јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

struja (2)

Због радова на електро мрежи у четртак, 7. септембра, од 9 до 13 сати без струје ће бити домаћинства у Иђошу у улицама: Јаша Томић, Вук Караџић, Карађорђева, Партизанска, Хајдук Вељкова, Доситејева, Јова Глигорин, Јове Јовановића Змаја, Ђура Јакшић, Коста Кљаљић, Јамурска, Милена Гецић, Јован Поповић, Тоза Марковић.

У истом гтермину електричне енергије неће бити ни у улицама:  Николе Француског од  Косте Кљаљића до  Јамурске,вМиливоја Оморца од  Ђуре Јакшића према Николе Француског и Светосавској од Ђуре Јакшића до Јаше Томића.

dan polja

 

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ на огледном пољу „Кинђа“ организoвала је „Дан поља кукуруза и сунцокрета“. Ово јe била прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, као и да погледају 82 хибрида кукуруза и 47 сунцокрета, међу којима има и нових сорти. Производна година била је специфична, оценио је саветодавац ПСС Зоран Симић, са хладним и кишовитим пролећем и веома топлим летом. Услови за сетву и ницање били су повољни и до половине јула усеви су били одлични.

-Јул је донео високе температуре, а како није било падавина усеви су већ тада благо оштећени. Атар који се налази северно од града, мокрински и горе до границе са Румунијом имао је сушу, док су њиве јужно од Кикинде имале знатно бољи распоред падавина и на овим парцелама очекују се и значајно већи приноси. Олуја која је задесила наш крај 5. августа зачинила је годину. Сунцокрет је боље поднео родност, али је и највише страдао од олује тако да има парцела где је настала трајна штета и до 80 процената. Кукуруз је у много бољој кондицији у односу на лане када рода малтене да није ни било. Приноси ће јужно од града варирати од 3,5 до четири тоне, док ће на појединим парцелама бити и 10 тона по јутру. Северно од Кикинде род ће се, на појединим њивама, кретати и испод једне тоне по хектару – рекао је Симић.

Радован Мортвански, пољопривредник из Кикинде обрађује 30 хектара и подједнаке су парцеле под пшеницом, сунцокретом и кукурузом.

-Задовољан сам са пшеницом и сунцокретом. Род жита је 46 метара по јутру, а сунцокрета 22 метра.Нисам имао штете од олује, а бербу кукуруза планирам око 1. октобра. Још увек је јак и има влаге. На жалост, цена не прати уложено, а ту су и временске неприлике које нас прате сваке године. Пшеница је 22 динара за килограм, а не би смела да буде испод 30 динара. Сунцокрет се плаћа 35 динара за килограм аконтно, а колико ће бити до краја нико не зна. Треба да буде бар 50 динара за килограм – каже Мортвански.

Славко Брдарић (73) обрађује 10 хектара и земљу ради сам. Узгаја сунцокрет, кукуруз и пшеницу, а годину оцењује као проблематичну.

-Пшеницом нисам задовољан јер су болести узеле данак и није била квалитетна. Принос сунцокрета на мојој њиви је 20 метара по јутру, а такав имам годинама. Од олује имам незнатну штету у кукурузу која неће утицати на род. Кукуруз се променио последњих неколико дана. Веома топло време довело је до тога да изгледа као да је извађен из рерне. Ценама нисам задовољан јер нема рачунице  – напоменуо је Брдарић.

Приноси сунцокрета, чија жетва ће бити завршена до краја недеље, крећу се од 500 килограма до пет тона по јутру. На територији Кикинде и Новог Кнежевца под овом уљарицом је око 21.500 хектара. Берба кукуруза, који је и најраспрострањенија култура, почела је спорадично. У Кикинди и Новом Кнежевцу под златним зрном је око 27.000 хектара.

Подршка Града

Представници Града и Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој присуствовали су „Дану поља“. Члан Градског већа Љубан Средић рекао је да је и ово прилика да се разговара са пољопривредницима за које је у оквиру 20 мера подршке издвојено 15,7 милиона динара за субвенције.

-До сада смо реализовали више од половине предвиђеног буџета. Ових дана завршили смо прерасподелу новца на мере за које влада веће интересовање, тако да их позивам да конкуришу за средства. До краја године биће уређено и око два километра атарског пута на граници између катастарских општина Кикинда и Наково – прецизирао је Средић.

Падавине неравномерене

Вишегодишњи просек падавина у првих осам месеци је око 500 литара, а до краја августа на локалитету „Кинђе“ пало је 580 литара. Град је имао за 100 литара кише више, а делови северно од Кикинде имали су кише испод просека.

dragce

Васпитач Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Драгослав Танацков протеклог викенда био је на 13. Међународном стручном сусрету „Растимо уз плес“.  Танацков је, у Сутомору, са Радомиром Крсмановићем био реализатор семинара на тему „Растимо уз плес виђено очима нових основа програма“ ком је присуствовало око стотину васпитача из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске.

 

-Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ велику пажњу посевћује плесу. Он је значајан како за когнитивни, тако и за моторни и физички развој деце. Док плешу деца треба да размишљају о кораку, ритму, покрету, тако да обављају више радњи одједном. У свим нашим вртићима негујемо плес, редовни смо учесници плесних манифестација на територији града, а сваке године имамо и спектакуларну плесну приредбу где се плесом од вртића опросте сви предшколци – напоменуо је Танацков.

У Црној Гори својим колегама организовао је плесне радионице на којима се учио бечки и енглески валцер и рокенрол.

373022054_848061693104956_2764602635761874773_n

Наранџасти караван наставио је своју мисију, да обиђе што више градова и позове што више гостију на 38. „Дане лудаје“. Данас су позивницу у виду песме, игре и пите од лудаје добили Сомборци. Зденка Митић, председница Туристичке организације Сомбора изразила је задовољство што су на одабраној мапи градова у којима се промовише кикиндска манифестација.

-„Дани лудаје“ на прави начин промовишу и представљају Војводину. Садржај је богат и разноврстан, а сигурна сам да ће поворка малишана, музика и игра подстаћи Сомборце да посете Кикинду. Остаје ми да пожелим да манифестација буде успешна и да се оборе рекорди у најтежој и најдужој тикви, чему се тежи сваке године – рекла је Зденка Митић.

Маријана Мирков из Туристичке организације нашег града подсетила је да весела поворка трећи пут зове Сомборце у Кикинду.

-Кикинда је град добрих људи и добрих домаћина и ми позивамо Сомборце да буду наши гости и увере се у наше тврдње. Од 14. до 17. септембра бићемо најлепша гостинска соба Европе. Манифестација која је пре 38 година почела стидљиво, прерасла је у једну од најзапаженијих и најпрепознатљивијих  у нашој земљи и региону – напоменула је Маријана Мирков.

Промоција је одржана у Градској кући, а овом догађају присуствовао је и секретар Скупштине града Кикинде Жива Кнежевић. На сомборском тргу програм су извели малишани вртића „Ластавица“ из Банатског Великог Села, а чланови АДЗНМ „Гусле“ делили су пите од лудаје.

 

305578748_492957952838879_3691990733236097055_n

Мамутица Кика наредног викенда прославиће 17. рођендан. Овом приликом биће организован „Мамут фест“ фестивал намењен деци.  У петак, 8. септембра, најмлађи ће у дворишту Народног музеја израђивати честитке за  рођендан, а у суботу у 11 сати програм манифестације почиње у 11 сати отварањем изложбе Музеја науке и технике из Београда „Лета пре нета“, најавила је директорица Лидија Милашиновић.

-Реч је о изложби која приказује како смо проводили лета пре интернета и сигурна сам да ће свако наћи нешто што ће га подсетити на детињство, а данашњој деци приближићемо шта би могли да раде, а то није везано за модерне технологије. Ова изложба остаје у нашем граду наредна два месеца – истакла је Лидија Милашиновић.

Од 11 до 15 сати биће уприличен Базар музеја и идеја који се реализује у сарадњи са гостујућим музејима.

-Овом приликом биће отворена изложба наше колегинице Катарине Драгин настала уз помоћ десетак малишана. Народни музеј Србије гостује са програмом „Оживимо природу“, Галерија слика „Сава Шумановић“ из Шида представиће „Приче о сликарима и моделима“, са „Ускршњим кравајчћима“ долази Народни музеј из Лесковца, Народни музеј Војводине представиће се програмом „У здравом телу, здрав дух – смешне игре“. Музеј науке и технике из Београда организује „Испирање злата“, Историјски музеј Србије имаће „Владарске круне“, Музеј наивне уметности „Илијанум“ из Шида представиће „Илијанополис“, Галерија „Матице српске“ долази са програмом „Заиграјмо! Уметничка друштвена игра Галеум“, док ће ПТТ Музеј из Београда имати „Поштански сатић – напиши писмо вољенима“ – додао је Драган Киурски, кустос педагог.

Од 15 часова је су послеподневне рођенданске радионице стреличарског клуба „Аполо“,  а у 16 сати је „Концерт за бебе“ на ком наступају виолинисткиња Милијана Золотић Симић и Борис Шкапик на клавиру. Едукативна луткарска представа „Пливајте са нама“  дечијег позоришта „Театрило“ почиње у 18 сати. Реч је о пројекту Кикинђанина Владимира Анушића који промовише пливање. Рођендански дан завршава се плесном радионицом за децу.

0ad613ca-c79f-4d2e-9dd0-a2f4fee2fd2d_1920x1080

Рускоселац стар 63 године настрадао је када је аутомобилом“опел астра“ слетео са пута, ударио у бандеру и преврнуо се на кров. Несрећа се догодила у Руском Селу у улици Младена Стојановића у уторак после поноћи. Како смо сазнали у Полицијској управи Кикинда сумња се да је возачу позлило непосредно пре слетања аутомобила, те да је смрт изазвана услед здравственог стања.

 

Иако су на лицу места врло брзо дошли лекари Хитне помоћи, полиција и ватрогасци, мештанин Руског Села је преминуо. Основно јавно тужилаштво наложило је обдукцију у Заводу за судску медицину у Новом Саду након које ће се установити узрок смрти.

 

У аутомобилу је била и жена, колегиница преминулог, која није повређена.

tija

Kњижевна нагарада „Ђура Ђуканов“, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“, за ову годину припала је Београђанки Тијани Катић за рукопис збирке прича „Ход по ивици круга“. Тако је одлучио жири у саставу: Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Признање се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година.

У образложењу жирија истакнуто је да збирке прича  осамнаесте добитнице награде нуди сагледавање и промишљање југословенске и српске културе и друштва из перспективе млађе генерације, кроз разматрања наслеђеног и потраге за сопственим местом, како у широј заједници, тако и у сопственом микрокосмосу. Потцртавајући мотив круга да означи цикличност историје и културе, али и људске природе, ауторка преиспитује прегршт тема попут тумачења стварности, трансформације модерне породице, оснивања и одржавања различитих пријатељских и романтичних односа, који трпе под захтевним утицајем модерног капитализма, али и сазревања и суочавања са личним жељама, поступцима и одлукама.

Ослањајући се на богату традицију домаће књижевности и популарне културе, ауторка успоставља спону између прослављених стубова литерарне, филмске и музичке уметности XX века и нових, младих гласова савремене културе, те њихове јединствене перспективе, гледајући истовремено у прошлост и будућност, у свет и себе. Рукопис Тијане Катић показује да се ради о перспективној ауторки, чији се списатељски дар може успешно даље развијати и пружити значајан допринос новој генерацији писаца домаће прозе. Млада, 26-годишња ауторка,  дипломирала на Економском факултету у Београду и бави се писањем прозе. Кратка прича „Оптичка илузија вида“ штампана у зборнику „Службеног гласника“ једна је од 15 најбољих пристиглих на конкурс за најбољу кратку причу 2020.

Поред награђеног рукописа, жири је похвалио и рукописе „Пукотине“ Бојане Татић и „Лед и машна“ Зорице Јошић, које су ушле у ужи круг овог избора.

 

IMG_1518 izdvojena

Већ по традицији, наранџасти караван обилази градове и позива на „Дане лудаје“. Прва промоција наше највеће и најстарије манифестације организована је у Суботици, а најслађи и најмлађи промотери били су малишани  из вртића „Шиља“ из Нових Козараца. Обучени у плодове јесени уз песму и игру, у пратњи гајдаша и уз неизбежне колаче од лудаје позвали су Суботичане да буду наши гости од 14. до 17. септембра.

-Позивам све Суботичане да буду наши драги гости и да се увере да су Кикинђани добри домаћини, а да је наша манифестација једна од најлепших у Србији. Богат програм пратиће „Банатски фруштук“, „Европски кутак“, мерење најтеже и најдуже бундеве, концерти на Градском тргу, низ културних, али и спортских садржаја који ће окупити велики број спортиста из наше и околних земаља. Кикинда ће током четири дана са правом носити назив највеће гостинске собе Европе – рекао је Драган Пецарски, члан Градског већа на промоцији у Суботици.

Миланка Тутић, чланица Градског већа Суботице напоменула је да Суботичани и Кикинђани имају дугогодишњу одличну сарадњу.

– Ове године манифестација „Погачијада“, која се организује у Љутову, први пут ће се представити у Кикинди. На „Банатском фруштуку“ промовисаћемо традиционалну домаћу погачу са наших простора. Позивам Суботичане да дођу у Кикинду и увере се у гостопримство наших драгих пријатеља – рекла је Миланка Тутић.

Гастрономски, културни, спортски, забавни и многи други садржаји биће доступни свим гостима на 38. „Данима лудаје“.

foto

Представнице организације жена Савеза Срба у Шведској у посети су нашем граду, а угостиле су их чланице удружења жена „Великоселке“ из Банатског Великог Села. Сарадња која траје годинама сада је употпуњена и, како је истакнуто на пријему у кабинету градоначелника Николе Лукача, биће продубљена и у наредном периоду.  До размене искустава и упознавања две организације жена дошло је на иницијативу Славице Сљепчевић, рођене Суботић, из Банатског Великог Села која је у далеку Шведску, заједно са супругом Гојком, отишла 1970. године. Корене није заборавила и често долази у родно село. Заједно са супругом у Шведској се бави друштвеним радом.

-Волимо да дођемо у нашу кућу у Банатском Великом Селу, а тако смо научили и нашу децу и унучиће. Сарађујемо са  удружењем „Великоселке“  чије чланице су биле код нас 2015. године, а угостили смо и децу из КУД-а „Марија Бурсаћ“. Наша жеља је да се сарадња развија и буде још боља јер тако јачамо везе са родним местом – рекла је Славица Сљепчевић.

Бранкица Пушац, председница организације жена Савеза Срба у Шведској је од 1991. године. Ова организација окупља око 3.200 чланица, док Савез Срба има око 7.500 чланова.

 

-Са удружењем „Великоселке“ имамо одличну сарадњу и драго нам је што смо овде. Наш циљ је очување идентитета, језика, културе и обичаја, а то раде и чланице удружења „Великоселке“. Надам се да ћемо се чешће посећивати, размењивати искуства и успоставити још бољу сарадњу. Имамо хуманитарни фонд „Радмила Ериксон“ преко ког помажемо свима којима је помоћ потребна како у Србији, тако и у Републици Српској и Херцеговини – рекла је Бранкица Пушац.

Председница удружења „Великоселке“ Драгана Ђурђевић истакла је да је циљ да гошће упознају са традицијом, обичајима, гастрономијом, али и манифестацијама које наш град има. Ту је и искуство у хуманитарном раду које имају обе организације.

-Ми смо мултикултурна средина и на нама је да представимо културу и историју нашег краја. Познати смо и као добри домаћини тако да сам сигурна да ће наше гошће са собом понети лепе успомене – напоменула је Драгана Ђурђевић.

Важно је очувати корене, ма где се налазили, а то одлично ради организација жена у Шведској, рекао је градоначелник Никола Лукач, изразивши своје задовољство што може да их угости.

-Важно је очувати везе са домовином, а сарадња међу удружењима један је од начина да она буде још снажнија. Град Кикинда сада узвраћа посету и сигуран сам да ће сарадња у будућности бити још боља. Локална самоуправа потрудиће се да она буде двосмерна и проширена на културне и спортске садржаје како би се развијала нова пријатељства – прецизирао је Лукач.

Осим Кикинде, делегација жена из Шведске обићи ће Пожаревац, Велику Плану, Параћин, Чачак и Београд.

 

dan polja

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ у среду, 6. септембра, на огледном пољу „Кинђа“ организује Дан поља кукуруза и сунцокрета. Ово јe прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, као и да погледају 80 хибрида кукуруза и 50 сунцокрета, међу којима има и нових сорти.

Општи закључак је да је година била шаренолика за узгој пролећних култура и да приноси и квалитет зависе од локалитета до локалитета. Оно што је обележило овогодишњу производњу су нестабилне временске прилике. Иако је падавина било више у односу на прошлу годину, те је до краја јула род обећавао утицај ветра, леда и високих температура од почетка августа довео је до тога да се приноси суцокрета, чија жетва је у току, крећу од 500 килограма до 2,5 тоне по јутру што је испод вишегодишњег просека. Жетву популарне уљарице је прекинула киша која је пала у недељу, а у појединим деловима атара било је и 20 литара по квадратном метру.

На територији Кикинде и Новог Кнежевца под сунцокретом је око 21.500 хектара и малтене да нема њиве где није било полегања, али и већих штета. Док су се Кикинђани борили са ледом, Мокринчани су имали сушу.

Берба кукуруза, који је и најраспрострањенија култура, почела је спорадично. У Кикинди и Новом Кнежевцу под златним зрном је око 27.000 хектара, а кукуруз је боље поднео нестабилне временске прилике које су задавале муку произвођачима.

Don`t copy text!