Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Stanje bezbednosti u saobraćaju povoljnije u odnosu na isti period lane

Aleksandra Djuran August 17, 2026

Tokom prethodne nedelje u Republici Srbiji dogodilo se 684 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo 3 lica, a povređeno 342 lica. Tokom prethodne nedelje na području Policijske uprave Kikinda dogodilo se 8 saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno 8 lica.

Stanje bezbednosti saobraćaja u ovom periodu povoljnije je u odnosu na isti period prošle godine. Zabeležen je manji broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama, što predstavlja pozitivan pokazatelj i rezultat višeg nivoa, odgovornosti svih učesnika u saobraćaju.

Ipak, uprkos pozitivnim trendovima, vozači su i dalje najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju. Tokom avgusta meseca život je izgubilo 10 vozača.

I pored pozitivnih pomaka, brzina ostaje dominantni faktor koji utiče na nastanak saobraćajnih nezgoda, ali i na težinu njihovih posledica. Neprilagođena i prekoračena brzina direktno ugrožava živote svih učesnika u saobraćaju.

-Apelujemo na sve vozače da dosledno poštuju saobraćajne propise, prilagode brzinu uslovima puta, koriste sigurnosni pojas i da odgovornim ponašanjem i poštovanjem propisa doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima, navode u MUP-u.

Krofnijada u Iđošu: Napravljeno više od 500 komada jedne od omiljenih poslastica

Aleksandra Djuran August 15, 2026

Turnirom u malom fudbalu za mlađe kategorije u prepodnevnim i manifestacijom Krofnijada, u poslepodnevnim satima i ove godine počelo je obeležavanje Dana sela u Iđošu koje je traje do 19. avgusta. U organizaciji Udruženja žena „Iđoš“ okupile su se takmičarske ekipa iz okolnih mesta.

– Sa pravljenjem krofni počeli smo pre više od 25 godina, a samu manifestaciju započeli smo pre osam godina. Za lepe i ukusne krofne potrebna je laka ruka i puno ljubavi. Čitav dan pravimo krofne i svake godine napravimo ih više od 500. Svi naši gosti imaju priliku da besplatno probaju krofne i da se uvere zašto su najbolje – istakla je Biljana Đurđulov predsednica Udruženja žena „Iđoš“.

Boja Oljača iz udruženja žena „Novi Kozarci“ rekla je da se rado odazivaju pozivu Iđošanki:

-Krofne su odlične, a veliku ulogu u tome imaju i visoke temperature koje odgovaraju za pravljenje ove poslastice. Testo brzo nadolazi i krofne budu savršene. Došle smo da se družimo i da sklapamo nova prijateljstva.

Žene iz Padeja svake godine učestvuju u Krofnijadi.

-U testo sipamo rakiju malo rakije od šljiva. Neko stavlja vanilin šećer radi arome, a mi rakiju. Tako su radile naše bake, a tako krofne mesimo i mi – saznajemo od Dragice Radanov.

Uz Iđoš se vezuju krofne i važno je održati tradiciju, kazala je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća koja je posetila manifestaciju.

-Za dobre krofne najvažnija je ljubav i da se prave sa voljom. Pored dobrog i kvalitetnog vina, Iđoš je prepoznat i po Krofnijadi, tradicionalnom jelu Banata koje se čuva od zaborava – dodala je Marijana Mirkov .

Ocenjivani su izgled, tekstura i ukus, otkrio je predsednik žirija Radovan Subin.

-Ovde se prave najbolje krofne u čitavoj Srbiji i zato volim da kažem da je Iđoš prestonica krofni. Sve učesnice ovu poslasticu mese čitav život i recept su dovele do savršenstva. Biće jako teško odabrati najbolje – precizirao je Subin.

U manifestaciji su učestvovale ekipe iz Padeja, Novih Kozaraca, Nakova, Novog Miloševa, Mola i Srpskog Krstura.

Dane sela u Iđošu pomogli su lokalna samouprava i Mesna zajednica Iđoš.

A.Đ.

Banatska Topola obeležava slavu: Sveto mesto, poznato po javljanjima Bogorodice na zidu crkve

Aleksandra Djuran August 15, 2026

Juče (petak) i danas (subota) Banatska Topola je mesto hodočašća mnogobrojnih vernika jer se proslavlja seoska slava Velika Gospa. Rimokatolička crkva Uznesenja Blažene Device Marije, u narodu poznata kao Velika Gospa, podignuta 1899. godine u centru sela smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po javljanjima Bogorodice na zidu crkve. Za lik Bogorodice narod smatra da ima moći, da donosi bolesnima ozdravljenje, nesretnima sreću i da uslišuje iskrene molitve.

Obeležavanje crkvene slave od 19. veka je dan ranije, 14. avgusta. Večernjoj i svečanoj biskupskoj Svetoj misi, kao i procesiji sa kipom Majke Božije prisustvovali su sveštenici zrenjaninske biskupije i gosti, a ove godine bio je i temišvarski biskup Jožef Čaba Pal.

-Mi, ljudi, sposobni smo da volimo pomalo, možda trideset, pedeset posto. Bog ne voli tako. Kada kaže da nas voli bezgranično, onda nas zaista voli u potpunosti, sto posto. I ne voli ljude i narode samo uopšteno, već svakoga od nas voli lično, pojedinačno – onako kako je svakome od nas potrebno, pa čak i više od toga. On zna odakle dolazim, zna ko sam, poznaje moj život, i uprkos svemu tome me voli – rekao je biskup Jožef Čaba Pal.

Temišvarskog biskupa, primio je zrenjaninski biskup Mirko Štefković koji je ovom prilikom istakao.

‒ Ovo svetilište služi tome da zastanemo i priznamo: „Bog je iznad nas, a mi treba da prihvatimo svoj krst“. Kao grešni ljudi, ovde smo da se u svetoj ispovesti oslobodimo svojih grehova i da doživimo duhovni mir, kao i pomirenje.

Običaj je da oko stotinak ljudi u koloni ide uz put čita pesme i molitve. Posle Drugog svetskog rata hodočašće je bilo zabranjeno. Kako svedoče najstariji meštani, koji su priče čuli od svojih ukućana, vojnici ili milicija na konjima su bili ti koji su terali okupljen narod.

Ljudi su bežali u njive i sakrivali se u kukuruze. Niko se nije vratio kući, nego su išli dalje sve do crkve u Banatskoj Topoli.

Zapisano je da je davne 1854. godine, u tadašnjoj školi, koja se koristila kao bogomolja, pojavio lik Bogorodice koja je uslišavale molitve bolesnih i nesrećnih.

Izgradnja crkve počela je 1854. godine kada se prvi put ukazala Bogorodica. Posao je trajao do 1871. godine, a toranj je izgrađen 1914. godine. Lik Bogorodice prvi put se pojavio 9. decembra 1854. godine, a potom i osamdesetih godina prošlog veka. Deca su u tadašnjoj školi primetila da se orosio zid u obliku majke sa detetom, lik Bogorodice. Obrisali su zid, ali se ponovo pojavio lik. Maramicama kojima su brisali zid pojedini su stavljali na bolesne oči i ozdravili su, kaže predanje. O tome se pročulo i ova crkva postala je mesto hodočašća. Najpre su ona organizovana na Veliku i Malu Gospojinu.

Ispred crkve je organizovan buč, koji je odvajkada deo seoskih slava. Tezge sa hranom, slatkišima, mešovitom robom, ručnim radovima bile su postavljene u većem delu glavne ulice. Za buč je običaj da se porodice obuku u najlepšu odeću i prošetaju selom. Nekada su se momci i devojke upoznavali na seoskoj svetkovini.

A.Đ.

Počela žetva suncokreta: Desetkovani prinosi prolećnih kultura

Aleksandra Djuran August 15, 2026

Žetva suncokreta u našem ataru počela je pre desetak dana i ne obećava. Kombajni su najpre ušli u njive koje sna kojima je usev zasnovan u prvim rokovima setve, kao i gde je zemljište lošijeg kvaliteta.

-Prinosi su loši od 500 do 600 kilograma po hektaru do tone – saznajemo od Zorana Simića, savetodavca Poljoprivredne stručne službe. – Ovih dana počeće žetva suncokreta koji su kvalitetniji i preostaje da se vidi koliki će prinosi biti. Nadamo se bolji u odnosu na prvi rod.

Žetva je već počela, ali otkupna cena još nije poznata. Među poljoprivrednicima se već čuju procene da bi suncokret mogao manje plaćen nego prošle godine, kada je konačna cena dostigla oko 55 dinara po kilogramu. Suncokreta u našem ataru ima više nego lane.

Prolećne kulture uništila je suša i visoke temperature.

-Vlaga zrna je na delovima njiva koje su praktično pregorele svega pet, šest procenata, a na delovima gde je vrlo malo zelenog suncokreta kreće se do 20 odsto. Čitavu proizvodnju pratilo je nejednako sazrevanje – pojašnjava naš sagovornik.

Berba kukuruza počeće vrlo brzo. Ova biljka, koji bi u ovom periodu trebalo da bude u punoj snazi, suši se i propada, a prinosi su već sada desetkovani.

-Čeka se završetak žetve suncokreta koji se prvi otkupljuje, pa će tek onda kombajni brati kukuruz. Biljke su potpuno suve i prinos će biti katastrofalan. Očekujem da će berba početi krajem meseca, ali mnogi neće imati šta da skinu sa njiva – zaključio je Zoran Simić.

Bez vode, biljke ne mogu da izdrže visoke temperature, a klipovi ostaju mali i sa šturim zrnom, što direktno utiče na konačan prinos i kvalitet. Ove godine značajno je manje oranica pod „zlatnim zrnom“ u odnosu na ranije. Ovo je četvrta godina kako je rod kukuruza podbacio i poljoprivrednici ga zasnivaju sve manje.

A.Đ.

Iđoš obeležava Dan sela i crkvenu slavu

Aleksandra Djuran August 14, 2026

Od sutra, 15. do srede 19. avgusta u Iđošu će biti obeleženi „Dani sela“. Proslava počinje u prepodnevnim satima turnirom u malom fudbalu za mlađe kategorije na fudbalskom stadionu na Bistrici, nastavlja se u 16 časova kada će u organizaciji udruženja žena „Iđoš“ biti održana „Krofnijada“.

Istog dana u 18 časova je KUP utakmica između iđoškog „Borca“ i „Jedinstva“ iz Bočara, od 20 sati je promocija iđoškog vina u centri sela udruženja „Šasla“, a u isto vreme je i izložba slika i jastučića i etno bazar u organizaciji udruženja „Vreteno“.

U ponedeljak, 17. avgusta je književno veče u Domu kulture od 20, a u 21 čas je polufinale Noćnog turnira u malom fudbalu. Narednog dana je u 18 sati Bdenije u pravoslavnoj crkvi, a dva sata kasnije takođe će bitu organizovan etno bazar rukotvorina.

U sredu, 19. avgusta obeležiće se Preobraženje, a Sveta liturgija počinje u 9 sati i 30 minuta. U 21 čas je finale turnira u malom fudbalu.

U Banatskom Velikom Selu otvorena 10. likovna kolonija „Kerkez Dušan Džev“

Aleksandra Djuran August 14, 2026

Jubilarna, deseta likovna kolonija „Kerkez Dušan Džev“, okupila je tridesetak umetnika iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Subotice, Titela, Kikinde i okolnih mesta. Počela je juče, 13. i trajaće do 16. avgusta.

-Ranijih godina usmeravali smo umetnike da slikaju arhitekturu sela koja se gubi i nestaje – naveo je na otvaranju Brane Marjanović, jedan od inicijatora likovne kolonije. – Siguran sam da će ta dela biti jedino materijalno svedočanstvo o tome kako je naše mesto izgledalo. Koloniju smo posvetili našem sugrađaninu Dušanu Kerkezu Dževu, a ove godine u znak desetogodišnjice ona će trajati četiri dana.

Za razliku od prethodnih godina, kada su umetnici imali zadate teme, ovogodišnja kolonija biće potpuno otvorena za njihovu inspiraciju, dodao je Marko Đaković, predsednik udruženja „Džev“.

-Ove godine nismo hteli da imamo određenu temu, već smo umetnicima ostavili na volju da rade ono što ih inspiriše – pojasnio je Đaković.

Uglješa Colić, doktor slikarstva redovan je učesnik kolonije:

-Dušan Kerkez bio je izuzetan likovni stvaralac koji je nepravedno izostavljen u izučavanju istorije umetnosti. Na nama je da ga se setimo i da ukažemo na njegova dela. Da se podsetimo šta su drugi stvarali i šta mi danas stvaramo. Drago mi je što su se pozivu odazvale i iskusne kolege, ali i studenti. Ovo je pravi način da nastavimo priču koju je Džev započeo.

Koloniju je otvorila Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

-Svi vi ste porodica koja se gradila godinama i koja je stvarala i radila po zakonima umetnosti. Vaša dela ostaće iza nas, a Banatskom Velikom Selu dali ste više od slika. Ostavili ste deo sebe. Likovne kolonije podsećaju da je umetnost među nama, da možemo da razmenjujemo misli, iskustva, energiju – istakla je Mirkov.

Sutra, subota, u Biblioteci „Branko Ćopić“ u Velikom Selu biće otvorena izložba radova sa prošlogodišnje kolonije. Poseban program očekuje učesnike u nedelju. Organizatori su, uz pomoć Konjičkog kluba „Banat“, pripremili obilazak sela fijakerima.

Osim stvaranja novih dela i čuvanja uspomene na prerano preminulog velikoselskog umetnika, cilj okupljanja je i negovanje prijateljstva koja su se među slikarima razvila tokom prethodnih godina.

A.Đ.

Banatska Topola danas je mesto hodočašća: Obeležava se Velika Gospa

Aleksandra Djuran August 14, 2026

Crkvena slava Banatske Topole odnosno buč je danas, 14. avgusta, kada se obeležava Velika Gospa.

Banatska Topola postaje mesto hodočašća. Večernjoj i svečanoj biskupskoj Svetoj misi u 19 sati, kao i procesiji sa kipom Majke Božije prisustvovaće sveštenici zrenjaninske biskupije i gosti, a ove godine biće tu i temišvarski biskup Jožef Čaba Pal.

Rimokatolička crkva Uznesenja Blažene Device Marije, u narodu poznata kao Velika Gospa, podignuta 1899. godine u centru sela smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po javljanjima Bogorodice na zidu crkve. Za lik Bogorodice narod smatra da ima moći, da donosi bolesnima ozdravljenje, nesretnima sreću i da uslišuje iskrene molitve.

Tokom vikenda očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja: Vozite odmorni, poručuju u MUP-u

Aleksandra Djuran August 14, 2026

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 96 saobraćajnih nezgoda, u kojima su poginula dva, a povređeno je 44 lica. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se 3 saobraćajne nezgode u kojima je povređeno 4 lica.

Zbog predstojećeg vikenda i letnje turističke sezone, danas i narednih dana očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja, naročito na glavnim koridorima i putnim pravcima ka turističkim centrima, povećane kolone na naplatnim stanicama i graničnim prelazima, povećan umor kod vozača, i veće prisustvo dece u saobraćaju u svojstvu putnika.

-Planirajte putovanje tako da pre početka i tokom vožnje budete odmorni, pravite redovne pauze ukoliko je u pitanju duže putovanje, jer je umor češći kada su ekstremno visoke temperature. Posebno skrećemo pažnju na vozače da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol. Alkohol i vožnja i dalje su među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama, naročito tokom noćnih sati i vikendom – navode u MUP-u.

U sudaru na putu Kikinda – Banatska Topola povređena dva muškarca

Aleksandra Djuran August 14, 2026

U sudaru dva putnička vozila, koji se dogodio juče (četvrtak) na putu od Kikinde ka Banatskoj Topoli, povređena su dva muškarca, starosti 49 i 56 godina. Obojica su primljeni u Opštu bolnicu u Kikindi.

-Jedan od njih je u komi i nalazi se u jedinici intezivnog lečenja – saznajemo u Bolnici. – Drugi je zadobio povrede grudnog koša i nakon pregleda, potrebne dijagnostike i ukazane pomoći, otpušten je na kućni oporavak.

Vozila su se kretala u suprotnim pravcima, a do sudara je došlo kada je jedno prešlo u suprotnu kolovoznu traku. Oba automobila su kikindskih registarskih oznaka.

Isključenje struje u Sajanu

Aleksandra Djuran August 14, 2026

Zbog radova na električnoj mreži danas (petak) od 11.30 do 12.30 sati bez struje će biti domaćinstva u Sajanu u ulici Velika od Ive Andrića do kućnog broja 108.