Aleksandra Djuran

368562827_592021172876522_8922277679460257752_н

У оквиру „Дана села“ у Иђошу удружење пензионера „Треће доба“ организовало је „Кулинарски дан“. Кувала се рибља чорба, пекле су се гибанчице и риба.

Са најстаријима послеподне је провео и градоначелник Никола Лукач. Овом приликом  захвалио је пензионерима што су  активни чланови заједнице и  што својим ангажманом доприносе средини у којој живе. Првои човек Града додао је и да ће локална самоуправа у пуном капацитету сарађивати са свим удружењима пензионера и пожелео да оваква дружења из године у годину буду што масовнија и популарнија.

-Оваква окупљања права су прилика за добро дружење, размену искустава и идеја и треба их буде што више и што чешће – поручио је Никола Лукач.

 

 

Медион_330Х_цомбине_харвестер_001

У претходна два дана на територији града пало је између 13 и 15 литара кише по квадратном метру. Падавине су помогле да се повећа влага у земљишту која недостаје, а помоћи ће и кукурузу који заснована у каснијим роковима сетве. На род сунцокрета последња киша неће утицати, сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољорпривредне стручне службе „Кикинда“.

-Северно од града Кикинде, у делу атара Иђоша, Мокрина и према Накову суша је урадила своје и код кукуруза и код сунцокрета. На овом потесу падавине неће имати утицаја с обзиром на то да ће род јарих култура бити преполовљен. Осим суше овог лета било је јаких ветрова и леда тако да има и полега и парцела где је род употпуности уништен – каже Симић.

Чим се земљиште просуши и стекну се услови може да почне жетва сунцокрета заснованог у првим роковима сетве, на земљиштима лошијег квалитета, али и на парцелама где је било леда и полега услед ветра.

-И ове године рок сетве, али и примена агротехнике су пресудни за принос. У атару имамо шаренолико стање, али оно што је сигурно је да ће род кукуруза бити знатно бољи у односу на прошлу годину када је био катастрофалан. Биће и њива где ће принос бити изузетан. Код већине произвођача очекује се просечан род кукуруза од шест до седам тона, а сунцокрета између три и три и по тоне по хектару – напоменуо је наш саговорник.

Жетва сунцокрета каснијих рокова сетве могла би да почне почетком септембра. Ове године у кикиндском атару засновано је више пшенице и сунцокрета, а на уштрб кукуруза.  И поред тога на нашим њивама и даље је најзаступљеније „златно“ зрно која се традиционално сеје на око 30.000 хектара, док је сунцокрет заузео око 18.000 хектара.

 

 

енциклопедија насловна

У енциклопедији Интернационалне издавачке куће “Оксфорд бук” за 2023. годину, међу најуспешнијим људима Србије налазе се и биографије тројице Кикинђана Слободана Којића, Милоша Латиновића и Милана Прунића Думе. Сва тројица су, пре свега, културни прегаоци и иза њих су богате каријере.

Вајар Слободан Којић магистрирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, а упоредо са уметничким стваралаштвом
бавио се и педагошким радом. Оснивач је Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ који већ 42. године током јула у Кикинди окупља најеминентније светске уметнике.

– Веома прија када се нађете у друштву одабраних. И ово је један вид признања дугогодишњем раду, али и симпозијуму „Тера“ који је превазишао сва моја надања и постао већи него што сам могао
да замислим те давне 1982. године када је почео. Остаће забележено да сам једна од личности које су обележиле 2023.
годину што је важно, не за мене, него за културу и уметност – напоменуо је Слободан Којић.

 

Директор Битеф театра и књижевник Милош Латиновић сматра да је у добром друштву и да су Кикинђани који су у енциклопедији заслужили своје место. Завршио је Факултет политичких наука и аутор је двадесетак књига – десетак романа, књига прича, есеја, поезије, драма и књижевних прилога у периодици и дневним листовима. Дела су му преведена на енглески, мађарски, словачки, словеначки, македонски и румуски језик.

– Драго ми је што има више Кикинђана у овој енциклопедији. Захвалан сам и драго ми је због тога. Нашао сам се у овој књизи, пре свега, због резултата мог књижевног рада. С друге стране, већ деценију сам директор Битеф театра и Битеф фестивала који има континуитет, репертоар се разликује од године до године, онолико колико се разликује наша стварност – рекао је Латиновић.

Бард војвођанског мелоса, Милан Прунић Дума, први јавни наступ имао је 1971. године у београдском Дому синдиката, а прошле године прославио је 50 година културног рада. Пева из срца и сматра да је то најважније и да публика то препознаје, тако да је и награда током година било пуно.

– Велика је част бити у овој енциклопедији, нарочито што су Кикинђани који су њој културни радници. Добитник сам великог броја награда и музички правац не мењам више од 50 година. Од почетка каријере певам традиционалну, војвођанску музику. Имао сам срећу што никада није било потребе да се бавим другачијом музиком и истрајао сам као певач народне и градске музике. На сваком наступу дајем све од себе. Добио сам све награде које постоје у нашој земљи од колега, а ово је још једна потврда мог естрадног рада – рекао је Милан Прунић.

Оксфорд енциклопедија са дугогодишњом традицијом објавила је књигу успешних људи Србије, где су узета у обзир искључиво професионална достигнућа. „„Оxфорд’с Боок оф Суццессфул Пеопле оф Сербиа” је српски лексикон, приређен по систему “ко је ко”, у којем су побројане личности из различитих сфера друштвеног живота. У књизи су наведене особе које су својим стваралаштвом, способношћу и талентом, оставиле траг који је вредан да се забележи кроз њихове биографије.

359994526_819696069821084_1111429158119172616_н

Бојана Стаменов соул трио одржаће концерт у петак, 18. августа у 21 сат. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем и Габором Гунфордом наступиће на балкону Курије. Како истичу у Туристичкој организацији града циљ је да се промовишу балкони на Тргу.

У случају лошег времена концерт ће бити одржан у Народном позоришту, а улазак се неће наплаћивати.

фарма ковацевиц_обр

Цена живе ваге товљеника тренутно износи 300 динара, док је је прасића од 500 до 550 динара. Овако високе цене  директна су последица афричке куге свиња која је регистрована у скоро свим окрузима у Србији, истиче власник фарме „Ковачевић“, Далибор Ковачевић.

 

-Раст цена директно је условљен чињеницом да нема свиња, а ни прасића јер нема промета у местима где је регистрована афричка куга свиња. Моја процена је да ће жива вага бити још скупља како долази јесен и зима. Са садашњом ценом има рачуна узгајати свиње, а са ценом која је била до пре само два месеца, били смо у минусу  – каже Ковачевић.

На својој фарми наш саговорник има 18 крмача и пет нераста. Тренутно има 50, а до краја месеца имаће 70 прасића. Уложио је у изградњу нових прасилишта и узгој тражених раса попут дурока, пијетрена, ландраса и јоркшира.

-Све прасиће које сада имам остављам за тов,  до 20, 25 килограма и тако ћу их продавати. Протекла два месеца била је огромна потражања  за малим прасићима који су се куповали за даљи узгој. Пар сам продавао за 15.000 динара и јављали су ми се људи који годинама нису држали свиње јер им се није исплатило. Сада су поново решили да тове свиње за своје потребе, имају све услове, а постоји бојазан да неће бити свињског меса па желе да се обезбеде на време – напомиње Далибор Ковачевић.

Ковачевић прецизира и да се строго придржава биосигурносних мера. На све стране налазе се дезобаријере, а у оборе не пушта никога, само он је тај који храни и одржава хигијену код свиња.

крофне 1

Дан села у Иђошу, 15. август, протекао је у знаку „Крофнијаде“. Удружења жена „Иђош“ организовало је пету манигфестацију, а ово село познато је управо по крофнама. Поред домаћица ту су биле и жене из Боке, Санада,  Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Падеја, Новог Милошева.

Чланице удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша такође су учествовале у прављењу крофни.

-Рецепт је од моје мајке и баке. Потребно је млека и воде у истој количини, со, шећер, квасац, брашно и што се дуже месе оне су лепше. Крофне смо ми волели као деца, а воле их и наша деца и унуци. Некада су биле најслађе са пекмезом, а сада се једу са еурокремом – истакла је Кристина Ханак из удружења „Треће доба“.

Козарчанке, које су познате по прављењу пита, опробале су се и прављењу крофни.

-Познате смо по томе што правимо пите кромпируше, али ову манифестацију нисмо желели да пропустимо јер и она од заборава чува традиционално јело. Када се нешто са вољом ради, мора да успе. Волимо гастрономске сусрете и дружења и радо им се одазивамо – истакла је Радмила Радуловић из удружења жена „Нови Козарци“.

Председница удружења жена „Иђош“ Биљане Ђурђулов казала је да је било више удружења него ранијих година.

-Испекле смо, заједно са гошћама,  око хиљаду крофни које су имали прилку да пробају сви гости нашег села. Нема посебне тајне у прављењу крофни. Потребно је добро брашно, а најважније је добра рука која ће све то да умеси. Љубав да се крофне праве такође је важна. Нама је циљ да овај старински специјалитет, по ком су Банаћанке познатем, сачувамо од заборава – додала је Биљана Ђурђулов.

Манифестацији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је истакао значај чувања обичаја и традиције.

-Крофне су један од заштитних знакова Баната и треба сачувати ово јело од заборава и научити млађе генерације да их праве. Сви их волимо било да су са шећером, пекмезом или без ичега. Удружење жена „Иђош“ препознатљиво је по овој посластици која се прави одавнина – казао је Лукач.

Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице прецизирао је да се „Дани села“ обележавају уз богат програм.

-Сва удружења у селу ангажована су ових дана и сви имају госте на својим манифестацијама. За „Дане села“ Иђош посети велики број гостију и сви могу да нађу садржај за себе од спорта, културе, гастрономије. Помажемо свим удружењима и сва су значајна за друштвени живот у селу. Програме су подржали локална самоуправа и месна заједница – рекао је Станчул.

Жири, чији је председник био кувар Радован Субин, оцењивао је изглед, структуру теста, укус и да ли је тесто довољно печено. Иђошке крофне познате су по томе што су шупље изнутра и тако се једино у овом месту праве.

Удружење за неговање традиције и обичаја „Вретено“ у склопу обележавања Дана села организовало је изложбу слика Смиљане Шалго и етно базар. До црквене славе, Преображења, 19. августа, планиран је „Кулинарски дан“ у парку, финале турнира у малом фудбалу, Бденије у Православној цркви, промоција књиге Живке Торбице. Прослава се завршава у недељу, 20. августа, манифестацијом „Хајдемо на бубалице – вече у шуми“.

вртици 2

До почетка нове школске године остало је још две недеље, а у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ увелико се припремају за долазак малишана у вртиће. Директорица Кристина Дрљић подсећа да је крајем јуна изашла прелиминарна листа уписане деце.

– Право жалбе родитељи су имали током јула. Комисија их је све прегледала и са родитељима су обављени разговори. Део жалби је решен, међутим, капацитета нема довољано. Коначне листе уписане деце у школској 2023/2024. години изаћи ће 24. августа, као и распоред васпитача који ће радити у групама. Васпитачи ће контактирати родитеље с обзиром на то да уговоре морају да потпишу до краја августа – каже Кристина Дрљић.

Да би се изашло у сусрет што већем броју деце, у вртићима је направљена прерасподела.

– Сви васпитачи и менаџмент су учествовали у томе да променимо постојеће структуре група деце. Захваљујући томе успели смо нађемо места за још двадесетак одсто малишана који су били на чекању. И нама је циљ да упишемо што више деце, међутим, обавезују нас законски нормативи којих морамо да се придржавамо – каже наша саговорница.

Од 20. августа свих 18 објеката биће затворено и започеће њихова дератизација, дезинфекција и дезинсекција како би спремно дочекали нову школску годину.

 

3 квиз вања томасев_обр

Вања Томашев из Кикинде победник је  двадесетог издања „Олимпијског квиза“, званичне такмичарске дисциплине у оквиру 148. „Невесињске олимпијаде“.  Један од најбољих квизаша у Србији, победник једног циклуса „Слагалице“, у Невесињу се такмичио трећи пут, а до сада је у својој колекцији имао две сребрне олимпијске медаље. Томашев је у финалу био бољи од Владимира Шмркића, професора информатике из Невесиња, осмоструког победника овог квиза. Треће место освојио је наш суграђанин Славко Бован, који је у седам наступа изборио исто толико финала на којима је освојио две златне, две сребрне и три бронзане медаље. Четврто место освојио је дебитант, Срђан Матковић из Гацка.

 

На квалификационом тесту, од 50 питања из опште културе, Томашев је имао 37 тачних одговора, Бован и Шмркић по 35, а Матковић 32. Финале је протекло у витешком надметању те је многобројна публика у дворани Културног центра „Небојша Глоговац“, уживала и ватрено бодрила све такмичаре. Аутор и водитељ квиза био је Драган Граховац, директор Радио Невесиња.

Интересантно је напоменути да су сва четворица финалиста чланови Енигматског клуба „Кикинда“.

саобрацајна+полиција+(2)

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде, две са материјалном штетом и две са настрадалим лицима у којима је једна особа  погинула, а две су задобиле лаке телесне повреде. Настала је и материјална штета у износу од 720.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због техничке неисправности, радње возилом  и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 230 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 10 возача,четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила  алкохола у организму.

Такође, откривено је 22 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 187 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 51 осталих прекршаја.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_н

На Јеврејском гробљу одржана је комеморација поводом 82 године од депортације кикиндских Јевреја који су послати у концентрационе логоре. У знак сећања венце су положили представници Јеврејске општине у Кикинди, СУБНОР-а, јеврејске општине Нови Сад, Београд и Србије и породице страдалих.

У ноћи између 14. и 15. Августа 1941. године, немачке окупационе власти наредиле су кикиндским Јеврејима да се окупе у дворишту Синагоге, а након тога уследила је депортација. Недужни људи, њих 360, одведени су у логоре на Бањици и Старом сајмишту. Већина их  је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени.

У Кикинди је пре Другог светског рата живело 500 Јевреја, а након ослобођења било их 16 истакла је Јана Кнежевић, секретарка Јеврејске општине Кикинда .

-Јевреји у Кикинди били су поштени, марљиви и вредни, а бавили су се трговином, занатством, били су мајке и очеви, браћа и сестре. Депортовањем у логоре дехуманизација Јевреје доживела је врхунац. Живимо у нестабилним временима и важно је сачувати сећање на претходне злочине који су се десили, нарочито против мањинских заједница, како се не би догодили у будућности– рекла је Јана Кнежевић.

Кикиндски рабин био је прва жртва од стране нациста. Током рата јеврејски народ био је задужен за чишћење улица, копање ровова, ископавање масових гробница.

Данас у Кикинди има  петнаестак чланова јеврејске заједнице.

-Доста људи иселило се у Израел. Искористили су прилику да живе са својим народом. Ми, који живимо у Кикинди, трудимо се да радимо и негујемо суживот са другим мањинским народима. Сарађујемо са осталим удружењима и трудимо се да негујемо културу сећања – закључила је Јана Кнежевић.