Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Нова дигитална платформа Привредне коморе Србије представљена у кикиндској комори

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2026

У присуству директорице Директората за парламенте привредника Тамаре Љубовић одржана је проширена седница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа , на којој је представљена нова дигитална платформа Привредне коморе Србије.

„Маркет Плус“ је иновативна дигитална Б2Б платформа направљена са циљем да модернизује пословање домаће привреде и олакша повезивање компанија. Она функционише као централни дигитални екосистем који омогућава предузећима да повећају свој видљивост, пронађу нове партнере и ефикасније управљају набавком и продајом. Платформа нуди неколико битних алата за унапређење пословања као што су претрага уз помоћ вештачке интелигенције, дигитални продајни канал, ефикаснија набавка и пласирање захтева за давање понуда…Чланство у платформи „Маркет Плус“ доноси додатну сигурност у пословању што олакша промоцију на домаћем и међународном тржишту.

На седници је било речи и о перспективама и изазовима тржишта дигиталне имовине,
како унапредити пословање уз њену помоћ и о примени дигиталних платформи као бизнис
модела. О томе су говорили мр Жељко Стевановић, координатор Сектора услуга Привредне
коморе Београда, Богдан Вујовић – директор „Дигитал Ассетс Цонсултинг“ и заменик председника
Савета за дигиталну имовину, Александар Бонџулић из ,,ЕЦД“ и Милош Станчић.

Дигитална имовина представља дигитални запис вредности који се може електронски
куповати, продавати, размењивати или преносити. Она се користи као средство размене или у
сврху инвестирања, а њено издавање и промет у Србији су регулисани Законом о дигиталној
имовини. То су виртуелне валуте (криптовалуте) попут Битцоина и Етхереума, затим дигитални
токени – врста нематеријалног имовинског права (нпр. право на коришћење неке услуге или удео у добити пројекта), као и јединствени дигитални записи који доказују власништво над дигиталним уметничким делом, музиком или предметима у видео-играма НФТ (Нон-Фунгибле Токенс).

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао конкурс за суфинсирање органске производње

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2026

Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство објавио је Конкурс за доделу новца за суфинансирање трошкова набавке прикључне механизације, машина и опреме за органску производњу ради унапређења органске производње на подручју АП Војводине.

Конкурсом је опредељено 14 милона динара. Органски произвођачи по једној пријави могу добити до два милиона динара, а минимално 50.000 динара. Један корисник може поднети само једну пријаву за више инвестиција.

Право на подстицаје могу остварити физичка лица и предузетници носиоци регистрованих пољопривредних газдинства, правна лица, привредна друштва, земљорадничке задруге и сложене задруге носиоци регистрованих пољопривредних газдинстава, и верске заједнице цркве и манастири.

Средства се могу утрошити, између осталог, за куповину опреме за мужу, хлађење и чување млека на фарми; опрему за фиксне ограде и електричне ограде за пашљаке – ливаде, машине за примарну обраду земишта, за ђубрење, сетву, заштуту биља, опремање објеката за гајење крамача и прасади за тов, машине и опрему за складиштење и припрему сточне хране, опрему за смештај квочки, за специјализоване кавезе, опрему за сортирање, паковање и чување конзумних јаја, бокс палете за транспорт и складиштење производа, куповину пчелињих друштава, опрему за пчеларство, возила и приколица за транспорт пчела…

Конкурс је отворен до 17. априла. Додатне информације и термин за консултације могу се добити путем електронске поште: psp@vojvodina.gov.rs.

На путевима у Србији јуче у саобраћајним несрећама погинула једна, а повређене 34 особе

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2026

Током претходног дана у Републици Србији догодило се 86 саобраћајних незгода у којима је погинула једно, а повређене су 34 особе. На подручју Полицијске управе Кикинда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су повређена три лица.

Сигурносни појас представља једно од најзначајнијих техничких достигнућа 20. века у области безбедности саобраћаја. Његова улога је једноставна, али пресудна – да сачува живот и умањи последице саобраћајних незгода. Коришћење сигурносног појаса није само законска обавеза, већ и основна безбедносна потреба сваког учесника у саобраћају. И при мањим брзинама, појас значајно смањује ризик од тешких повреда и смртног исхода. Без њега, и најкраћа вожња може имати трагичне последице.

Из МУП-а подсећају да су сви путници у возилу како на предњем, тако и на задњим
седиштима, дужни да користе сигурносни појас. Апелују на све возаче и путнике да развију навику везивања појаса пре сваког покретања возила. Та једноставна радња траје свега неколико секунди, може значити разлику између живота и смрти.

расписан-конкурс-за-награду-дусан-васиљев-за-2022-годину

Гордана Ђилас и Зоран Богнар добитници књижевне нагараде „Душан Васиљев”

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2026

Награда „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу поезије или прозе ове године додељена је Гордана Ђилас за књигу „Анђели у капи мастила” и Зоран Богнар за дело „Све су смрти (само) део нашег сата:” Жири у саставу: Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев одлуку је донео једногласно.

Циљ је афирмација савремене српске књижевности у знак сећање и израз поштовања према делу кикиндског песника и писца Душана Васиљева ове године је била мотивација за чак 62 аутора.

Уручење признања, које додељује Град Кикинда биће уприличено у петак, 27. марта, у Свечаној сали Градске куће.

Годишњица НАТО агресије: Кикинда памти своје хероје

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2026

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. До 10. јуна, до када је трајала НАТО агресија, према подацима Министарства одбране Србије, убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године, „Туга“, положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Слађана Бунић из Кањиже први пут је, на овај датум, дошла да се поклони сенима свога оца Јеленка Бунића.

-Мој отац, који је био полицајац, погинуо је 16. априла 1999. године у Ђаковици на Косову. Имао је свега 21 годину. Тада сам имала 14 месеци. Воли приче о оцу и то што сви кажу да сам на њега, што је за мене највећи комплимент. Сви га памте као доброг човека, спремног да помогне – казала је Слађана Бунић.

На спомен плочи је 37 имена, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима:

– Са дужним поштовањем, одајемо почаст и сећамо се и војника и полицајца, али и свих невиних жртава ратова деведесетих. Тих дана живело се у страху и неизвесности, али тињала је и нада да ћемо победити, да ће све престати и да ћемо поново живети у миру. Сваки изгубљени живот није само број, него је име породица и прича. Чувамо сећање на све наше суграђане и никада нећемо заборавити. Снага заједништва и данас је наша највећа вредност.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали Милан Вашалић који је свирао на гајдама и ученици ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина.

А.Ђ.

.

Јубилеј ОШ „Петар Кочић“: Школа је место где снови добијају крила

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2026

Основна школа „Петар Кочић“ из Накова 23. марта обележила је 80 година постојања и рада. Школа је изграђена 1936, а од 1946. ради под данашњим именом. Обележавање је почело заменом улога ученик – наставник, након чега је одигран Кахут квиз,а затим су уследиле спортске игре, као и квиз знања за ученике од 5. до 8. разреда. Организована је и свечана приредба за родитеље, мештане и пријатеље ове установе под називом „Школа је место где снови добијају крила“.

-Ученици су, заједно са учитељима и наставницима, осмислили како ћемо прославити јубиларни рођендан – сазнајемо од Љиљане Јањиловић, директорице. – Приредба је била прилика да ученици покажу шта знају и шта су научили, а учествовали су скоро сви наши ђаци. Уз песме, рецитале, плес, свирање обележили смо 80 година рада. Ђаци су рецитовали и на енглеском и немачком, а двоје ученика, брат и сестра, који су дошли из Русије говорили су стихове на свом матерњем језику. Наградили смо и оне који су били најуспешнији на такмичењима, конкурсима, смотрама.

У претходној години у школу је уложено 14 милиона динара за замену крова који је био у лошем стању.

-Оно што преостаје да се уради је наставак замене прозора и врата. Овај посао радимо сукцесивно неколико година уназад и већи део је урађен. Преостао је предњи део зграде односно замена прозора у зборници, делу хола и фискултурне сале, канцеларији и очекујем да и то урадимо у наредном периоду – каже наша саговорница.

Неколико година уназад ова установа добија и средства Министарства просвете за опремање ученичких задруга основних школа. Новцем је обогаћен рад како задруге, тако и свих осталих секција које раде. Наковачка школа има 71-ог ученика и у наредној школској години очекују десетак ђака првака.

А.Ђ.

Поштовање ограничења брзине предуслов за безбедно учешће у саобраћају

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2026

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 81 саобраћајна незгода у којима није било погинулих лица, а повређено је 26 учесника у саобраћају. На подручју Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода.

У МУП-у подсећају да је поштовање ограничења брзине основни предуслов за безбедно учешће у саобраћају, јер неприлагођена и непрописна брзина ван насеља најчешће доводе до губитка контроле над возилом, слетања са коловоза и најтежих последица по возача и путнике у возилу. Неприлагођена брзина у насељу најчешће има за последицу страдање пешака, возача
двоточкаша или тешка страдања у раскрсницама.

Нажалост, сваке године у саобраћајним незгодама у Републици Србији живот изгуби више од 60, а тешке повреде задобије више од 400 младих возача. Приближно две трећине страда у путничком возилу, а једна трећина на мотоциклу и мопеду.

Расписани јавни позиви у оквиру мера активне политике запошљавања

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2026

Национална служба за запошљавање 23. марта расписала је 11 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 особа.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 30. новембра 2026. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези расписаних јавних позива су доступне на интернет страници www.нсз.гов.рс, путем званичних страница на друштвеним мрежама као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

Поводом Светског дана вода: На Старом језеру награђени аутори најбољих фотографија

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2026

Поводом обележавања Светског дана вода на Старом језеру организована је изложба старих и фотографија пристиглих на конкурс Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Мирослава Наранчић, секретарка поменутог Секретаријата истакла је да фотографије приказују језеро какво је некада изгледало и какво је данас.

-Зелена оаза на Старом језеру најпрепознатљивија по језеру. Прошло је тачно две деценије од рекултивације овог простора које је непрепознатљиво у односу на оно какво је некада било. Штеванчева бара је заправо проширење речног тока некадашње реке Галадске и једина је водена површина која се налази 500 метара од градског језгра. Старо језеро је комплекс и чине га ободни канали, језеро, уређене зелене површине и мобилијар за све узрасте. Део је Блока 9 у оквиру ког су и Велики парк и спортски центар су огроман потенцијал града.

На фото-конкурс на тему „Старо језеро, некад и сад“ пристигла су 44 рада ученика виших разреда основних школа „Свети Сава“, „Фејеш Клара“, „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“. Најбоља три су награђена, а пригодне поклоне уручио је Ђорђе Тешин, члан Градског већа. Прво место припало је Христини Милетин, друго Марку Зубанову и треће Дариу Гребецу.

-За конкурс сам чула у школи и решила да учествујем – сазнајемо од Христине, иначе ученице шестог разреда ОШ „Свети Сава“. – Фотографију је настала у јуну. Њоме је обухваћен поглед са моста и фонтана што ми је и најлепше.

Завод за јавно здравље у континуитету контролише воду у ободним каналима и у самом језеру, рекла је др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију.

-Контрола се обавља једном месечно, а лети два пута. Квалитет је такав да су то воде пете класе. У самом језеру је подземна вода, у ободном каналу је површинска. Повишене су вредности биохемијске потрошње кисеоника и хемијске потрошње кисеоника, што је одраз органског загађења. У води се налазе аератори који побољшавају њен квалитет, посебно лети – навела је др Брусин Белош.

Изложба фотографија биће постављена и у Културном центру до 3. априла.

А.Ђ.

Предшколској установи Велика златна медаља на Међународном сајму образовања

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2026

На Међународном сајму образовања у Новом Саду, Предшколској установи ,,Драгољуб Удицки“ уручена је Велика златна медаља. За награду је конкурисао вртић ,,Колибри“ са пројектом ,,Заједно смо безбеднији“ реализован прошле године и који је укључио велики број учесника уз подршку Црвеног крста и ватрогасаца из НИС-а. Програм ,,Смањење ризика од елементарних непогода и других опасности“ је први пут у држави, обухватио најмлађу популацију, децу од једне до седам година и то из вртића „Колибри“.

Директорица, Кристина Дрљић, напомиње да су награде процена успешности сваке установе и да још успешније интегрише све чланове великог тима како би функционисали још боље.

-Подсетићу да смо у протеклим годинама добили највиша признања. На Сајаму образовања 2022. године сребрну медаљу за уређење простора у реализацији васпитно образовног рада. Већ наредне године на истој манифестацији припала нам је златна повеља за рад. Ту су и златне медаље за драмско извођење представа , за спровођење програма ,,Године узлета“,за подршку првих карика у васпитно образовном ланцу у раду са децом јасленог узраста. Све је крунисано прошле године „Светосавском наградом“ за значајне резултате и допринос развоју предшколског образовања и васпитања. Добили смо и највишу оцену екстерне комисије, нисмо стали. Настављамо и даље да се развијамо и унапређујемо све сегменте рада у нашим вртићима – истакла је Дрљић.

Подсетимо и да је показна вежба била евакуације у случају земљотреса и пожара и да јој је претходио је циклус едукације запослених, деце и родитеља. Настао је филм, ауторско дело васпитача, који приказује кроз све фазе и сегменте рада на пројекту. У филму је музичка нумера чији аутори су деца и васпитачи, а овим пројектом биће обухваћени сви вртићи на територији града.