najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Usled rekonstrukcije vodovodne mreže, u ponedeljak, 24. jula, bez vode će ostati potrošači na Trgu srpskih dobrovoljaca u Kikindi od „Jetela“ do kružnog toka i od „Jetela“ do zgrade Gradske uprave Kikinda od 8 do 17 časova.
Iz JP „Kikinde“ mole potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije dostupan je pozivni centar na broj telefona 422-760.
„Kikinda Open Er“ novi je kulturni sadržaj u kom će 26. i 27. avgusta moći da uživaju svi sugrađani. Organizator je Kulturni centar, a po ugledu na svetske gradove i Kikinđani će moći da prisustvuju festivalu kulture pod otvorenim nebom, istakao je Marko Markovljev.
-Naš grad ima mnoštvo zanimljivih sadržaja, ali je malo onih koji prevazilaze granice Kikinde. Stoga smo došli na ideju da organizujemo festival kulture koji će svim Kikinđanima, komšijama u okruženju i gostima našeg grada predstaviti vrhunsku kulturu. Prvog dana planiran je koncert Gudačke reprezentacije Srbije koju je okupio naš proslavljeni violinsta Stefan Milenković i to kod spomenika Žrtvama fašizma – rekao je Markovljev.
Centralni događaj je 27. avgusta na Starom jezeru čiji potencijal je, kako navodi Markovljev, nedovoljno iskorišćen.
-Kikinda će biti domaćin „Rok operi“ pod vođstvom dirigenta i arnžera Fedora Vrtačnika. Vanvremenski antologijski rok hitovi biće izvedeni u posebnom simfonijskom zvuku i specifičnim interpretacijama. Nastupaju hor i okestar Narodnog pozorišta i novosadski „Big bend“, kao i solisti među kojima su Bojana Stamenov, Jelena Gavrilović i ostali. – kazao je Marko Markovljev i dodao da se nada da će festival kulture na otvorenom postati tradicionalan i još bolji jer Kikinda je prestonica kulture sa ili bez titule.
Generalni pokrovitelj je Grad Kikinda, a stav lokalne samouprave je da prostor Starog jezera može bolje i sadržajnije da se iskoristi, kazala je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.
-Lokalna samouprava upotpunosti podržava ovaj događaj jer imamo zajednički cilj da unparedimo kulturnu ponudu grada, ispunimo kulturne potrebe i podignemo kulturu na viši nivo – napomenula je Valentina Mickovski – Kulturni sadržaji tokom dvodnevnog festivala prilagođeni su svim uzrastima i sigurna sam da će svi programi biti posećeni.
Koncerti su od 20 časova i besplatni su. Na Starom jezeru planirane su i radionice za decu, kao i Noćni bazar na kom će se predstaviti lokalni proizvođači hrane i pića.
Gradu Kikindi opredeljeno je 20 miliona dinara za sprovođenje programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova. U prethodne dve godine, tačno 150 sugrađana dobilo je subvencije za ulaganje u energetsku efikasnost, u svojim domovima.
-Ove godine opredeljeno je dva i po puta više novca nego prethodne godine, ukupno 20 miliona dinara – naveo je Nikola Jugin, energetski menadžer, koji je danas potpisao ugovor u Ministrastvu rudarstva i energetike.
Sledeći korak je da lokalne samouprave raspišu konkurs za izbor firmi koje će biti izvođači radova, a onda i za građane. Novina u odobravanju subvencija je to što će građani moći da se prijavljuju tokom cele godine, kao i da će moći da dobiju i do 65 odsto investicije koju planiraju. Dosad je bila praksa da im se odobrava do 50 odsto, dok ostalih 50 odsto, po pola, obezbeđuju lokalne samouprave i Ministarstvo.
Novi programa za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova trebalo bi da traje pet godina tokom kojih bi, prema očekivanju Ministarstva, oko 50.000 domaćinstava trebalo da dobije subvencije. Građani mogu da dobiju subvencije za zamenu stolarije, izolaciju krovova i zidova, ugradnju efikasnijih kotlova, solarnih kolektora, solarnih panela i toplotnih pumpi.
Prijave će biti moguće tokom cele godine, a građani će moći da dobiju i do 65 odsto investicije koju planiraju. Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da su novac za subvencije dobile sve lokalne samouprave koje su se prijavile. Ukupno su opštine i gradovi od Ministarstva dobili 978,3 miliona dinara, dok su oni obezbedili iz sopstvenih budžeta 813,7 miliona dinara, pa će građani imati na raspolaganju 1,79 milijardi dinara.
Dušanki Vresk (74) život je doneo mnoga iskušenja, ali sve ih je prebrodila sa osmehom i jakom voljom. Rođena je u Banatskom Velikom Selu i po završetku, tadašnje, Škole za vaspitače, 1971. godine, posao je dobila u Zenici. Rad sa decom ju je ispunjavao, a u gradu u srcu Bosne zaljubila se, udala i postala majka Vladimira i Ivane. Ni slutila nije da će, dvadeset godina kasnije, morati da se bori za sebe i svoje dvoje dece. Pošto je izbio građanski rat u Jugoslaviji, 1992. godine vratila se u rodno selo i postala član tadašnjeg kolektiva „Komune“.
-U to vreme posao me je spasao. Pomogao mi je da se psihički, ali i materijalno oporavim i da školujem dvoje dece – priča Dušanka. – Sedam godina po povratku u Banatsko Veliko Selo zajedno sa decom rešila sam da odem u Ameriku i započnem život od samog početka. Odluka nije bila laka jer je moja porodica bila samo jedna od mnogih izbegličkih koja se našla u stranoj zemlji bez ikog svog.
Sa ćerkom studentkinjom druge godine fakulteta i sinom koji je u to vreme završio višu školu za programere stigla je u Kentaki u mesto Lujvil.
– U početku smo imali izbegličku pomoć, ali smo se brzo snašli. Dobila sam posao u Domu za stare kao asistentkinja medicinske sestre, sin je uspeo da nađe zaposlenje u svojoj struci, a ćerki Ivani, zahvaljujući našem dobrom obrazovanju, priznati su svi ispiti sa farmaceustkog inženjerstva i nastavila je studiranje. Ponovo smo počeli da se kućimo i gradimo novi život u stranoj zemlji – saznajemo od Dušanke. – Od tada je prošlo 25 godina. Radila sam dva posla i to se isplatilo. Deca su se oženila, odnosno udala, i imam tri unuke. Sada sam u zasluženoj penziji i još uvek, kada sama to poželim, radim kao trgovkinja u poznatoj robnoj kući.
Trudi se da svake godine više meseci provodi u rodnom Banatskom Velikom Selu, a tako je i ovog leta.
– Svoju rodnu kuću ne bih dala za čitavu Ameriku. I moja deca i unuke najviše vole da dođu u Srbiju, u naše selo, jer nigde nema takve slobode, druženja i ljudi kao u Srbiji. Tamo, što bi se reklo – preko bare, imamo prijatelje Amerikance i nas iz nekadašnje Jugoslavije sa kojima zajednički proslavljamo sve praznike i ne gledamo ko je koje vere ili nacije. U našem delu Amerike nema srpske, ali postoji grčka crkva koju redovno posećujemo – ističe naša sagovornica.
Dušanka napominje i da će se vratiti onog momenta kada deci ne bude više bila potrebna jer joj je želja da ostatak života provede u mestu iz kog ima najlepše uspomene.
Korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i članovi Kikindskog konjičkog kluba imali su druženje u prirodi. Korisnici „Naše kuće“ bili su u prilici da jašu i maze konje, kao i da se provozaju u karucama.
– Za sve nas ovo je divan dan kojeg ćemo se dugo sećati. Pored toga što smo izašli iz svakodnevice upoznaćemo i drugu stranu Kikinde – otkrila nam je korisnica „Naše kuće“ Svetlana Kalinov.– Druženje sa članovima Kikindskog konjičkog kluba, vožnja fijakerom, jahanje konja nam prija, a životinjama smo pružili ljubav koju oni pružaju nama.
Hipoterapija, poseban oblik fizioterapije, značajna je svim korisnicima, istakla je Nikoleta Pavlov, v.d. direktorica Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.
– U većim gradovima, u ustanovama poput naše, hipoterapija je redovna terapija. Na nama i članovima Kikindskog konjičkog kluba je da ovakav vid terapije postane redovna praksa za osobe sa invaliditetom– pojasnila je Nikoleta Pavlov. – Ona doprinosi boljem raspoloženju, podizanju sampouzdanja, ali i druženju koje korisnicima puno znači.
Ilija Rađenović, predsednik Kikindskog konjičkog kluba istakao je da ovaj klub u svom opusu rada ima i terapijsko jahanje.
-Imamo dugogodišnju saradnju sa „Našom kućom“ koju produbljujemo i negujemo ovakvim aktivnostima. Korisnicima su dostupne sve naše usluge i oni ih rado koriste. Oni su naši dragi gosti i naše malo, njima mnogo znači – rekao je Rađenović.
Druženju je prisustvovao i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.
– Na nama je da pomognemo Centru za pružanje usluga socijalne zaštite da realizuje što više programa za svoje korisnike. Poboljšanje uslova rada „Naše kuće“ i razvijanje novih usluga za naše drugare nam je važno i uvek ćemo podržati nove ideje i inicijative. Dan proveden u prirodi sa najplemenitijim životinjama umnogome će značiti očuvanju funkcionalnosti – dodao je Bogdan.
Na prostoru nekadašnjeg pogona tri fabrike „Toza Marković“, Kikindski konjički klub od kraja maja organizovuje školu jahanja koja je izazvala veliko interesovanje dece i mladih. Trenutno je pedesetak polaznika i poziv da se priključe oni koji žele otvoren je i dalje. Škola radi vikendom i dva dana u toku nedelje.
Od ovog vikenda, u saradnji sa Turističkom organizacijom, ponovo će početi vožnje fijakerom centralnim gradskim ulicama. Vožnja će biti dostupna kako Kikinđanima, tako i svim gostima našeg grada, a uključeni su članovi Kikindskog konjičkog i kluba „Banat“. Kako se prošle godine ova turistička ponuda pokazala kao odličan način da se provede nedeljno poslepodne, uvrštena je i ovog leta. Fijakeri će biti spremni u nedelju u 18 sati u Dositejevoj ulici kod pijace.
Uz tortu i puno malih slavljenika Škola za trudnice proslavila je sedmi rođendan. Nakon što je ova škola najpre funkcionisala u okviru Opšte bolnice, napravljena je desetogodišnja pauza i 2016. godine ponovo je pokrenuta u okviru Patronažne službe Doma zdravlja. Đurđina Vojvodić (27) očekuje prvu bebu, a termin za porođaj je 15. avgusta.
-Škola za trudnice najviše mi je pomogla da steknem samopouzdanje, ali i da sebi razjasnim nedoumice u vezi podoja, presvlačenja, kupanja bebe . Upoznala sam se i sa ostalim trudnicama sa kojima sam razmenila iskustva i sigurna sam da ćemo nastaviti druženje i narednih godina – rekla je Đurđina Vojvodić.
Aleksandra Ćazić Kiurski ima devojčicu Krinku i ona je takođe bila deo škole.
-Od samog početka pohađala sam Školu za trudnice i sve što sam saznala i naučila puno mi je pomoglo. Naročito su mi značili saveti koji su se odnosili na dolazak kući sa bebom , šta i kako raditi, na šta obratiti pažnju. Školi želim da dugo radi i brine o budućim majkama – istakla je Aleksandra Ćazić Kiurski.
Škola je podrška trudnicama u psiho-fizičkim pripremama za vreme trudnoće, tokom porođaja, ali i po dolasku beba iz Bolnice i tokom prvih meseci života novorođenčeta.
-Za ovih sedam godina kroz školu je prošlo više od 1.500 žena. Kada smo počeli na prvom času bilo je tri buduće majke, a sada, na poslednjim časovima, bude i 10, 12 trudnica. – saznajemo od Olivere Vučković Popov, glavne sestre Patronažne službe i koordinatorke Škole za trudnice – Hvala svim kolegama koji su uključeni u rad škole pored redovno,g posla koji obavljaju svakodnevno.
Proslavu je uveličala Ela Banković Savčuk koja je izvela dečije kompozicije na klaviru, a Dunja Brkin Trifunović iz Narodne biblioteke „Jovan Popović“ promovisala je čitalački klubić.
Škola nema pauzu i svakog meseca pozivaju se nove trudnice da se priključe i kako bi bile maksimalno spremne za najlepši događaj u životu – dolazak deteta.
Razigrano roditeljstvo
Škola za trudnice deo je i UNICEF-ovog projketa „Razigrano roditeljstvo“ u koji su uključeni Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja i Grad Kikinda.
-Sve službe koje učestvuju u projektu prošle su veći deo obuke i od naredne godine počeće predavanja i radionice u koje će biti uključeni i naši roditelji. Patronažna služba već sprovodi deo projekta putem patronažnih poseta – napomenula je Olivera Vučković Popov.
U Severnobanatskom upravnom okrugu na snazi su preventivne mere i aktivnosti u cilju sprečavanja širenja afričke kuge na teritoriji našeg okruga. Pojačane su inspekcijske kontrole, pa su tako nedavno nadležni organi reagovali i na pijaci u Ruskom Selu zaplenili svinjsko meso bez porekla, koje je došlo sa teritorije proglašene visokorizičnom zbog afričke kuge svinja.
Načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić apelovao je na sugrađane da strogo vode računa gde i kakvo meso kupuju.
-Najbolje bi bilo da se meso i mesne prerađivine kupuju od registrovanih proizvođača koji imaju sve propisane deklaracije. Na taj način štite svoju porodicu i sebe i izbeći će eventualno širenje zaraze. – istče Dučić – Nadležne inspekcijske službe pojačanim intenzitetom proveravaju i proveravaće sve subjekte na terenu. Svako nelegalno prometovanje svežeg mesa i proizvoda od mesa podleže krivičnoj i materijalnoj odgovornosti. Posebno će akcenat biti na nepoštovanju Uredbe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja se odnosi na sprečavanje širenja afričke kuge svinja.
Pored toga što se ova bolest širu u lokalnim samoupravama u neposrednom okruženju, registrovana je i u Rumuniji blizu granice, te je stoga i Kikinda u potencijalnoj opasnosti od afričke kuge. Veterinar Arapad Ač dodaje da svaka tri meseca obavlja aktivan nadzor svinja u individualnim domaćinstvima koja stoku drže u dvorištima kuća.
-Svima skrećem pažnju da je najvažnije da ne puštaju nikoga kod svinja. Isto tako, od velike važnosti su biosigurnosne mere odnosno dezobarijere, kao i da se svinje ne hrane pomijama. Napominjem da je zabranjeno držati i kupovati svinje koje nisu obeležene markicom. Ukoliko dođe do zaraze država refundira troškove uginuća i uklanjanja svinja obeleženih markicom, a za one koje nemaju markice vlasnik snosi troškove, a rizikuje i krivičnu prijavu. Na teritoriji koju pokrivam, a to su Iđoš i Sajan, 99 odsto svinja je obeleženo i proizvođači se pridržavaju propisanih mera – kazao je Arpad Ač.
Afrička kuga svinja u Srbiji, prema poslednjim podacima, registrovana je kod 617 gazdinstava u 26 opština i potvrđena je kod 1.083 domaćih svinja, od čega su 491 uginula.
U četvrtak, 20. jula, od 8 do 17 časova, zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, bez vode će ostati potrošači na Trgu srpskih dobrovoljaca u Kikindi od firme „Jetel“ do kružnog toka i od „Jetela“ do zgrade Gradske uprave.
Iz JP „Kikinda“ mole se potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760.
Narodni muzej u subotu, 22. jula u 18 sati, u Galeriji Nova, organizuje radionicu tradicionalnog veza i trukovanja. Voditelji radionice su Smiljka Bulatović, vezilja i trukerka i Slavica Gajić, viši kustos etnolog. Ovo je prva u nizu radionica koje će, kao prateći program izložbe „Zmijanjski vez“, biti realizovane do kraja avgusta.
Izložba „Zmijanjski vez – svetsko nematerijalno nasleđe“ realizovao je Muzej Republike Srpske i to je prva zvanična saradnja kikindskog i muzeja Republike Srpske iz Banja Luke. Izložba sadrži originalne predmete sa zmijanjskim vezom, ali i predmete njegove savremene primene kroz koje se nastavlja tradicija ovog veza i održanje veštine , a autorka je muzejski savetnik Danijela Đukanović. Zmijanjski vez je prvo nematerijalno kulturno dobro iz Republike Srpske, odnosno BIH koje je upisano na UNESKO-vu reprezentativnu listu.
Posetioci izložbe, koja je otvorena do 30. avgusta, u prilici su da vide i kratak film o upisu zmijanjskog veza na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
U toku je berba domaćeg bostana. Na teritoriji grada malo je proizvođača koji uzgajaju lubenice i dinje, a među njima je sugrađanin Dragan Radnović Dabika. Uzgoj je zahtevan i potreban je svakodnevni rad i nega, a rod najviše zavisi od ćudljivih vremenskih uslova.
-Ove godine lubenice sam zasnova na tri, a dinje na jednom jutru. Uzgajam ranu, srednju i kasnu lubenicu, a posao počinje već početkom marta, kada se proizvodi rasad. Sam ga uzgajam od holandskog semena i već oko 15. aprila rasad se sadi na njivi i tada imamo najviše posla. Ranu sortu „krizbi“ počeo sam berem već početkom juna. Berba srednje sorte „top gan“ i „romerije“ , crne lubenice, je u punom jeku. Ukoliko me vreme posluži kasnu sortu braću u septembru – ističe naš sagovornik.
Proizvodnjom bostana bavi se 15 godina i kako kaže svaka godina je drugačija i svaka je izazov.
-Sunčano i toplo vreme odgovara lubenicama jer tada imaju slast. Svi kupuju i traže slatke lubenice i one koje proizvodim ispunjavaju uslove kupaca. – napominje Dabika – Ove godine nismo imali pravo proleće koje je više bilo jesen, tako da prolećno zalivanje nije imalo pravog efekta.
Trenutna cena lubenica je 60 dinara, iako je prodaja počela sa 100 dinara za kilogram.
-Ove godine za 30 do 40 odsto je poskupelo je seme i đubrivo, tako da do kraja sezone neću znati da li sam u minusu, plusu ili pozitivnoj nuli sa proizvodnjom. Makismalno sam uložio u agrotehniku, jer bez pune agrotehnike nema ni roda. Sa druge strane cena kilograma lubenice ostala je ista i očekujem da do kraja sezone bude i 30 dinara za kilogram. Imam redovne kupce koje sam stekao za ovih 15 godina, a snabdevam i markete i piljarnice tako prodaja ide odlično – otkrio nam je Dragan Radnović.
Sa četiri jutra pod bostanom očekuje rod od 30 do 50 tona. Svim kupcima napominje da je najbolje jesti hranu koja se proizvodi u njihovom kraju jer je ona i najkvalitetnija.
Kako prepoznati slatku lubenicu
Boja lubenice ukazuje na njenu zrelost i uvek treba birati onu koja ima jako izražene pruge tamnozelene ili svetložute boje. Kuckanje lubenice je takođe popularna provera. Ako zvuči šuplje, znači da ima više vode i da je zrela. Suprotno od toga znači da je kora debela i da lubenica još nije zrela. Uvek birajte lubenice koje su više okrugle nego ovalne.
