Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Српска православна црква и верници прослављају јесењи Крстовдан

Aleksandra Djuran септембар 27, 2025

Српска православна црква и верници прослављају јесењи Крстовдан. Верници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.

По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све „ићи наопако“.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

Банатско Велико Село обележило 80 година од колонизације: Изложба и предавање стручњака „Матице српске“

Aleksandra Djuran септембар 26, 2025

Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село уприличена је изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“. О теми су говорили др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова „Матице српске“, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар „Матице српске“ и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.

-Пре 80 година нова социјалистичка власт после Другог светског рата колонизовала је партизанске породице ради насељавања Војводине – истакао је овом приликом др Милан Мицић. – Током 10 месеци у Војводину је стигло 250.000 људи у 114 места и то је највећи колонизациони подухват у историји Војводине, а истовремено и најорганизованији и најхуманији по условима. Колонизоване су партизанске породице из целе ондашње Југославије и тачно су добијене квоте колико која Република где насељава. Становници Босне и Херцеговине населили су део око Бачке Паланке и 29 троугла између Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића. Банатско Велико Село састављено је од три Солтура, Светог Хуберта и Шарловила. Поменута насеља формирана су 1770. и 1771. године и у њима су живели Французи из околине Меца. На овај простор стигли су колонисти из Босанске Крајине, из околине Дрвара, Босанског Петровца и највише из Бихаћа.

Пре доласка породице су писале молбе за насељавање и дошле су организовано. Тада су им додељене куће и земљиште с тим да један део породица није могао да издржи у новој средини, није им одговарао начин живота, пејзаж, клима тако да су се те породице враћале у Босанску Крајину.

-Они који су остали прошли су кроз прилагођавање, учили су да живе новим начином живота у рада. Комунистичке власти извршиле су колективизацију земље и имовине и формиране су сељачке радне задруге. Оне су биле начин да се колонисти брже прилагоде животу у равници, али и да се на идеолошки политички обликују у складу са интересима комунистичких власти – закључио је Мицић.

На трагу жеље да следи мисију коју „Матица српска“ већ два века спроводи на овим просторима, а која се огледа у очувању богатог српског историјског наслеђа, град Кикинда је пре неколико година потписао споразум са овом важном установом, подсетила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је присуствовала догађају.

-Овакви сусрети и догађаји су доказ плодоносне сарадње. Задатак „Матице српске“ је био да нам, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје и процесе у који спадају и миграције које су карактеристичне за ове крајеве. Ове године обележава се осам деценија од како су Срби из Босне и Херцеговине, Крајине, Лике, дошли и населили ове просторе. Са собом су донели културу, обичаје, менталитет и особености свог краја. У новој средини суочили су се са свим изазовима који су их сачекали. Било је потребно да се адаптирају на околину и на староседеоце. Вечерас је била прилика да чујемо колико је значајна била колонизација те 1945. године и на који начин су утицали на очувању српског народа и националног идентитета и бића – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом отворена је и изложба посвећена крајишком писцу Бранку Ћопићу у организацији Културног центра Нови Сад. Поставка је колаж фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених поменутом књижевнику.

Догађају су присуствовали мештани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

А.Ђ.

КОРЕНИ ЗОВУ: Немањин слатки повратак са Алпа на највишу тачку Новог Сада

Aleksandra Djuran септембар 26, 2025

У старом језгру Новог Сада на највишој тачки Милетићеве улице, отворен је локал који мами и изгледом и мирисом. Плаво-бела боја доминира ентеријером и екстеријером, плишани медведићи дочекују најмлађе, а сладак мирис теста, белгијске чоколаде и финих италијанских кремова шири се улицом и зауставља пролазнике. Власник овог места је Немања Миловац (29), млади повратник који је после две године рада у Аустрији у малом месту близу Салзбурга, решио да се врати кући и овде започне нешто своје.

„Желео сам да уштедим новац и покренем посао овде, међу својима. Нисам никада имао план да заувек останем напољу. На Пинтересту сам пре три године видео идеје за „„fluffy“ палачинке. Код нас то тада није постојало. Моја девојка Сандра Петровић и ја смо почели да експериментишемо у стану, пробавали разне комбинације и тако дошли до јединственог рецепта и идеје да отворимо локал“, прича Немања.

За нешто више од годину дана њихов „Fluffy Pancakes“ постао је једна од градских атракција. Најтраженија палачинка је „Fluffy Amsterdam“ – пистаћ крем из Италије, белгијска бела чоколада, пире од малине и крупно ломљена сушена малина. „Људи кажу да им је то омиљена комбинација, а нама и најпродаванија“, додаје Миловац.

Други фаворит је „Дубаи“, палачинка у којој се комбинују пистаћ крем, турски кадаиф, белгијска млечна чоколада и опет малина као завршни додир. „За кремове користимо само најбоље састојке. Све је увозно – Италија, Белгија, Турска. Људи препознају квалитет и то се враћа кроз реакције“, каже Немања и додаје да је права атракција њихов крем од лаванде, јединствен у Новом Саду, који госте изненади и мирисом, бојом и укусом који нигде другде не могу да пробају.
Гости највише хвале то што су њихове палачинке, „најмекше и најваздушастије које су пробали“. „То је оно што нас издваја. Често нам муштерије кажу да не могу да верују да палачинка може да остане тако мекана и сутрадан. То је наша тајна и наш заштитни знак.“

Да су препознати и шире од Новог Сада, сведоче и странци који долазе у локал. Недавно је био младић из Абу Дабија који је желео да откупи рецепт. „Понудио нам је да купи формулу за наше палачинке, али Сандра и ја смо одлучили да рецепт можемо да поделимо једино кроз франшизу. Наш циљ није да изгубимо идентитет, већ да га ширимо онако како смо га и створили – под именом Fluffy Pancakes“, објашњава Немања.

За сада раде само он и његова девојка Сандра Петровић, али планирају ускоро да запосле нове људе. Посао, каже, иде боље него што је могао да замисли. „Зарађујем више него у Аустрији, а најлепше је што сам овде, међу својима. То нема цену.“

Планови су већ на столу, нови локали у Новом Саду, затим у другим градовима, можда и у иностранству кроз франшизу. „Понуде постоје, па и из Абу Дабија. Али нама је најважније да растемо овде, код куће, корак по корак“, закључује Миловац.

Поглед редакције портала Српски угао

Прича Немање Миловца и Сандре Петровић није само о палачинкама. Она је прича о повратку, о упорности и о томе да се успех може градити и овде у Србији. Њихов мали плаво-бели локал у Милетићевој постао је место окупљања, мирис који шири оптимизам и доказ да млад човек може да заради више него у иностранству, а да остане међу својима.

Извор: Српски угао

У недељу, 28. септембра, затвара се купалишна сезона на отвореним базенима

Aleksandra Djuran септембар 26, 2025

Након успешне летње сезоне отворених базена Културно- спортског центра „Језеро“, у недељу, 28. септембра, затварају се базени на отвореном.

Из КСЦ „Језеро“ захваљују свим посетиоцима отворених базена, којих је у овој сезони било у рекордном броју.

Културно-спортски центар „Језеро“ Кикинда ће и наредне године свим посетиоцима обезбедити најбоље услове како би сви грађани у најтоплијим летњним данима могли да уживају на отвореним базенима, стоји у саопштењу ове установе.

Организација слепих „Северни Банат“ обележила Дан оснивања

Aleksandra Djuran септембар 26, 2025

Организација слепих „Северни Банат“ обележила је Дан оснивања. Овим поводом чланове је посетио Милан Стошић, председник Савеза слепих Србије, која је и кровна организација.

-Кикиндска је једна од најактивнијих организација када је реч о анимирању, окупљању чланова и доприносу Савезу слепих Србије. Наш савез залаже се за бољи начин образовања слепе и слабовиде деце које је и начин превазилажења хендикепа. Образовање омогућава бољи процес социјализације у друштво и иако постоје прописи за инклузивно образовање нема услова за њих. И запошљавање је веома важно с обзиром на то да постоје огромне предрасуде код послодаваца, без обзира на ниво образовања слепих и слабовидих особа. Радимо и на томе да се донесе посебан Закон о организацијама особа са инвалидитетом који ће боље уредити све области рада – истакао је Стошић.

Јагода Накрајкућин, председница организација слепих „Северни Банат“ додала је да организација постоји дуже од две деценије. Напоменула је и да је посета председника кровне организације прилика да разговарају о свему што је потребно како би још боље и квалитетније пружали услуге члановима.

-Окупљамо слепе и слабовиде из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца. Имамо око 150 чланова и половина је веома активна и доприносе раду. Организујемо едукативне радионице које су значајне, корисне и важне за наше чланове како би се што боље интегрисали у друштво. У току је и радионица психолошке подршке која траје до децембра и значајна је за све који имају потребу да разговарају са стручним особама, а немају прилику за то – навела је Јагода Накрајкућин.

Представници Савеза слепих састали су се и са градоначелником Младеном Богданом са којим су разговарали о унапређењу сарадње.

А.Ђ.

Светски дан туризма: Предшколци постали најмлађи туристички водичи града

Aleksandra Djuran септембар 26, 2025

Уочи Светскг дан туризма, 27. септембара, запослени у Туристичкој организацији обележили су са малишанима из вртића „Плави чуперак“. Њих су упознали са историјатом Градског трга, али и са најважнијим туристичким знаменитостима: „Данима лудаје“, мамутицом Киком, совама, најлепшом улицом у Србији.

-Већ пет година, заједно са нашим најмлађим суграђанима, Туристичка организација обележава важан датум. Предшколци ће постати најмлађи туристички водичи. Ово је прави начин да код деце развијамо љубав према свом граду, а уједно ће имати прилику и да сазнају више о историјату и знаменитостима Кикинде – истакла је Татјана Вуковић из Туристичке организације.

Васпитачица Ромина Карановић додала је да деца показују интересовање да упознају свој град.

-Малишани су поносни на своје беџеве туристичких водича и желе да покажу колико знају о Кикинди. Сваком шетњу кроз града заинтересују се за одређену зграду или део града што је нама сигнал да и у вртићу радимо са њима и обогатимо њихова знања – додала је Ромина Карановић.

Светска туристичка организација је одредила 27. септембар као Светски дан туризма, јер је на тај дан 1970. године у Мексику усвојен статут ове организације. Од 1979. овај датум обележава се широм света.

А.Ђ.

МК група наставља са отимањем од грађана: АИК банка предњачи у бахаћењу

Aleksandra Djuran септембар 26, 2025

Скандалозан снимак из АИК банке – потенцијални клијенти понижени бахатим понашањем службеника, па „испраћени“ из пословнице
АИК банка се поново нашла на удару јавности – овога пута због видео-снимка из једне њихове пословнице, на коме се јасно види како службеник са клијентима разговара на крајње непристојан и противзаконит начин.

Уместо да грађанима понуди транспарентне информације о кредитима, службеник АИК банке поручује да за све који не преносе зараду у банку камата остаје 9,95 одсто, док је „снижена“ тек на 7,5 одсто за оне који то учине. На питање клијента зашто постоји толика разлика, одговара без имало увијања: „Зато што нико неће клијенте који не примају зараду код њих!“

Још скандалозније, службеник је инсистирао да му клијент, који је дошао само да се информише, преда свој матични број и личну карту – што је незаконит захтев јер се такви подаци могу тражити тек приликом званичног подношења захтева за кредит. Када је клијент одбио, банкар му се подсмевао и предложио да макар његова супруга да своје податке! Човек и жена су на крају практично избачени из банке, иако су дошли као потенцијални клијенти.

Овакво понашање недвосмислено урушава поверење грађана и потврђује да је АИК банка више заинтересована за додатне намете и обавезна осигурања него за стварне потребе клијената. Снимак је најбољи доказ – бахатост, непрофесионализам и отворено ругање постали су заштитни знак односа ове банке према грађанима.

Владине мере и однос банака: АИК против Поштанске штедионице

У августу 2025. године, Влада Србије је најавила амбициозан пакет економских мера усмерен на олакшање финансијског терета грађанима, са фокусом на смањење каматних стопа на кредите. Ове мере, које су ступиле на снагу 15. септембра 2025, предвиђају ограничење камата на готовинске и потрошачке кредите за до три процентна поена ниже у односу на стандардне услове из јула 2025. године. У исто време, стамбени кредити су доживели смањење од 0,5 процентних поена.

Циљ мера је било стимулисање потрошње, подршка средњој класи и пензионерима, посебно онима са нижим примањима. Међутим, док неке банке попут Поштанске штедионице брзо реагују и нуде повољније услове, друге, попут АИК банке, показују апсолутну незаинтересованост. То за директан узрок има додатно сиромашење грађана, који не успевају да се ишчупају из дужничког ропства у које су упали захваљујући таквим политикама банака.

Зашто АИК банка није транспарентна?

У пословницама АИК банке од службеника можете да чујете да је та банка смањила фиксну каматну стопу за кеш кредите са преносом зараде са 7,95 одсто на 7,5 одсто. Међутим, према подацима са њиховог званичног сајта, каматна стопа и даље стоји на 7,95 одсто (ЕКС од 8,30 одсто), без јасних назнака о примени смањења за све клијенте.

Ово наводно смањење, чак и ако се активира, ограничено је само на клијенте који преносе зараду у банку, остављајући већину корисника без бенефиција.

Очигледан пример нетранспарентности банке доводи до тога да грађани губе поверење, па банка бележи мањи прилив нових клијената, док стари остају у дилеми зашто су услови за њих још гори. Наиме, постојећи клијент и даље кеш кредит у АИК банци узима по лихварској каматној стопи од 9,95 одсто, без икаквих смањења.

Такође, ту не престаје мука грађана и клијената АИК банке са баснословним наметима који их оптерећују. Један од кључних проблема је обавезно осигурање кредита, које АИК банка намеће као услов за одобрење.

На пример, за кредит од 1 милион динара, ово осигурање износи додатних 32.000 динара, док камата достиже око 241.000 динара током периода отплате. Тих 32.000 динара за осигурање клијент је у обавези да уплати одмах! АИК банка нуди и вид „помоћи“, тако што дозвољава клијенту да тај износ одбије са позајмице, те да уместо милион динара, подигне 968 хиљада.

Укупно, на 1 милион динара клијент је у обавези да плати преко 273.000 динара само на трошкове изнад главнице, што претвара кредит у значајан финансијски терет.

Замислимо просечног радника са платом од 100.000 динара који узима кеш кредит од 1 милион динара на 71 месец. Са каматом од 7,95% и обавезним осигурањем, месечна рата би могла бити око 17.500 динара + 32.000 које је у обавези да уплати одмах за осигурање.

Овај грађанин је у обавези да сваког месеца више од 18 одсто зараде остави АИК банци. Са грађанима који имају нешто ниже плате ситуација је још гора, те на овај начин до четвртине плате мора да буде опредељено за банку која кориснике претвара у робове система.

Ситуација са АИК Банком је алармантна и када се упореде вредности каматних стопа са другим банкама, на првом месту Поштанску штедионицу, али и друге комерацијалне банке.

Поштанска штедионица: Модел брзог раста и флексибилности

Насупрот томе, Банка Поштанска штедионица представља пример ефикасне имплементације владиних мера. Од 1. септембра 2025, банка је снизила каматне стопе на све врсте кредита. Посебно је атрактивно снижење за готовинске и потрошачке кредите на само 5,99 одсто.

Кредити за рефинансирање су такође сада доступни са каматом од 6,45 одсто. Учињени су уступци клијентима и за стамбене кредите.

Осим тога, осигурање кредита је опционо – клијенти сами бирају да ли желе ову заштиту, што смањује укупне трошкове и повећава транспарентност.

Ова стратегија допринела је брзом расту банке. У првом дану примене нових мера, Поштанска штедионица је реализовала 131 кредитни захтев, а до сада је постала највећи кредитор државе и локалних самоуправа, са преко милијарду евра пласмана.

У периоду од 2021. до 2025, профит банака у Србији расте, али Поштанска показује просечан принос на активу од 1,07 одсто, фокусирајући се на обим уместо маржи.

За исти кредит од 1 милион динара на 71 месец са 5,99% каматом и без обавезног осигурања, месечна рата би била око 16,700 динара – што је уштеда од 800 динара месечно у поређењу са АИК банком, што кумулативно штеди око 57.000 динара током отплате.

Тих 57.000 динара остаје у џеповима грађана. Овај приступ не само да привлачи нове клијенте већ и стимулише економски раст кроз већу потрошњу. Поштанска штедионица је такође активно промовисала ове промене, што је довело до повећане видљивости и поверења.

У будућности, Народна банка Србије би требала појачати надзор како би осигурала униформну примену мера. За потрошаче, савет је да упореде понуде – прелазак на банку са нижим стопама доноси значајне уштеде. У коначници, ове мере државе представљају корак ка стабилнијој економији, али њихова ефикасност зависи од спремности банака да мисле и о клијентима, а не само о свом профиту.

Упоредна табела кредитних понуда банака (2025)

Банка	Номинална каматна стопа (НКС, фиксна)	Ефективна каматна стопа (ЕКС)	Обавезно осигурање	Накнаде за обраду	Максимални износ / рок отплате	Посебни услови
Поштанска штедионица	5,99% (промотивно до 30.09.2025.)	~6,20% (процена)	Опционо	Без накнаде до 30.09.2025.	До 1.000.000 РСД / до 71 месец	Приоритет за плате до 100k; снижење са 6,99% на 5,99% за готовинске кредите до 1М.
AIK Banka	7,95% (само са преносом зараде)	8,30%	Обавезно (~6,4% главнице, нпр. 32.000 РСД за 1М)	Без накнаде, али скривени трошкови осиг.	До 5.000.000 РСД / до 71 месец	Ограничено на пренос зараде; није усклађено са владиним минимумом од 7,5%.
Erste Banka	7,50% (без осигурања) / 7,20% са осигурањем	7,79% (без осигурања) / 8,69% (са осигурањем)	Опционо	Без накнаде	До 1.000.000 РСД / до 70 месеци	Специјална понуда за <100k; банка преузима процедуру ако је потребно.
Raiffeisen Banka	7,50%	~7,70% (процена)	Опционо	Без накнаде	До 4.000.000 РСД / до 70 месеци	Фиксна стопа за <100k; брзо одобравање online до 600k.
UniCredit Banka	7,15%	8,94%	Опционо	Без накнаде за online захтеве	До 600.000 РСД / до 71 месец	Акцијска понуда за мобилне апликације; нижа стопа за запослене са ниским примањима.

Извор: 24 седам

Наш град домаћин скупу о унапређењу борбе против насиља у породици

Aleksandra Djuran септембар 25, 2025

У организацији Покрајинског заштитника грађана – Омбудсмана и града у Градској кући одржан је састанак посвећен унапређењу борбе против насиља у породици и системској подршци жртвама. Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана, омбудсманке, задужена за равноправност полова истакла је да је покрајински омбудсман координатор мреже „Живот без насиља“ која ове године обележава 20 година постојања.

-У недостатку, тада, правног оквира мрежа „Живот без насиља“ настала је 2005. године. Она окупља све институције на територији Војводине које се баве насиљем у породици и насиљем према женама. Године 2017. донет је Закон о спречавању насиља у породици који је обавезао институције на сарадњу. Једна од активности обележавања јубилеја мреже је и обилазак свих округа где разговарамо са представницима центара за социјални рад, полицијских управа, тужилаштава, домова здравља, болница. Желимо да чујемо са каквим се проблемима сусрећу професионалци у раду са предметима насиља, шта може да се промени како би се поступало ефикасније и боље и институција покрајинског омбудсмана може да учини да би заштита жртава насиља била боља – навела је Снежана Кнежевић.

Кнежевић додаје да породичног насиља има доста, али да има и помака од када је донет Закон.

-Сарадња институција и размена информација је кључна и на томе инсистирамо. Насиље је круг који се не зауставља сам од себе, те је од суштинске важности да се жене охрабрују да пријаве насиље – закључила је Снежана Кнежевић.

Александра Јованов, социјални радник у Општој болници додала је да постоји добра сарадњу са Полицијском управом и Центром за социјални рад.

-Упркос мерама и изменама Закона о спречавању насиља, бележи се пораст броја насиља у породици. Општа болница поступа по свим протоколима и правилима када је у питању жртва насиља. Наша законска обавеза је да насиље пријавимо, а дуже од 10 година у нашој установи функционише и Центар за заштиту жена жртава сексуалног насиља. Било би добро да имамо и повратне информације о томе како се на крају поступак завршио и да ли је жена жртва насиља добила свеукупну заштиту – напоменула је Александра Јованов.

Градоначелник Младен Богдан, поздрављајући учеснике скупа, истакао је насиље у породици појава која је јако дуго присутна у друштву и да је локална самоуправу ту да помогне жртвама.

-Локална самоуправа, у сарадњи са надлежним републичким и покрајинским институцијама, учествује у свим програмима, препорукама и стратегијама за смањење, спречавање и сузбијање насиља у породици. Сваке године све више је пријава насиља у породици и важно је причати о насиљу и оснаживати жртве. Нови Закон умногоме је допринео да се убрза функционисање читавог система, а овакви скупови прилика су да се он још више унапреди – закључио је градоначелник Богдан.

Скупу су присуствовали представници релевантних институција из свих места Севернобанатског управног округа.

А.Ђ.

Поводом Светског дана срца: У понедељак у Црвеном крсту бесплатна контрола здравља

Aleksandra Djuran септембар 25, 2025

Под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“, Светски дан срца биће обележен у понедељак, 29. септембра, акцијом бесплатне контроле здравља у просторијама Црвеног крста.

Од 9 до 11 часова, грађани ће моћи да измере ниво шећера у крви и крвни притисак, без здравствене књижице, упута и заказивања. Осим основних мерења, сви заинтересовани добиће и корисне превентивне савете о очувању здравља.

Акцију заједнички организују Црвени крст, Дом здравља и Завод за јавно здравље са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.

Свечаност у Новим Козарцима: Обележавање 80 годинa од колонизације

Aleksandra Djuran септембар 25, 2025

Поводом осам деценија од колонизације у суботу, 27. септембра у Новим Козарцима биће одржана манифестација „Сусрети на козарачким стазама – 80 година заједништва“.

Код споменика колонизацији у центру села у 14 сати биће организован програм. Споменик посвећен колонистима постоји једино у Новим Козарцима и ове године он ће бити реконструисан односно урадиће се заштита и чишћење. Аутор споменика је академски сликар Здравко Мандић који га je назвао „Своме роду и потомству“.

У 15 сати почеће „Питијада“, такмичење у прављењу пите кромпируше. Она се организује 15. пут, а ово надметање настало је на иницијативу покојног професора Милорада Мајкића. Козарчанке су надалеко познате по својим питама. Рецепти се преносе са колена на колено, а у Крајини, одакле су Нови Козарци насељени, кромпируша је традиционално јело. И ове године правиће се пита за Гиниса.

У оквиру обележавања важне годишњице биће организован турнир у малом фудбалу на који се пријавило 14 екипа сачињених од мештана. Из сваке улице у селу пријављене су екипе, право учешћа имају становници Нових Козараца и и у турниру ће учествовати око 150 људи.

Годишњица колонизације биће обележена и садњом дрвећа. Током јесење садње на пет локација посадиће се већином платани који су симбол дуговечности, заједништва и снаге. Нова стабла наћи ће своје место у центру села, у два парка и ободу села.

А.Ђ.