Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

368562827_592021172876522_8922277679460257752_n

Iđoški penzioneri organizovali “Kulinarski dan”

Aleksandra Djuran August 17, 2023

U okviru „Dana sela“ u Iđošu udruženje penzionera „Treće doba“ organizovalo je „Kulinarski dan“. Kuvala se riblja čorba, pekle su se gibančice i riba.

Sa najstarijima poslepodne je proveo i gradonačelnik Nikola Lukač. Ovom prilikom zahvalio je penzionerima što su aktivni članovi zajednice i što svojim angažmanom doprinose sredini u kojoj žive. Prvoi čovek Grada dodao je i da će lokalna samouprava u punom kapacitetu sarađivati sa svim udruženjima penzionera i poželeo da ovakva druženja iz godine u godinu budu što masovnija i popularnija.

-Ovakva okupljanja prava su prilika za dobro druženje, razmenu iskustava i ideja i treba ih bude što više i što češće – poručio je Nikola Lukač.

Žetva suncokreta prvih rokova setve počeće sledeće nedelje

Aleksandra Djuran August 17, 2023

U prethodna dva dana na teritoriji grada palo je između 13 i 15 litara kiše po kvadratnom metru. Padavine su pomogle da se poveća vlaga u zemljištu koja nedostaje, a pomoći će i kukuruzu koji zasnovana u kasnijim rokovima setve. Na rod suncokreta poslednja kiša neće uticati, saznajemo od Zorana Simića, savetodavca Poljorprivredne stručne službe „Kikinda“.

-Severno od grada Kikinde, u delu atara Iđoša, Mokrina i prema Nakovu suša je uradila svoje i kod kukuruza i kod suncokreta. Na ovom potesu padavine neće imati uticaja s obzirom na to da će rod jarih kultura biti prepolovljen. Osim suše ovog leta bilo je jakih vetrova i leda tako da ima i polega i parcela gde je rod upotpunosti uništen – kaže Simić.

Čim se zemljište prosuši i steknu se uslovi može da počne žetva suncokreta zasnovanog u prvim rokovima setve, na zemljištima lošijeg kvaliteta, ali i na parcelama gde je bilo leda i polega usled vetra.

-I ove godine rok setve, ali i primena agrotehnike su presudni za prinos. U ataru imamo šarenoliko stanje, ali ono što je sigurno je da će rod kukuruza biti znatno bolji u odnosu na prošlu godinu kada je bio katastrofalan. Biće i njiva gde će prinos biti izuzetan. Kod većine proizvođača očekuje se prosečan rod kukuruza od šest do sedam tona, a suncokreta između tri i tri i po tone po hektaru – napomenuo je naš sagovornik.

Žetva suncokreta kasnijih rokova setve mogla bi da počne početkom septembra. Ove godine u kikindskom ataru zasnovano je više pšenice i suncokreta, a na uštrb kukuruza. I pored toga na našim njivama i dalje je najzastupljenije „zlatno“ zrno koja se tradicionalno seje na oko 30.000 hektara, dok je suncokret zauzeo oko 18.000 hektara.

Kikinđani među najuspešnijim Srbima u 2023. godini

Aleksandra Djuran August 17, 2023

U enciklopediji Internacionalne izdavačke kuće “Oksford buk” za 2023. godinu, među najuspešnijim ljudima Srbije nalaze se i biografije trojice Kikinđana Slobodana Kojića, Miloša Latinovića i Milana Prunića Dume. Sva trojica su, pre svega, kulturni pregaoci i iza njih su bogate karijere.

Vajar Slobodan Kojić magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a uporedo sa umetničkim stvaralaštvom
bavio se i pedagoškim radom. Osnivač je Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“ koji već 42. godine tokom jula u Kikindi okuplja najeminentnije svetske umetnike.

– Veoma prija kada se nađete u društvu odabranih. I ovo je jedan vid priznanja dugogodišnjem radu, ali i simpozijumu „Tera“ koji je prevazišao sva moja nadanja i postao veći nego što sam mogao
da zamislim te davne 1982. godine kada je počeo. Ostaće zabeleženo da sam jedna od ličnosti koje su obeležile 2023.
godinu što je važno, ne za mene, nego za kulturu i umetnost – napomenuo je Slobodan Kojić.

Direktor Bitef teatra i književnik Miloš Latinović smatra da je u dobrom društvu i da su Kikinđani koji su u enciklopediji zaslužili svoje mesto. Završio je Fakultet političkih nauka i autor je dvadesetak knjiga – desetak romana, knjiga priča, eseja, poezije, drama i književnih priloga u periodici i dnevnim listovima. Dela su mu prevedena na engleski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i rumuski jezik.

– Drago mi je što ima više Kikinđana u ovoj enciklopediji. Zahvalan sam i drago mi je zbog toga. Našao sam se u ovoj knjizi, pre svega, zbog rezultata mog književnog rada. S druge strane, već deceniju sam direktor Bitef teatra i Bitef festivala koji ima kontinuitet, repertoar se razlikuje od godine do godine, onoliko koliko se razlikuje naša stvarnost – rekao je Latinović.

Bard vojvođanskog melosa, Milan Prunić Duma, prvi javni nastup imao je 1971. godine u beogradskom Domu sindikata, a prošle godine proslavio je 50 godina kulturnog rada. Peva iz srca i smatra da je to najvažnije i da publika to prepoznaje, tako da je i nagrada tokom godina bilo puno.

– Velika je čast biti u ovoj enciklopediji, naročito što su Kikinđani koji su njoj kulturni radnici. Dobitnik sam velikog broja nagrada i muzički pravac ne menjam više od 50 godina. Od početka karijere pevam tradicionalnu, vojvođansku muziku. Imao sam sreću što nikada nije bilo potrebe da se bavim drugačijom muzikom i istrajao sam kao pevač narodne i gradske muzike. Na svakom nastupu dajem sve od sebe. Dobio sam sve nagrade koje postoje u našoj zemlji od kolega, a ovo je još jedna potvrda mog estradnog rada – rekao je Milan Prunić.

Oksford enciklopedija sa dugogodišnjom tradicijom objavila je knjigu uspešnih ljudi Srbije, gde su uzeta u obzir isključivo profesionalna dostignuća. „„Oxford’s Book of Successful People of Serbia” je srpski leksikon, priređen po sistemu “ko je ko”, u kojem su pobrojane ličnosti iz različitih sfera društvenog života. U knjizi su navedene osobe koje su svojim stvaralaštvom, sposobnošću i talentom, ostavile trag koji je vredan da se zabeleži kroz njihove biografije.

359994526_819696069821084_1111429158119172616_n

Bojana Stamenov pred kikindskom publikom

Aleksandra Djuran August 17, 2023

Bojana Stamenov soul trio održaće koncert u petak, 18. avgusta u 21 sat. Džez i bluz pevačica zajedno sa Nenadom Paunovićem i Gaborom Gunfordom nastupiće na balkonu Kurije. Kako ističu u Turističkoj organizaciji grada cilj je da se promovišu balkoni na Trgu.

U slučaju lošeg vremena koncert će biti održan u Narodnom pozorištu, a ulazak se neće naplaćivati.

Skočila cena tovljenika i prasića

Aleksandra Djuran August 16, 2023

Cena žive vage tovljenika trenutno iznosi 300 dinara, dok je je prasića od 500 do 550 dinara. Ovako visoke cene direktna su posledica afričke kuge svinja koja je registrovana u skoro svim okruzima u Srbiji, ističe vlasnik farme „Kovačević“, Dalibor Kovačević.

-Rast cena direktno je uslovljen činjenicom da nema svinja, a ni prasića jer nema prometa u mestima gde je registrovana afrička kuga svinja. Moja procena je da će živa vaga biti još skuplja kako dolazi jesen i zima. Sa sadašnjom cenom ima računa uzgajati svinje, a sa cenom koja je bila do pre samo dva meseca, bili smo u minusu – kaže Kovačević.

Na svojoj farmi naš sagovornik ima 18 krmača i pet nerasta. Trenutno ima 50, a do kraja meseca imaće 70 prasića. Uložio je u izgradnju novih prasilišta i uzgoj traženih rasa poput duroka, pijetrena, landrasa i jorkšira.

-Sve prasiće koje sada imam ostavljam za tov, do 20, 25 kilograma i tako ću ih prodavati. Protekla dva meseca bila je ogromna potražanja za malim prasićima koji su se kupovali za dalji uzgoj. Par sam prodavao za 15.000 dinara i javljali su mi se ljudi koji godinama nisu držali svinje jer im se nije isplatilo. Sada su ponovo rešili da tove svinje za svoje potrebe, imaju sve uslove, a postoji bojazan da neće biti svinjskog mesa pa žele da se obezbede na vreme – napominje Dalibor Kovačević.

Kovačević precizira i da se strogo pridržava biosigurnosnih mera. Na sve strane nalaze se dezobarijere, a u obore ne pušta nikoga, samo on je taj koji hrani i održava higijenu kod svinja.

Na „Krofnijadi” ispekle hiljadu krofni

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Dan sela u Iđošu, 15. avgust, protekao je u znaku „Krofnijade“. Udruženja žena „Iđoš“ organizovalo je petu manigfestaciju, a ovo selo poznato je upravo po krofnama. Pored domaćica tu su bile i žene iz Boke, Sanada, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Nakova, Padeja, Novog Miloševa.

Članice udruženja penzionera „Treće doba“ iz Iđoša takođe su učestvovale u pravljenju krofni.

-Recept je od moje majke i bake. Potrebno je mleka i vode u istoj količini, so, šećer, kvasac, brašno i što se duže mese one su lepše. Krofne smo mi voleli kao deca, a vole ih i naša deca i unuci. Nekada su bile najslađe sa pekmezom, a sada se jedu sa eurokremom – istakla je Kristina Hanak iz udruženja „Treće doba“.

Kozarčanke, koje su poznate po pravljenju pita, oprobale su se i pravljenju krofni.

-Poznate smo po tome što pravimo pite krompiruše, ali ovu manifestaciju nismo želeli da propustimo jer i ona od zaborava čuva tradicionalno jelo. Kada se nešto sa voljom radi, mora da uspe. Volimo gastronomske susrete i druženja i rado im se odazivamo – istakla je Radmila Radulović iz udruženja žena „Novi Kozarci“.

Predsednica udruženja žena „Iđoš“ Biljane Đurđulov kazala je da je bilo više udruženja nego ranijih godina.

-Ispekle smo, zajedno sa gošćama, oko hiljadu krofni koje su imali prilku da probaju svi gosti našeg sela. Nema posebne tajne u pravljenju krofni. Potrebno je dobro brašno, a najvažnije je dobra ruka koja će sve to da umesi. Ljubav da se krofne prave takođe je važna. Nama je cilj da ovaj starinski specijalitet, po kom su Banaćanke poznatem, sačuvamo od zaborava – dodala je Biljana Đurđulov.

Manifestaciji je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je istakao značaj čuvanja običaja i tradicije.

-Krofne su jedan od zaštitnih znakova Banata i treba sačuvati ovo jelo od zaborava i naučiti mlađe generacije da ih prave. Svi ih volimo bilo da su sa šećerom, pekmezom ili bez ičega. Udruženje žena „Iđoš“ prepoznatljivo je po ovoj poslastici koja se pravi odavnina – kazao je Lukač.

Goran Stančul, član Saveta Mesne zajednice precizirao je da se „Dani sela“ obeležavaju uz bogat program.

-Sva udruženja u selu angažovana su ovih dana i svi imaju goste na svojim manifestacijama. Za „Dane sela“ Iđoš poseti veliki broj gostiju i svi mogu da nađu sadržaj za sebe od sporta, kulture, gastronomije. Pomažemo svim udruženjima i sva su značajna za društveni život u selu. Programe su podržali lokalna samouprava i mesna zajednica – rekao je Stančul.

Žiri, čiji je predsednik bio kuvar Radovan Subin, ocenjivao je izgled, strukturu testa, ukus i da li je testo dovoljno pečeno. Iđoške krofne poznate su po tome što su šuplje iznutra i tako se jedino u ovom mestu prave.

Udruženje za negovanje tradicije i običaja „Vreteno“ u sklopu obeležavanja Dana sela organizovalo je izložbu slika Smiljane Šalgo i etno bazar. Do crkvene slave, Preobraženja, 19. avgusta, planiran je „Kulinarski dan“ u parku, finale turnira u malom fudbalu, Bdenije u Pravoslavnoj crkvi, promocija knjige Živke Torbice. Proslava se završava u nedelju, 20. avgusta, manifestacijom „Hajdemo na bubalice – veče u šumi“.

Vrtići spremno dočekuju novu školsku godinu

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Do početka nove školske godine ostalo je još dve nedelje, a u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ uveliko se pripremaju za dolazak mališana u vrtiće. Direktorica Kristina Drljić podseća da je krajem juna izašla preliminarna lista upisane dece.

– Pravo žalbe roditelji su imali tokom jula. Komisija ih je sve pregledala i sa roditeljima su obavljeni razgovori. Deo žalbi je rešen, međutim, kapaciteta nema dovoljano. Konačne liste upisane dece u školskoj 2023/2024. godini izaći će 24. avgusta, kao i raspored vaspitača koji će raditi u grupama. Vaspitači će kontaktirati roditelje s obzirom na to da ugovore moraju da potpišu do kraja avgusta – kaže Kristina Drljić.

Da bi se izašlo u susret što većem broju dece, u vrtićima je napravljena preraspodela.

– Svi vaspitači i menadžment su učestvovali u tome da promenimo postojeće strukture grupa dece. Zahvaljujući tome uspeli smo nađemo mesta za još dvadesetak odsto mališana koji su bili na čekanju. I nama je cilj da upišemo što više dece, međutim, obavezuju nas zakonski normativi kojih moramo da se pridržavamo – kaže naša sagovornica.

Od 20. avgusta svih 18 objekata biće zatvoreno i započeće njihova deratizacija, dezinfekcija i dezinsekcija kako bi spremno dočekali novu školsku godinu.

Dominacija kikindskih enigmata na „Olimpijskom kvizu”

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Vanja Tomašev iz Kikinde pobednik je dvadesetog izdanja „Olimpijskog kviza“, zvanične takmičarske discipline u okviru 148. „Nevesinjske olimpijade“. Jedan od najboljih kvizaša u Srbiji, pobednik jednog ciklusa „Slagalice“, u Nevesinju se takmičio treći put, a do sada je u svojoj kolekciji imao dve srebrne olimpijske medalje. Tomašev je u finalu bio bolji od Vladimira Šmrkića, profesora informatike iz Nevesinja, osmostrukog pobednika ovog kviza. Treće mesto osvojio je naš sugrađanin Slavko Bovan, koji je u sedam nastupa izborio isto toliko finala na kojima je osvojio dve zlatne, dve srebrne i tri bronzane medalje. Četvrto mesto osvojio je debitant, Srđan Matković iz Gacka.

Na kvalifikacionom testu, od 50 pitanja iz opšte kulture, Tomašev je imao 37 tačnih odgovora, Bovan i Šmrkić po 35, a Matković 32. Finale je proteklo u viteškom nadmetanju te je mnogobrojna publika u dvorani Kulturnog centra „Nebojša Glogovac“, uživala i vatreno bodrila sve takmičare. Autor i voditelj kviza bio je Dragan Grahovac, direktor Radio Nevesinja.

Interesantno je napomenuti da su sva četvorica finalista članovi Enigmatskog kluba „Kikinda“.

Za dane vikenda jedna osoba poginula u saobraćajnoj nesreći

Aleksandra Djuran August 15, 2023

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode, dve sa materijalnom štetom i dve sa nastradalim licima u kojima je jedna osoba poginula, a dve su zadobile lake telesne povrede. Nastala je i materijalna šteta u iznosu od 720.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog tehničke neispravnosti, radnje vozilom i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 230 prekršajnih naloga. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je 10 vozača,četiri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu.

Takođe, otkriveno je 22 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 187 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 51 ostalih prekršaja.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

Sećanje na kikindske Jevreje

Aleksandra Djuran August 14, 2023

Na Jevrejskom groblju održana je komemoracija povodom 82 godine od deportacije kikindskih Jevreja koji su poslati u koncentracione logore. U znak sećanja vence su položili predstavnici Jevrejske opštine u Kikindi, SUBNOR-a, jevrejske opštine Novi Sad, Beograd i Srbije i porodice stradalih.

U noći između 14. i 15. Avgusta 1941. godine, nemačke okupacione vlasti naredile su kikindskim Jevrejima da se okupe u dvorištu Sinagoge, a nakon toga usledila je deportacija. Nedužni ljudi, njih 360, odvedeni su u logore na Banjici i Starom sajmištu. Većina ih je streljana u okolini Beograda pod izgovorom odmazde za nemačke vojnike koji su ubijeni.

U Kikindi je pre Drugog svetskog rata živelo 500 Jevreja, a nakon oslobođenja bilo ih 16 istakla je Jana Knežević, sekretarka Jevrejske opštine Kikinda .

-Jevreji u Kikindi bili su pošteni, marljivi i vredni, a bavili su se trgovinom, zanatstvom, bili su majke i očevi, braća i sestre. Deportovanjem u logore dehumanizacija Jevreje doživela je vrhunac. Živimo u nestabilnim vremenima i važno je sačuvati sećanje na prethodne zločine koji su se desili, naročito protiv manjinskih zajednica, kako se ne bi dogodili u budućnosti– rekla je Jana Knežević.

Kikindski rabin bio je prva žrtva od strane nacista. Tokom rata jevrejski narod bio je zadužen za čišćenje ulica, kopanje rovova, iskopavanje masovih grobnica.

Danas u Kikindi ima petnaestak članova jevrejske zajednice.

-Dosta ljudi iselilo se u Izrael. Iskoristili su priliku da žive sa svojim narodom. Mi, koji živimo u Kikindi, trudimo se da radimo i negujemo suživot sa drugim manjinskim narodima. Sarađujemo sa ostalim udruženjima i trudimo se da negujemo kulturu sećanja – zaključila je Jana Knežević.