Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

U toku pripremni radovi za izgradnju modernog ritejl parka

Aleksandra Djuran oktobar 29, 2023

Osluškujući potrebe sugrađana koji su u razgovoru sa predstavnicima vlasti u gradu isticali da Kikindi nedostaje moderan tržni centar, gradonačelnik Nikola Lukač i Bojana Koljenšić, direktorica „RC Jurop RSB“ 27. juna potpisali su ugovor o prodaji zemljišta za izgradnju ritejl parka „Nest“. Tada je istaknuto da će radovi početi krajem septembra, početkom oktobra, a dokle se stiglo sa realizacijom ove investicije razgovarali smo sa članom Gradskog veća Sašom Tanackovim.

– „RC Jurop“ dobio je građevinsku dozvolu 28. avgusta ove godine za izgradnju maloprodajnog objekta površine 5.332,64 kvadrata. U toku je izrada Projekta za izvođenje, koji će biti završen početkom novembra, nakon čega će investitor pristupiti odabiru izvođača radova. Za izgradnju objekta je neophodno od osam do deset meseci, tako da je sada planirani rok otvaranja Ritejl parka kraj 2024. godine. Ukoliko vremenske prilike ne budu drugačije, radovi na direktnoj izgradnji trebalo bi da počnu februara sledeće godine – rekao je Tanacov.

Više je razloga zbog će radovi početi nešto kasnije i svi su objektivni.

– Više od mesec dana probijen je rok za uklanjanje bespravno podignutih garaža, pa je poslednja sklonjena 20. juna, iako je rok bio 15. maj. Građani, koji su imali nelegalno podignute garaže, dobili su rok od 45 dana da ih uklone i tek posle više usmenih i pismenih upozorenja poslednja nekolicina je sklonila garaže, u poslednjoj dekadi juna, što je dovelo u startu do kašnjenja u potpisivanju ugovora o prodaji. Grad duguje zahvalnost onim vlasnicima koji su ispoštovali rokove dogovorene 3. aprila na sastanku u Gradskoj kući – istakao je Tanackov.

Nakon kupovine, investitor je precizno analizirao temelje započetog stambenog objekta na placu i tek kada je stupio u posed shvatili su da je za rušenje i nivelaciju terena potrebno više vremena od planiranog. Cilj je da se postojeći betonski stubovi i konstrukcija uklone bezbedno.

– Na placu se nalaze optički i bakarni kablovi „Telekoma Srbija“ i potrebno je da budu izmešteni da bi se krenulo sa bilo kojim radovima. Investitor i „Telekom“ rade na sređivanju dokumentacije za taj poduhvat, izabrana je firma koja ima licencu „Telekoma“ za izvođenje radova, a „RC Jurop“ je podneo tehničku dokumentaciju za te radove i čeka dobijanje građevinske dozvole, nakon čega će uslediti izmeštanje bakarnih i optičkih kablova. Po rečima investitora, izmeštanje „Telekomovih“ instalacija biće urađeno do kraja decembra ove godine – saznajemo Tanackova.

Paralelno sa izgradnjom tržnog centra u planu je i rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina od Svetosavske do Jovana Jovanovića Zmaja. Kako je Grad Kikinda neplanirano bio u jednomesečnoj blokadi, sredstva za rekonstrukciju ulice preusmerena su za plaćanje izvršne sudske presude, tako da ih gradska administracija sada planira u budžetu za 2024. godinu.

Za potpunu rekonstrukciju pomenutog dela ulice potrebno je oko 27 miliona dinara, od čega će „RC Jurop“ učestvovati sa oko 13 miliona dinara plaćanjem naknade za izgrađeno građevinsko zemljište – precizirao je naš sagovornik.

Podsetimo da će Ritejl park u Kikindi biti ograđen i imaće obezbeđenje 24 sata, što će povoljno uticati i na bezbednost tog dela Mikronaselja. Investitor se obavezao da će na parkingu sa oko 100 mesta dozvoliti slobodno parkiranje stanarima okolnih zgrada, čime će delimično biti rešen problem još uvek nedostajućih parking mesta u tom delu grada. Ritejl park imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će raditi oko 100 osoba.

„RC Jurop“ posluje u više država centralne Evrope, sedište kompanije je u Češkoj Republici i imaju osam tržnih centara, po četiri u Srbiji i Rumuniji. U našoj državi posluju u Vršcu, Obrenovcu, Kraljevu i Užicu, s tim da su ugovorili prodaju dva najveća objekta u Srbiji, u Kraljevu i Obrenovcu, najvećem ritejleru- izraelskom „BIG-u“.

Kompanija radi u Srbiji od 2014. godine i deo su grupacije „RC Jurop“ koja razvija poslovne aktivnosti u Češkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji u oblastima izgradnje i iznajmljivanja različitog poslovnog prostora, od ritejl parkova, preko distributivno-logističkih centara, do drugog različitog poslovnog i stambenog prostora. Do sada su realizovali više od 100 projekata, izgradili su preko 250.000 kvadratnih metara različitog poslovnog i 50.000 kvadrata kancelarijskog prostora, te više od 300 modernih stambenih objekata.

Zemljište prodato za 25 evra po kvadratu

Građevinsko zemljište površine 11.383 kvadrata prodato je investitoru za 284.575 evra ili 25 evra po kvadratu, što je 2,16 evra po kvadratnom metru više od početne cene. U izgradnju ritejl parka biće investirano više od šest miliona evra, a u njega će se useliti domaći i strani zakupci koji prodaju hranu, garderobu, obuću i igračke. Na ovom prostoru nalaziće se dečije igralište i kafić.

18404066_1497427200291193_629151116591372899_o

Račun izvučen u nagradnoj igri Martonošijevima iz Kikinde doneo stan

Aleksandra Djuran oktobar 28, 2023

Dobrivoj Martonoši (60) iz Kikinde, po zanimanju učitelj, dobitnik je stana u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“. Naš sugrađanin imao je sreće da bude izvučen u konkurenciji 266 miliona računa.

-Poslao sam oko 200 računa, nedeljno sam dva do tri puta sa slao račune. Ne znam tačno koji račun je izvučen, ali smo supruga Tatjana i ja presrećni – kaže Martonoši.

Martonošijevi žive u kući u Masarikovoj 16 i kako Dobrivoj napominje nije pratio izvlačenje nego mu je poznanica javila radosnu vest. Dvosoban stan, površine 58 metara kvadratnih, dobili su u Bloku 63 u Novom Beogradu. Pobednički račun izvukao je džudista Aleksandar Kukolj.

-Pre nekih dve nedelje šalio sam se suprugom da ćemo sigurno dobiti stan. To je moja teorija čuda jer su mi se nekoliko puta u životu dešavale lepe stvari iz nemogućih situacija. Ovaj stan će rešiti naše materijalne probleme – dodao je Martoniši.

Osamdesetih je Dobrivoje imao peticu na lotou kada je to bila premija i tada je dobio 2.500 nemačkih maraka, a stojadin je u to vreme koštao 10.000 maraka.

Uhapšena četvorica Avganistanaca i dva Turčina nakon vatrenog obračuna u Horgošu

Aleksandra Djuran oktobar 27, 2023

Državljani Avganistana, njih četvorica, i dvojica državljana Turske uhapšeni su zbog sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Ovo je rezultat opsežne akcije pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi, organizovanoj nakon jutrošnjeg vatrenog obračuna dve grupe migranata u Horgošu, u kom su poginula tri iregularna migranta, a jedan povređen. U napuštenom objektu u kom se dogodila pucnjava i u kom su osumnjičeni zatečeni, policija je pronašla automatsku pušku sa više desetina komada pripadajuće municije.

Istovremeno, pripadnici policije su pretragom terena pronašli još jednu automatsku pušku, kao i još 79 iregularnih migranata koji su prevezeni u prihvatne centre.
Ranjenom migrantu ukazana je medicinska pomoć, a nastavlja se intenzivan rad
na rasvetljavanju svih činjenica i okolnosti ovog događaja.

Šestorici osumnjičenih iregularnih migranata je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Subotici, određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

395597523_1243719947022748_7245954515586336966_n

Kikindski naprednjaci proslavili slavu, Svetu Petku

Aleksandra Djuran oktobar 27, 2023

Gradski odbor Srpske napredne stranke u svojim prostorijama obeležio je slavu Svetu Petku. Rezanju slavskog kolača, pored rukovodstva, prisustvovali su članovi, gosti i simpaziteri. Kum slave bio je dr Vukosav Trkulja, a prisutnima se obratila predsednica Gradskog odbora Stanislava Hrnjak koja je i ovoga puta ponovila da je mišljenje sugrađana veoma važno i da se spram toga postavljaju ciljevi koji su doveli do napretka Grada.

U kikindskom odboru ima 4.700 članova.

Vatreni okršaj među migrantima: Troje mrtvih i jedan ranjen

Aleksandra Djuran oktobar 27, 2023

Troje mrtvih i jedna ranjen migrant bilans je međusobnog vatrenog obračuna. Nemio događaj dogodio se u ranim jutarnjim satima se u napuštenim objektima nekadašnjeg poljoprivrednog dobra „Bačka“ u blizini Horgoša tačnije u pograničnom pojasu.

Kako saznajemo u Policijskoj upravi Kikinda na licu mesta zatečena su tri tela sa ranama nanešenim vatrenim oružjem od kojih su i preminuli. Jedan migrant je ranjen i prebačen je na dalje lečenje u Opštu bolnicu u Subotici.

-Svakodnevno pratimo krijumčarenje, ali i krivična dela za koja su osumnjičeni migranti. U prvih devet meseci na teritoriji naše Policijske uprave u 43 akcije izmešteno je 1.728 migranata u druge prihvatne centre – rekao je na nedvano održanoj knferenciji za novinare načelnik PU Kikinda Pavle Rajkov.

U toku je uviđaj i pretaraga terena kojim rukovodi Više javno tužilaštvo iz Subotice.

Meštani Horgoša su uznemireni ovim događajem iako se on dogodio van mesta. Jake policijske snage su na terenu i obezbeđuju pogranični pojas u kojem su stradali migranti .

Kikinda ima tržište rada, ističu u Savezu samostalnog sindikata

Aleksandra Djuran oktobar 27, 2023

Predstavnici Veća Saveza samostalnog sindikata za Kikindu, Novi Kneževac, Čoku i Novu Crnju zajedno sa rukovodstvom kompanije „Tisa Automotiv“ nekoliko meseci unazad pregovarali su o povećanju zarada. Sa generalnim direktorom Akošem Barnom postignut je dogovor o povećanju zaradu, istakao je Ilija Drljić, predsednik sindikata.

-Od 1. oktobra zarade su uvećane za 18,2 odsto odnosno za 7.832 dinara u neto iznosu. Svaki radnik dobiće pomenuto povećanje na osnovnu zaradu što će se preneti na bonuse i druga davanja. Već u februaru sledeće godine ponovo ćemo razgovarati o još jednom povećanju. Ova firma ima i dopunsko penziono osiguranje za sve svoje zaposlene koje se redovno uplaćuje i uvek je spremna na socijalni dijalog. Kolektivni ugovor nije samo na papiru nego se poštuje – kaže Drljić.

Radni sat sa 230 uvećan je na 272 dinara, tako da će najniža zarada biti oko 61.000 dinara. Ukoliko ima jedna ili dve radne subote može da se zaradi i do 80.000 dinara. U kompaniji „Tisa Automotiv“ zaposleno je 2.500 radnika u Kikindi, Senti i Bečeju, od kojih je više od 1.100 u našem gradu.

-Korektne odnose imamo i sa kompanijama Livnica „Cimos“ i „Le Belier“, ali ima i firmi sa kojima do sada nismo uspeli da postignemo dogovor. Na putu smo da u „Kalcedoniji“ utvrdimo reprezentativnost zajedno sa kolegama iz Subotice nakon čega ćemo započeti pregovore oko kolektivnog ugovora i očekujem da će na proleće 2024. godine oni biti završeni, u korist zaposlenih – napomenuo je naš sagovornik i precizirao da je dobro što u Kikindi postoji tržište rada i što dobar deo firmi traži radnike.

Drljić je precizirao da je zadovoljan jer se poštuju potpisani kolektivni ugovori u javnom sektoru gde je osnivač Grad.

-Uputstvo za izradu budžeta koje je uputilo Ministarstvo finansija zabranilo je isplate bilo kakvih socijalnih davanja i bonusa, te je važno da vidimo kako ćemo da prevaziđemo nastalu situaciju. U junu je zaposlenima u javnom sektou isplaćeno 15.000 dinara, polovina sume dogovorene za ovu godinu. Uputstvo pomenutog Ministarstva doveo nas je u neprijatnu situaciju i na nama je da je zajednički prevaziđemo – napomenuo je Drljić.

Primenjivanje platnih razreda odlažu se iz godine u godinu i sindikat će insistirati da se to promeni. Koefecijenti po kojima se obračunavaju zarade su zastareli tako da se izgubio raspon plata i na tome radi vrh sindikata. Najmanja plata treba da bude minimalna zarada, tako da se dolazi u situaciju da se delu radnika ona doplaćuje kako bi bila minimalac.

Glasajmo da „Sovembar“ dobije prestižnu nagradu „Turistički cvet“

Aleksandra Djuran oktobar 26, 2023

Turistička organizacija Srbije raspisala konkurs za izbor najboljih u 2023. godini u više kategorija koji će dobiti najprestižniju nagradu u oblasti turizma u Srbiji – „Turistički cvet“. Kategorije su: turistička organizacija, turistička manifestacija, turistička agencija, hotel, ostali ugostiteljski objekti za smeštaj, pravni subjekt za doprinos u unapređenju turističke ponude i promocije turizma, influenser – bloger i elektronski ili štampani medij za predstvljanje Srbije.

Turistička organizacija poslala je nominaciju za „Sovembar“ u kategoriji manifestacije. Glasanje je počelo 25. oktobra i traje do 7. novembra, obavlja se isključivo elektronski, a moguće je glasati jedan put sa jedne IP adrese.

-„Sovembar“ je jedinstvena manifestacija u Srbiji i smatramo da zaslužuje ovo prestižno priznanje. Kikinda je jedino priznato urbano zimsko stanište sova ušara na planeti Zemlji. Ornitolozi širom sveta rado dolaze tokom zime da posmatraju i izučavaju ove ptice. Dejvid Lindo, britanski ornitolog i novinar, jedan od najvećih promotera kikindskih sova, kao i Milan Ružić, predsednik Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbija koji nam svake godine pomaže u brojanju utina, ali i promociji ovog prirodog fenmena. Pozivamo sve da glasaju – istakla je Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije.

Jedino je u našem gradu novembar „Sovembar“, a manifestacija se organizuje od 2012. godine. Kikinđani se na poseban način odužuju pticama koje su postale simbol grada.

-Ciljna grupa manifestacije su deca od predškolskog uzrasta do šestog razreda. I ove godine, od prvog do poslednjeg dana novembra, imaćemo niz manifestacija posvećenih utinama tokom kojih će biti organizovan veliki broj radionica, edukativnih sadržaja i predavanja koja deci približuju značaj sova ušara za naš grad. Ujedno ih učimo kako da čuvaju i sačuvaju njihovo najveće urbano zimsko stanište. Prvo brojanje sova i sova patrola planirano je za 24. novembr. Tada će biti i centralno obeležavanje „Sovembra“ uz kviz znanja „Svet sova ušara“ i mini bazar – saznajemo od Jasmine Milankov.

Duže od dve decenije sove ušare zimuju u gradskom jezgru Kikinde. Tokom proteklih 12 godina biolozi i ornitolozi prate njihovo kretanje i život na Gradskom trgu jer sa padom temperature i opadanjem lišća, povećava se broj simpatičnih i korisnih ptica po kojima je naš grad postao planetarno poznat.

Decembra 2009. godine izbrojan je rekordan broj, 734 jedinke, u samom gradskom jezgru. Tako, ove, po danu nepomične ptice, noću kada krenu u lov, štite lokalna gazdinstva i ljude od glodara. Na osnovu istraživanja ishrane utina, one na teritoriji grada Kikinde u toku pet zimskih meseci pojedu oko pola miliona mišolikih glodara.

Podsetimo i da je Kikinda dobila „Turistički cvet“ 2017. godine za „Dane ludaje“, kada je ova manifestacija proglašena za najbolju u zemlji.

395854992_6680929848680426_598630467486272587_n

Škola „Miloš Crnjanski“ obrazovna ustanova za primer, istaknuto povodom Dana škole

Aleksandra Djuran oktobar 26, 2023

Srednja stručna škola „Miloš Crnjnaski” obeležila je Dan škole. Ovom prilikom priređen je prigodan program koji su osmislili profesori i đaci, a na prvom spratu učenici arhitektonskog smera iscrtali su mural koji simbolizuje svih osam smerova kojih ima u ovoj obrazovnoj ustanovi.

-Trudom, radom i zalaganjem nastavnika naša škola je moderna i dobro opremljena. Trudimo se da učestvujemo na svim konkursima, kako za adaptaciju i opremanje, tako i onima gde je cilj razmena đaka i iskustava. Tako smo u junu mi bili gosti Gimnaziji u albanskom mestu Lješa, našem partneru na Međunarodnom projektu „RAJKO“. Uzvratna poseta realizovana je tokom „Dana ludaje“ kada smo nastavili druženje sa 12 učenika i dve profesorice. U protekloj godini od Pokrajisnkog sekretarijata za obrazovanje dobili smo 1,5 miliona dinara za kupovinu vredne opreme za medicinski, arhitektonski i hemijski kabinet, i dve mašine koje su za smer operater i pekar – rekao je direktor Milorad Karanović.

Proslavi 62-godišnjice prisustvovali su članica Gradskog veća Valentina Mickovski i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe Bogdan Tasovac.

-Ovo je škola za primer i u ime Grada đacima i zaposlenima čestitam njihov dan. Angažovani su u međunarodnim projektima koji učenicima omogućavaju da steknu šira znanja, da upoznaju različite kulture, steknu nove prijatelje i kontakte za budućnost. Lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa školom i nastavićemo da ih podržavamo – dodala je Valentina Mickovski.

SSŠ „Miloš Crnjanski“ ima 15 odeljenja i 350 đaka, a kao Dan škole obeležava datum rođenja našeg slavnog pisca.

395629749_1519354592143644_7560177486621524507_n

Učenik iz Indonezije na razmeni đaka u Gimnaziji: Razlike nas spajaju i obogaćuju, kaže Ifal

Aleksandra Djuran oktobar 26, 2023

Muhamed Kasif Darinaufaldi, za svoje prijatelje Ifal, iz Indonezije, u našem gradu boraviće godinu dana u okviru programa „Interkultura“. Pre dva meseca stigao je iz dvomilionskog grada Surabaja, u kako kaže, mirnu i lepu Kikindu. U četvrtom je razredu prirodno – matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a njegovi domaćini su porodica Raca iz Nakova.

-Grad je manji nego što sam očekivao, ali ono što je moj prvi utisak su ljubazni i gostoprimljivi ljudi. Svi se puno druže i posećuju, a ono što sam primetio je da su glasniji u odnosu na sredinu u kojoj živim. Često se grle, udaraju po ramenima i leđima, dodirom se ovde pokazuje puno emocija. Vreme je puno hladnije u odnosu na klimu iz koje dolazim, a kažu mi da tek predstoji prava zima. Na to tek treba da se priviknem – otkrio nam je Ifal.

Razlika u načinu života, kulturi, tradiciji je puno, ali je cilj ovih razmena razumeti zemlju u kojoj ste na razmeni i lokalnom stanovništvu, pre svega mladima, preneti deo svoje kulture.

-U Indoneziji ne koristimo nadimke nego se oslovljavamo punim imenom. Većina stanovnika Indonezije su muslimani, a u Srbiji su pravoslavne vere. Molim se pet puta na dan, a ovde se to ne radi. Isto tako u mojoj kulturi ne koristi se leva ruka kako bi se nekom nešto dalo, to je kod nas nepristojno, a razlozi leže u religiji – dodaje naš sagovornik.

Razlike u obrazovnom sistemu postoje, ali u načinu kako se primenjuje. Sa druge strane predmeti koji se izučavaju su manje više slični. U Indoneziji deca osnovni nivo obrazovanja stiču u osnovnim školama koje traju šest godina. Nakon toga upisuju srednju školu koja je dvosmerna. Učenici koji imaju ambicija da studiraju pripremaju se za fakultet, a oni koji ne žele na fakultet uče jedan ili dva zanata.

-Isto tako u Srbiji učenici jednog meseca idu pre podne, a drugog posle podne u školu. Kod nas škola za sve traje od 7 do 16 sati, nakon čega smo slobodni. Razlika je i što imamo takozvane skaut časove odnosno nastavu u prirodi. Tada kampujemo u prirodi i učimo puno toga o životnoj sredini. Najviše razlika je u hrani. U Indoneziji jedemo ljutu hranu i puno povrća, u Srbiji toga nema. Naša hrana je jaka i začinjena. Do sada sam probao puno srpske hrane i burek sa sirom je moj favorit – istakao je Muhamed Kasif.

Noćni život takođe je nešto na šta naš gost nije navikao.

-Mladi u Indoneziji ne izlaze noću u kafiće i diskoteke. Uglavnom se družimo tokom dana u tržnim centrima, a uveče i noću smo kod svojih kuća. Ovde se mladi potpuno drugačije zabavljaju. Moji vršnjaci koji žive u gradovima oblače se isto kao i svi drugi mladi širom sveta. Za mlade koji žive u selima i ruralnim sredinama svakodnevna odeća je ujedno i tradicionalna. Svako selo u Indoneziji ima drugačiju tradiciju i u skladu sa njom je i odeća – dodaje Ifal.

U Evropi je prvi put bio pre desetak godina. Boravio je u Velikoj Britaniji kod brata koji je tamo bio na studijama.

-Od tada je moj san bio da istražim Evropu i kada mi ukazala prilika da dođem u Srbiju na razmenu nisam se puno dvoumio. Od kompanije koja radi u mojoj zemlji dobio sam školarinu tako da sam zadovoljan što sam ovde – napominje mladi Indonežanin.

Srpski jezik, napominje, težak je za pamćenje, ali se nada da će ga pre odlaska dobro savladati.

-Naučiću više o drugim kulturama, a steći ću i nove prijatelje. Veoma mi se svideo folklor, naročito kolo jer je veselo, kao i vaša tradicionalna muzika. Moj cilj je da mojim novim drugarima prenesem deo svoje kulture, da im pripremim tradicionalnu hranu i da im pokažem naš tradicionalni ples – otkrio nam je Muhamed Kasif Darinaufaldi.

Program Interkultura spaja učenike

Od 2011. godine Gimnazija „Dušan Vasiljev” deo je programa Interkultura koji podrazumeva razmenu đaka iz čitavog sveta.

– Cilj ovih razmena je da se mladi upoznaju sa kulturom, običajima, tradicijom naše zemlje, da nauče srpski jezik i steknu nova prijateljstva. Desetak naših učenika takođe je bilo na razmeni, a do kraja ove školske godine, u okviru Interkulture, planiramo razmenu odeljenja sa školom iz Turske – otkrila nam je profesorica Miljana Kitanović.

Do sada je na jednogodišnjoj razmeni u našem gradu boravilo tridesetak učenika iz Brazila, Rusije,Nemačke, Paragvaja, Belgije, Kalifornije, Italije, Turske, Grčke, Italije i sa Tajlanda.

landscape-1462216860-gettyimages-534577083

„Sajam roditeljstva“ prvi put u Kikindi pod sloganom „Roditelji su sve“

Aleksandra Djuran oktobar 26, 2023

Kikinda će u subotu biti domaćin „Sajmu roditeljstva” koje organizuju Vlada Srbije i UNICEF uz podršku lokalne samouprave. U 12 sati u sali Kulturnog centra biće održana tribina “Srećno roditeljstvo” namenjena roditeljima. Koordinatori UNICEFA, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja izlagaće o prenatalnom periodu, dojenju, ranim stimulacijama kod malih beba i dece značaju igre i čitanja – od igre do vaspitanja. U 13 časova na platou ispred ove ustanove planiran je program čiji je nosilac Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki”. Ovom prilikom biće predstavljena dva porodična kluba vrtića „Plavi čuperak” i „Kolibri”.

Roditelji, deca i vaspitači iz „Plavog čuperka” imaće radionicu na temu „Moja porodica” u okviru koje će mališani zajedno sa vaspitačima i roditeljima različtim likovnim tehnikama predstaviti porodicu. Porodični klub „Kolibrija” roditelji, deca i vaspitači praviće pinjate koje će posle biti iskorišćene za proslave projekata u vrtićima.
Kroz ovakve aktivnosti podstiče se kreativnost kod dece, kao i to da mališani i njihovi roditelji mogu biti odlični partneri u igri i stvarati lepe i korisne stvari.
Ovom prilikom predstaviće se i predškolci iz „Plavog čuperka” koji će sajam podržati pesmom i plesnom tačkom.

Osim Predškolske ustanove štand će imati i Centar za socijalni rad koji će deliti promotivni materijal o svojim uslugama. Dom zdravlja i Patronažna služba predstaviće Školicu za trudnice i projekat „Porodično orijentisane rane intervencije” koji je namenjen deci sa smetnjama i teškoćama u razvoju, tako da će ovom prilikom biti predstavljene besplatne usluge i podrška koja se pruža.
Centar socijalne zaštite „Naša kuća” organizovaće poligon za decu čiji je cilj razvoj motorike i koordinacije. Roditelji će moći da dobiju uputstva i ove vežbe primenjuju kod kuće, a posebno će se odnositi na faze razvoja bebe kao što su sedenje, puzenje, prvi koraci.