema analizama, drva i dalje predstavljaju najjeftiniji vid grejanja. Iako je i cena drva porasla, ona i dalje ostaju najisplativija opcija. Cene širom Srbije kreću se od 6.000 do 11.000 dinara, u zavisnosti od mesta do mesta, a mi smo istraživali kakva su ponuda i potražnja drva za loženje u našoj okolini.

-Sugrađani se uveliko spremaju za ovu zimu i kod nas je dobra potražnja za ogrevom – istakao je Stefan Simić, vlasnik stovarišta u ulici Generala Drapšina. – Najviše se kupuje bukovinu i hrast čija cena je 10.000 dinara za kubik. Otpad je 6.000, dok je za drugu klasu ogreva potrebno izdvojiti 8.000 dinara. Nudimo i uslužno sečenje.

Ista situacija je i na stovarištu „Mimi i bata“ vlasnika Saše Popova koje se nalazi u ulici Žarka Zrenjanina.

-Velika potražnja je za bukvom koja je proteklih dana poskupela za 500 dinara po kubiku i sada je 9.500. I bagrem se traži i njegova nova cena je 9.000 za metar kubni. U ponudi imamo i otpadne paleta od bukve. Cena za dva metra metra je 14.500 dinara, što je takođe traženo – naveo je Saša Popov.

Neretko Kikinđani odlaze po drva za loženje u Novo Miloševo u stovarište „Dva brata iz ravnog Banata“.

-Paletirano drvo ima cenu od 14.000 dinara, ogrev u mrežama je 12.000, a imamo i cepanice na metar koje se prodaju za 6.000 dinara – kazao je vlasnik Luka Nedeljkov. – Kubik isečene bukve je 7.500, dok je kombinacija cera, graba i hrasta 6.000 dinara. Upravo pomenuto mešano drvo je i najtraženije što zbog cene, tako i zbog kvaliteta. U proteklih mesec dana potražnja je ogromna. Od januara je najavljeno poskupljenje ogreva i ljudi hoće da se obezbede na vreme. Uticaj ima i situacija s NIS-om i pojedini naši kupci pribojavaju se da neće biti gasa.

Prosečno domaćinstvo za grejnu sezonu potroši od pet do 10 kubika ogreva.

A.Đ.

Likovni konkurs za mališane: „Sova ušara – redovan gost našeg grada”

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Centar za stručno usavršavanje i ove godine organizuje likovni konkurs za decu uzrasta od 3 do 6 godina, na temu „Sova ušara – redovan gost našeg grada”.

Iz ove ustanove pozivaju mališane iz vrtića i pripremnih grupa da, kroz maštu. prikažu svog posebnog gosta – sovu ušaru koja je jedan od simbola Kikinde. Konkurs je otvoren do 15. novembra, a proglašenje nagrađenih radova organizovaće se u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ 27. novembra i tada će biti priređena i izložba najuspešnijih radova.

Iz CSU pozivaju vrtiće, roditelje i decu da se pridruže ovoj lepoj manifestaciji i kroz umetnost proslave dolazak posebnog pernatog gosta Kikinde. Radovi mogu da se dostave u Centru za stručno usavršavanje, u Nemanjinoj 23.

Savet upravnog Okruga: O migrantskim kretanjima i projektu „Svoj na svome“

Aleksandra Djuran October 22, 2025

Na sednici Saveta upravnog okruga razmatrani su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima u okviru državnog projekta „Svoj na svome“ i migrantska kretanja na teritoriji svih šest lokalnih samouprava Severnobanatskog upravnog okruga. Sastanku su prisustvovali predstavnici svih opština, dok je naš grad predstavljao gradonačelnik Mladen Bogdan.

Predsednik opštine Kanjiža Robert Fejstamer dodaje da ne može da se poredi ono što je bilo pre nekoliko godina i kako je danas u ovom mestu.

-Posebno se u selima Horgoš i Martonoš znatno je manje migranata na ulicama. Na granici ih i dalje ima i najveći problem je kada ih vraćaju nazad. Želim da se zahvalim i policajcima, ali i svima koji su uključeni u ovu problematiku, jer meštani sela nijednog momenta ne osećaju da su ugroženi. U našoj opštini, u 13 naseljenih mesta, ima oko 2.800 nelegalizovanih objekata. Lokalna samouprava će biti spremana da izađe u susret svima – naveo je Fejstamer.

Stana Đember, predsednica opštine Čoke napomenula je da je ove godine situacija sa migrantima puno bolja u odnosu na prethodne.

-Imamo odličnu saradnju sa Policijskom upravom , a mi smo, kao opština u više navrata izdvojili sredstva za plaćanje prevoza migranata. Sada ih ima samo sporadično. Kada govorimo o legalizaciji naša, kao i druge opštine, rade na katastarskim podacima iz 1912. godine. To je razlog što smo pre nekoliko godina započeli komasaciju građevinskog rejona što će nam znatno olakšati posao koji je pred nama. Formirali smo tim koji će raditi na ovom projektu koji je od nacionalnog značaja kako bismo pomogli svim stanovnicima – dodala je Stana Đember.

Domaćin skupa bio je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Nebojša Jovanov, a o migrantskim kretanjima govorio je Pavle Rajkov, načelnik Policijske uprave Kikinda.

A.Đ.