Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Поводом 80 година од колонизације свечана академија и додела признања у Новим Козарцима

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Поводом значајног 80 година од колонизације, у Новим Козарцима je уприличена Свечана академија коју су организовали Месна заједница Нови Козарци и Матица српска. На трибини су говорили др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас. Како је истакао Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, програм је био подељен на више делова.

-Нисмо заборавили ни заслужне појединце и удружења, те смо им поделили признања за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Циљ је да се сетимо времена када су наши преци после Другог светског населили ове крајеве. Оставили су своја огњишта, пошли у непознато како би изградили нови живот – навео је Чавка.

На свечаности су наступили певачка група КУД „Петар Кочић“ и ученици ОШ „Иво Лола Рибар“, а организована је и изложба Културног центра Новог Сада посвећена Бранку Ћопићу.

У Новим Козарцима недавно је, у оквиру обележавања значајног јубилеја, одржан и пригодан програм крај споменика колонистима у овом месту који је израдио Здравко Мандић и назвао га је „Своме роду и потомству“. Споменик је постављен 1988. и од тада до недавно није урађена значајнија реконструкција и заштита.

-На споменику су поља у којима су уклесани називи места из којих су се доселили наши преци из Босне и Херцеговине. Величина поља означава колико је људи дошло из ког места и сада је после више деценија поново засјао правим сјајем – појаснио је Чавка.

Признања су додељена постхумно Влади Протићу, Стеви Јарчевићу, Љубану Марину и Милораду Мајкићу. Појединачне награде припале су професору др Мањулов Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару и Драги Јанковићу. Признања су припала и свим удружењима у селу који су их својим радом протеклих деценија заслужили: удружењу жена „Нови Козарци“, ФК „Слобода“, Карате бодибилдинг клуб „Слобода“, КУД „Петар Кочић“, Ловачко удружење „Фазан“, Риболовачко удружење „Златни караш“, Галерија „Здравко Мандић“, коњичко удружење „Зеленац“, удружење пензионера и Добровољно-ватрогасно друштво.

Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

Дан ССШ „Милош Црњански“: Измаштали лепшу школу

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Средња стручна школа „Милош Црњански“ обележила је 64 године постојања и рад. У обележавање Дана школе укључили су се и ученици, а посебан допринос дали су ђаци са смера архитектонски техничар. У оквиру пројекта „Маштамо лепшу школу“ коју је помогао Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу, националне мањине-националне заједнице, осликан је део ходника.

Мина Балинт, ученица другог разреда смера архитектонски техничар истакла је да су њени вршњаци, али и ученици старијих одељења радо одазвали позиву да улепшају простор.

-Ходници испред учионица на првом спрату сада су пуно лепши. Боравимо свакодневно у овом простору и решили смо, уз помоћ професорице Сандре Галић која предаје стручне предмете, да га насликамо – казала је Мина.

Ања Карановић, ученица четврте године додала је да су сви радо подржали идеју да се ходник оплемени.

-Пуно времена проводимо у школи и важно нам је да простор буде што лепши. Заједно са другарицама осликала сам сва четири годишња доба и поред природе ту су и животиње. Сада је пуно животније у односу на раније када су исцртани ормари били беле боје – напоменула је Ања.

На три различита цртежа су осликана сва четири годишња доба, зграде из перспективе, као и цитат Меше Селимовића „Није човек оно што мисли, већ оно што чини“.

-Поред поменутог пројекта осликавања ходника који сада изгледају по мери наших ученика, наша школа ове године добила је средства за још два пројекта – истакао је директор Милорад Карановић. – Одобрено нам је седам милиона динара за реконструкцију дела крова изнад школске зграде. Ових дана завршава се јавна набавка за избор извођача и очекујемо да радови буду завршени до краја ове године. Добили смо средства и за техничку документацију за израду громобранске инсталације за брзо стартовање који ће покрити шири круг школе и улице тако да ће ученици и запослени бити заштићени од атмосферског пражњења.

Поред осликавања, уприличена је и приредба у амфитеатру зграде. ССШ „Милош Црњански“ има 16 одељења и 370 ученика.

A.Ђ.

Од почетка године потписано 16 уговора за куповину кућа на селу на територији града

Aleksandra Djuran October 24, 2025

У Министарству за бригу о селу потписана су још два уговора за куповину кућа у месним заједницама на територији нашег града. Уговоре са корисницима бесповратних средстава потписали министар Милан Кркобабић и градоначелник Младен Богдан.

Сабина Дукаи из Руског Села наставиће да живу у овом месту, али сада у својој кући.

-Имам троје деце и заједно са њима у наредном преиоду уредићемо наш дом. Купила сам кућу захваљујући средствима у износу од 10.000 евра које сам добила на конкурсу Министарства. У кући има мањих улагања, али све је то безначајно у односу на чињеницу да смо решили најважније питање, кров над главом – истакла је Сабина Дукаи.

И Рускоселац Александар Микалачки такође ће остати у свом родном месту.

-За сада ћу живети сам, али се надам да ћу у својој кући ускоро имати и супругу и деци. Кућа је у доста добром стању и улагања која планирам су минимална. Мало по мало све ћу скоцкати – додао је Микалачки.

Држава и локална самоуправа настављају да улажу у развој села, оживљавање сеоских средина и стварање услова да младе породице остану и граде своју будућност тамо где су им корени. То је јасан показатељ да Србија мисли на своје људе и на равномерни развој сваког дела земље, истакао је овом приликом градоначелник Богдан.

-Данас заједно полажемо камен темељац за нови почетак ових породица. Свака кућа је знак да народ остаје и гради свој живот с поносом. Заједно ћемо живети, радити и развијати наша села – за нашу децу, за нашу Србију – рекао је градоначелник Младен Богдан.

Ове године преко програма куповине сеоских кућа са окућницом на територији града 16 особа је добило средства. Од почетка, до данас, откупљено је 145 кућа у месним заједницама. У буџету Министарства за бригу о селу у 2025. години опредељено је 750 милиона динара за ову намену. Могу да конкуришу пунолетни држављани Републике Србије који немају навршених 45 година живота и припадају следећим категоријама: појединац, самохрани родитељ, брачни пар, ванбрачни партнери. Максимални износ бесповратних средстава предвиђен за куповину је 1,2 милиона динара.

А.Ђ.

КОРЕНИ ЗОВУ: Алекса одбио посао од 50.000$ у Америци за свој Ниш

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Постоје путовања која те одведу далеко, само да би ти на крају показала колико ти је важан повратак. Тако је било и са младим Нишлијом, Алексом Станковићем који је са 29 година три пута прелазио океан тражећи прилике и искуство. Пут је почео скромно — посао у МцДоналд’су, па одлазак на базене источне обале САД. Као двадесетогодишњи спасилац у Фредериксбургу у савезној држави Виргиније, суочио се са строгим правилима рада и недостатком подршке од стране послодавца, али је из сваке тешкоће извлачио лекцију и нову снагу за напредак.

У Мериленду добија другу шансу – ради напорно, тражи додатне задатке и убрзо бива примећен, проглашен је једним од најбољих спасилаца сезоне. Следеће године враћа се у САД већ као менаџер базена, са више одговорности и сталном бригом да све функционише беспрекорно. Током рада Алекса сазрева и схвата да без система, дисциплине и тима нема поузданих резултата – то су навике које ће понети са собом и које ће му касније помоћи да се оставри у отаџбини.

Трећи одлазак више није био путовање без циља – већ је знао шта хоће, путовао је, обилазио велике градове и крстарио Карибима, али је осећај да нешто недостаје постајао све јачи. Пред сам почетак пандемије стиже озбиљна понуда из САД, шест месеци рада вредно 50.000 долара, радна виза спремна, али у том тренутку доноси одлуку која мења све – одлучује да се врати и остане у Србији. Почиње испочетка као тренер у Нишу, без гаранција, али са вером да може да гради овде.

Рад и знања прикупљена у Америци брзо дају резултате. Данас иза њега стоји више од 100 задовољних клијената и развијен онлајн програм који повезује тренинг, исхрану и организацију времена. Клијенти су из Србије, Европе и Америке, али он остаје у Нишу, користи редовно цењено искуство из млађих дана које је научио у САД да би помогао људима. Каже да га је Америка научила систему и дисциплини, али да му је Србија вратила оно што се не може купити – припадност, смисао и мотив да ради од срца.

„Новац је важан, али није све. Ако све уложимо у финансије, лако останемо празни изнутра. Ја сам желео више: смисао, допринос и људе око себе,” каже Алекса. Повратак није био лак, захтевао је храброст да се крене без гаранција, да се све гради изнова, да се верује себи чак и онда када се не зна где води пут.

Али био је вредан. Данас то потврђују резултати, али пре свега осећај, да оно што ради има тежину, да припада, да ствара тамо где је поникао. Његова прича је пример да се искуство стечено у иностранству може уткати у локалну средину, да из Ниша могу настајати велике приче, и да понекад највећи корак напред почиње управо повратком кући.

Поглед редакције портала Српски Угао

Прича која Алекса Станковић поделио са нама и на Јутјубу, подсећа нас да свет не мора бити бег, већ искуство које обогаћује. Повратак из иностранства носи своју тежину, али и огромну вредност, прилику да оно најбоље што смо усвојили тамо, уградимо овде. Србија добија када се људи пуни знања, енергије и вере враћају кући и одавде праве разлику.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Први Интернационални фолклорни фестивал у недељу у Руском Селу: Јефимија прело звала

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Удружење „Јефимија“ из Руског Села организује у недељу, 26. октобра, први Интернационални фолклорни фестивал „Јефимија прело звала“. Дефиле учесника је у 17.30, а концерт почиње у 18 часова у сали Основне школе „Глигорије Попов“.

Поред домаћина наступају и културно уметничка друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Мокрин“, „Сцена“ из Банатске Тополе и ЖПГ „Мелизми“.

Улазница се наплаћује 350 динара.

У Влади Војводине уручени уговори за уређење четири школе са територије града укупне вредности 13 милиона динара

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре у вредности од 100 милиона динара за реконструкцију, адаптацију, санацију, инвестиционо и текуће одржавање објеката установа основног образовања и васпитања у Војводини за текућу годину.

Са територије града средства су одобрена за четири школе. Основној школи „Васа Стајић“ из Мокрина за одржавања учионица, тоалета и дворишта припало је 3,4 милиона динара, а иста сума припала је и школи „1. октобар“ из Башаид за уређење дела дворишта и фискултурне сале. Основна школа „Жарко Зрењанин“ за одржавање учионица и тоалета утрошиће три милиона, а „Ђура Јакшић“ за сређивање дела учионице и дела крова имаће на располагању 3,2 милиона динара.

Председница Гојковић је истакла да овај програм представља један од најзначајнијих видова заједничког улагања у будућност, у ученике, наставнике и у саме заједнице.

-Улагање у објекте и инфраструктуру школа значи побољшање живота читаве једне заједнице. Ово нису само материјална средства, то је израз наше бриге о деци, њиховом окружењу и квалитету наставе – рекла је председница Гојковић и нагласила да Покрајинска влада у сарадњи са локалним самоуправама годинама улаже у образовну инфраструктуру са циљем да свако дете у Војводини има једнаке и добре услове за школовање.

Мирко Влајков, директор башаидске ОШ „1. октобар“ напомиње да ће средства утрошити за најургентније радове.

-Део новца намењен је да се уради заштита грејања у сали за физичко васпитање, а део за бетонирање дела школског дворишта који је у најлошијем стању. Поред бољих услова за ученике и запослене ова инвестиција побољшаће безбедност у објекту и ван њега – истакао је Влајков.

И директорица ОШ „Ђура Јакшић“ Биљана Шимон захвалила је надлежнима у Покрајинској влади на томе што помажу да се унапреди рад у образовној установи.

-Санираћемо део учионица у којима се појавила влага и заменити дотрајале подове. Део средстава утрошићемо и за претресање и санацију дела крова где постоји проблем са прокишњавањем – сазнали смо од Биљане Шимон.

Маја Гојковић додала је да ово нису једина улагања у школство.

-Пре три месеца на претходном конкурсу издвојили смо 375 милиона динара за установе основног и средњег образовања и васпитања, као и за установе ученичког стандарда, што значи да је у 2025. години издвојено 475 милиона динара за укупно 84 установе. Надам се да ћемо и у идућој години наставити с овим трендом увећања средстава за адаптацију и реконструкцију школа широм наше покрајине – поручила је председница Покрајинске владе.

А.Ђ.

Комби усмртио кобилу на путу Кикинда-Мокрин

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Теретни комби усмртио је кобилу на путу Кикинда -Мокрин. Како сазнајемо у Полицијској управи јутрос око 7 часова пријављен је догађај и на лице места изашли су саобраћајни полицајци.

Према доступним информацијама на кобилу је налетео „фијат дукато“, а животиња је, како тврде очевици, трчала је из правца Кикинде према Мокрину.

Власник кобиле у близини места незгоде има салаш и против њега ће бити поднета одговарајућу прекршајна пријава.

Истраживали смо каква је понуда огрева: Чврсто гориво и даље најисплативије

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Грејна сезона званично је почела 15. октобра, иако су многа домаћинства, посебно са индивидуалним ложиштем, са догревањем почела још почетком месеца. И ове зиме многе породице користиће пећи на чврсто гориво, а према анализама, дрва и даље представљају најјефтинији вид грејања. Иако је и цена дрва порасла, она и даље остају најисплативија опција. Цене широм Србије крећу се од 6.000 до 11.000 динара, у зависности од места до места, а ми смо истраживали каква су понуда и потражња дрва за ложење у нашој околини.

-Суграђани се увелико спремају за ову зиму и код нас је добра потражња за огревом – истакао је Стефан Симић, власник стоваришта у улици Генерала Драпшина. – Највише се купује буковину и храст чија цена је 10.000 динара за кубик. Отпад је 6.000, док је за другу класу огрева потребно издвојити 8.000 динара. Нудимо и услужно сечење.

Иста ситуација је и на стоваришту „Мими и бата“ власника Саше Попова које се налази у улици Жарка Зрењанина.

-Велика потражња је за буквом која је протеклих дана поскупела за 500 динара по кубику и сада је 9.500. И багрем се тражи и његова нова цена је 9.000 за метар кубни. У понуди имамо и отпадне палета од букве. Цена за два метра метра је 14.500 динара, што је такође тражено – навео је Саша Попов.

Неретко Кикинђани одлазе по дрва за ложење у Ново Милошево у стовариште „Два брата из равног Баната“.

-Палетирано дрво има цену од 14.000 динара, огрев у мрежама је 12.000, а имамо и цепанице на метар које се продају за 6.000 динара – казао је власник Лука Недељков. – Кубик исечене букве је 7.500, док је комбинација цера, граба и храста 6.000 динара. Управо поменуто мешано дрво је и најтраженије што због цене, тако и због квалитета. У протеклих месец дана потражња је огромна. Од јануара је најављено поскупљење огрева и људи хоће да се обезбеде на време. Утицај има и ситуација с НИС-ом и поједини наши купци прибојавају се да неће бити гаса.

Просечно домаћинство за грејну сезону потроши од пет до 10 кубика огрева.

А.Ђ.

Ликовни конкурс за малишане: „Сова ушара – редован гост нашег града”

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Центар за стручно усавршавање и ове године организује ликовни конкурс за децу узраста од 3 до 6 година, на тему „Сова ушара – редован гост нашег града”.

Из ове установе позивају малишане из вртића и припремних група да, кроз машту. прикажу свог посебног госта – сову ушару која је један од симбола Кикинде. Конкурс је отворен до 15. новембра, а проглашење награђених радова организоваће се у Народној библиотеци „Јован Поповић“ 27. новембра и тада ће бити приређена и изложба најуспешнијих радова.

Из ЦСУ позивају вртиће, родитеље и децу да се придруже овој лепој манифестацији и кроз уметност прославе долазак посебног пернатог госта Кикинде. Радови могу да се доставе у Центру за стручно усавршавање, у Немањиној 23.

Савет управног Округа: О мигрантским кретањима и пројекту „Свој на своме“

Aleksandra Djuran October 22, 2025

На седници Савета управног округа разматрани су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима у оквиру државног пројекта „Свој на своме“ и мигрантска кретања на територији свих шест локалних самоуправа Севернобанатског управног округа. Састанку су присуствовали представници свих општина, док је наш град представљао градоначелник Младен Богдан.

Председник општине Кањижа Роберт Фејстамер додаје да не може да се пореди оно што је било пре неколико година и како је данас у овом месту.

-Посебно се у селима Хоргош и Мартонош знатно је мање миграната на улицама. На граници их и даље има и највећи проблем је када их враћају назад. Желим да се захвалим и полицајцима, али и свима који су укључени у ову проблематику, јер мештани села ниједног момента не осећају да су угрожени. У нашој општини, у 13 насељених места, има око 2.800 нелегализованих објеката. Локална самоуправа ће бити спремана да изађе у сусрет свима – навео је Фејстамер.

Стана Ђембер, председница општине Чоке напоменула је да је ове године ситуација са мигрантима пуно боља у односу на претходне.

-Имамо одличну сарадњу са Полицијском управом , а ми смо, као општина у више наврата издвојили средства за плаћање превоза миграната. Сада их има само спорадично. Када говоримо о легализацији наша, као и друге општине, раде на катастарским подацима из 1912. године. То је разлог што смо пре неколико година започели комасацију грађевинског рејона што ће нам знатно олакшати посао који је пред нама. Формирали смо тим који ће радити на овом пројекту који је од националног значаја како бисмо помогли свим становницима – додала је Стана Ђембер.

Домаћин скупа био је начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов, а о мигрантским кретањима говорио је Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда.

А.Ђ.