децембар 6, 2025

Aleksandra Djuran

IMG_20230722_130434

Удружење грађана „Крила анђела“ из Нових Козараца организовало је 27. Саборовање посвећено икони мајци Богородици Тројеручици. И ове године деци из Сомбoрa пружени су максимални услови да сликају. Међу њима је било и награђених попут Максима Новаковића (15) и Катарине Гусановић (13) који су освојили значајне награде московске Ликовне академије на конкурсу „Мој свет и ја“.

-Девет година сликам и дуго сам сликао пејзаже. Одлучио сам да се испоробам у новој техници, сликању ентеријера и  признајем да сам изненађен да ми одлично иде. Уживам у томе  – напоменуо је Максим.

Катарина слика седам година и захваљујући вредном раду и добрим професорима портрет који је настајао девет месеци оцењен је одличним оценама.

Председник Скупштине удружења Милан Рељић истакао је да је ово четврти дечији камп који се реализује са уметничким студијом из Сомбора.

-Деца и њихови ментори бораве код нас, развијају своје вештине и стварају. Током протеклих девет година, колико постојимо, угостили смо око 500 уметника, а тренутно их имамо десет. Користим  прилику да се захвалим представницима локалне самоуправе која подржава наш циљ – да нам сваке године долази што више деце и уметника – сазнајемо од Рељића.

Данијел Першић, председник Ликовног уметничког студија из Сомбора подсетио је да сарадња  са Козарчанима траје неколико година.

-Пуно нам значи то што наша деца и у другим срединама могу да покажу свој таленат. Ту смо да помогнемо да и деца са територије Кикинде развију таленат за сликарство. – прецизирао је Першић – Радо сарађујемо са њима, зовемо их да нам се придруже и да се опробају у ликовним техникама.

Координаторка пројекта Јулијана Хорват напоменула је да је овогодишња тема „апстракција“.

-Циљ нам је да имамо што више уметника, нарочито млађих. Жеља нам је да нам се придружи што више деце и младих  у наредним годинама – прецизирала је Јулијана Хорват.

Учеснике ликовне колоније посетили су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Суштина је да имамо пуну кућу уметника и деце коју ћемо учити и научити правим вредностима. Град Кикинда подржаће овакве и сличне догађаје , нарочито јер су мост између два града – истакао је Лукач.

Валентина Мицковски, чланица Градског већа похвалила је истрајност удружења „Крила анђела“ на афирмацији младих сликара. Додала је и да локална самоуправа тежи децентрализацији културе у мање средине што је и став надлежног Министарства и Покрајинског секретаријата, а да култура може да живи и у селима прави је доказ колонија у Новим Козарцима.

nikola-tesla-g104149190_1920

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали позвао је родитеље да се од  20. авугуста до 20. септембра  пријаве за 10.000 динара.  Право на на новачну помоћ имају имају сва деца старости до 16 година.

 

 

-До краја септембра исплатићемо свим мајкама 10.000 динара за свако дете до 16 година. На тај начин помажемо најмлажима. Очекујемо да ће милион и скоро 200 хиљада деце добити ову помоћ. Желимо да покажемо бригу о најмлађима – рекао је Мали.

Предлогом закона је дефинисано да право на уплату новчане помоћи у износу од 10.000 динара има мајка детета, али и отац, старатељ или хранитељ. Хранитељима детета за које се исплаћује новчана помоћ и примаоцима новчане социјалне помоћи, 10.000 динара за свако дете ће бити уплаћено без подношења пријаве.

Као и у случају ранијих пријава грађана за помоћи државе, пријава на порталу Управе за трезор ће бити веома једноставна и трајаће свега неколико минута. Како је предвиђено, подносилац пријаве, односно мајка, ће уносити број личне карте, свој матични број, матични број за свако дете и назив банке у којој жели да јој буде уплаћен новац. Исплата ове  помоћи почеће од 25. септембра.

362733515_717717796827709_1788151751417458058_n

Синоћње невреме у Кикинди које је пратио олујни ветар од 21,4 метра у секунди и падавине, на сву срећу, прошло је са минималним последицама. Како сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој највећу штету нанео је одломљени део стабла у улици Краља Петра Првог код кућног броја 153. Део гране стабла пинцике пало је на коловоз, део на аутомобил паркиран у близини на ком је причињена материјална штета, а овом приликом оштећен је канделабер и покидане су жице.

Саобраћај у овом делу града био је заустављен, а становници нису имали струју. Ватрогасци су брзо реаговали и након што су исекли део дебла које је пало саобраћај је нормализован.

 

Део стабла одломио се и код Мотела „Ловац“, и код фабрике „Тоза Марковић“. На Градском тргу било је неколико одломљених грана.

-Током ноћи на терену су, осим припадника Ватрогасно-спасилачке бригаде и Полицијске управе, били и запослени у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, комуналне службе и градоначелник Никола Лукач који је обишао све локације на којима је дошло до одламања дела стабала – рекла је Мирослава Наранчић – Последице невремена отклањају се од раних јутарњих сати.

За сат и по времена, колико је трајало невреме, у Кикинди је пало највише кише, 36 литара по квадратном метру, подаци су Метеоролошке службе. У Башаиду је забележено 22, у Накову 20, а у Мокрину 11,4 литра воденог талога по квадрату.

ANALIZA

У Војводини се скоро две  деценије раде анализе плодности земљишта које пољопривредним произвођачима умногоме помажу да имају боље и квалитетније приносе. Узоркoвање  земљишта  најбоље је урадити у ово доба године, по скидању озимих култура са њива.

-Агрохемијска испитивања треба радити најмање једном у четири године. Нарочито је то сада мудро, с обзиром на поскупљење свих инпута неопходних у пољопривредној производњи.  – сазнајемо од Младена Ђурана, директора ПСС – Произвођачи ће добити препоруку за ђубрење у наредне четири године, а наша саветодавна служба на располагању је за све додатне савете.

Анализа земљишта је неопходна и једна је од најважнијих агрохемијских мера. Испитивање земљишта даје пољопривредницима информације о хемијском саставу њихових обрадивих површина.

-Испитује се пе ха вредност земљишта, садржај карбоната и макроелемената фосфора, азота, калијума, као и садржај хумуса. Пољопривредници пошто добију резултате знају тачну количину хранљивих материја која им је потребна, јер висок или низак ниво ђубрива може негативно утицати на њихову земљу, усеве, подземне воде, па чак и ваздух – додао је Ђуран.

Земљиште на територији града углавном има вишак калијума, фосфор је у дефициту, а стање азота је променљииво. Са годинама хумус опада тако да се препоручује заоравање жетвених остатака и ђубрење стајњаком.

Цена једног узорка  је 2.640 динара, а уколико то раде запослени Пољопривредне стручне службе, то се додатно наплаћује. Редовним тестирањем земљишта, пољопривредници производе више, што позитивно утиче на њихов приход, а такође им помаже и да лакше управљају приносима и побољшају их.

shutterstock_65621872_0

Услед реконструкције водоводне мреже, у понедељак, 24. јула, без воде ће остати потрошачи на Тргу српских добровољаца у Кикинди од „Јетела“ до кружног тока и од „Јетела“ до зграде Градске управе Кикинда од 8 до 17 часова.

Из ЈП „Кикинде“ моле  потрошачe да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације dostupan je  позивнi центaр на број телефона 422-760.

 

PLAKAT 1

„Кикинда Опен Ер“ нови је културни садржај  у ком ће  26. и 27. августа моћи да уживају сви суграђани. Организатор је Културни центар, а по угледу на светске градове и Кикинђани ће моћи да присуствују фестивалу културе под отвореним небом, истакао је Марко Марковљев.

-Наш град има мноштво занимљивих садржаја, али је мало оних који превазилазе границе Кикинде. Стога смо дошли на идеју да организујемо фестивал културе који ће свим Кикинђанима, комшијама у окружењу и гостима нашег града представити врхунску културу. Првог дана планиран је концерт Гудачке репрезентације Србије коју је окупио наш прослављени виолинста Стефан Миленковић и то код споменика Жртвама фашизма – рекао је Марковљев.

Централни догађај је 27. августа на Старом језеру чији потенцијал је, како наводи Марковљев, недовољно искоришћен.

-Кикинда ће бити домаћин „Рок опери“ под вођством диригента и арнжера Федoра Вртачника. Ванвременски антологијски рок хитови биће изведени у посебном симфонијском звуку и специфичним интерпретацијама. Наступају хор и окестар Народног позоришта и новосадски „Биг бенд“, као и солисти међу којима су Бојана Стаменов, Јелена Гавриловић и остали.  – казао је Марко Марковљев и додао да се нада да ће фестивал културе на отвореном постати традиционалан и још бољи јер Кикинда је престоница културе са или без титуле.

Генерални покровитељ је Град Кикинда, а став локалне самоуправе је да простор Старог језера може боље и садржајније да се искористи, казала је Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Локална самоуправа употпуности подржава овај догађај јер имамо заједнички циљ да унпаредимо културну понуду града, испунимо културне потребе и подигнемо културу на виши ниво – напоменула је Валентина Мицковски – Културни садржаји током дводневног фестивала прилагођени су свим узрастима  и сигурна сам да ће сви програми бити посећени.

Концерти су од 20 часова и бесплатни су. На Старом језеру планиране су и радионице за децу, као и Ноћни базар на ком ће се представити локални произвођачи хране и пића.

IMG-b40169e6da01f694d8b26c7209b9023e-V

Граду Кикинди опредељено је 20 милиона динара за спровођење програма енергетске санације породичних кућа и станова. У претходне две године, тачно 150 суграђана добило је субвенције за улагање у енергетску ефикасност, у својим домовима.

-Ове године опредељено је два и по пута више новца него претходне године, укупно 20 милиона динара – навео је Никола Југин, енергетски менаџер, који је данас потписао уговор у Министраству рударства и енергетике.

Следећи корак је да локалне самоуправе распишу конкурс за избор фирми које ће бити извођачи радова, а онда и за грађане. Новина у одобравању субвенција је то што ће грађани моћи да се пријављују током целе године, као и да ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Досад је била пракса да им се одобрава до 50 одсто, док осталих 50 одсто, по пола, обезбеђују локалне самоуправе и Министарство.

Нови програма за енергетску санацију породичних кућа и станова требало би да траје пет година током којих би, према очекивању Министарства, око 50.000 домаћинстава требало да добије субвенције. Грађани могу да добију субвенције за замену столарије, изолацију кровова и зидова, уградњу ефикаснијих котлова, соларних колектора, соларних панела и топлотних пумпи.

Пријаве ће бити могуће током целе године, а грађани ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Министарство рударства и енергетике је саопштило да су новац за субвенције добиле све локалне самоуправе које су се пријавиле. Укупно су општине и градови од Министарства добили 978,3 милиона динара, док су они обезбедили из сопствених буџета 813,7 милиона динара, па ће грађани имати на располагању 1,79 милијарди динара.

dusanka porodica

Душанки Вреск (74) живот је донео многа искушења, али све их је пребродила са осмехом и јаком вољом. Рођена је у Банатском Великом Селу и по завршетку, тадашње, Школе за васпитаче, 1971. године, посао је добила у Зеници. Рад са децом ју је испуњавао, а у граду у срцу Босне заљубила се, удала и постала мајка Владимира и Иване. Ни слутила није да ће, двадесет година касније, морати да се бори за себе и своје двоје деце. Пошто је избио грађански рат у Југославији, 1992. године вратила се у родно село и постала члан тадашњег колектива „Комуне“.

-У то време посао ме је спасао. Помогао ми је да се психички, али и материјално опоравим и да школујем двоје деце – прича Душанка. – Седам година по повратку у Банатско Велико Село заједно са децом решила сам да одем у Америку и започнем живот од самог почетка. Одлука није била лака јер је моја породица била само једна од многих избегличких која се нашла у страној земљи без иког свог.

Са ћерком студенткињом друге године факултета и сином који је у то време завршио вишу школу за програмере стигла је у Кентаки у место Лујвил.

– У почетку смо имали избегличку помоћ, али смо се брзо снашли. Добила сам посао у Дому за старе као асистенткиња медицинске сестре, син је успео да нађе запослење у својој струци, а ћерки Ивани, захваљујући нашем добром образовању, признати су сви испити са фармацеустког инжењерства и наставила је студирање. Поново смо почели да се кућимо и градимо нови живот у страној земљи – сазнајемо од Душанке. – Од тада је прошло 25 година. Радила сам два посла и то се исплатило. Деца су се оженила, односно удала, и имам три унуке. Сада сам у заслуженој пензији и још увек, када сама то пожелим, радим као трговкиња у познатој робној кући.

Труди се да сваке године више месеци проводи у родном Банатском Великом Селу, а тако је и овог лета.

– Своју родну кућу не бих дала за читаву Америку. И моја деца и унуке највише воле да дођу у Србију, у наше село, јер нигде нема такве слободе, дружења и људи као у Србији. Тамо, што би се рекло – преко баре, имамо пријатеље Американце и нас из некадашње Југославије са којима заједнички прослављамо све празнике и не гледамо ко је које вере или нације. У нашем делу Америке нема српске, али постоји грчка црква коју редовно посећујемо – истиче наша саговорница.

Душанка напомиње и да ће се вратити оног момента када деци не буде више била потребна јер јој је жеља да остатак живота проведе у месту из ког има најлепше успомене.

IMG_20230720_095152

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите и чланови Кикиндског коњичког клуба имали су дружење у природи. Корисници „Наше куће“ били су у прилици да јашу и мазе коње, као и да се провозају у каруцама.

– За све нас ово је диван дан којег ћемо се дуго сећати. Поред тога што смо изашли из свакодневице упознаћемо и другу страну Кикинде – открила нам је корисница „Наше куће“ Светлана Калинов.– Дружење са члановима Кикиндског коњичког клуба, вожња фијакером, јахање коња нам прија, а животињама смо пружили љубав коју они пружају нама.

Хипотерапија, посебан облик физиотерапије, значајна је свим корисницима, истакла је Николета Павлов, в.д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите.

– У већим градовима, у установама попут наше, хипотерапија је редовна терапија. На нама и члановима Кикиндског коњичког клуба је да овакав вид терапије постане редовна пракса за особе са инвалидитетом– појаснила је Николета Павлов. – Она доприноси бољем расположењу, подизању сампоуздања, али и дружењу које корисницима пуно значи.

Илија Рађеновић, председник Кикиндског коњичког клуба истакао је  да овај клуб у свом опусу рада има и терапијско јахање.

-Имамо дугогодишњу сарадњу са „Нашом кућом“ коју продубљујемо и негујемо оваквим активностима. Корисницима су доступне све наше услуге и они их радо користе. Они су наши драги гости и наше мало,  њима много значи  – рекао је Рађеновић.

Дружењу је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.

– На нама је да помогнемо Центру за пружање услуга социјалне заштите да реализује што више програма за своје кориснике. Побољшање услова рада „Наше куће“ и развијање нових услуга за наше другаре нам је важно и увек ћемо подржати нове идеје и иницијативе. Дан проведен у природи са најплеменитијим животињама умногоме ће значити очувању функционалности – додао је Богдан.

На простору некадашњег погона три фабрике „Тоза Марковић“, Кикиндски коњички клуб од краја маја организовује школу јахања која је изазвала велико интересовање деце и младих. Тренутно је педесетак полазника и позив да се прикључе они који желе отворен је и даље. Школа ради викендом и два дана у току недеље.

Вожња фијакером туристичка атракција

Од овог викенда, у сарадњи са Туристичком организацијом,  поново ће почети вожње фијакером централним градским улицама. Вожња ће бити доступна како Кикинђанима, тако и свим гостима нашег града,  а укључени су чланови Кикиндског коњичког и клуба „Банат“. Како се прошле године ова туристичка понуда показала као одличан начин да се проведе недељно послеподне, уврштена је и овог лета. Фијакери ће бити спремни у недељу у 18 сати у Доситејевој улици код пијаце.

IMG_20230719_175707 (1)

Уз торту и пуно малих слављеника Школа за труднице прославила је седми рођендан. Након што је ова школа најпре функционисала у оквиру Опште болнице, направљена је десетогодишња пауза и 2016. године поново је покренута у оквиру Патронажне службе Дома здравља. Ђурђина Војводић (27) очекује прву бебу, а термин за порођај је 15. августа.

 

-Школа за труднице највише ми је помогла да стекнем самопоуздање, али и да себи разјасним недоумице у вези подоја, пресвлачења, купања бебе . Упознала сам се и са осталим трудницама са којима сам разменила искуства и сигурна сам да ћемо наставити дружење и наредних година – рекла је Ђурђина Војводић.

Александра Ћазић Киурски има девојчицу Кринку и она је такође била део школе.

-Од самог почетка похађала сам Школу за труднице и све што сам сазнала и научила пуно ми је помогло. Нарочито су ми значили савети који су се односили на долазак кући са бебом , шта и како радити, на шта обратити пажњу. Школи желим да дуго ради и брине о будућим мајкама – истакла је Александра Ћазић Киурски.

Школа је подршка трудницама у психо-физичким припремама за време трудноће, током порођаја, али и по доласку беба из Болнице и  током првих месеци живота новорођенчета.

-За ових седам година кроз школу је прошло више од 1.500 жена. Када смо почели на првом часу било је три будуће мајке, а сада, на последњим часовима, буде и 10, 12 трудница. – сазнајемо од Оливере Вучковић Попов, главне сестре Патронажне службе и координаторке Школе за труднице  – Хвала свим колегама који су укључени у рад школе поред редовно,г посла који обављају свакодневно.

Прославу је увеличала Ела Банковић Савчук која је извела дечије композиције на клавиру, а Дуња Бркин Трифуновић  из Народне библиотеке „Јован Поповић“ промовисала је читалачки клубић.

Школа нема паузу и сваког месеца позивају се нове труднице да се прикључе и како би биле  максимално спремне за најлепши догађај у животу – долазак детета.

Разиграно родитељство

Школа за труднице део је и  УНИЦЕФ-овог пројкета „Разиграно родитељство“ у који су укључени Предшколска установа „Драгољуб Удицки“, Центар за социјални рад, Дом здравља и Град Кикинда.

-Све службе које учествују у пројекту прошле су већи део обуке и од наредне године почеће предавања и радионице у које ће бити укључени и наши родитељи. Патронажна служба већ спроводи део пројекта путем патронажних посета – напоменула је Оливера Вучковић Попов.

Don`t copy text!