Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Предаја узорака за 26. „Дане вина“ 4. и 5. фебруара

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2026

Манифестација „Дани вина“, у суботу, 14. фебруара, одржаће се 26. пут. Из удружења виноградара и винара „Шасла“ из Иђоша напомињу да ће предаја узорака вина, у Дому културе, бити организована 4. фебруара од 14 до 20 и 5. фебруара од 12 до 18 сати.

Оцењују се бело, розе, „шилер“ и црвено вино, а узорци треба да буду у флаши од литре у количини две литре, за сваку врсту. Оцењиваће се млада и стара вина, док у конкуренцији за најбоља учествују искључиво млада вина. Узорци који се шаљу поштом обавезно треба да буду у пластичној амбалажи.

-И ове године очекујемо око 200 узорака вина – истакао је за наш портал Бранислав Бројчин из „Шасле“. – Вина ће оцењивати комисије сачињене од енолога из Чоке, Темерина, Мужље и Новог Сада. Како је прошла година погодовала виноградима, очекујем вина врхунског квалитета. Биће их мање количински, али ће зато бити знатно боља у односу на раније године.

На сам дан Светог Трифуна програм ће почети у 12 сати, када ће у Дому културе бити освећена вина. Након тога домаћини и гости посетиће један од винограда и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе је додела признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. „Дани вина“ се организују под покровитељством Града.

А.Ђ.

Бесплатно бањско лечење за пензионере: Пријаве у градском удружењу и месним заједницама

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2026

Од понедељка су почеле пријаве пензионера за бесплатну рехабилитацију у бањама у Србији о трошку Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), оглас ће бити отворен закључно са 28. јануаром, а бесплатан опоравак у бањи моћи ће да оствари 22.090 пензионера, што је једнако укупно пријављеним расположивим капацитетима бања.

-У Градском удружењу пензионера, у улици Војводе Путника 37, пријава је могућа понедељком, средом и петком од 9 до 12 часова – истакао је Милан Периз, председник кикиндског удружења. – У селима најстарији могу да се пријаве у месним заједницама сваког радног дана. Велки број пензионера сваке године одазове се овом конкурсу. Прошле године могућност за бесплатно бањско лечење искористило је 140 наших чланова.

Право да се пријаве имају сви пензионери старосни, инвалидски и породични којима је пребивалиште на територији Републике Србије, висина пензије је до 56.834 динара, који немају друга примања осим пензије и који нису користили бању преко Фонда од августа 2020. године. Ову погодност могу да искористе и најстарији чија инострана и домаћа пензија у збиру до износа 56.834 динара.

-Сви који имају право на бању треба да попуне обрасце и потпишу изјаве у којој бањи желе да користе рехабилитацију и да немају друга примања. Потребно је да приложе чек од пензије, доказ о висини иностране пензије и у затвореној коверти медицинску документацију којом располажу, а која се не бодује, већ је репер да се пензионер не упути у бању која има контраиндикације у односу на његово здравствено стање – рекао је Периз.

Прелиминарне ранг листе биће објављене 25 радних дана од дана када истекне оглас. Корисници имају право да уложе приговор у року до пет радних дана од дана објаве прелиминарне ранг листе, а комисија има рок од пет календарских дана да одлучи по жалби. Након тога објављују се коначне ранг листе.

А.Ђ.

Снег добро дошао пшеници: Предуслов за родну годину

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2026

Снежни покривач је одличан за озиме усеве, посебно за пшеницу која је и најраспрострањенија јесења култура. Захваљујући снегу биљке сада имају добру снежну изолацију, што је од кључног значаја за заштиту од хладноће. Ратари зато истичу да је година добро почела и да је снег још један предуслов за родну годину којој се пољопривредници надају.

-Поред тога што штити усеве од ниских температура током зиме, снег ће обезбедити влагу која недостаје земљишту – истиче саветодавац ПСС Зоран Симић. – Ове године под хлебним зрном је више површина у односу на прошлу. Три године уназад род кукуруза био је веома лош. То је разлог што ће пољопривредници и ове године сејати више пшенице, на уштрб кукуруза.

Према неким прогнозама очекује се да ће се пшеница у Србији овог лета скидати са нешто више од 600.000 хектара, од којих је у Војводини више од 52 одсто. Коначни подаци о стварним површинама под житом још нису објављени, али поједини стручњаци истичу да је посејана за десетак одсто више него годину дана раније на чак приближно 700.000 хектара.

Прошле јесени сетва најраспрострањеније житарица трајала је до половине новембра.

-Оно што следи у наредном периоду је прихрана пшенице. Пољопривредници још увек нису почели овај посао и не треба да журе. Као и сваке године, и ове ћемо радити Н-мин методу којом се показује садржај лако приступачног азота у земљишту. Он је и показатељ колико је неопходно минералног ђубрива биљкама – наводи наш саговорник.

Пшеница је у највећем делу атара у фази мировања, међутим усеви који су касно сејани или у лошијим условима могу бити у раној фази развоја.

Конкурс за стипендирање младих талената отворен до 26. јануара

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2026

Фонд за младе таленте расписао је конкурс за стипендирање до 1.111 најбољих студената завршне године основних и интегрисаних академских студија и до 500 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија за школску 2025/26. годину.

Стипендије ће бити додељене према научно-образовном, односно уметничко-образовном пољу. Број стипендија по пољима је одређен анализом података о броју уписаних буџетских студената на претпоследњу годину основних и интегрисаних академских студија и анализом података о броју уписаних буџетских студената на мастер академске студије.

Конкурс је отворен до 26. јануара, а пријаве се подносе електронским путем посредством услуге еТаленти, на порталу еУправа. Детаљне информације о самом конкурсу, условима и начину пријаве доступне су на сајту Фонда за младе таленте: www.фонѕамладеталенте.гов.рс. Кандидати се могу информисати и путем адресе електронске поште fond.konkursi@nitra.gov.rs , као и телефонске линије 011/311-07-85 сваког радног дана од 10 до 12 часова.

Крај једне ере у Немачкој: 120 година нестало преко ноћи!

Aleksandra Djuran Јануарy 12, 2026

Немачка, земља која је деценијама представљала синоним за инжењерску савршеност, дисциплину и индустријску моћ, данас губи још један кључни стуб свог економског идентитета. Светски познати произвођач плетеног текстила и трикотаже ,,Маyер & Цие.” из малог града Албстадт-Таилфинген дефинитивно затвара врата након 120 година непрекидног рада. Без иједног озбиљног инвеститора који би компанију извукао из стечаја, фабрика престаје да постоји, остављајући 270 висококвалификованих радника без посла, заједно са њиховим породицама и читав регион Золлерналб без једног од најважнијих послодаваца и симбола локалне традиције и поноса.

Компанија је још у септембру 2025. године поднела захтев за стечај у самоуправи, наводећи већ класичан коктел разлога: драстичан пад глобалне тражње за текстилним машинама, ескалацију трговинских тензија, експлозију цена енергије и неиздрживу конкуренцију из Кине, Индије и других азијских земаља које нуде машине по далеко нижим ценама. Месецима су се водили интензивни преговори са потенцијалним купцима и инвеститорима – сви су пропали. Стечајни суд је сада формално отворио поступак, већина радника добија отказ до почетка фебруара 2026. године, а последње наруџбине довршава само мали тим. После тога – потпуна тишина и празне хале.

,,Маyер & Цие.” није била обична фабрика. То је била компанија четврте генерације породичног власништва, глобални лидер у својој уској ниши, која је извозила готово 100% производа широм света. Њене кружне плетилице покретале су текстилну индустрију од Европе преко Азије до Америке. Затварање значи не само губитак месечних плата за 270 породица, значи и неповратни нестанак специјализованог знања, вештина и ланца добављача који су годинама живели управо од ове фабрике. Локална економија већ улази у ланчану реакцију: добављачи сировина, сервисне фирме, локални ресторани, продавнице, занатлије – сви ће осетити драстичан пад промета и прихода.

Ово није случајна несрећа нити изоловани инцидент. То је директна и предвидљива последица политике која је деценијама систематски жртвовала традиционалну тешку индустрију зарад апстрактних зелених циљева, неконтролисане либерализације трговине и беспоговорног отварања тржишта јефтиној азијској конкуренцији. Док Берлин и Брисел форсирају „структурну трансформацију“, „дигиталну будућност“ и „зелену транзицију“, реалност на терену је брутална и немилосрдна, стотине хиљада квалификованих радника остаје без посла, некадашња индустријска велесила постепено се претвара у музеј сопствених промашаја, цене енергије су експлодирале, извоз пада из године у годину, а политичари уместо конкретне индустријске политике нуде само празне фразе о „новим приликама“ и „преквалификацији“ које никада не долазе у облику реалних решења.

Немачка машинска индустрија тоне све дубље и дубље. Фабрике се затварају једна за другом, специјализовано знање се неповратно губи, а млади људи, они који би требало да буду будућност масовно одлазе у иностранство или бирају потпуно друга занимања. Док елите у Берлину расправљају о климатским циљевима за 2050. годину, радници у Албстадту се питају како ће прехранити децу већ у фебруару 2026. године.

Поглед редакције портала Српски угао

Када 120 година акумулираног знања, мајсторске вештине, породичног поноса и мукотрпног рада једног малог града нестане готово преко ноћи због глобалне конкуренције, политичке небриге и идеолошких експеримената, постаје кристално јасно да данашњи западни капитализам више не служи својим људима, он их хладнокрвно жртвује зарад профита мултинационалних корпорација и апстрактних зелених агенди. Док се у Бриселу и Берлину одржавају бескрајне конференције о „одрживој транзицији“ и „дигиталној револуцији“, стварни произвођачи, занатлије, инжењери и обични радници остају без икакве стварне заштите, без стратешке индустријске политике и без икаквог плана за очување сопствене технолошке и економске независности.

Ово није транзиција ка бољем сутра. Ово је систематско, планско уништавање сопствене индустријске базе, знања и средње класе која је деценијама била кичма европске економије. Свако ново затварање фабрике попут ,,Маyер & Цие.” није само локална трагедија – то је још један корак ка демонтажи Европе као индустријске силе. Питање више није да ли ће континент преживети ову фазу – већ ко ће уопште остати да гради и одржава оно мало што преостане када се сви ови људи, њихове породице и њихово знање распрше, оду у пензију или емигрирају. Време празних обећања и идеолошких парола је истекло.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Отклања се хаварија на топловоду, нормализација грејања у вечерњим сатима

Aleksandra Djuran Јануарy 12, 2026

Због санације хаварије данас, 12. јануара, од 15 часова ће без грејања остати корисници на адресама Вука Караџића 1-3 и Трг српских добровољаца 2-4

Како саопштавају из ЈП „Топлане“, завршетак радова и нормализација грејање се очекује у вечерњим сатима.

Чисти се Градски трг, путеви првог приоритета суви и проходни

Aleksandra Djuran Јануарy 12, 2026

У току је чишћење Градског трга. Поред механизације, у овај посао укључено је и људство са лопатама, а поред уклањања леда баца се и со. Како сазнајемо од Ђорђа Кленанца, руководиоца Зимске службе из ЈП „Кикинда“ ледена киша која је пала у петак на суботу и ниске температуре створиле су ледени слој.

-Градски трг биће очишћен од леда онолико колико је овог момента могуће како би био што проходнији. Максимално се трудимо да саобраћајнице и најпроходнији путеви буду очишћени и проходни. Општински и путеви првог приоритета су суви и на њима нема леда ни снега. Чистили смо и саобраћајнице које припадају другом приоритету, али на њима није бацана со. Према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода већ сутра (уторак) температуре ће бити у плусу што ће знатно олакшати запосленима у Зимској служби да интервенишу уколико се укаже потреба – навео је Кленанц.

Подсетимо и да је посао одржавања саобраћајница у зимским условима припао „Еко – градња“ који одржавају око 200 километара путева на територији града.

Шведска у шоку: Полицајац оптужен за силовање и злостављање деце

Aleksandra Djuran Јануарy 12, 2026

Вест која је потресла Шведску, али и целу Европу, отвара тешка питања о безбедности деце и стању друштва у земљи која се годинама представља као узор либералних вредности. Полицијски службеник из околине Содертеље оптужен је за низ тешких кривичних дела над малолетницима, међу којима су силовање, сексуално злостављање и искоришћавање деце.

Како пише локални лист „Ленстиднинген Содертеље“, осумњичени мушкарац у тридесетим годинама ухапшен је почетком априла прошле године, а против њега је сада подигнута оптужница која обухвата чак 22 кривична дела. Злочини су према наводима истраге, почињени углавном на подручју општине Ботсирка, а жртве су деца узраста од 11 до 14 година.

Истрага је показала да је полицајац користио друштвене мреже, пре свега апликацију Снапцхат, како би ступио у контакт са децом, манипулисао њима и приморавао их на сексуалне радње, укључујући и снимање недозвољеног материјала. Шведски медији, међу којима су СВТ и Афтонбладет, наводе да су на његовом рачунару пронађени додатни докази, чиме је обим оптужнице додатно проширен. Сумња се да су злоупотребе трајале од 2023. до пролећа 2025. године.

Посебну пажњу изазива чињеница да је хапшење обављено без велике јавности, уз строго поштовање шведских правила о тајности идентитета осумњичених. Критичари сматрају да таква пракса често оставља грађане без јасних одговора и ствара утисак да се систем више бави заштитом починилаца него жртава.

Поглед редакције портала Српски Угао

Забрињава то што се у име „слободе“ и „толеранције“ често занемарује питање заштите најрањивијих. Док се поједине перверзије и контроверзне праксе све отвореније релативизују или представљају као лични избор, деца остају изложена садржајима и особама које систем очигледно не успева да држи под контролом.

Случај из Ботсирке зато се у Шведској све чешће тумачи као симбол ширег друштвеног проблема. Не само зато што је осумњичени полицајац, већ зато што показује колико брзо институције могу да закажу када идеологија и формална правила потисну здрав разум и стварну бригу за безбедност деце. Судски процес ће дати правни одговор, али питање одговорности друштва остаје отворено.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Кикинђанка која је запалила врата цркве у Новом Саду упућена на психијатријско-психолошко вештачење

Aleksandra Djuran Јануарy 12, 2026

Кикинђанка И. М. (52) која је ухапшена због сумње да је полила бензином и запалила бочна дрвена врата Жупне цркве Имена Маријиног у Новог Сада биће упућена на психијатријско-психолошког вештачење.

– Решењем судије за претходни поступак Основног суда у Новом Саду од 10. јануара 2026. године усвојен је предлог јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Новом Саду за смештање осумњичене И. М. (53) из Кикинде, а због основане сумње да је извршила кривично дело изазивање опште опасности из члана 278 став 1 Кривичног законика, у Здравствену установу у сврху психијатријско-психолошког вештачења – изјавила портпарол Основног суда у Новом Саду Милена Радисављевић.

Инспектори криминалистичке полиције идентификовали су и ухапсили И. М., а у њеном стану пронађен је и канистер са бензином

Подсетимо, ефикасним оперативним радом припадници Министарства унутрашњих послова у Новом Саду расветлили су кривично дело изазивање опште опасности и ухапсили И. М. која се сумњичи да је 8. јануара рано ујутру, око четири часа, изазвала пожар на вратима жупне цркве Имена Маријиног у центру града.

Едукације о селекцији отпада успешно се спроводе у Кикинди

Aleksandra Djuran Децембер 25, 2025

Едукативне активности у оквиру пројекта унапређења примарне селекције отпада на територији града Кикинде одвијају се према плану и уз велико интересовање учесника. Посебно су запажени позитивни утисци деце, која са ентузијазмом учествују у радионицама, предавањима и еко- квизовима, брзо усвајајући основна знања о правилном разврставању отпада и заштити животне средине.

Пројекат обухвата еко-едукацију деце у вртићима и школама, као и едукацију грађана у сеоским срединама, удружењима пензионера и стамбеним заједницама. Фокус је на примарној селекцији отпада на месту настанка, као и на правилном управљању кабастим и грађевинским отпадом.

Кроз укључивање локалне заједнице и мотивацију грађана за уређење свог окружења, пројекат доприноси развоју еколошке свести и стварању здравијег животног простора. Након евалуације резултата размотриће се даљи развој и континуитет сличних едукативних акција.

Компанија ФЦЦ Кикинда покреће одрживу иницијативу, са циљем да запосленима и грађанима омогући да своје природне новогодишње јелке не бацају, већ да им удахну нови живот.

Прикупљене јелке биће заједнички засађене на локацији компаније ФЦЦ Кикинда, чиме као заједница дајемо конкретан допринос очувању животне средине и подижемо свест о значају одговорног односа према природи.

ФЦЦ Кикинда уједно обавештава грађане да се 31.12. и 1.01. одвоз отпада неће обављати, док су надокнаде планиране за 27.12. и 03.01., уз напомену да се посуде изнесу најкасније до 6 часова.