најчитанији портал Севернобанатског округа
Услед реконструкције водоводне мреже, у понедељак, 24. јула, без воде ће остати потрошачи на Тргу српских добровољаца у Кикинди од „Јетела“ до кружног тока и од „Јетела“ до зграде Градске управе Кикинда од 8 до 17 часова.
Из ЈП „Кикинде“ моле потрошачe да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације dostupan je позивнi центaр на број телефона 422-760.
„Кикинда Опен Ер“ нови је културни садржај у ком ће 26. и 27. августа моћи да уживају сви суграђани. Организатор је Културни центар, а по угледу на светске градове и Кикинђани ће моћи да присуствују фестивалу културе под отвореним небом, истакао је Марко Марковљев.
-Наш град има мноштво занимљивих садржаја, али је мало оних који превазилазе границе Кикинде. Стога смо дошли на идеју да организујемо фестивал културе који ће свим Кикинђанима, комшијама у окружењу и гостима нашег града представити врхунску културу. Првог дана планиран је концерт Гудачке репрезентације Србије коју је окупио наш прослављени виолинста Стефан Миленковић и то код споменика Жртвама фашизма – рекао је Марковљев.
Централни догађај је 27. августа на Старом језеру чији потенцијал је, како наводи Марковљев, недовољно искоришћен.
-Кикинда ће бити домаћин „Рок опери“ под вођством диригента и арнжера Федoра Вртачника. Ванвременски антологијски рок хитови биће изведени у посебном симфонијском звуку и специфичним интерпретацијама. Наступају хор и окестар Народног позоришта и новосадски „Биг бенд“, као и солисти међу којима су Бојана Стаменов, Јелена Гавриловић и остали. – казао је Марко Марковљев и додао да се нада да ће фестивал културе на отвореном постати традиционалан и још бољи јер Кикинда је престоница културе са или без титуле.
Генерални покровитељ је Град Кикинда, а став локалне самоуправе је да простор Старог језера може боље и садржајније да се искористи, казала је Валентина Мицковски, чланица Градског већа.
-Локална самоуправа употпуности подржава овај догађај јер имамо заједнички циљ да унпаредимо културну понуду града, испунимо културне потребе и подигнемо културу на виши ниво – напоменула је Валентина Мицковски – Културни садржаји током дводневног фестивала прилагођени су свим узрастима и сигурна сам да ће сви програми бити посећени.
Концерти су од 20 часова и бесплатни су. На Старом језеру планиране су и радионице за децу, као и Ноћни базар на ком ће се представити локални произвођачи хране и пића.
Граду Кикинди опредељено је 20 милиона динара за спровођење програма енергетске санације породичних кућа и станова. У претходне две године, тачно 150 суграђана добило је субвенције за улагање у енергетску ефикасност, у својим домовима.
-Ове године опредељено је два и по пута више новца него претходне године, укупно 20 милиона динара – навео је Никола Југин, енергетски менаџер, који је данас потписао уговор у Министраству рударства и енергетике.
Следећи корак је да локалне самоуправе распишу конкурс за избор фирми које ће бити извођачи радова, а онда и за грађане. Новина у одобравању субвенција је то што ће грађани моћи да се пријављују током целе године, као и да ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Досад је била пракса да им се одобрава до 50 одсто, док осталих 50 одсто, по пола, обезбеђују локалне самоуправе и Министарство.
Нови програма за енергетску санацију породичних кућа и станова требало би да траје пет година током којих би, према очекивању Министарства, око 50.000 домаћинстава требало да добије субвенције. Грађани могу да добију субвенције за замену столарије, изолацију кровова и зидова, уградњу ефикаснијих котлова, соларних колектора, соларних панела и топлотних пумпи.
Пријаве ће бити могуће током целе године, а грађани ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Министарство рударства и енергетике је саопштило да су новац за субвенције добиле све локалне самоуправе које су се пријавиле. Укупно су општине и градови од Министарства добили 978,3 милиона динара, док су они обезбедили из сопствених буџета 813,7 милиона динара, па ће грађани имати на располагању 1,79 милијарди динара.
Душанки Вреск (74) живот је донео многа искушења, али све их је пребродила са осмехом и јаком вољом. Рођена је у Банатском Великом Селу и по завршетку, тадашње, Школе за васпитаче, 1971. године, посао је добила у Зеници. Рад са децом ју је испуњавао, а у граду у срцу Босне заљубила се, удала и постала мајка Владимира и Иване. Ни слутила није да ће, двадесет година касније, морати да се бори за себе и своје двоје деце. Пошто је избио грађански рат у Југославији, 1992. године вратила се у родно село и постала члан тадашњег колектива „Комуне“.
-У то време посао ме је спасао. Помогао ми је да се психички, али и материјално опоравим и да школујем двоје деце – прича Душанка. – Седам година по повратку у Банатско Велико Село заједно са децом решила сам да одем у Америку и започнем живот од самог почетка. Одлука није била лака јер је моја породица била само једна од многих избегличких која се нашла у страној земљи без иког свог.
Са ћерком студенткињом друге године факултета и сином који је у то време завршио вишу школу за програмере стигла је у Кентаки у место Лујвил.
– У почетку смо имали избегличку помоћ, али смо се брзо снашли. Добила сам посао у Дому за старе као асистенткиња медицинске сестре, син је успео да нађе запослење у својој струци, а ћерки Ивани, захваљујући нашем добром образовању, признати су сви испити са фармацеустког инжењерства и наставила је студирање. Поново смо почели да се кућимо и градимо нови живот у страној земљи – сазнајемо од Душанке. – Од тада је прошло 25 година. Радила сам два посла и то се исплатило. Деца су се оженила, односно удала, и имам три унуке. Сада сам у заслуженој пензији и још увек, када сама то пожелим, радим као трговкиња у познатој робној кући.
Труди се да сваке године више месеци проводи у родном Банатском Великом Селу, а тако је и овог лета.
– Своју родну кућу не бих дала за читаву Америку. И моја деца и унуке највише воле да дођу у Србију, у наше село, јер нигде нема такве слободе, дружења и људи као у Србији. Тамо, што би се рекло – преко баре, имамо пријатеље Американце и нас из некадашње Југославије са којима заједнички прослављамо све празнике и не гледамо ко је које вере или нације. У нашем делу Америке нема српске, али постоји грчка црква коју редовно посећујемо – истиче наша саговорница.
Душанка напомиње и да ће се вратити оног момента када деци не буде више била потребна јер јој је жеља да остатак живота проведе у месту из ког има најлепше успомене.
Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите и чланови Кикиндског коњичког клуба имали су дружење у природи. Корисници „Наше куће“ били су у прилици да јашу и мазе коње, као и да се провозају у каруцама.
– За све нас ово је диван дан којег ћемо се дуго сећати. Поред тога што смо изашли из свакодневице упознаћемо и другу страну Кикинде – открила нам је корисница „Наше куће“ Светлана Калинов.– Дружење са члановима Кикиндског коњичког клуба, вожња фијакером, јахање коња нам прија, а животињама смо пружили љубав коју они пружају нама.
Хипотерапија, посебан облик физиотерапије, значајна је свим корисницима, истакла је Николета Павлов, в.д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите.
– У већим градовима, у установама попут наше, хипотерапија је редовна терапија. На нама и члановима Кикиндског коњичког клуба је да овакав вид терапије постане редовна пракса за особе са инвалидитетом– појаснила је Николета Павлов. – Она доприноси бољем расположењу, подизању сампоуздања, али и дружењу које корисницима пуно значи.
Илија Рађеновић, председник Кикиндског коњичког клуба истакао је да овај клуб у свом опусу рада има и терапијско јахање.
-Имамо дугогодишњу сарадњу са „Нашом кућом“ коју продубљујемо и негујемо оваквим активностима. Корисницима су доступне све наше услуге и они их радо користе. Они су наши драги гости и наше мало, њима много значи – рекао је Рађеновић.
Дружењу је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.
– На нама је да помогнемо Центру за пружање услуга социјалне заштите да реализује што више програма за своје кориснике. Побољшање услова рада „Наше куће“ и развијање нових услуга за наше другаре нам је важно и увек ћемо подржати нове идеје и иницијативе. Дан проведен у природи са најплеменитијим животињама умногоме ће значити очувању функционалности – додао је Богдан.
На простору некадашњег погона три фабрике „Тоза Марковић“, Кикиндски коњички клуб од краја маја организовује школу јахања која је изазвала велико интересовање деце и младих. Тренутно је педесетак полазника и позив да се прикључе они који желе отворен је и даље. Школа ради викендом и два дана у току недеље.
Од овог викенда, у сарадњи са Туристичком организацијом, поново ће почети вожње фијакером централним градским улицама. Вожња ће бити доступна како Кикинђанима, тако и свим гостима нашег града, а укључени су чланови Кикиндског коњичког и клуба „Банат“. Како се прошле године ова туристичка понуда показала као одличан начин да се проведе недељно послеподне, уврштена је и овог лета. Фијакери ће бити спремни у недељу у 18 сати у Доситејевој улици код пијаце.
Уз торту и пуно малих слављеника Школа за труднице прославила је седми рођендан. Након што је ова школа најпре функционисала у оквиру Опште болнице, направљена је десетогодишња пауза и 2016. године поново је покренута у оквиру Патронажне службе Дома здравља. Ђурђина Војводић (27) очекује прву бебу, а термин за порођај је 15. августа.
-Школа за труднице највише ми је помогла да стекнем самопоуздање, али и да себи разјасним недоумице у вези подоја, пресвлачења, купања бебе . Упознала сам се и са осталим трудницама са којима сам разменила искуства и сигурна сам да ћемо наставити дружење и наредних година – рекла је Ђурђина Војводић.
Александра Ћазић Киурски има девојчицу Кринку и она је такође била део школе.
-Од самог почетка похађала сам Школу за труднице и све што сам сазнала и научила пуно ми је помогло. Нарочито су ми значили савети који су се односили на долазак кући са бебом , шта и како радити, на шта обратити пажњу. Школи желим да дуго ради и брине о будућим мајкама – истакла је Александра Ћазић Киурски.
Школа је подршка трудницама у психо-физичким припремама за време трудноће, током порођаја, али и по доласку беба из Болнице и током првих месеци живота новорођенчета.
-За ових седам година кроз школу је прошло више од 1.500 жена. Када смо почели на првом часу било је три будуће мајке, а сада, на последњим часовима, буде и 10, 12 трудница. – сазнајемо од Оливере Вучковић Попов, главне сестре Патронажне службе и координаторке Школе за труднице – Хвала свим колегама који су укључени у рад школе поред редовно,г посла који обављају свакодневно.
Прославу је увеличала Ела Банковић Савчук која је извела дечије композиције на клавиру, а Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке „Јован Поповић“ промовисала је читалачки клубић.
Школа нема паузу и сваког месеца позивају се нове труднице да се прикључе и како би биле максимално спремне за најлепши догађај у животу – долазак детета.
Разиграно родитељство
Школа за труднице део је и УНИЦЕФ-овог пројкета „Разиграно родитељство“ у који су укључени Предшколска установа „Драгољуб Удицки“, Центар за социјални рад, Дом здравља и Град Кикинда.
-Све службе које учествују у пројекту прошле су већи део обуке и од наредне године почеће предавања и радионице у које ће бити укључени и наши родитељи. Патронажна служба већ спроводи део пројекта путем патронажних посета – напоменула је Оливера Вучковић Попов.
У Севернобанатском управном округу на снази су превентивне мере и активности у циљу спречавања ширења афричке куге на територији нашег округа. Појачане су инспекцијске контроле, па су тако недавно надлежни органи реаговали и на пијаци у Руском Селу запленили свињско месо без порекла, које је дошло са територије проглашене високоризичном због афричке куге свиња.
Начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић апеловао је на суграђане да строго воде рачуна где и какво месо купују.
-Најбоље би било да се месо и месне прерађивине купују од регистрованих произвођача који имају све прописане декларације. На тај начин штите своју породицу и себе и избећи ће евентуално ширење заразе. – истче Дучић – Надлежне инспекцијске службе појачаним интензитетом проверавају и провераваће све субјекте на терену. Свако нелегално прометовање свежег меса и производа од меса подлеже кривичној и материјалној одговорности. Посебно ће акценат бити на непоштовању Уредбе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде која се односи на спречавање ширења афричке куге свиња.
Поред тога што се ова болест ширу у локалним самоуправама у непосредном окружењу, регистрована је и у Румунији близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној опасности од афричке куге. Ветеринар Арапад Ач додаје да свака три месеца обавља активан надзор свиња у индивидуалним домаћинствима која стоку држе у двориштима кућа.
-Свима скрећем пажњу да је најважније да не пуштају никога код свиња. Исто тако, од велике важности су биосигурносне мере односно дезобаријере, као и да се свиње не хране помијама. Напомињем да је забрањено држати и куповати свиње које нису обележене маркицом. Уколико дође до заразе држава рефундира трошкове угинућа и уклањања свиња обележених маркицом, а за оне које немају маркице власник сноси трошкове, а ризикује и кривичну пријаву. На територији коју покривам, а то су Иђош и Сајан, 99 одсто свиња је обележено и произвођачи се придржавају прописаних мера – казао је Арпад Ач.
Афричка куга свиња у Србији, према последњим подацима, регистрована је код 617 газдинстава у 26 општина и потврђена је код 1.083 домаћих свиња, од чега су 491 угинула.
У четвртак, 20. јула, од 8 до 17 часова, због реконструкције водоводне мреже, без воде ће остати потрошачи на Тргу српских добровољаца у Кикинди од фирме „Јетел“ до кружног тока и од „Јетела“ до зграде Градске управе.
Из ЈП „Кикинда“ моле се потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760.
Народни музеј у суботу, 22. јула у 18 сати, у Галерији Нова, организује радионицу традиционалног веза и труковања. Водитељи радионице су Смиљка Булатовић, везиља и трукерка и Славица Гајић, виши кустос етнолог. Ово је прва у низу радионица које ће, као пратећи програм изложбе „Змијањски вез“, бити реализоване до краја августа.
Изложба „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе“ реализовао је Музеј Републике Српске и то је прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке. Изложба садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза и одржање вештине , а ауторка је музејски саветник Данијела Ђукановић. Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БИХ које је уписано на УНЕСКО-ву репрезентативну листу.
Посетиоци изложбе, која је отворена до 30. августа, у прилици су да виде и кратак филм о упису змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.
У току је берба домаћег бостана. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а међу њима је суграђанин Драган Радновић Дабика. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.
-Ове године лубенице сам заснова на три, а диње на једном јутру. Узгајам рану, средњу и касну лубеницу, а посао почиње већ почетком марта, када се производи расад. Сам га узгајам од холандског семена и већ око 15. априла расад се сади на њиви и тада имамо највише посла. Рану сорту „кризби“ почео сам берем већ почетком јуна. Берба средње сорте „топ ган“ и „ромерије“ , црне лубенице, је у пуном јеку. Уколико ме време послужи касну сорту браћу у септембру – истиче наш саговорник.
Производњом бостана бави се 15 година и како каже свака година је другачија и свака је изазов.
-Сунчано и топло време одговара лубеницама јер тада имају сласт. Сви купују и траже слатке лубенице и оне које производим испуњавају услове купаца. – напомиње Дабика – Ове године нисмо имали право пролеће које је више било јесен, тако да пролећно заливање није имало правог ефекта.
Тренутна цена лубеница је 60 динара, иако је продаја почела са 100 динара за килограм.
-Ове године за 30 до 40 одсто је поскупело је семе и ђубриво, тако да до краја сезоне нећу знати да ли сам у минусу, плусу или позитивној нули са производњом. Макисмално сам уложио у агротехнику, јер без пуне агротехнике нема ни рода. Са друге стране цена килограма лубенице остала је иста и очекујем да до краја сезоне буде и 30 динара за килограм. Имам редовне купце које сам стекао за ових 15 година, а снабдевам и маркете и пиљарнице тако продаја иде одлично – открио нам је Драган Радновић.
Са четири јутра под бостаном очекује род од 30 до 50 тона. Свим купцима напомиње да је најбоље јести храну која се производи у њиховом крају јер је она и најквалитетнија.
Како препознати слатку лубеницу
Боја лубенице указује на њену зрелост и увек треба бирати ону која има јако изражене пруге тамнозелене или светложуте боје. Куцкање лубенице је такође популарна провера. Ако звучи шупље, значи да има више воде и да је зрела. Супротно од тога значи да је кора дебела и да лубеница још није зрела. Увек бирајте лубенице које су више округле него овалне.
