Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

387330868_867822691404949_4673028233511761607_n (1)

Članice pevačke grupe „Gusala“ navikle nas na priznanja: Tamara Zvekić proglašena za najbolju solistkinju

Aleksandra Djuran oktobar 24, 2023

Tamara Zvekić, članica Ženske pevačke grupe ADZNM „Gusle“ najbolja je vokalna solistkinja Festivala tradicionalnog pevanja. U Subotici u sali Hrvatskog kulturnog centra „Bunjevačko kolo“ učestvovalo je devet vokalnih grupa iz čitavog regiona.

– Od samog početka učestvujemo na ovom festivalu i svake godine donosimo neku od nagrada. Odluku o najboljem izvođaču ove godine doneo je stručni žiri u sastavu: Ivica Ivanković, etnolog, etnograf i folklorista, Tamara Štricki Seg, nastavnica i etnomuzikolog u Muzičkoj školi u Subotici i Ana Kelin, solista i član vokalnog ansambla „Ladarice”. Ovo je još jedan dokaz predanog i stručnog rada u našem društvu – istakla je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.

Ženska pevačka grupa „Gusala“ predstavila se pesmama „Grabajte“ iz jugoistočne Srbije i „Daleko smo Mile za gorama“, kompozicijom na bas iz centralne Srbije gde je Tamara Zvekić vodeći vokal.

Nedavno je pevačka grupa nastupala u Plandištu, gde su predstavile vokalnu praksu krajiško-dinarskog područja. Na manifestaciji „Krajiški biseri“, „Gusle“ učestvuju od 2019. svake godine i potvrđuju kvalitet svog rada i prezentacije u domenu izvedbe tradicionalnih pesama koje pripadaju nasleđu Srba Dinaraca-Krajišnika u Srbiji.

Aktivni su bili i folklorci, članovi veteranskog ansambla koji su učestvovali na 6. „Ilidža autmn festu“ u Sarajevu. Ovu priliku iskoristili su da promovišu našu tradiciju i uspostave čvršće veze sa organizatorom, članovima i rukovodiocima KUD- a „Ilidža“.

-Sve sekcije vredno rade i pripremaju se za naredne nastupe. Već 17. novembra u svečanoj sali Kurije biće organizovan koncert instrumentalnih i vokalnih solista i ženskih, muških i dečijih pevačkih grupa. U decembru je planiran godišnji koncert svih grupa kojim ćemo sugrađanima poželeti sve najbolje u Novoj godini – saznajemo od Magdalene Popov.

Na konkursu za energetsku efikasnost najviše prijava za zamenu stolarije

Aleksandra Djuran oktobar 23, 2023

Konkurs za energetsku efikasnot na koji su sugrađani mogli da konkurišu za jednu od devet mera, a koje subvencionišu lokalna samouprava i Ministarstvo rudarstva i energetike, zatvoren je. Za svega pet dana zainteresovani su podneli zahtev i konkurisali za bespovratna sredstva. Kako je istakao Nikola Jugin, energetski menadžer na osnovu preleminarnih rezultata pristiglo je 180 prijava kojim je utrošen budžet od 20 miliona dinara.

-Pregledamo pristiglu dokumentaciju i započeli smo obilazak domaćinstava. Na osnovu zatečenog stanja donosimo rešenja o svakoj pojedinačnoj prijavi. Pošto obiđemo sve koji su konkurisali biće potpisani ugovori sa sugrađanima koji ispunjavaju uslove – saznajemo od Jugina.

Ukoliko se obilaskom utvrdi da stvarno stanje nije onakvo kakvo je navedeno u konkursnoj dokumentaciji ta domaćinstva neće moći da dobiju subvenciju. Samim tim postoji šansa za još jedan krug dodele sredstava.

-Obišli smo 90 domaćinstava i naš plan je da u prvim danima novembra završimo sa ovim poslom. Tako da je izvesno da će se ugovori potpisivati između 5. i 10. novembra. Svakog dana zovemo sugrađane da se sa njima dogovorimo o terminu obilaska. Radimo i pre podne i posle podne, a svako jutro pozivamo sugrađane da se dogovorimo sa njima – napomenuo je naš sagovornik.

Dial on radiator — Image by © Image Source/Corbis

U najvećem procentu sugrađani su realno prikazali stvarno stanje, ali ima i situacija gde se dokumentacija i ono što se zatekne na terenu ne slaže. U nekoliko slučajeva objekat za koji je konkurisano nije legalizovan, što je bio jedan od uslova.

-Najviše sugrađana i ove godine opredelilo se za zamenu spoljne stolarije i ugradnju i nabavku kotla na gas i cevne mreže odnosno radijatora i prateće opreme za centralno grejanje – napomenuo je Nikola Jugin.

Za pojedinačne mere subvencija je 50 odsto ukupnih sredstava, a novina su paketi mera. Svega jedan zahtev odnosi se na paket mera, dok su svi ostali konkurisali za pojedinačne mere. Za zamenu stolarije za kuće najviša subvencija je 160.000, a za stanove 120.000 dinara, dok je za kotolove na gas 90.000 dinara.

Veliko interesovanje udruženja za subvencije Programa podrške poljoprivredne i politike ruralnog razvoja

Aleksandra Djuran oktobar 23, 2023

Udruženjima sa teritorije Grada koja se bave poljoprivredom dodeljena su sredstva na osnovu konkursa lokalne samouprave u okviru Programa podrške sprovođenja poljoprivredne i politike ruralnog razvoja. Ove godine prijavilo se 11 udruženja od kojih su sa 10 potpisani ugovori o subvenciji. Među njima je i udruženje „Kikindska ludaja“ koje okuplja 15 članova.

-Sredstva će biti utrošena za nabavku opreme, atomizera i aparata za merenje količine šećera u ludaji, koju će koristiti svi članovi. I pored toga što smo među najmlađim udruženjima na teritoriji Grada, imali smo uspešnu godinu u promociji kikindske ludaje. Početkom januara organizovano je predavanje o savremenom načinu uzgoja, aprila smo delili sugrađanima seme, uplatili smo taksu za GPC kako bi takmičenje za „Dane ludaje“ bilo međunarodno priznato i po prvi put organizovali smo takmičenje za najslađu ludaju – istakao je predsednik Nikola Krnić.

Udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša svake godine učestvuje na ovom konkursu i do sada su kupili presu za preradu grožđa, muljaču, burad, kace dodao je Branislav Brojčin iz ovog udruženja.

-Sa novcem koji smo sada dobili opremićemo prostor. Cilj nam je da napravimo salu za potrebe članstva, a koja nam je neophodna i za „Dane vina“, za ocenjivanje uzoraka. Sada smo fokusirani na vinarstvo i prva prerada grožđa je završena. U toku je faza bistrenja vina, za šta nam trebaju hladni dani. Godina je bila problematična, ali oni koji su sačuvali grožđe imaće solidna vina – dodao je Brojčin.

Korisnici sredstava za razvoj poljoprivredne proizvodnje su i Jelena i Bogdan Stepanov, vinogradari i vlasnici porodičnog podruma „Kepul“. Ove godine oni su konkurisali i dobili sredstva na tri mere.

-Nekoliko godina unazad koristimo sredstva Grada i puno nam znače. Uspeli smo da kupimo deo neophodne opreme koja nam je potrebna za preradu vina, a ulagali smo i u vinograde. Kupili smo sistem za zalivanje, drobilicu za otpad iz vinograda, za osiguranje useva, za podizanje dela vinograda. Troškovi proizvodnje grožđa i vina su ogromni i svake godine mi učimo i trudimo se da napravimo odlično vino. Svakodnevno pratimo vina i, s obzirom na tešku i neizvesnu godinu, očekujemo da budu kvalitetna. Uspeli smo da sačuvamo grožđe i zadovoljni smo postignutim – saznali smo od Jelene Stepanov.

Sredstva se u najvećoj meri dodeljuju za opremu, edukacije, promociju i jačanje udruženja. Iako je bilo planirano 500.000 dinara, zbog velikog interesovanja iznos će biti uvećan za više od 50 odsto.

-Pored udruženja koja se bave promocijom poljoprivrednih proizvoda i proizvodnje, prvi put ove godine imamo i udruženje koje je spona između poljoprivrede i ekologije. Regionalni centar će organizovati predavanja i uklanjanje ambalažnog otpada od pesticida i herbecida. Sredstva su dobila Udruženje za zaštitu velike droplje, „Nekina bara“, „Šasla“, Lovačko udruženje „Kikinda“, pčelari iz Novih Kozaraca, „Kikindska ludaja“ – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Za podršku poljoprivrednicima opredeljeno je 15,7 miliona dinara za 20 mera.

368091900_1285245005477280_4618848630624383003_n

Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“ predstavila svoj rad na Sajmu obrazovanja

Aleksandra Djuran oktobar 22, 2023

Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava pod motom „Učinimo svet boljim” ovog vikenda održava se u Beogradu. Prvi dan ove manifestacije pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete posvećen je predškolstvu, a na sajamskoj smotri predstavila se i Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki” iz Kikinde. Vaspitači Milan Vašalić, Sonja Kiša i pedagog Sanja Kuzmančev u konferencijskoj sali govorili su o iskustvima u implementaciji nove programske koncepcije „Godine uzleta”.

-Naša tema bila je „Zajedničke prostorne celine za učenje kao element horizontalnog učenja u Predškolskoj ustanovi”. Praktično to znači da smo predstavili način uređenja prostora u kom deca borave, istražuju, uče, igraju se. Izlagali smo kako su ti prostori nastajali, koliko su oni inspirativni za dete i koliko su važni za ovaj program i razvoj deteta – rekla je Sonja Kiš.

Kikindska Predškolska ustanova za učešće je predložena od strane Školske uprave Zrenjanin i Ministarstva prosvete.

-Među retkim smo predškolskim ustanovama iz Vojvodine koje su dobile priliku i čast da se njihov rad i rezultati postignuti u protekle tri godine predstave na ovom sajmu. Novi program „Godine uzleta” odlično je implementiran u svih 18 vrtića što je i potvrđeno dobijanjem tri zlatne medalje i velike zlatne povelje za vaspitno – obrazovni rad na Međunarodnom sajmu obrazovanja u Novom Sadu. Ova priznanja bila su nam podstrek da još više i još bolje radimo – rekla je direktorica Kristina Drljić.

Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava otvorila je ministarka prosvete profesorka doktorka Slavica Đukić Dejanović, a on predstavlja smotru uglednih primera prakse prosvetnog sistema.

394391585_1702876810135692_831148725979239377_n

Kikindska Bolnica jedina u Vojvodini ima adekvatno palijativno zbrinjavanje pacijenata

Aleksandra Djuran oktobar 22, 2023

Opšta bolnica u Kikindi jedina u Vojvodini ima Jedinicu za palijativno lečenje i specijalistu palijativne medicine. Ovaj podatak ne treba da iznenadi ukoliko se uzme u obzir činjenica da u Srbiji postoji svega devet specijalista ove grane medicine od kojih je dvoje u Vojvodini. Dr Ana Čubrilo, specijalista palijativne medicine ističe da se o ovoj, relativno novoj, medicinskoj usluzi malo zna i da nije retkost da postoji pogrešna percepcija šta je palijativno zbrinjavanje i kome je namenjeno.

-Nisam rođena Kikinđanka i u vaš, a sada i moj grad, došla sam poslom. Igrom slučaja ili igrom sudbine, moje prvo radno mesto bilo je u Domu zdravlja u Službu kućnog lečenja i nege. Na samom početku karijere susretala sam se sa pacijentima koji boluju od neizlečivih bolesti i nisam ni slutila da će briga o njima biti moj poziv do kraja radnog veka. Kada se ukazala potreba i mogućnost da specijaliziram palijativnu medicinu nisam se dvoumila – priča dr Čubrilo.

Specijalizaciju je, naša sagovornica, završila prošle godine u oktobru i vodi Jedinicu za palijativno lečenje u Bolnici. Dodaje da se ne zna dovoljno o tome šta je palijativna medicina. Poenta je da se palijativnim lečenjem počinje od prvog dana postavljanja dijagnoze o neizlečivoj bolesti.

-Kada se spomene palijativna medicina pacijenti to shvataju kao poslednju stanicu, da je to kraj i da nema dalje. To mišljenje je pogrešno i cilj je da putem promocija pojasnimo ljudima šta radimo. Palijativna medicina je ublažavnje tegoba kod pacijenata koji boluju od neizlečivih bolesti. Fokusirani smo na onkološke pacijente, kojih je sve više, ali naši pacijneti neretko budu i neurološki, internistrički i drugi. Nije cilj da se sačeka terminalna faza bolesti odnosno kraj života, iako imamo i tu određenu ulogu. Uporedo sa merama lečenja potrebno je i palijativno lečenje. Zbrinjavamo tegobe kao što su bolovi, gušenje, mučnine i povraćanje, opstipacija, dijareja. Sve ovo zahteva poseban vid zbrinjavanja za šta smo edukovani – precizirala je dr Ana Čubrilo.

Koncept palijativnog zbrinjavanja obuhvata i članove porodice koji su ti kojima je takođe potrebna podrška, pomoć i saveti. Propagira holistički, sveobuhvatni, pristup pacijentu sa kojim se počinje od prvog dana postavljanja dijagnoze.

-Nadamo se da ćemo u skorije vreme uspeti u nameri da otvorimo ambulantu za palijativnu medicinu gde će moći da se jave oboleli, ali i njihovi članovi porodice. Lečimo pacijenta zajedno sa svim lekarima koji su uključeni u lečenje osnovne bolesti – zaključila je dr Čubrilo.

Potrebe su velike, a trenutno je šest postelja opredeljeno za ovu granu medicine. Po završetku rekonstrukcije Opšte bolnice postojaće mogućnost da se otvori odeljenje sa deset postelja sa sobama prilagođenim potrebama pacijenata. Ova jedinica je uvek puna, a pacijenta su od kasnih dvadestih do kasnih osamdesetih godina.

Začetnik palijativne nege

Inicijator jedinice za palijativno lečenje je dr Siniša Jolića, specijalista dermatovenerologije. Pre devet godina Ministarstvo zdravlja pokrenulo je prve jedinice palijativne nege i kikindska Bolnica aplicirala je za ovaj projekat.

-Jedno vreme radio sam u Nemačkoj gde sam se susretao sa ovakvim načinom rada. Želja mi je bila da ga primenim i u našoj Bolnici. Kako je nadležno Ministarstvo zajedno sa Evropskom unijom pokrenulo ovaj projekat rešili smo da ga realizujemo u našoj sredini i budemo među 15 zdravstvenih ustanova u Srbiji u kojima se primenjuje. On je finansiran sredstvima iz predpristupnih fondova i do danas se održao u našoj Bolnici. Palijativno zbrinjavanje je pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću, ali i njihovim porodicama – kazao je dr Jolić.

Međunarodni kongres

Nedavno je u Novom Sadu organizovan prvi kongres palijativne medicine u Srbiji na kom je dr Ana Čubrilo bila jedan od predavača. Izložila je svoj rad „Kada i gde primeniti palijativno zbrinjavanje“.

-Sa nama su bile kolege iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a predvači su bili iz Nemačke i Španije. Cilj je integracija palijativne medicine u internističke grane, neuorologiju, onkologiju – rekla je dr Čubrilo.

387506808_852996953492953_8679997362016125483_n

„Mlade zvezde“ pokazale talenat za pesmu, igru, sviranje, recitovanje

Aleksandra Djuran oktobar 21, 2023

U organizaciji udruženja „Kekend“ u prostorijama KUD-a „Eđšeg“ organizovano je takmičenje mladih talenata „Tini Csillag“ odnosno „Mlade zvezde“. Među takmičarima je bio i Dominik Terzin (10) iz Kikinde koji je okupljenoj publici i žiriju odsvirao Vivaldijev „Koncert u G duru“ na violini.

-Spremao sam se tri meseca za nastup. Ovo mi je jedna od omiljenih kompozicija s obzirom na to da sam sa njom osvojio prvo mesto na takmičenju u Osnovnoj muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“. Već tri godine učim da sviram violinu i volim ovaj instrument – saznali smo od Dominika.

Iz Bečeja je na takmičenje stigla Dijana Božin (15) koja je prvi put deo ove manifestacije.

-Volim i da čitam i da recitujem poeziju. Predstavila sam se pesmom Monike Čik. Dugo recitujem i ovo je bila prilika da svoj talenat pokažem publici i žiriju – napomenula je Dijana.

David Čikoš, potpredsednik udružnja „Keknd“ podsetio je da je ovo osmi put da se organizuje nadmetanje, a prvi put u organizaciji udruženja osnovanog pre deset godina.

-Takmičari, njih 24, došli su iz čitave Vojvodine od predškolskog uzrasta do osmog razreda osnovne škole. Učesnici su recitovali pesme, govorili odlomke iz proznih dela, glumili, plesali, pevali, svirali. Naš osnovni cilj je da se družimo, ali i da se deca i mladi međusobno upoznaju i povežu – napomenuo je Čikoš.

Melita Gombar, članica Gradskog veća prisustvovala je takmičenju koje je podržao Grad.

-Manifestaciju deca sa nestrpljenjem očekuju i rado se odazivaju da učestvuju. Ovo je prilika da pokažu svoj talenat i kreativnost, ali i svoju ljubav prema umetnosti. Svedoci smo da je sve manje manifestacija koje se održavaju na jezicima nacionalnih manjina, tako da je značaj ovog takmičenja čuvanje jezika i kulture Mađara. Pohvalila bih i mlade koji se okupljaju u udruženju „Kekend“ koji pokazaju angažovanost i na drugim projektima i čuvaju mađarsku kulturu i tradiciju u našem gradu – istakla je Melita Gombar.

Pomoć u organizaciji takmičenja pružio je i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.

394743298_699385175121872_5396881611520194542_n

Veliki odziv sugrađana na skrining štitaste žlezde

Aleksandra Djuran oktobar 21, 2023

U organizaciji Doma zdravlja danas, 21. i sutra 22. oktobra od 8 do 16 sati u ambulanti u Svetosavskoj ulici broj 53 organizuju se preventivni pregledi štitaste žlezde. Veliki broj pacijenata koji su se odazvali pokazuje da podržavaju ovu akciju i da imaju svest o tome koliko je prevencija važna. Dr Gavrilo Stupar, specijalista radiologije iz Bolnice „Mišeluk“ svakom ko se dođe radi ultrazvučni pregled, dok će pacijenti putem vađenja krvi videti koliki im je nivo hormona štitaste žlezde, a kroz analizu TSH, FT4 i antitereoglobulinska antitela lekari će moći da saznaju više o stvarnoj funkciji štitaste žlezde.

-Iznenađen sam ovolikim odzivom i drago mi je zbog toga što su Kikinđani svesni važnosti skrining pregleda. Prevencija je pola zdravlja, ako ne i više. Pored pregleda štitaste zvezde radi se i ultrazvuk dojki jer je važno da rano otkrijemo potencijalna maligna oboljenja. U skladu sa nalazom, preporučujem dalji pregled kod specijaliste koji će postaviti dijagnozu. Radim i biopsiju kako bi znali da li su eventualne promene benignog ili malignog karaktera – istakao je dr Stupar.

Ovakve akcije koliko su značajne za pacijente, toliko su važne i za lekare jer mogu da prate zdravstveno stanje stanovništva.

-Apelujem na građane da dođu na preglede, a na one koji ih organizuju da budu redovni. Skriningom možemo pravovremeno da otkrijemo sve promene i da reagujemo kako bi sprečili najgore. Ovo treba da postane praksa. Dosadašnji pregledi pokazali su da ima dosta benignih promena koje treba da se prate daljim ultrazvučnim pregledima. Svega nekoliko pacijenata će biti poslati na dalju dijagnostiku, tako da su ove akcije itekako svrsishodne – precizirao je dr Gavrilo Stupar.

Na pregled koji će biti organizovan i sutra mogu da dođu svi sugrađani, bez obzira na to da li imaju zdravstvenu knjižicu. Preporuka je da do 12 sati urade laboratoriju. Pre toga ne bi trebalo da jedu i piju.

Kupus solidno rodio: Čim zahladi počeće potražnja za ovim povrćem

Aleksandra Djuran oktobar 21, 2023

Povrtari privode kraju poslove na njivama i polako svode račune. U ovom momentu na otvorenom je aktuelna berba kupusnjača: kupusa, karfiola, celera, brokolija. I u gazdinstvu povratara Aleksandra Svirčeva iz Iđoša stigao je kupus, koji se ranijih u godina u ove vreme uveliko kupovao zbog sezone kišeljenja.

-Povrtarstvom se bavimo skoro tri decenije i svaka godina je priča za sebe. Toplo vreme , za ovo doba godine, smanjilo je potražnju, jer je kod nas običaj da se kupus kiseli tek kada zahladi. Sreća je pa on može da stoji na njivi, tako da smo do sada posekli između 40 i 50 kilograma roda – istakao je Aleksandar Svirčev.

Naš sagovornik proizvodi više sorti kupusa, ali je futoški najtraženiji. Ova sorta je i najteža za uzgoj i retko ko je ima na njivi.

-Imam jutro pod kupusom i biće roda oko 30 tona. To je solidno za ovu godinu. Futoški kupus je najtraženiji, ali malo je povrtara koji ga uzgajaju jer nije otporan na promenljive vremenske uslove sa kojima smo suočeni iz godine u godinu – dodaje naš sagovornik.

Cena kupusa je 60 dinara za kilogram, a kvalitet mu je odličan.

-Karfiol je ove godine stigao jako rano. Interesantno je to da prošle godine u ovo vreme nisam mogao da stignem da ga nabarem koliko se tražio, a ove nikome ne treba. Vreme mu nije odgovaralo tako da sam morao da istanjiram pola jutra, a sa pola jutra imam roda – kaže Svirčev.

Celer je stigao na vreme, ali je ove godine bila muka uzgojiti ga. Jun je bio, maltene, fatalan za ovo povrće. Stoga je ove godine bilo puno više prskanja protiv bolesti. Celer se odlično prodaje, a posebno se traži u Novom Sadu.

-Peršun će imati solidan rod. Kod njega nema iznenađenja i on manje, više, uvek isplati uloženo – napominje povrtar iz Iđoša.

Paprika je najlošije prošla ove godine. Bilo je onih za pečenje, babura i ljutih i zbog prolećnih kiša proizvodnja na otvorenom nije dala željene rezultate. Sa druge strane ona u plastenicima Svirčevu je nadoknadila izgubljeno na njivi.

-Babura je najbolje rodila, ali nju najviše uzgajam u kontrolisanim uslovima. Ove godine nikada ranije paprika nije došla i nikada brže je nisam prodao – zaključio je Aleksandar Svirčev.

Najveća stavka u ovogodišnjoj proizvodnji je zalivanje. I sada se kupusnjače na otvorenom zalivaju, a tako je bilo i u avgustu i septembru. Kako je zalivanje bilo konstantno potrošnja struje je bila velika i to je stavka koja i najviše opterećuje povrtare koji imaju zalivne sisteme.

Poljoprivredno gazdinstvo Svirčev uzgaja više od 20 vrsta povrća u plastenicima i na otvorenom. Proizvodnja se odvija u 12 plastenika i na desetak jutra na otvorenom.

Kikindi 19 miliona dinara od NIS-a u okviru programa „Zajednici zajedno“

Aleksandra Djuran oktobar 20, 2023

Jubilarni programski ciklus, kojim kompanija NIS obeležava 15 godina svog društveno odgovornog programa „Zajednici zajedno“, usmeren je na unapređenje uslova za obrazovanje mladih u skladu sa savremenim modelima učenja i podizanje kapaciteta naučnih ustanova kako bi naučnici i naučnice razvijali svoje naučne potencijale. U Kikindi je podržano šest projekata ukupne vrednosti 19 miliona dinara.

Osnovna škola „Ivo Lola Ribar“ iz Novih Kozarca dobila je pet miliona dinara za sanaciju dela krovne konstrukcije, površine 672 kvadrata, čime će se rešiti propadanje fasade, pucanje zidova pod uticajem vlage i nefunkcionalnost prozora. Na taj način škola će postati bezbedno okruženje za decu i sve korisnike objekta.

U školi „Vuk Karadžić“ sa tri miliona i 924 hiljade dinara saniraće se deo krova, površine 560 kvadrata, koji se nalazi iznad fiskulturne sale i kabineta za muzičku kulturu čime će se rešiti problem prokišnjavanja i otpadanja delova crepa u školskom dvorištu. Školi „Đura Jakšić“ pripalo je milion i 724 hiljada dinara za zamenu prozora na fiskulturnoj sali, kao i nabavku opreme i to: košarkaških tabli od pleksiglasa, mreže za odbojku sa pokretnim stubovima, lopti za pilates, fudbalskih i odbojkaških lopti.

Tehnička škola dobila je novac u iznosu od tri miliona 664 hiljade dinara za kupovinu simulatora za zavarivanje, visoko tehnološkog sistema koji veštački stvara željenu situaciju iz realnog života kojim se značajno unapređuje nastavni proces, skraćuje vreme obuke učenika, podiže nivo bezbednosti tokom samog procesa obuke, ali i smanjuje emisija štetnih materija koje postoje u tradicionalnom načinu obučavanja.

Za rekonstrukciju i adaptacija toaleta u okviru sale za fizičko vaspitanje, koji podrazumevaju i radove na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, zamenu sanitarija, zamenu podnih i zidnih pločica, postavljanje novih vrata i prozora i dovođenje svlačionica u funkcionalno stanje za veliki broj korisnika, školi „Jovan Popović“ odobreno je tri miliona i 628 hiljada dinara.

Osnovnoj muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“ pripalo je milion i 40 hiljada dinara za nabavku jedne harmonike „dugmetare“ PIGINI-model“u cilju unapređenja nastave.

Ovogodišnji konkurs Programa posvećen je obrazovanju i nauci i usmeren je na podršku projektima osnovnih i srednjih škola u domenu osavremenjivanja nastavnog procesa i infrastrukture objekata, kao i projektima naučno-istraživačkih organizacija i naučno-tehnoloških parkova radi unapređenja infrastrukturnih i inovacionih kapaciteta naučnih ustanova.

Projekti, ukupne vrednosti 144,5 miliona dinara, biće realizovani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Kikindi, Pančevu, Zrenjaninu, Požarevacu, Kanjiži, Srbobranu, Novom Bečeju, Žitištu i Velikom Gradištu.

393465620_998576811252604_2427322275980407652_n (1)

Pomagala za Udruženje multiple skleroze: Medicinska pomagala stigla od Ministarstva pravde

Aleksandra Djuran oktobar 20, 2023

Udruženje multiple skleroze Kikinde dobilo je 200.000 dinara na konkursu Ministarstva pravde u okviru projekta „Vaše malo, nama je sve“. Sredstva od oportuniteta iskorišćena su za kupovinu preko potrebnih medicinskih pomagala za članove udruženja, istakla je Brankica Miškov, predsednica.

-Imamo članove koji neophodna pomagala ne mogu da dobiju na osnovu svoje bolesti preko Republičkog fonda za zdravstvo. Da bi se dobila pomagala oboleli od multiple skleroze mora da ima dijagnostifikovanu još neku propratnu bolest ili nuz pojave. Tako stoji u pravilniku Fonda za zdravstveno osiguranje jer multipla skleroza nije prepoznata kao dijagnoza. Trenutno imamo dva člana koji već mesec dana čekaju kolica jer je rok da ih nadležni Fond isporuči tri meseca. Mnogim našim članovima jedina opcija da se pomere sa jednog na drugo mestu su upravo kolica i to je razlog zašto smo konkurisali za sredstva – pojasnila je Brankica Miškov i napomenula da su stigla invalidska kolica, šetalice, rolatori, štapovi, podizače stopala, ortoze za kolena.

Medicinska oprema izdavaće se na revers i kada članovi steknu pravo da ih dobiju o trošku Fonda za zdravstvo vraćaće ih udruženju, kako bi ih koristio neko drugi.

-Jedna invalidska kolica biće na bazenu kako bi naši članovi, ali i ostale osobe sa invaliditetom mogle da ih koriste. Odlazimo na bazen i ovo će nam puno značiti – napomenula je naša sagovornica.

Lokalna samouprava tu je da pomogne svim osobama sa invaliditetom da imaju što kvalitetniji život, istakli su u razgovoru sa članovima udruženja gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik gradske Skupštine Mladen Bogdan.

-Multipla skleroza dovodi do otežanog kretanja i ova pomagala su preko potrebna za svakodnevno funkcionisanje. Ovo je jedan od načina na koji svi zajedno, Republika, Pokrajina i Grad, pokazujemo da prepoznajemo sve potrebe naših građana. Iskoristili smo priliku da razgovaramo o tome šta je ovom udruženju još potrebno i kako možemo da im pomognemo. Na nama je da širimo svest o njihovim potrebama kako bi se osećali kao ravnopravni članovi društva. U svojoj lokalnoj samoupravi imaju oslonac jer smo tu da ih podržimo i pomognemo realizaciju svih njihovih aktivnosti – istakao je Mladen Bogdan.

Kikindsko udruženje trenutno ima 49 članova, ali dolaze i novi sugrađani koji obolevaju od ove bolesti.