September 10, 2026

Aleksandra Djuran

364083205_1041068200582857_7677229284076985319_n

Постављање нове расвете од пружног прелаза из правца Башаида до Светсосавске улице напредује предвиђеном динамиком. У то су се уверили градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Небојша Јованов који су посетили локацију на којој се поставља јавно осветљење. Први човек Града истакао је да је отворено неколико градилишта и да ће суграђани бити задовољни резулататима на крају ове грађевинске сезоне.

-Најважнији циљ нам је безбедност саобраћаја јер ће сада улаз у град бити осветљен. У радове ће бити уложено више од 67 милиона динара. Средства су заједнички обезбедили Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалне самоуправе, на конкурсу за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријских и пословних зона, и Град Кикинда. За све нас ови радови пуно значе јер ће се безбедније долазити до Индустријске зоне, као и улазати односно излазити из града. Уједно, на овај начин привући ћемо нове инвеститоре у нову зону намењену отварању нових фабрика и погона. Хвала Влади Војводине на разумевању и додатном улагању у инфраструктуту Кикинде – рекао је Лукач.

Славиша Савић из фирме „Инвест Инжењеринг“ напоменуо је да је његова компанија подизвођач на изградњи јавног осветљења.

-Поставиће се 91 нови стуб који није постојао на овом потесу. Осим тога, реконструисаће се постојећа расвета на кружном току на улазу из град код фабрике воде. Биће уграђени нови ормари за напајање који ће растерити градски део расвете. Грађевински радови завршени су 85 одсто,а  монтажни 20 процената. Комплетан пут биће осветљен лед расветом – рекао је Савић.

Рок за завршетак радова је 10. септембар, а очекивања су да ће бити неколико дана раније готови.

CDA_7440-w1024

Такмичење у кувању рибље чорбе „Тополски котлић“, у суботу, 12. августа, у Банатској Тополи почиње у 15 сати и организује се уочи прославе црквне славе села. Пријавило се двадесетак екипа, а проглашење победника планирано је за 18 часова. Традиционалну кулинарску манифестацију организују удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола.

Црквена слава села односно буч  је 15. августа, када се обележава Велика Госпа. Тог дана Банатска Топола постаје место ходочашћа многобројних верника. Римокатоличка црква подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.

363807141_6422878027767575_4320100484492077695_n

Иако је синоћ пала киша и онемогућила да чланови Културно-уметничког друштва „Еђшег“ наступе у дворишту Курије, на радост публике концерт није изостао. Одржан је на бини друштва, а гледаоци су имали прилику да уживају у програму свих секција које раде у оквиру „Еђшега“.

-У оквиру манифестације „Кикиндско лето“ сваке године Кикинђанима представимо део нашег богатог програма. Наша верна публика имала је прилику да види фолклорну групу, женски хор, младе, али и искусне чланове који су свирали на цимбалу, рецитаторе и чланове драмске секције – рекла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.

У септембру ово друштво биће домаћин седмом Међународном фестивалу хорова.

-Већ 9. септембра на нашој бини наступиће хорови из Војводине, Мађарске и Румуније. У новембру организујемо смотру кратких представа, а очекује нас и „Фестивал младих звезда“ – истакла је Рамона Тот.

„Еђшег“ има 150 чланова и циљ им је да очувају традицију и културу свог народа.

rakicka-palanka

Када им се број присутних на протесту у Бачкој Паланци полако али сигурно смањује, онда „незадовољни грађани“ у помоћ зову политичаре, иако кажу да протести нису политички обојени.
После Поноша, Лутовца и осталих опозиционих вођа, ред да дође у Бачку Паланку дошао је и на Драгану Ракић, народну посланицу из редова Демократске странке.

Да то је она иста Драгана Ракић која је физички и вербално напала своју суграђанку када је њеном тадашњем лидеру Драгану Ђиласу поставила питање „да ли је дошао да и Вршац опљачка“?

Поставља се питање да ли такви помагачи долазе у Бачку Паланку да „помажу“ онима који протестују или да их уче како се „поступа“ са суграђанима.

Видећемо.

(НС уживо)

IMG_20230810_190503

Кикинђанка Миа Ивановић, студенткиња прве године Академије уметности у Новом Саду, у Галерији Културног центра први пут је самостално изложила своје радове. Похађа смер графике, у оквиру ликовног департмана факултета, у класи професора Зорана Тодовића.

 

-Инспирацију налазим у визуелизацији народних прича, религији, религиозној екстази. Приче и поезија су саставни део мог живота од малена с обзиром на то да ме је мајка, Оливера, по професији васпитачица и ауторка неколико књига за децу, усмеравала на писану реч. Моји радови садрже делове српске културе, носталгије, али и сукоба традиционалног сеоског животног ритма са растућим утицајем модерне технологије – рекла је Миа Ивановић.

На изложби се може видети серија графика, рађених техником суве игле и резерваша, али и дела рађених уљаним пастелом на папиру. Реч је актима рађених по живом моделу и у природној величини.

Изложбу је отворила вајарка Мирослава Којић.

-Веома сам изненађена колико су радови озбиљни. Миа је студенткиња прве године факултета, али по радовима као да га је већ завршила. Посебно ми је драго што радови имају пуно ликовности и за мене она није млада, него  већ зрела уметница. Пред њом је успешна будућност и преостаје ми да закључим да је звезда рођена – напоменула је Мирослава Којић.

И ауторка изложбе захвалила је Којићевој на подршци.

-Хвала професеорици и вајарки Мирослави Којић која ме је од самог почетка подржавала да се бавим уметношћу и да развијам свој таленат. Увек је била ту да ме усмерава и да ми даје стручне савете – додала је Миа Ивановић.

Изложба је отворена до краја августа.

IMG_20230810_102555

На Међународном такмичењу ИМПХО, у организацији индонежанске асоцијације научника, Андреј Поповић, ученик трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, освојио је златну медаљу. На великом успеху честитао му је и градоначелник Никола Лукач, који га је примио у свом кабинету. Талентован и скроман, Андреј је и овом приликом истакао да, за њега, задаци нису били тешки, а обухватили су специјалну теорију релативитета, нуклеарну физику, физику честица и квантну механику.

-Као полазник Регионалног центра за таленте „Никола Тесла“ у Београду имам прилику да учествујем на светским такмичењима.Ту прилику сам искористио и пријавио се за онлајн надметање у Индонезији. Интензивно сам се припремао два месеца, а задатке сам проналазио на интернету и то махом на америчком универзитету – истакао је Андреј.

Било је потребно решити 25 задатака за 90 минута и Андреј је освојио 92 од укупно 100 бодова.

-Имао сам 3,6 минута по задатку, што је мало времена. Успео сам и поносан сам због тога – додао је Андреј.

Градоначелник Лукач истакао је да је Андреј прави пример младог и успешног младића, као и да је понос свих Кикинђана.

-Град ће увек подржати младе и талентоване суграђане. Огроман је успех бити најбољи у свету у било којој области и Андреј је још један доказ да наш град има свестране младе људе. На нама је да му помогнемо да оствари своје снове, да напредује и буде још бољи. Сигуран сам да ће остварити још пуно успеха, а његов град ће увек бити уз њега – прецизирао је Лукач који је талентованог средњошколца наградио лаптопом.

Пријему је присуствовала и Андрејева мајка, Марија Поповић, наставница физике и математике. Она је појаснила да су задаци са такмичења градиво које се уопште не ради у средњим школама, а донекле се изучава на нашим факултетима у области физике.

Андреј Поповић до сада је написао и неколико научно стручних радова из астрофизике, а припрема се за још једно међународно такмичење, овога пута из математике.

 

319602167_620788529846267_2719127254769097258_n

Прва самостална изложба Кикинђанке Мие Ивановић биће отворена вечерас (четвртак) у 19 сати у Галерији Културног центра.

Миа Ивановић је студенткиње Академије уметности у Новом Саду у класи професора Зорана Тодовића и углавном ствара  угљем на папиру.

LUDAJE KRNIC_obr

На јутру земље, Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу. Узгојем бундева бави се већ 13 годинa. Ова једногодишња биљка и није захтевна за узгој, међутим невреме које је задесило Кикинду у суботу десетковало је род.

– Поред јаке кише било је и града који је нанео велику штету. Лудаја је остала без лишћа и још увек је неизвесно да ли ће се опоравити. Најпре је ударио лед, а потом и 50 литара кише по квадрату, што је додатно уништило биљку. За мање од сата уништен је труд и рад за ову годину. Неке лудаје су сазреле и њих ћемо обрати – каже Крнић.

Крнић је производњу наследио од оца који је тикву засновао на мањој парцели, да би је, са годинама, повећавао и улагао у њу.

– Прве године род је био одличан, а потражња, првенствено лудаја за колаче, била је јако добра – додаје Крнић. – Након тога, проширили смо производњу са лудајама од којих продајемо семенке за цепкање јер смо, у разговору с купцима, схватили да је и за њима потражња велика.

Све до временске непогоде, лудаје су биле у одличном стању и обећавале су солидан род.

– Ове године смо лудају засновали почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Након тога уследило је хладно пролеће, тако да су, тек током јуна, почеле да бујају. Иако је прошла година имала више сунчаних дана, ове смо је више заливали, сваксу и други или трећи дан. На њиви имамо систем кап по кап без ког не бисмо имали ништа рода –
напомиње млади пољопривредник.

Пошто никне, лудаји су неопходна два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељи ове биљке су племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести и штеточина. Крнић на својој парцели највише узгаја кикиндску лудају, „тамбурицу“, потом сорту „хеловин“, украсне лудаје, али и јапанску „хокаиду“ која је тражена за колаче и чорбе. Одустао је од уљане лудаје јер је потражња мала.

– Лудаја воли доста сунца и топлије земљиште, а како је на мојој парцели првенствено песак, то јој савршено одговара. „Хеловин“ сорта је доста тражена, нарочито у Београду, јер одмах са њиве може да се резбари – објашњава Крнић.

НАЈСЛАЂА ЛУДАЈА

Крнић је и председник удружења “Кикиндска лудаја” које окупља произвођаче такмичарских бундева. Чланови Удружења ће се, на највећој кикиндској манифестацији, наћи у улози судија.
– У сарадњи са Туристичком организацијом ове године бираће се и најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и „тамбурице“, а уз помоћ аутоматског рефлактометра, одредићемо сласт. Реч је о апарату који утврђује количину шећера у воћу и поврћу. Управо „тамбурица“ је лудаја коју желимо да брендирамо као кикиндску – истакао је Крнић.

water-g49774f5aa_1280

Због  реконструкције водоводне мреже, сутра, 9. августа, без воде ће од 08 до 20 часова остати потрошачи у  улицама Душана Васиљева од угла улице Пере Сегединца до Стевана Сремца и Стевана Сремца од угла Карађорђеве до Шабачке улице у Кикинди.

Из ЈП “Кикинда” моле  потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/88-44-888.

 

gusle rumunija 3

Чланови извођачког фолклорног ансамбла и Народног оркестра АДЗНМ „Гусле“ од 31. јула до 7. августа учестовали су на 8. Међународном фестивалу фолклора “Хора дин страбуни” у румунском граду Васлуи. Директан позив за учешће кикиндски фолклорци добили су од ЦИОФА односно Светске организације за фестивале фолклора и оправдали очекивања.

– Фестивал симболичног назива „Плес предака“ окупио је десет земаља и ансамбле и оркестре светског гласа. „Гусле“ су биле једини представници Србије, а током шест дана представили смо део наше богате музичке и играчке традиције, као и наш град. Годинама учествујем на фестивалима и био сам у многим земљама, али ово је била најбоље организована манифестација на којој сам био – рекао је Игор Попов, уметнички руководилац.

Наступи су се одвијали у велелепном здању амфитеатра пред више хиљада гледалаца и директно су преношени на националној телевизији. Поред Кикинђана, на међународној манифестацији учествовали су и представници Румуније, Грчке, Колумбије, Мексика, Јужне Кореје, Кипра, Турске, Ирака и Грузије.

– Без лажне скромности, „Гусле“ су оставиле најбољи утисак од свих учесника Фестивала. Уз наше „Банатско коло“ успели смо да подигнемо на ноге више хиљада гледалаца који су тражили бис. Кореографију, инструменталне нумере, вокалне и инструменталне солисте, као и лепоту и богатство народне ношње посебно су похвалили оранизатори који су нас
позвали да, као један од одабраних ансамбала, учествујемо на десетом, јубиларном фестивалу. Ово је била прилика да се упознамо и са другим ансамблима и успоставимо сарадњу – каже наш саговорник.

Чланови „Гусала“ били су део заједничких музичких и играчких радионица, а обишли су и бројне знаменитости Васлуија попут манастира, историјског и етнографског музеја. Осим тога, последње вечери наступи су били на тргу, а фестивал је затворио Народни оркестар „Николау Ботгроса“ из Молдавије који је међу првих пет у свету који се баве традиционалном националном музиком.