Aleksandra Djuran

ЦДА_2228-w1024

Ј.Ш. (1948) из Новог Сада преминуо је у послеподневнима сатима у свом аутомобилу. Заједно са супругом био је у Кикинди и позлило му је у вожњи. Скренуо је са пута и почео да успорава аутомобил који је ударио у дрво у улици Жарка Зрењанина испред кућног броја 64.

На лице места убрзо је стигла Хитна помоћ, а лекарима је преостало само да констатују смрт. На аутомобилу је, како сазнајемо причињена незнатна материјална штета, а тело преминулог послато је на Институт за судску медицину у Нови Сад како би се утврдио узрок смрти.

ИМГ-д82967б83дф5е252613фбае12а925622-В

Обележавање „Дана села“ у Иђошу почело је Фијакеријадом, на стадиону ФК „Борац“, у организацији удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“. Најмасовнија манифестација окупила 70 такмичара у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу и вишепрегу, у програму су учествовале посебне расе коња, млади коњи, као и јахачи.

 

-Драго ми је што смо оборили рекорд и у Иђош довели велики број љубитеља коња и коњичког спорта. На трећој Фијакеријади оборили смо досадашњи рекорд. То је доказ да нас други цене, а ми им узвратимо тако што редовно учествујемо на свим манифестацијама на којима нас позову. На нама је да љубав према овим племенитим животињама пренесемо на децу и младе – рекао је Душан Сивчев, председник удружења „Бистрица“.

Манифестацију су посетили градоначеник Никола Лукач, који је и отворио, и преседник Скупштине Града Младен Богдан. Први човек Града пожелео је добродошлицу свим гостима и искористо је прилику да свим Иђошанима честита Дан села и црквену славу.

-Хвала вам што чувате обичаје ових крајева и промовиште коњички спорт. Фијакеријада је важна манифестација за свако село јер окупи велики врој гостију и оживи га. Поред дружења и чувања традиције ово је прави начин да се села повежу и помогну једни другима у напредовању – истакао је Лукач.

Фијакеријаду у Иђошу помогли су локална самоуправа и Месна заједница Иђош.

ЦДА_7612-w1024

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је нови конкурс за доделу средстава за суфинансирање набавке нових пчелињих друштава и набавку опреме за пчеларство, кошница и контејнера у Војводини у 2023. години, ради  унапређивања пчеларске производње и производње меда. Предвиђено је укупно 10 милиона динара, а рок за предају пријава је 24. август.

Право на подстицаје имају регистрована пољопривредна газдинстава која су у активном статусу, и то физичко лице које је носилац регистрованог комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, као и предузетник који је носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. Право имају и правно лице, односно привредно друштво носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства, земљорадничка задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства и сложена задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. За бесповратна средства на овом конкурсу могу да аплицирају физичка лица, предузетници и правна лица чије је газдинство регистровано на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, као и жене носиоци регистрованог пољопривредног газдинства или физичко лице и оснивач правног лица који је млађи од 40 година.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 300.000 динара, односно 350.000 динара за подносиоце пријава. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 50.000 динара.

На другом конкурсу немају право да аплицирају корисници који су у првом конкурсу потписали уговор са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

300511437_3195724570685918_1125743085359716226_н

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ организује трећи дечији етно-камп. Петодневне радионице, од 21. до 25. августа, намењене су деци узраста од шест до 12 година, а пријављивање је у току.

– Прошле године камп је окупио 120 малишана, не само чланове „Гусала“, већ и децу из основних школа и вртића. Радимо на  очувању народне традиције и улози деце у том захтевном подухвату. На нама је да их упознамо са културом и обичајима, а све то уз занимљиве радионице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

У оквиру радионице сликања учесници ће имати прилику да науче необично сликање јутених џакова техником прања, да раде гипсом, црним пастелом и упознају се са другим занимљивим начинима сликања. У певачким радионицама учиће да певају дечије, поп-рок хитове и традиционалне песме. У фолклорној радионици научиће традиционалне игре, а у традиционалној кухињи спремаће стара, заборављена јела нашег поднебља. Биће ту и традиционалне друштвене такмичарске игре, попут бацања камена с рамена и још много тога, поручују из „Гусала“.

Радионице су бесплатне, а бројеви телефона за пријаву су 063/808- 71 – 81 и 064/818 – 31 – 91.

366327143_670504111773904_4497281229743014516_н

У Влади Републике Србије потписани су уговори о суфинансирању пројеката за реализацију израде развојних докумената регионалног развоја. Граду Кикинди одобрено је милион динара за  финансирања Стратегије развоја спорта. Уговор су потписали Драган Пецарски, члан Градског већа, и Един Ђерлек, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за равномерни регионални развој. Он је подсетио на то да је Влада Србије у априлу усвојила Програм о подстицају регионалног раста за 2023. годину, на предлог кабинета на чијем је челу.

Према његовим речима, у оквиру тог програма, две кључне мере су суфинансирање израде стратешких развојних докумената и суфинансирање инфраструктурних и развојних пројеката за подстицање регионалналног развоја.

– Са овим последњим, потписали смо уговоре вредне 299 милиона динара. Држава је до сада пуно урадила на равномерном регионалном развоју, при чему је, у претходних десет година, уложено три хиљаде милијарди динара за те намене. Мудром и одговорном политиком успели смо да, после толико времена, смањимо тренд раста диспропорција, односно разлика између региона, што је огроман успех – закључио је Един Ђерлек

буц топола

Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 14. „Тополски котлић“ који је окупио 22 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

Прво место освојио је Јожеф Мака из Банатске Тополе који је и иначе сеоски шампиона у кувању овог специјалитета.

– Годинама кувам рибљу чорбу и, осим у Војводини, такмичим се и широм Србије, у већим градовима. Где год да одем, позовем организаторе да дођу и буду гости на „Тополском котлићу“ јер је важно да промовишемо наше село и нашу највећу манифестацију. Нема велике тајне када се кува рибља чорба. Најважније је да је риба свежа, да има доста лука и да је паприка квалитетна. Иако сви ми, такмичари, истичемо да је важно учествовати, волимо и када победимо. Ипак, најбоље од свега  је дружење – истакао је Мака.

Друго место заузео је Петер Сабо из Зрењанина, а трећи је био Драган Терек из Кикинде. Сва тројица добила су котлић и пехаре, а жири је доделио још шест утешних награда.

И Тихомир Стојић из Зрењанина сагласан је да је најважније да је шаран за чорбу свеж.

– Уз квалитетну рибу и добру паприку чорба не може да буде лоша. Рибљу чорбу кувам двадесетак година и други пут сам на такмичењу у Банатској Тополи. Драго ми је што овако мало место успе да окупи велики број такмичара. Велику улогу у томе има одлична организација – рекао је Стојић.

Породично су се такмичењу прикључили чланови породице Берта из Банатске Тополе. Беата нам је открила да су до сада били два пута други и једном трећи.

– Дан села је прилика да се окупе мештани и да се врате они који више не живе овде. Сви који су отишли у веће градове или ван граница наше земље једва чекају буч како би се сви окупили на једном месту. За добру рибљу чорбу најважнији састојак је љубав према кувању, а након тога долази и све остало – казала је Беата Берта.

Председник жирија био је Имре Сабо, витез кулинарства из Сенте.

– Оцењивали смо боју, густину, потковицу од рибе која не сме да буде раскувана и укус. Морам да признам да Банаћани, иако немају реку, боље кувају рибљу чорбу у односу на становнике Бачке. Није било лако одабрати најбољу чорбу, пресудиле су нијансе – напоменуо је Сабо.

Традиционалну кулинарску манифестацију организовали су Удружење љубитеља природе – Клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола, уз помоћ локалне самоуправе.

– Иако су били најављени, пријатељи из Румуније нису могли да дођу, са њима би такмичење било још квалитетније. Најважније је да смо испунили очекивања такмичара у погледу квалитета рибе, али и да нико није имао замерку на организацију. Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Бочара, Новог Милошева, Михајлова и других места – додао је Марко Тинтор, председник клуба „Мрена.

Председник Савета Месне заједнице Банатска Топола Недељко Цимеша навео је да је, поред великог броја учесника, Банатска  Топола била добар домаћин  великом броју гостију.

– Ово је била прилика и да попричамо о плановима до краја године. У септембру нас очекују радови на адаптацији Дома културе, како би мештани, након више година, поново добили место за окупљање. У плану је и изградња два паркинга и, уколико то урадимо, бићемо задовољни – прецизирао је Цимеша.

Опредељење локалне самоуправе је да улаже у развој свих села на територији Града.

– Свака месна заједница нам је подједнако важна јер је наш приоритет да се села равномерно развијају. Са мештанима Банатске Тополе обележавамао Дан села, помажемо им да се „Тополски котлић“ одржи и да буде још бољи. Ово је прилика и да поразговармо са Тополчанима, да чујемо њихово мишљење и њихове идеје о развоју села и његовом бољем функционисању – навео је Младен Богдан.

Сутра и прекосутра ово село постаје место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква, подигнута 1899. године у центру села, сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по појављању Богородице на зиду цркве.

СУНЦОКРЕТ Насловна

Невреме је донело невоље и пољопривредницима чије се њиве налазе у делу атара од Кикинде према Накову. Два пластеника и парцелу на отвореном на поменутом потесу има и повртар Драган Вукобрат којем је лед потукао све што је засновао на отвореном.

– У два минута остао сам без годишње производње. Потпуно је уништено пола јутра под паприком, краставци корнишони засновани на 1.400 метара квадратних, као и парадајз. Лед је направио штету на оба пластеника. На више места пробушио је спољну фолију – прича Вукобрат. Током олује и кише Вукобрат је био на њиви.

– Све се догодило веома брзо. Док сам радио у повртњаку приметио сам црне облаке и вир. Одједном је почео да пада лед и отрчао сам до аутомобила да се склоним. Никада нисам доживео овако нешто. Помислио сам да ће лед употпуности избушити аутомобил и да ће ме ветар однети. Лед је падао, не дуже од два минута, али и то је било довољно да потуче сав род у овом делу атара. Скоро четрдесет година бавим се пољопривредом и по читав дан сам у пољу и ово је први пут да су облаци дошли из правца Руског Села. Увек је невреме стизало из правца пољопривредног газдинства „Кинђа“ – каже наш саговорник.

Ветар и лед порушили су и 100 метара шпалира краставаца, а малтене ниједан лист на поврћу није остао цео.

– Овакав интензитет невремена никада нисам осетио. Њива изгледа као да је машина за брање прошла кроз њу, ништа није остало, ниједан лист – појашњава Драган Вукобрат.

Наш суграђанин краставце корнишоне производи за познатог купца, фирму „Мамингер“, и они су осигурани. Додаје да је на половини брања и да је до сада вратио оно што је уложио. Не зна да ли ће му бити призната штета. Паприку није осигурао и ту не може ничему да се нада. У пластеницима има паприку и друго поврће, међутим, оно неће моћи да врати ни оно што је уложено у производњу.

И на потесу познатијем као Олуш, лед, киша и ветар оркансе јачине покосили су сунцкрет  на делу њива. Штета на овим њивама је стопроцентна и власницима не преостаје ништа осим да узору њиве.

306983978_459781659526200_2666303006100074558_н

Прослава „Дана села“ у Иђошу почиње у недељу, 13. и завршава се у суботу 19. августа, када је и црквена слава Преображење. У недељу у подне на стадиону ФК „Борац“ биће одржана трећа Фијакеријада  у организацији Удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“.

Уторак, 15. август, када је и Дан села  у 15 сати почиње „Крофнијада“ коју пети пут организује удружење жена „Иђош“. Председница Биљана Ђурђулов истиче да ће се крофне правити на лицу места, а да је учешће пријавило девет удружења жена, те да ће се делити свим посетиоцима.

Од 19 сати испред Дома културе је отварање изложбе слика Смиљане Шалго које организује удружење „Вретено“,  а винари и виноградари из „Шасле“ у исто време промовисаће иђошко вино.

Два дана касније, у четвртак од 9 сати  је ,,Кулинарски дан“ односно кување рибље чорбе, спремање печене рибе и гибанчица у организацији удружења пензионера „Треће доба“.  Петак, 18. август је почетак обележавања црквене славе, тако да је у 18 сати Бденије, сат касније је у Дому културе промоција књиге Живке Торбице, а у 21 час почиње финале турнира у малом фудбалу „Иђош 2023“. Дани села завршавају се 19. августа када је поводом Преображења Света литургија у цркви.

363893662_1046749409651448_3414133069727547968_н

Реконструкцији цевовода, који са изворишта снабдева Кикинду, ради се пуном паром. Посао, који се одвија  на раскрсници улица Светосавска и Марка Миљанова, подразумева  замену дотрајалих цеви од поливинила ПВЦ-  500 милиметара, новим, полиетиленским цевима Ф- 500.

Завршено је 70 одсто  планираних радова и тренутно је у фази посладња деоница, у оквиру које се монтира нови шахт и постављају  нови вентили, испод асфалтног пута. Рок за завршетак радова је средином следеће недеље.

ИМГ_20230811_120509

Изградња паркинг места у Микронасељу у Светосавској улици, у близини вртића „Мики“ и ОШ „Жарко Зрењанин“ су завршени, а готова је и реконструкција паркинга у Београдској улици. Као најгушће насељени део града један од највећих проблема у Микронасељу је недостатк паркинга.

То су истакли  и сами мештани у разговору са представницима локалне самуправе, подсетио је градоначелник Никола Лукач који је са члановима Градског већа Небојшом Јовановим и Драганом Пецарским обишао доскорашње градилиште.

Радови су употпуности завршени и сада је обезбеђено 56 нових паркинг места, 38 у Београдској и 18 у Светосавској улици. Део места налази се у близини пијаце где је и највећа фреквенција грађана.

Осим нових, санирана су и стара, дотрајала места, на којима је било тешко паркирати аутомобил.