На репертоару позоришта „Лане“ на репертоару је комад „Јежева кућица“.
Представа почиње у 19 сати, а рађена је по тексту Бранка Ћопића, који је адаптирала Бојана Марић и у нрежији Славољуба Матића
најчитанији портал Севернобанатског округа
На репертоару позоришта „Лане“ на репертоару је комад „Јежева кућица“.
Представа почиње у 19 сати, а рађена је по тексту Бранка Ћопића, који је адаптирала Бојана Марић и у нрежији Славољуба Матића
На конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање за финансирање и суфинансирање израде техничке документације средства у износу од 885.000 динара опредељена су двема средњим школама у Кикинди.
Техничкој школи „Михајло Пупин“ опредељено је 800.000 динара за финансирање израде техничке документације за реконструкцију и доградњу кровне конструкцијске изнад помоћних просторија уз фискултурну салу и идејног пројекта адаптације помоћних просторија уз фискултурну салу.

-У нашој школи уз фискултурну салу налазе се свлачионице, справарница и канцеларију за наставника, а на овом делу зграде налази се раван кров – сазнајемо од директорице Техничке школе „Михајло Пупин“ Миланке Халиловић. -Кров годинама уназад прокишњава, те га је неопходно заменити косим кровом. Прокишњавање је оштетило свлачионице, али и осветљење јер се неонке напуне водом. Важно нам је да решимо постојећи проблем, првенствено због безбедности наших ученика. То до сада није било могуће јер смо тек прошле године успели да легализујемо поменути део зграде.
Израдом техничке документације, школа ће стећи услов да може да конкурише за средства за реконструкцију крова.
-Осим крова у плану је и санација свлачионица, тоалета и туш кабина, али и замена водоводне и канализационе мреже с обзиром на то да је зуб времена учинио своје. Желим да истакнем да нам Покрајински секретаријат за образовање константно излази у сусрет. Подсетићу да смо прошле године добили шест милиона динара за реконструкцију тоалета, а подржали су нас и приликом замене прозора и врата – навела је наша саговорница.

На истом конкурсу и Средња стручна школа „Милош Црњански“ добила је 85.000 динара за финансирање израде пројектно техничке документације за громобранску инсталацију са уређајем за рано стартовање.
А.Ђ.
На Факултету друштвених наука одржана прва међународна конференција уз учешће научника из Италије, Црне Горе, Грчке, Бугарске и Србије.
На Факултету друштвених наука (ФДН) у Београду 27. јуна 2025. године одржана је прва Међународна научна конференција The Balkans (the Western Balkans) and Europe (the European Union) Facing the Challenges of the World in the Transition Processу сарадњи са ibera Università Mediterranea (LUM „Giuseppe Degennaro“) из Италије, Барија и Faculty for Information Technology (University Mediterranean) из Црне Горе, Подгорице.
Конференција је окупила истакнуте професоре и истраживаче из Италије, Црне Горе, Грчке, Бугарске и Србије, који су, у духу отвореног и интердисциплинарног дијалога, разменили увиде о савременим глобалним изазовима и њиховом утицају на регион Западног Балкана и ширу европску заједницу.
Циљ ове конференције био је да подстакне критички дијалог и интердисциплинарну размену знања о савременим изазовима који обликују односе између Западног Балкана и Европске уније. Посебан фокус стављен је на геополитичке промене, одрживост, дигитализацију и процесе европских интеграција, са намером да се размотре перспективе и механизми транзиције у ширем друштвеном, политичком и технолошком контексту. Конференција тежи да допринесе дубљем разумевању регионалних динамика кроз призму друштвених наука и да понуди препоруке засноване на научним истраживањима, које могу бити од користи како академској заједници, тако и доносиоцима одлука у земљама региона и ЕУ. Истакла је проф. др Драгана Трифуновић, продекан за науку на Факултету друштвених наука и председница Академског одбора конференције.

Конференцију је свечано отворио декан Факултета друштвених наука, проф. др Срђан Жикић, док је програм конференције водио и модерирао проф. др Слободан Пајовић, саветник за међународну сарадњу Факултета друштвених наука.
Конференцији је присуствовао и доц. др Борис Бурсаћ, саветник министра за међународну сарадњу у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, који је у име Министарства поручио да је:
„У времену бројних друштвених изазова, улога друштвених наука од кључног је значаја. Кроз анализу, критичко мишљење и иновативне приступе, доприносите разумевању сложених појава и проналажењу решења.“
Додао је да је скуп одлична прилика за размену идеја, успостављање нових сарадњи и продубљивање знања у области друштвених наука.
Посебан допринос конференцији дала је проф. др Кандида Бусоли са LUM Giuseppe Degennaro универзитета у Барију са Департмана за менаџмент, финансије и технологију, која је одржала уводно предавање. У свом излагању истакла је значај дигиталне финансијске писмености и способности интерпретације финансијских података као кључних алата у превенцији инвестиционих превара.
Кроз низ стручних излагања и динамичних дискусија, обрађене су кључне геополитичке и геоекономске теме, укључујући односе између земаља Западног Балкана и Европске уније, као и различите политике појединачних чланица ЕУ према региону. Конференција је у потпуности испунила очекивања организатора, потврдивши да се и у изазовним временима може постићи висок ниво стручне презентације и научне дискусије, у креативном и флексибилном академском окружењу.

Закључци конференције указују на потребу за интензивнијим повезивањем научних заједница земаља Западног Балкана и Европске уније, посебно у светлу заједничких изазова транзиције, одрживости, дигитализације и друштвених промена. Учесници су се сагласили да је интердисциплинарни приступ, заснован на научној сарадњи и отвореном дијалогу, кључ за разумевање сложених глобалних процеса и обликовање успешних политика у будућности.
Организатори су оценили да је конференција остварила висок академски и међународни домет, уз снажну поруку о важности друштвених наука у савременом свету. Као препоруку, истакли су значај наставка заједничког рада на конкретним истраживачким пројектима, размени знања и мобилности истраживача.
У складу са постигнутим резултатима и интересовањем учесника, најављено је да ће Међународна научна конференција постати годишња традиција, са циљем даљег оснаживања научне и институционалне сарадње у региону и шире.
Озвор: Србија Данас
У Храму Светог кнеза Лазара, у Накову, поводом Видовдана, служена је Света Литургија коју је служио старешина храма јереј Живан Васић. Поред верника и мештана, Литургији је присуствовао и градоначелник Кикинде Младен Богдан .Овај дан обележава се и као Дан села.

-Овде смо да пружим подршку верском и културном животу мештана Накова – истакао је градоначелник Богдан – Искористио сам прилику да разговарам са њима, да им честитам Дан села и да им предочим планове које имамо за наше месне заједнице у наредно периоду. Локална самоуправа остаје посвећена равномерном развоју свих насељених места, као и очувању верских и културних вредности које чине идентитет нашег града и региона. Присуство великог броја мештана на Литургији показује колики значај овај дан има за заједницу и колико је важно очување традиције и духовности.

Храм у Накову, посвећен српском светитељу и јунаку Косовске битке, у завршној је фази унутрашњег уређења и ове године обележава 20 година од завршетка изградње. У претходном периоду урађено је осликавање храма, као и мозаик у куполи и изнад улазних врата. Како је навео јереј Живан Васић мозаик у куполи храма осликан је Исусом Христом са четири анђела, док се мозаик цара Лазара и царице Милице налази изнад улазних врата. Осликана је и купола, сводови, постављен је нови полијелеј, а саниран је проблем са влагом који је оштетио део фрески. Међу многобројним донаторима, којих је већина из села, издвајају се и они који су пореклом из Накова, а живе у другим градовима. Истакнута је и сарадња, пре свега, са члановима КУД-а „Извор“, али и осталим мештанима који су ту да помогну када год затреба.

Изградња цркве у Накову почела је 1996. године по пројекту архитекте Предрага Ристића из Београда и завршена је 2005. године. Иницијативу за изградњу покренули су мештани који у великој мери помажу да се обнови.

А.Ђ.
У Народној библиотеци „Јован Поповић“, на маскенбалу, окупили су се малишани који су чланови читалачког клубића ове установе. Већ неколико година уназад долазак лета обележавају обучени у омиљене јунаке.
-Клубић Народне библиотеке окупља предшколце и основношколце нижих разреда. Наш циљ је је да заволе да читају и да их уведемо у свет књига. Све активности реализујемо кроз игру – истакла је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић. – Наш основни циљ је да деца заволе читање и књигу, да схвате колико је она занимљива, иако, на први поглед, можда и није тако у очима малишана. Једном када уђу у свет књиге и маште, схвате колико је он лепши и бољи.

Деца, окружена књигама, Библиотеку схватају као своје место. То је нарочито изражено сваког петка од 18.30 сати, када се окупљају у клубићу.
-Дошли смо до тога да имамо генерацију деце која су изашла из клубића. Они имају 11 година и остали су верни књизи. Они су најбоља препорука за оно што радимо. Да смо на правом путу потврђује нам чињеница да сваке године имамо све више чланова. Радионице су прилагођене деци и њиховим интересовањима – додаје наша саговорница.

Летњи камп у Библиотеци, који ће окупити децу до 11 година, биће организован од 14. до 18. јула. Камп је бесплатан и заинтересовани могу да се пријаве на мејл kultura@ki.biblioteka.org.rs до 11. јула. Ове године у фокусу је свемир.
-Желимо да одамо почаст нашем суграђанину Миливоју Југину. Сваки дан ће имати своју тему које ће бити обухваћене различити и занимљивим радионицама – појаснила је Дуња Бркин Трифуновић.

А.Ђ.
Видовдан је српски национални и верски празник који се обележава 28. јуна. Српска православна црква га обележава као дан сећања на кнеза Лазара и српске мученике који су пали у Косовској бици против Османског царства 1389.године.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији који се обележав радно и представља сећање на погинуле у свим ратовима. Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године.
Због радова на електричној мрежи у уторак, 1. јула, од 8 до 12 сати, струје неће бити у улици Жарка Зрењнина од Немањине до Стерије Поповића.
Пројекат под називом „Повезане здравствене и социјалне услуге у пограничном региону“ одобрен је Геронтолошком центру у оквиру програма Интерег ИПА Румунија–Србија. Уговор о реализацији пројекта потписан је у фебруару ове године и биће реализован у року од 18 месеци.
Циљ је унапређење прекограничне сарадње између Румуније и Србије, са фокусом на развој и повезивање здравствених и социјалних услуга у региону Баната. Тиме се доприноси одрживом развоју заједнице и побољшању квалитета живота старијих, истакнуто је на презентацији пројекта организованом како би се директним корисницима предочио програм будуће сарадње. Разговору су присуствовали градоначелник Младен Богдан и Драган Стјепановић, в.д. директор Геронтолошког центра.

-Партнери на пројекту су Asociația Caritas Banat Sanctus Gerhardus и град Дета из Румуније, а кикиндски Геронтолошки центар је носилац – навео је Стјепановић. – Биће реализован до краја августа 2026. године и основна идеја је да разменимо искуства и примере добре праксе, тако да ми усвојимо оно што је позитивно од наших гостију из суседне земље, као и да они преузму добре ствари од нас. Пројекат је вредан 820.000 евра.
У току његове реализације корисници ће добити прилику да учествују у организованим семинарима и културним догађајима у Србији и Румунији, што доприноси активном старењу и социјалној интеграцији.

-Увек ми је драго када се улаже у унапређење социјалне заштите, посебно што ја долазим из ове сфере. Пројекат ће додатно ојачати позицију Геронтолошког центра Кикинда као важног актера у регионалној сарадњи и размени добрих пракси у области социјалне заштите – истакао је градоначелник Богдан. – Најважнија нам је добробит корисника Геронтолошког центра, а овај пројекат ће допринети да се у активности укључи што већи број њих. Осим тога зграда некадашњег Дома ученика „Никола Војводић“ која, годинама уназад нема наменску функцију, биће реновирана и прилагођена потребама корисника. На тај начин створиће се потпуно нови простор за спровођење здравствено-социјалних програма и активности.
Део зграде у којој је некада био интернат у улици Ђуре Јакшић реконструисан је и намењен за Прихватилиште за незбринуте особе. Захваљујући поменутим средствима, сада ће се уредити и други део зграде, у ком се тренутно налази Народна кухиња, тако да ће у њој моћи да се смести тридесетак корисника. То ће допринети да се повећа капацитет Геронтолошког центра.
А.Ђ.
За понедељак, 30. јун, у 10 сати, председник Скупштине града Душан Попесков заказао је 10. седницу Скупштине града.
Као прву тачку дневног реда одборници ће разматрати доношење одлуке о консолидованом завршном рачуну буџета за прошлу годину. Укупна реализација буџета у 2024. години била је три милијарде 899 милиона и 470 хиљада динара и реализован је 90 одсто у односу на планирано. Укупни расходи и издаци били су три милијарде 836 милиона и 915 хиљада динара. Прошле године остварен је буџетски суфицит од 62,6 милиона динара.
Гласаће се и за одлуку о конверзији потраживања града на основу накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина у трајни улог у капиталу друштва са ограниченом одговорношћу„Тоза Марковић“, са стањем дуга на дан 20. новембар 2024. године. Доспела и ненаплаћена потраживања града, настала на основу накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировина, о којим задужење води Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај и која на дан 20. новембар 2024. године износе 864.572,10 динара, као приход града Кикинде, конвертују се у трајни улог у капитал фабрике црепа.

На дневном реду биће и доношење одлука о оглашавању на територији града, решења о давању сагласности на одлуку Надзорног одбора ЈП „Кикинда“ о усвајању измена и допуна ценовника услуга јавних паркиралишта и доношење решења о давању сагласности на одлуку Надзорног одбора ЈП „Топлана“ о усвајању предлога нових цена даљинског грејања.
Разматраће се годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину. За директорицу Центра за социјални рад биће реименована Александра Ђорђевић, која је истекао мандат в.д. директорице поменуте установе. На заседању локалног парламента дужности ће бити разрешени и именовани нови чланови школских одбора.
А.Ђ.
„Видовдански дани“ у Накову почињу данас, 27. и трају до недеље, 29. јуна.
У петак програм почиње у 11 сати када ће се на излетишту „Језеро“ одржати такмичење у боћању. Од 19 сати у сали Месне заједнице биће одржана промоција књиге Стевана Ступара „Мит о Накову и друге приповести“. У програму учествују професорка др Смиљана Ж. Мирков, Марија Танацков, Јован Гверо и професор др Јовица Тркуља. У 20 сати у амфитеатру Дома омладине је вече изворних песама „Лепо певам, далеко се чује“, а од 22 часа, на истом месту, је музичко вече.

На сам Видовдан, у суботу, од 10 часова је гађање глинених голубова на стрелишту у Банатском Великом Селу, а у 11 почиње „Пасуљијада“, такмичење у кувању пасуља. Јубиларни, 15. Међународни фестивал фолклора „Ајмо заиграти, ајмо де“, у организацији КУД-а „Извор“, почеће у 19 сати дефилеом учесника централном сеоском улицом. У 19.30 часова у дворишту ОШ „Петар Кочић“ биће одржан концерт. Поред домаћина, наступају и гости .
У недељу у 8 сати почеће Карп куп такмичење у пецању на наковачком „Језеру“.