September 9, 2026

Aleksandra Djuran

kozarci-sastanak

У Месној заједници Нови Козарци организован је састанак између представника Савета и удружења, организатора манифестација и пољопривредника. Овом приликом представљени су планови за инфраструктурна улагања, али и за подршку удружењима и организацију манифестација.

-Циљ нам је да унапређујемо како садржај друштвеног живота, тако и услове за квалитетнији живот свих мештана – истакао је Марко Чавка, потпредседник Савета МЗ. – Удружења и манифестације имају немерљив значај за очување традиције, неговање културе и стварање садржаја за све генерације.

 

Са пољопривредницима који су се одазвали разговору договорено је да се уреде атарски путеви.

-Сложили смо се око динамике радова са којом су и пољопривредници задовољни јер неће реметити предстојеће радове у пољу. Месна заједница обезбедиће нафту, а произвођачи тракторе и прикључну механизацију. Атарски путеви нису у задовољавајућем стању и на састанку су одређени  и приоритети које је потребно прво уредити. Ово је први пут да ће организовано, Месна заједница и пољопривредници, санирати делове атара – навео је Чавка.

А.Ђ.

 

galesev-izlozba-(6)

У Галерији Културног центра отворена је прва самостална изложба суграђанке Ирена Галешев под називом „Маштања“  у оквиру манифестације „Недеља жена“. Пензионерка који је радник век провела у фабрици „Прима“ као хемијско-технолошки техничар, слика, како каже, читав живот.

-Стварам у енкаустици- сликању воском на глатком папиру уз помоћ топлоте, као и у акрилу са којим комбинујем силикон. Управо ових слика има и највише на изложби. Уз помоћ пиштоља за силикон најпре исцртам облике који се попуњавају акрилним бојама. На тај начин постижу се занимљиви ефекти и слојевитост – каже аматерска сликарка.

Озбиљније је почела да ствара деведесетих година прошлог века.

-Најпре сам сликала уља на платну и из тог периода имам свега једну слику која је и изложена. Остале сам поклонила рођацима, пријатељима и драгим људима. У том периоду није било уљаних боја у нашој земљи, па су ми стизале из Румуније. Пре четири године заинтересовала сам се за енкаустику. Сликам пеглом тако што најпре истопим воштане боје. Пега не треба да буде јако угрејана тек толико да се восак истопи као би могао да се нанесе на глатку хартију. Највише користим полеђину од календара на којој разливам различите боје. Техника је тешка и захтевна и требало ми је пуно времена да научим да окрећем пеглу у правом смеру како би добила одређени облик – појаснила је наша саговорница.

Мотиве проналази свуда око себе:

-Најчешће сликам природу и цвеће, разне облике који нас окружују. Слике сам до сада поклањала, никада нисам продала ниједну. Ово је први пут не само да имам своју изложбу, него и да се налазим на оваквом догађају – открила нам је Ирена Галешев.

Као пензионерка има времена да, како закључује,  са посвећеношћу и радошћу истражује  и дели своју љубав према сликарству.

А.Ђ.

recitatori-(2)

Културни центар Кикинда и ове године домаћин је градској смотри рецитатора „Песниче народа мог“. Од сутра, 4. до петка, 6. марта, више од стотину основаца и средњошколаца надметаће се у казивању стихова.

-Првог дана рецитоваће деца од првог до четвртог разреда основних школа и у овом узрасту је и највише пријављених кандидата, 71 – сазнајемо од Тање Ножице из Културног центра. – У категорији виших разреда основних школа је 18 пријављених рецитатора и они ће своје умеће показати другог дана. Трећи дан је резервисан за средњошколце и у овој категорији је 13 учесника.

Жири ће радити у саставу Марија Танацков, књижевни критичар, Гизела Кекењ, некадашњи рецитатор и глумица, Снежана Томин, песникиња и Славољуб Матић, глумац Народног позоришта.

-Годинама у нашем граду негујемо казивање лепе речи тако да успеси не изостају. Подсетићу да смо 2011. имали две победнице Републичке смотре у категорији основаца Ању Војиновић и Николету Мортвански. Драган Јованић је стигао до републичког надметања пре две године, до тог нивоа стигле су и Лена Давидовић и Маја Псодоров – навела је наша саговорница.

Најбољи ће стећи право да учествују на зонску смотру рецитатора које је 14. марта у Чоки.

А.Ђ.

diksilend-(5)

Манифестацију „Недеља жена“ Културног центра отворио је Београдски диксиленд оркестар. Бенд који је трећи пут у нашем граду окупљеној публици представио је део свог богатог репертоара, коју су провели кроз сентиментално путовање џез паробродом. Свака композиција била је везана за одређену земљу свету.

-Драго нам је што нам је припала част да отворимо недељу посвећену лепшим половинама -истакао је Владимир Рацковић, уметнички руководилац Београдског диксиленд оркестра. – Лепи тренуци везују нас за Кикинду у којој гостујемо трећи пут. Публика одлично познаје жанр који свирамо и ово је уједно и почетак наше турнеје којом обележавамо 25 година уметничког стваралаштва. Током године одржаћемо више концерата у читавом региону.

Концерт је организован посредством Министарства културе.

-Ми смо једини оркестар који свира традиционални џез, не само у Србији или на подручју Западног Балкана, него до рога Африке нема оркестра који је негује. То нас подстакло да функционишемо као покретни музички музеј. Публици широм света показујемо како су изгледале свирке, концерти, мода, облачење и плесови пре стотину година.

Тања Ножица из Културног центра подсетила је да је ово осма година како се организује „Недеља жена“ и позвала све да сутра буду у Галерији Културног центра на отварању изложбе „Маштање“ Ирене Галешев у 19 часова.

 

dob-dav-krvi

У Црвеном крсту до 13 сати траје акција добровољног давалаштва крви. Реализује се у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине.

Подсетимо и да је одзив на прошлу акцију био одличан. Од 106 пријављених, драгоцену течност даривало је 97 особа, међу којима је било и 22 младих који су се прикључили породици. добровољних даваоца.

Наредна акција је 18.марта.

 

stecaj

У Привредном суду у Зрењанину у само једном дану, 23. фебруара, отворено је пет стечајних поступака.

У пословним проблемима нашло се пет фирми, од оних које праве сендвиче, до оних које се баве транспортом. Заједничко свим фирмама је да су им рачуни у блокади већ дуже време, да имовина коју имају не покрива све дугове и да не постоји други начин да се извуку из проблема.
У стечају је завршила презадужена фирма МЦ Сендвичи из Кикинде. Није у стању да отплати дугове, укључујући и плату запосленој и порезе. Стечај је отворен и над предузећем Графо-комерц, такође из Кикинде, који је у сличним проблемима. И ова фирма је остала дужна за плату запосленој, која је и поднела захтев за отварање стечаја.
Ни фирма Парадизо керамика из Кикинде није имала другог начина да реши финансијске проблеме осим да прогласи стечај. Предузеће Транспорт Јакшић Д&Н из Новог Милошева у сличној је ситуацији. Рачун фирме је у блокади, постоји дуг за плате и доприносе, па је једино решење стечај.

У стечају се нашло и друштво за производњу, трговину и услуге Мај Цити Веј из Српске Црње. У образложењу је наведено да стечајни дужник не може из процеса рада да измирује своје доспеле обавезе у року, да имовина више није довољна да покрије све дугове и да је рачун фирме у непрекидној блокади од јануара 2021. године.

Извор: Телеграф Бизнис/Каматица

biblioteka-srpski-pripreme-(2)

Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године организоваће бесплатну припрему ученика осмог разреда основне школе за завршни испит из српског језика. Часови почињу у марту и трају  до краја школске године и намењени су ђацима из града и са села.

-Имамо слободно још свега два, три места, а  остала су попуњена – сазнајемо од в.д. директорице Библиотеке Дуње Бркин Трифуновић. – Ученици су се, као и до сада лично пријављивали на Дечјем одељењу. Сви часови су бесплатни, а  једини услов је да су, осмаци који ће долазити,  чланови Библиотеке и да не дугују књиге. Колико је од помоћи деци и родитељима говори чињеница да нигде позив нисмо објавили, а да су наши капацитети попуњени. Рад је организован по групама и да би био ефикасан група не сме бити већа од 10, максимум 12 деце.

Бесплатни часови организују се 12. пут и уз професора српског језика и књижевности, библиотекара Слободана Томића, са децом ради и Дуња Бркин Трифуновић. Са полазницима се договоре тачни термини одржавања часова.

Сви ученици који су похађали ову радионицу током претходних година, уписали су жељене школе. У просеку су остваривали 17,5 бодова од могућих 20 на завршном језику. Од оваквог начина рада и Библиотека има вишеструку корист. Повећан је број нових младих чланова и који ову установу не доживљавају више као место у којем је досадно.

А.Ђ.

 

njiva-atar-vojvodina-poljoprivreda-

Крајем јануара завршен је први круг лицитације за издавање државне земље у закуп. Надметање је, као и ранијих година, обављено електронски преко Министарства пољопривреде односно Управе за пољопривредно земљиште. Ратари су, у десет катастарских општина, на располагању имали 1.633 хектара државних ораница по Годишњем програму мера заштите пољопривредног земљишта из 2025. и површина од 34 хектара према програмима из 2019, 2020. и 2022. године, сазнајемо од секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирославе Наранчић.

-Површина од 34 хектара поново је стављена на лицитацију с обзиром на то да су раскинути уговори са закупцима услед неиспуњавања услова. Електронским путем, поднето је 18 пријава од којих једна није испуњавала услове. Земља у државном власништву издата је на 15 година, осим парцела у катастарској општини Банатска Топола где је закуп на годину дана због спорних имовинско-правних и својинских односа – истакла је наша саговорница.

Највиша понуђена цена по хектару је 55.500 динара за земљу у Новим Козарцима, док је најнижа цена за хектар излицитирана у Мокрину, 11.000 динара.

-Укупно је у првом кругу издато 55,1604 хектара државне земље. У току је потписивање уговора о закупу између Управе за пољопривредно земљиште и закупаца. По завршетку овог поступка, расписаће се и друго јавно надметање за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у јавној својини на територији града. Очекујем да ће други круг лицитације бити током марта – навела је Наранчић.

Највише земље за надметање било је у катастарским општинама Иђош и Сајан, где је и најмање парцела излицитирано. Наиме, у поменутим селима углавном су на располагању слатине, пашњаци и трстици, те како земља није обрадива и није високог квалитета мало је и заинтересованих за њу.

А.Ђ.

pexels-pixabay-60504

Ускоро би са радом требало да почне дигитална платформа „Сајбер стража“, коју је покренуло Министарство унутрашњих послова. Преко ње, грађани ће, брзо и једноставно, моћи да пријаве различите облике интернет превара.

Покретањем платформе „Сајбер стража“ грађани ће моћи да пријаве сваку претњу, угоржавање деце или било шта друго што се односи на високотехнолошки криминал. То ће полицији, како кажу, олакшати посао и дати јаснији увид у преваре.

Сајбер преваре најчешће долазе кроз лажне, такозване, „фишинг“ поруке и мејлове. Конкретно, стигне вам мејл са адресе која вас наведе да поверујете да је пошиљалац банка, курирска служба или државна институција. Међутим, уместо валидне информације у мејлу добијете лажну понуду у вези са крипто-инвестицијама, лажним пословима или брзом зарадом.

Процес пријаве биће једноставан и вођен кроз неколико корака, а грађани ће након подношења имати могућност да прате статус свог предмета.

 

travisdmchenry-nurse-1796924-1280

У локалној самоуправи могу да се поднесу захтеви за финансијску подршку за лечење малолетне деце са пребивалиштем на територији града. Подршка је намењена различитим видовима лечења и медицинских интервенција, како у земљи, тако и у иностранству. Градоначелник Младен Богдан за наш портал истакао је да је циљ да се помогне породицама:

-У градском буџету за ову годину опредељено је три милиона динара за ову врсту помоћи. Поједини суграђани можда нису чули за ову подршку, а, на жалост, имају болесно дете, те је на нама да им укажемо на њу. Финансијска помоћ одобрава се за трошкове лечења, набавку лекова и медицинско-техничких помагала, оперативне захвате, дијагностичке поступке, као и за трошкове превоза до здравствене установе која се не налази у нашем граду или у нашој земљи. Такође, подршка обухвата и друге медицинске процедуре у Србији и иностранству, укључујући обезбеђивање лечења у одговарајућој здравственој установи у Србији уз ангажовање иностраног здравственог стручњака.

Важно је напоменути да је циљ да се финансирају они трошкови које не обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање.

-Примера ради некада постоји потреба за скупим леком, додатним лечењем или терапијама које су препоручене од стране домаћих и страних лекара и стручњака и најчешће се обављају у приватним клиникама. Те трошкове ми покривамо, као и боравак родитеља или старатеља који иде са дететом – казао је први човек града.

Поступак за остваривање права на финансијску подршку покреће се на захтев родитеља или усвојиоца, старатеља или хранитеља, уз обавезну претходну сагласност надлежног Центра за социјални рад.

-Комисија која одлучује о захтеву чине само лекари специјалисти из разних области. Износ који издвајамо исти је неколико година уназад и није га било потребе увећавати, што указује на то да, на срећу, немамо новооболеле деце од ретких болести. Град је ту да помогне и све хуманитарне акције чији је циљ прикупљање помоћи за лечење – прецизирао је градоначелник Богдан.

Захтев се подноси на писарници Градске управе, уз пратећу документацију, у затвореној коверти са обавезном назнаком: „Комисији за утврђивање испуњености услова за финансијску подршку за лечење малолетне деце – Захтев за финансијску подршку за лечење малолетне деце“.

А.Ђ.