Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

У Накову очишћене дивље депоније: Упућен апел свима да воде рачуна о средини у којој живе

Aleksandra Djuran новембар 2, 2025

У Накову је организована акција чишћења дивљих сметлишта, која су формирана на више локација. Члан Савета Месне заједнице Бранислав Чубрило и градоначелник Младен Богдан на лицу места уверили су се како напредује санација.

-Очишћена је локација коју зовемо „Мали гај“. На овом месту настала је огромна депонија и она се налази практично у селу јер је преко пута прве куће. Уређено је и друго сметлиште у селу. Овом приликом желим да апелујем на све да не бацају отпад на местима која нису предвиђена за то. Село треба да буде чисто, уређено и лепо, јер ми живимо у њему. Неопходно је да сви схвате да сви морамо да дамо свој допринос како би Наково имало здраву околину, а стварањем дивљих депонија то је немогуће – истакао је Чубрило.

Град и Месна заједница посвећени су да очувају животну средину и преузимају одговорност за уклањање постојећих сметлишта.

-Опсежном акцијом локалне самоуправе и комуналних инспектора рекултивишемо дивљу депонију у Накову, а уредићемо и све остале. Наш циљ је да сва села, али и локације у граду буду очишћене од отпада и разног смећа које се баце. Апелујем на све мештане села и града да не стварају сметлишта. Сви који виде да се отпад баца на местима која нису предвиђена за то треба да се одваже и пријаве надлежним инспекцијама. Ангажовање механизације и неопходних ресурса за уклањање смећа пуно кошта и важно је да сви будемо сагласни у томе да се не дозволи стварање дивљих депонија. Верујем да свима ово смета и сви ми треба да се потрудимо да нам град и села буду што чистији и лепши – прецизирао је Младен Богдан.

Градоначелник Богдан најавио је и чешће контроле како би се спречило настајање дивљих сметлишта уз примену законских одредби и кажњавање.

Вечерас у позоришту „Лане“ је комад „Три прасета“

Aleksandra Djuran новембар 2, 2025

На репертару позоришта „Лане“ данас је комад „Три прасета“. Текст за представу урадила је Нада Адамовића, док је режија колективни рад ансамбла.

У комаду који почиње у 17 сати подједнако уживај и деца и одрасли.

Таленат за песму, плес, рецитовање младе звезде показале у оквиру 10. „Tini Csillag“

Aleksandra Djuran новембар 2, 2025

У организацији удружења грађана „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Tini Csillag“ односно „Младе звезде“. Манифестација је одржана јубиларни, 10. пут, а Вивијен Фазекаш из „Кекенда“ истиче да су окупили децу и младе из Војводине.

-Имали смо 25 учесника из Кикинде, Сајана, Нове Црње, Торде, Сенте, Чоке и других места. Младе звезде од предшколског узраста до осмог разреда основне школе приредиле су нам одлично вече. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменула је Вивијен Фазекаш.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу.

-Манифестација је прилика да деца покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Значај овог такмичења је и неговање језика, обичаја и културе Мађара. Уједно ово је прилика да покажу све своје таленте, да стекну нове пријатеље и искуство – истакла је Мелита Гомбар.

Поводом „Halloweena“ сви учесници имали су маске које жири оцењивао. Новина је да је наступио бенд из Суботице „Аломполгарок“ који су увеличали ово вече.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

A.Ђ.

За православне вернике данас су Митровске задушнице

Aleksandra Djuran новембар 1, 2025

Православни верници данас, 1. новембра обележавају Митровске или јесење задушнице које падају уочи празника Светог Димитрија Солунског који се празнује 8. новембра. Задушнице се увек обележавају у суботу као сећања на Христово погребење и смрт али и наду у васкрсење које је човечанство добило Христовим васкрсењем. На богослужењима субота је дан за помен свим мученицима и упокојенима.

На задушнице се обилазе гробови упокојених сродника и пријатеља али пре изласка на гробље у црквама се врши богослужење у раним јутарњим часовима након чега се служи општи парастос. Верници у храмове доносе кољиво и списак имена крштених покојних које желе да се помену током парастоса. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву.

На гробљу се такође може обавити парастос, мада се најчешће чини мали помен. Освештава се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих.

На задушнице се дели милостиња за душе покојних. Треба се сетити потреба оних којима је и најмања помоћ добродошла.

Верници Римокаатоличке цркве данас обележавају један од најважнијих празника

Aleksandra Djuran новембар 1, 2025

Верници Римокатоличке цркве данас, 1. новембра, обележавају Дан свих светих, познат и као Сисвете који је један је од најважнијих католичких празника.

Дан свих светих посвећен је свим познатим и непознатим свецима Католичке цркве – не само онима који су службено проглашени светима, већ и свим праведницима и онима који су живели светим животом. То је дан када верници изражавају захвалност и молитву за све оне који су ушли у небеску славу.

На данашњи дан обичај је да се посећују гробља, пале свеће, као и да се односи цвеће на гробове, одржавају се свете мисе и молитве за покојне. Иако је следећи дан, 2. новембар Душни дан, посебно посвећен молитви за душе свих преминулих, већ на Дан свих светих посјећују се гробља и одаје се почаст покојницима.

Предавање у ПСС: О могућностима прераде воћа и поврћа

Aleksandra Djuran октобар 31, 2025

Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.

-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.

Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.

-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.

Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:

-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.

Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.

Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.

А.Ђ.

Манифестација „Гужаљош“,која окупља пет места из четири државе, наредне године у Руском Селу

Aleksandra Djuran октобар 31, 2025

Рускоселци, њих педесетак, протеклог викенда боравили су у месту Апатфалва у Мађарској где су учествовали на манифестацији „Гужаљош“ која је организована 22. пут. Програм је осмишљен ради промоције мађарске културе и обичаја. Са својим мештанима био је и председник Савета Месне заједнице Руско Село Душан Марјановић којем је уручен такозвани „штап пријатељства“.

-Следеће године домаћин „Гужаљоша“ биће Руско Село. Манифестација окупља Мађаре из четири државе и пет места који су побратимљени. Част нам је што ћемо моћи да угостимо учеснике из Мађарске, Румуније и Словачке. Ово је јединствена манифестација и ми ћемо дати све од себе да буде и једна од најбољих. Сваке године организује се у другом месту и 2026. је дошао ред на нас – истакао је Марјановић.

Становници Руског Села из Србије, Апача и Чанадапача из Румуније, Апатфалва из Мађарске и Черни Брода из Словачке побратимили су пре три деценије. Искрен

– Манифестација има своје корене и традицију, а свака даља сарадња све више учвршћује односе нашег села са другим местима. „Гужаљош“ траје три дана и свако место представља своју традицију и обичаје кроз фолклор, песму, плес, глуму. Организује се и изложба рукотворина које негују удружења, традиционалне хране – појаснио је наш саговорник.

Планирано је да „Гужаљош“ у Руском Селу буде организован у јуну или јулу.

-За наше мештане врло је важно неговање како српских , тако и мађарских обичаја. Управо је оваква манифестација добар пример да смо село које признаје различитост у култури, језику и традицији. Поносан сам што смо јединствени на територији града, пре свега, због добрих односа у нашој заједници. Руско Село важи за мултикултуралну средину , у којој се промовишу различитости. Следеће године очекујемо између 250 и 300 гостију које ћемо, осим са самим местом упознати са свим знаменитостима на територији града, туристичким и историјским дестинацијама – закључио је Душан Марјановић.

А.Ђ.

Православни верници обележавају Светог Луку

Aleksandra Djuran октобар 31, 2025

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Луку. Јеванђелиста Лука, био је један од четворице апостола. По занимању лекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство.

Он је насликао три иконе Богородице са Христом које су постале узор свим каснијим иконама мајке Божије, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Празник је у нашем народу познат као Лучиндан и честа је крсна слава. Обично се каже: „иде Лука-ето вука“ или „свети Лука снег до кука“, најављујући зиму и снегове.

Као свог заштитника славе га и образовне установе. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.

Иђош добија две соларне електране: У току је рани увид у План детаљне регулације

Aleksandra Djuran октобар 30, 2025

Локална самоуправа огласила је рани јавни увид у План детаљне регулације за изградњу соларних електрана Nicco и GreenCo Energija у Иђошу. Поменуте компаније су инвеститори и обе имају седиште у Београду.

Простор се налази у ванграђевинском подручју Иђоша и Кикиндеа, обухвата пољопривредно земљиште у приватном власништву, некатегорисане путеве и канале, и простире се на око 34,82 хектара.

У оквиру Плана предвиђена је реализација два независна инфраструктурна комплекса соларних електрана са инсталисаном снагом до 10 МW свака. Панели ће бити распоређени у блокове са приступним путевима који служе и као коридори за средњенапонску мрежу која ће доводити енергију до трансформаторског постројења.

Постројења ће бити опремљена потребном електроенергетском и комуникационом инфраструктуром, док се не планира потреба за водопривредном или термоенергетском инфраструктуром. Приступ до трансформаторског постројења омогућиће интерна мрежа путева, са прикључцима на постојећи некатегорисани пут.

Рани јавни увид траје до 13. новембра.

Предавање о преради воћа и поврћа у петак у ПСС

Aleksandra Djuran октобар 30, 2025

Пољопривредна стручна служба сутра, 31. октобра у 11 часова организује предавање „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“.

Покровитељ је Покрајински фонд за развој пољопривреде, а одржаће се у просторијама ПСС у улици Краља Петра Првог 49.