Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan

Aleksandra Djuran septembar 27, 2025

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako“.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

U svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Banatsko Veliko Selo obeležilo 80 godina od kolonizacije: Izložba i predavanje stručnjaka „Matice srpske“

Aleksandra Djuran septembar 26, 2025

Povodom Dana kolonizacije, u organizaciji Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo upriličena je izložba i prezentacija na temu „Kolonizacija Vojvodine 1945-1948“. O temi su govorili dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova „Matice srpske“, dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar „Matice srpske“ i Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine.

-Pre 80 godina nova socijalistička vlast posle Drugog svetskog rata kolonizovala je partizanske porodice radi naseljavanja Vojvodine – istakao je ovom prilikom dr Milan Micić. – Tokom 10 meseci u Vojvodinu je stiglo 250.000 ljudi u 114 mesta i to je najveći kolonizacioni poduhvat u istoriji Vojvodine, a istovremeno i najorganizovaniji i najhumaniji po uslovima. Kolonizovane su partizanske porodice iz cele ondašnje Jugoslavije i tačno su dobijene kvote koliko koja Republika gde naseljava. Stanovnici Bosne i Hercegovine naselili su deo oko Bačke Palanke i 29 trougla između Kikinde, Zrenjanina i Jaše Tomića. Banatsko Veliko Selo sastavljeno je od tri Soltura, Svetog Huberta i Šarlovila. Pomenuta naselja formirana su 1770. i 1771. godine i u njima su živeli Francuzi iz okoline Meca. Na ovaj prostor stigli su kolonisti iz Bosanske Krajine, iz okoline Drvara, Bosanskog Petrovca i najviše iz Bihaća.

Pre dolaska porodice su pisale molbe za naseljavanje i došle su organizovano. Tada su im dodeljene kuće i zemljište s tim da jedan deo porodica nije mogao da izdrži u novoj sredini, nije im odgovarao način života, pejzaž, klima tako da su se te porodice vraćale u Bosansku Krajinu.

-Oni koji su ostali prošli su kroz prilagođavanje, učili su da žive novim načinom života u rada. Komunističke vlasti izvršile su kolektivizaciju zemlje i imovine i formirane su seljačke radne zadruge. One su bile način da se kolonisti brže prilagode životu u ravnici, ali i da se na ideološki politički oblikuju u skladu sa interesima komunističkih vlasti – zaključio je Micić.

Na tragu želje da sledi misiju koju „Matica srpska“ već dva veka sprovodi na ovim prostorima, a koja se ogleda u očuvanju bogatog srpskog istorijskog nasleđa, grad Kikinda je pre nekoliko godina potpisao sporazum sa ovom važnom ustanovom, podsetila je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je prisustvovala događaju.

-Ovakvi susreti i događaji su dokaz plodonosne saradnje. Zadatak „Matice srpske“ je bio da nam, iz ugla stručnjaka, približi sve značajne istorijske događaje i procese u koji spadaju i migracije koje su karakteristične za ove krajeve. Ove godine obeležava se osam decenija od kako su Srbi iz Bosne i Hercegovine, Krajine, Like, došli i naselili ove prostore. Sa sobom su doneli kulturu, običaje, mentalitet i osobenosti svog kraja. U novoj sredini suočili su se sa svim izazovima koji su ih sačekali. Bilo je potrebno da se adaptiraju na okolinu i na starosedeoce. Večeras je bila prilika da čujemo koliko je značajna bila kolonizacija te 1945. godine i na koji način su uticali na očuvanju srpskog naroda i nacionalnog identiteta i bića – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Ovom prilikom otvorena je i izložba posvećena krajiškom piscu Branku Ćopiću u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad. Postavka je kolaž fotografija, rukopisa, novinskih isečaka i anegdota posvećenih pomenutom književniku.

Događaju su prisustvovali meštani, kao i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

A.Đ.

KORENI ZOVU: Nemanjin slatki povratak sa Alpa na najvišu tačku Novog Sada

Aleksandra Djuran septembar 26, 2025

U starom jezgru Novog Sada na najvišoj tački Miletićeve ulice, otvoren je lokal koji mami i izgledom i mirisom. Plavo-bela boja dominira enterijerom i eksterijerom, plišani medvedići dočekuju najmlađe, a sladak miris testa, belgijske čokolade i finih italijanskih kremova širi se ulicom i zaustavlja prolaznike. Vlasnik ovog mesta je Nemanja Milovac (29), mladi povratnik koji je posle dve godine rada u Austriji u malom mestu blizu Salzburga, rešio da se vrati kući i ovde započne nešto svoje.

„Želeo sam da uštedim novac i pokrenem posao ovde, među svojima. Nisam nikada imao plan da zauvek ostanem napolju. Na Pinterestu sam pre tri godine video ideje za „„fluffy“ palačinke. Kod nas to tada nije postojalo. Moja devojka Sandra Petrović i ja smo počeli da eksperimentišemo u stanu, probavali razne kombinacije i tako došli do jedinstvenog recepta i ideje da otvorimo lokal“, priča Nemanja.

Za nešto više od godinu dana njihov „Fluffy Pancakes“ postao je jedna od gradskih atrakcija. Najtraženija palačinka je „Fluffy Amsterdam“ – pistać krem iz Italije, belgijska bela čokolada, pire od maline i krupno lomljena sušena malina. „Ljudi kažu da im je to omiljena kombinacija, a nama i najprodavanija“, dodaje Milovac.

Drugi favorit je „Dubai“, palačinka u kojoj se kombinuju pistać krem, turski kadaif, belgijska mlečna čokolada i opet malina kao završni dodir. „Za kremove koristimo samo najbolje sastojke. Sve je uvozno – Italija, Belgija, Turska. Ljudi prepoznaju kvalitet i to se vraća kroz reakcije“, kaže Nemanja i dodaje da je prava atrakcija njihov krem od lavande, jedinstven u Novom Sadu, koji goste iznenadi i mirisom, bojom i ukusom koji nigde drugde ne mogu da probaju.
Gosti najviše hvale to što su njihove palačinke, „najmekše i najvazdušastije koje su probali“. „To je ono što nas izdvaja. Često nam mušterije kažu da ne mogu da veruju da palačinka može da ostane tako mekana i sutradan. To je naša tajna i naš zaštitni znak.“

Da su prepoznati i šire od Novog Sada, svedoče i stranci koji dolaze u lokal. Nedavno je bio mladić iz Abu Dabija koji je želeo da otkupi recept. „Ponudio nam je da kupi formulu za naše palačinke, ali Sandra i ja smo odlučili da recept možemo da podelimo jedino kroz franšizu. Naš cilj nije da izgubimo identitet, već da ga širimo onako kako smo ga i stvorili – pod imenom Fluffy Pancakes“, objašnjava Nemanja.

Za sada rade samo on i njegova devojka Sandra Petrović, ali planiraju uskoro da zaposle nove ljude. Posao, kaže, ide bolje nego što je mogao da zamisli. „Zarađujem više nego u Austriji, a najlepše je što sam ovde, među svojima. To nema cenu.“

Planovi su već na stolu, novi lokali u Novom Sadu, zatim u drugim gradovima, možda i u inostranstvu kroz franšizu. „Ponude postoje, pa i iz Abu Dabija. Ali nama je najvažnije da rastemo ovde, kod kuće, korak po korak“, zaključuje Milovac.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Priča Nemanje Milovca i Sandre Petrović nije samo o palačinkama. Ona je priča o povratku, o upornosti i o tome da se uspeh može graditi i ovde u Srbiji. Njihov mali plavo-beli lokal u Miletićevoj postao je mesto okupljanja, miris koji širi optimizam i dokaz da mlad čovek može da zaradi više nego u inostranstvu, a da ostane među svojima.

Izvor: Srpski ugao

U nedelju, 28. septembra, zatvara se kupališna sezona na otvorenim bazenima

Aleksandra Djuran septembar 26, 2025

Nakon uspešne letnje sezone otvorenih bazena Kulturno- sportskog centra „Jezero“, u nedelju, 28. septembra, zatvaraju se bazeni na otvorenom.

Iz KSC „Jezero“ zahvaljuju svim posetiocima otvorenih bazena, kojih je u ovoj sezoni bilo u rekordnom broju.

Kulturno-sportski centar „Jezero“ Kikinda će i naredne godine svim posetiocima obezbediti najbolje uslove kako bi svi građani u najtoplijim letnjnim danima mogli da uživaju na otvorenim bazenima, stoji u saopštenju ove ustanove.

Organizacija slepih „Severni Banat“ obeležila Dan osnivanja

Aleksandra Djuran septembar 26, 2025

Organizacija slepih „Severni Banat“ obeležila je Dan osnivanja. Ovim povodom članove je posetio Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije, koja je i krovna organizacija.

-Kikindska je jedna od najaktivnijih organizacija kada je reč o animiranju, okupljanju članova i doprinosu Savezu slepih Srbije. Naš savez zalaže se za bolji način obrazovanja slepe i slabovide dece koje je i način prevazilaženja hendikepa. Obrazovanje omogućava bolji proces socijalizacije u društvo i iako postoje propisi za inkluzivno obrazovanje nema uslova za njih. I zapošljavanje je veoma važno s obzirom na to da postoje ogromne predrasude kod poslodavaca, bez obzira na nivo obrazovanja slepih i slabovidih osoba. Radimo i na tome da se donese poseban Zakon o organizacijama osoba sa invaliditetom koji će bolje urediti sve oblasti rada – istakao je Stošić.

Jagoda Nakrajkućin, predsednica organizacija slepih „Severni Banat“ dodala je da organizacija postoji duže od dve decenije. Napomenula je i da je poseta predsednika krovne organizacije prilika da razgovaraju o svemu što je potrebno kako bi još bolje i kvalitetnije pružali usluge članovima.

-Okupljamo slepe i slabovide iz Kikinde, Čoke i Novog Kneževca. Imamo oko 150 članova i polovina je veoma aktivna i doprinose radu. Organizujemo edukativne radionice koje su značajne, korisne i važne za naše članove kako bi se što bolje integrisali u društvo. U toku je i radionica psihološke podrške koja traje do decembra i značajna je za sve koji imaju potrebu da razgovaraju sa stručnim osobama, a nemaju priliku za to – navela je Jagoda Nakrajkućin.

Predstavnici Saveza slepih sastali su se i sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom sa kojim su razgovarali o unapređenju saradnje.

A.Đ.

Svetski dan turizma: Predškolci postali najmlađi turistički vodiči grada

Aleksandra Djuran septembar 26, 2025

Uoči Svetskg dan turizma, 27. septembara, zaposleni u Turističkoj organizaciji obeležili su sa mališanima iz vrtića „Plavi čuperak“. Njih su upoznali sa istorijatom Gradskog trga, ali i sa najvažnijim turističkim znamenitostima: „Danima ludaje“, mamuticom Kikom, sovama, najlepšom ulicom u Srbiji.

-Već pet godina, zajedno sa našim najmlađim sugrađanima, Turistička organizacija obeležava važan datum. Predškolci će postati najmlađi turistički vodiči. Ovo je pravi način da kod dece razvijamo ljubav prema svom gradu, a ujedno će imati priliku i da saznaju više o istorijatu i znamenitostima Kikinde – istakla je Tatjana Vuković iz Turističke organizacije.

Vaspitačica Romina Karanović dodala je da deca pokazuju interesovanje da upoznaju svoj grad.

-Mališani su ponosni na svoje bedževe turističkih vodiča i žele da pokažu koliko znaju o Kikindi. Svakom šetnju kroz grada zainteresuju se za određenu zgradu ili deo grada što je nama signal da i u vrtiću radimo sa njima i obogatimo njihova znanja – dodala je Romina Karanović.

Svetska turistička organizacija je odredila 27. septembar kao Svetski dan turizma, jer je na taj dan 1970. godine u Meksiku usvojen statut ove organizacije. Od 1979. ovaj datum obeležava se širom sveta.

A.Đ.

MK grupa nastavlja sa otimanjem od građana: AIK banka prednjači u bahaćenju

Aleksandra Djuran septembar 26, 2025

Skandalozan snimak iz AIK banke – potencijalni klijenti poniženi bahatim ponašanjem službenika, pa „ispraćeni“ iz poslovnice
AIK banka se ponovo našla na udaru javnosti – ovoga puta zbog video-snimka iz jedne njihove poslovnice, na kome se jasno vidi kako službenik sa klijentima razgovara na krajnje nepristojan i protivzakonit način.

Umesto da građanima ponudi transparentne informacije o kreditima, službenik AIK banke poručuje da za sve koji ne prenose zaradu u banku kamata ostaje 9,95 odsto, dok je „snižena“ tek na 7,5 odsto za one koji to učine. Na pitanje klijenta zašto postoji tolika razlika, odgovara bez imalo uvijanja: „Zato što niko neće klijente koji ne primaju zaradu kod njih!“

Još skandaloznije, službenik je insistirao da mu klijent, koji je došao samo da se informiše, preda svoj matični broj i ličnu kartu – što je nezakonit zahtev jer se takvi podaci mogu tražiti tek prilikom zvaničnog podnošenja zahteva za kredit. Kada je klijent odbio, bankar mu se podsmevao i predložio da makar njegova supruga da svoje podatke! Čovek i žena su na kraju praktično izbačeni iz banke, iako su došli kao potencijalni klijenti.

Ovakvo ponašanje nedvosmisleno urušava poverenje građana i potvrđuje da je AIK banka više zainteresovana za dodatne namete i obavezna osiguranja nego za stvarne potrebe klijenata. Snimak je najbolji dokaz – bahatost, neprofesionalizam i otvoreno ruganje postali su zaštitni znak odnosa ove banke prema građanima.

Vladine mere i odnos banaka: AIK protiv Poštanske štedionice

U avgustu 2025. godine, Vlada Srbije je najavila ambiciozan paket ekonomskih mera usmeren na olakšanje finansijskog tereta građanima, sa fokusom na smanjenje kamatnih stopa na kredite. Ove mere, koje su stupile na snagu 15. septembra 2025, predviđaju ograničenje kamata na gotovinske i potrošačke kredite za do tri procentna poena niže u odnosu na standardne uslove iz jula 2025. godine. U isto vreme, stambeni krediti su doživeli smanjenje od 0,5 procentnih poena.

Cilj mera je bilo stimulisanje potrošnje, podrška srednjoj klasi i penzionerima, posebno onima sa nižim primanjima. Međutim, dok neke banke poput Poštanske štedionice brzo reaguju i nude povoljnije uslove, druge, poput AIK banke, pokazuju apsolutnu nezainteresovanost. To za direktan uzrok ima dodatno siromašenje građana, koji ne uspevaju da se iščupaju iz dužničkog ropstva u koje su upali zahvaljujući takvim politikama banaka.

Zašto AIK banka nije transparentna?

U poslovnicama AIK banke od službenika možete da čujete da je ta banka smanjila fiksnu kamatnu stopu za keš kredite sa prenosom zarade sa 7,95 odsto na 7,5 odsto. Međutim, prema podacima sa njihovog zvaničnog sajta, kamatna stopa i dalje stoji na 7,95 odsto (EKS od 8,30 odsto), bez jasnih naznaka o primeni smanjenja za sve klijente.

Ovo navodno smanjenje, čak i ako se aktivira, ograničeno je samo na klijente koji prenose zaradu u banku, ostavljajući većinu korisnika bez beneficija.

Očigledan primer netransparentnosti banke dovodi do toga da građani gube poverenje, pa banka beleži manji priliv novih klijenata, dok stari ostaju u dilemi zašto su uslovi za njih još gori. Naime, postojeći klijent i dalje keš kredit u AIK banci uzima po lihvarskoj kamatnoj stopi od 9,95 odsto, bez ikakvih smanjenja.

Takođe, tu ne prestaje muka građana i klijenata AIK banke sa basnoslovnim nametima koji ih opterećuju. Jedan od ključnih problema je obavezno osiguranje kredita, koje AIK banka nameće kao uslov za odobrenje.

Na primer, za kredit od 1 milion dinara, ovo osiguranje iznosi dodatnih 32.000 dinara, dok kamata dostiže oko 241.000 dinara tokom perioda otplate. Tih 32.000 dinara za osiguranje klijent je u obavezi da uplati odmah! AIK banka nudi i vid „pomoći“, tako što dozvoljava klijentu da taj iznos odbije sa pozajmice, te da umesto milion dinara, podigne 968 hiljada.

Ukupno, na 1 milion dinara klijent je u obavezi da plati preko 273.000 dinara samo na troškove iznad glavnice, što pretvara kredit u značajan finansijski teret.

Zamislimo prosečnog radnika sa platom od 100.000 dinara koji uzima keš kredit od 1 milion dinara na 71 mesec. Sa kamatom od 7,95% i obaveznim osiguranjem, mesečna rata bi mogla biti oko 17.500 dinara + 32.000 koje je u obavezi da uplati odmah za osiguranje.

Ovaj građanin je u obavezi da svakog meseca više od 18 odsto zarade ostavi AIK banci. Sa građanima koji imaju nešto niže plate situacija je još gora, te na ovaj način do četvrtine plate mora da bude opredeljeno za banku koja korisnike pretvara u robove sistema.

Situacija sa AIK Bankom je alarmantna i kada se uporede vrednosti kamatnih stopa sa drugim bankama, na prvom mestu Poštansku štedionicu, ali i druge komeracijalne banke.

Poštanska štedionica: Model brzog rasta i fleksibilnosti

Nasuprot tome, Banka Poštanska štedionica predstavlja primer efikasne implementacije vladinih mera. Od 1. septembra 2025, banka je snizila kamatne stope na sve vrste kredita. Posebno je atraktivno sniženje za gotovinske i potrošačke kredite na samo 5,99 odsto.

Krediti za refinansiranje su takođe sada dostupni sa kamatom od 6,45 odsto. Učinjeni su ustupci klijentima i za stambene kredite.

Osim toga, osiguranje kredita je opciono – klijenti sami biraju da li žele ovu zaštitu, što smanjuje ukupne troškove i povećava transparentnost.

Ova strategija doprinela je brzom rastu banke. U prvom danu primene novih mera, Poštanska štedionica je realizovala 131 kreditni zahtev, a do sada je postala najveći kreditor države i lokalnih samouprava, sa preko milijardu evra plasmana.

U periodu od 2021. do 2025, profit banaka u Srbiji raste, ali Poštanska pokazuje prosečan prinos na aktivu od 1,07 odsto, fokusirajući se na obim umesto marži.

Za isti kredit od 1 milion dinara na 71 mesec sa 5,99% kamatom i bez obaveznog osiguranja, mesečna rata bi bila oko 16,700 dinara – što je ušteda od 800 dinara mesečno u poređenju sa AIK bankom, što kumulativno štedi oko 57.000 dinara tokom otplate.

Tih 57.000 dinara ostaje u džepovima građana. Ovaj pristup ne samo da privlači nove klijente već i stimuliše ekonomski rast kroz veću potrošnju. Poštanska štedionica je takođe aktivno promovisala ove promene, što je dovelo do povećane vidljivosti i poverenja.

U budućnosti, Narodna banka Srbije bi trebala pojačati nadzor kako bi osigurala uniformnu primenu mera. Za potrošače, savet je da uporede ponude – prelazak na banku sa nižim stopama donosi značajne uštede. U konačnici, ove mere države predstavljaju korak ka stabilnijoj ekonomiji, ali njihova efikasnost zavisi od spremnosti banaka da misle i o klijentima, a ne samo o svom profitu.

Uporedna tabela kreditnih ponuda banaka (2025)

Banka	Nominalna kamatna stopa (NKS, fiksna)	Efektivna kamatna stopa (EKS)	Obavezno osiguranje	Naknade za obradu	Maksimalni iznos / rok otplate	Posebni uslovi
Poštanska štedionica	5,99% (promotivno do 30.09.2025.)	~6,20% (procena)	Opciono	Bez naknade do 30.09.2025.	Do 1.000.000 RSD / do 71 mesec	Prioritet za plate do 100k; sniženje sa 6,99% na 5,99% za gotovinske kredite do 1M.
AIK Banka	7,95% (samo sa prenosom zarade)	8,30%	Obavezno (~6,4% glavnice, npr. 32.000 RSD za 1M)	Bez naknade, ali skriveni troškovi osig.	Do 5.000.000 RSD / do 71 mesec	Ograničeno na prenos zarade; nije usklađeno sa vladinim minimumom od 7,5%.
Erste Banka	7,50% (bez osiguranja) / 7,20% sa osiguranjem	7,79% (bez osiguranja) / 8,69% (sa osiguranjem)	Opciono	Bez naknade	Do 1.000.000 RSD / do 70 meseci	Specijalna ponuda za <100k; banka preuzima proceduru ako je potrebno.
Raiffeisen Banka	7,50%	~7,70% (procena)	Opciono	Bez naknade	Do 4.000.000 RSD / do 70 meseci	Fiksna stopa za <100k; brzo odobravanje online do 600k.
UniCredit Banka	7,15%	8,94%	Opciono	Bez naknade za online zahteve	Do 600.000 RSD / do 71 mesec	Akcijska ponuda za mobilne aplikacije; niža stopa za zaposlene sa niskim primanjima.

Izvor: 24 sedam

Naš grad domaćin skupu o unapređenju borbe protiv nasilja u porodici

Aleksandra Djuran septembar 25, 2025

U organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – Ombudsmana i grada u Gradskoj kući održan je sastanak posvećen unapređenju borbe protiv nasilja u porodici i sistemskoj podršci žrtvama. Snežana Knežević, zamenica pokrajinske zaštitnice građana, ombudsmanke, zadužena za ravnopravnost polova istakla je da je pokrajinski ombudsman koordinator mreže „Život bez nasilja“ koja ove godine obeležava 20 godina postojanja.

-U nedostatku, tada, pravnog okvira mreža „Život bez nasilja“ nastala je 2005. godine. Ona okuplja sve institucije na teritoriji Vojvodine koje se bave nasiljem u porodici i nasiljem prema ženama. Godine 2017. donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je obavezao institucije na saradnju. Jedna od aktivnosti obeležavanja jubileja mreže je i obilazak svih okruga gde razgovaramo sa predstavnicima centara za socijalni rad, policijskih uprava, tužilaštava, domova zdravlja, bolnica. Želimo da čujemo sa kakvim se problemima susreću profesionalci u radu sa predmetima nasilja, šta može da se promeni kako bi se postupalo efikasnije i bolje i institucija pokrajinskog ombudsmana može da učini da bi zaštita žrtava nasilja bila bolja – navela je Snežana Knežević.

Knežević dodaje da porodičnog nasilja ima dosta, ali da ima i pomaka od kada je donet Zakon.

-Saradnja institucija i razmena informacija je ključna i na tome insistiramo. Nasilje je krug koji se ne zaustavlja sam od sebe, te je od suštinske važnosti da se žene ohrabruju da prijave nasilje – zaključila je Snežana Knežević.

Aleksandra Jovanov, socijalni radnik u Opštoj bolnici dodala je da postoji dobra saradnju sa Policijskom upravom i Centrom za socijalni rad.

-Uprkos merama i izmenama Zakona o sprečavanju nasilja, beleži se porast broja nasilja u porodici. Opšta bolnica postupa po svim protokolima i pravilima kada je u pitanju žrtva nasilja. Naša zakonska obaveza je da nasilje prijavimo, a duže od 10 godina u našoj ustanovi funkcioniše i Centar za zaštitu žena žrtava seksualnog nasilja. Bilo bi dobro da imamo i povratne informacije o tome kako se na kraju postupak završio i da li je žena žrtva nasilja dobila sveukupnu zaštitu – napomenula je Aleksandra Jovanov.

Gradonačelnik Mladen Bogdan, pozdravljajući učesnike skupa, istakao je nasilje u porodici pojava koja je jako dugo prisutna u društvu i da je lokalna samoupravu tu da pomogne žrtvama.

-Lokalna samouprava, u saradnji sa nadležnim republičkim i pokrajinskim institucijama, učestvuje u svim programima, preporukama i strategijama za smanjenje, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici. Svake godine sve više je prijava nasilja u porodici i važno je pričati o nasilju i osnaživati žrtve. Novi Zakon umnogome je doprineo da se ubrza funkcionisanje čitavog sistema, a ovakvi skupovi prilika su da se on još više unapredi – zaključio je gradonačelnik Bogdan.

Skupu su prisustvovali predstavnici relevantnih institucija iz svih mesta Severnobanatskog upravnog okruga.

A.Đ.

Povodom Svetskog dana srca: U ponedeljak u Crvenom krstu besplatna kontrola zdravlja

Aleksandra Djuran septembar 25, 2025

Pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj“, Svetski dan srca biće obeležen u ponedeljak, 29. septembra, akcijom besplatne kontrole zdravlja u prostorijama Crvenog krsta.

Od 9 do 11 časova, građani će moći da izmere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, bez zdravstvene knjižice, uputa i zakazivanja. Osim osnovnih merenja, svi zainteresovani dobiće i korisne preventivne savete o očuvanju zdravlja.

Akciju zajednički organizuju Crveni krst, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje sa ciljem da poveća svest o zdravlju srca, podsećajući ljude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlju i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.

Svečanost u Novim Kozarcima: Obeležavanje 80 godina od kolonizacije

Aleksandra Djuran septembar 25, 2025

Povodom osam decenija od kolonizacije u subotu, 27. septembra u Novim Kozarcima biće održana manifestacija „Susreti na kozaračkim stazama – 80 godina zajedništva“.

Kod spomenika kolonizaciji u centru sela u 14 sati biće organizovan program. Spomenik posvećen kolonistima postoji jedino u Novim Kozarcima i ove godine on će biti rekonstruisan odnosno uradiće se zaštita i čišćenje. Autor spomenika je akademski slikar Zdravko Mandić koji ga je nazvao „Svome rodu i potomstvu“.

U 15 sati počeće „Pitijada“, takmičenje u pravljenju pite krompiruše. Ona se organizuje 15. put, a ovo nadmetanje nastalo je na inicijativu pokojnog profesora Milorada Majkića. Kozarčanke su nadaleko poznate po svojim pitama. Recepti se prenose sa kolena na koleno, a u Krajini, odakle su Novi Kozarci naseljeni, krompiruša je tradicionalno jelo. I ove godine praviće se pita za Ginisa.

U okviru obeležavanja važne godišnjice biće organizovan turnir u malom fudbalu na koji se prijavilo 14 ekipa sačinjenih od meštana. Iz svake ulice u selu prijavljene su ekipe, pravo učešća imaju stanovnici Novih Kozaraca i i u turniru će učestvovati oko 150 ljudi.

Godišnjica kolonizacije biće obeležena i sadnjom drveća. Tokom jesenje sadnje na pet lokacija posadiće se većinom platani koji su simbol dugovečnosti, zajedništva i snage. Nova stabla naći će svoje mesto u centru sela, u dva parka i obodu sela.

A.Đ.