Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Средње школе доставиле план уписа: Новина трговински техничар и више занатских смерова

Aleksandra Djuran March 24, 2024

План уписа у четири средњошколске образовне установе у Кикинди за школску 2024/2025. урађен је у сарадњи са локалном самоуправом, Филијалом Националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. У школама има места за све мале матуранте са територије града. Новина од наредне школске године је да ће свако одељење имати максимално 28 ученика.

Економско – трговинска школа, уместо четири, наредне године уписаће пет одељења на шест образованих профила.

-Економско техничар је четворогодишњи смер, као и финансијско-рачуноводствени техничар који је поново уведен ове школске године. Од наредне школске имаћемо и трећи четворогодишњи смер трговински техничар, али остаје нам и смер трговац који ће бити трогодишњи у комбинованом одељењу са конобарима тако да ће их бити по 14. Пето одељење је такође трогодишњи и тражен је, а реч је куварима – сазнајемо од директора Роберта Вуњака.

Основна разлика између трговца и трговинског техничара је да они са трогодишњим образовањем одмах проналазе посао и немају амбиција да наставе школовање. Трговински техничар може да упише одређене факултете и приликом запошљавања са средњом стручном спремом има веће могућности на самом послу да постане руководилац. У школи се надају да ће компанија „ПС“ добити акредитацију од Министарства и да ће моћи у овој радњи да имају дуално образовање.

Техничка школа у Кикинди по традицији уписује највише одељења. Директорица Миланка Халиловић каже да су ђаци заинтересовани за подручја рада које нуде, те да ће ове године на располагању имати осам одељења, за једно више од прошлогодишњег уписа.

-У оквиру подручја рада електротехника уписујемо три четворогодишња профила: електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима и техничар информационих система. Четворогодишњи смер је и техничар друмског саобраћаја, а трогодишњи је возач моторних возила. У машинству су на располагању техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина, као четворогодишњи смер. Ове године, за разлику од од прошле имамо два трогодишња одељења. Једно ће бити бравар заваривач и друго оператер машинске обраде резањем – казала је Миланка Халиловић.

Смер оператер машинске обраде резањем је комплетно по дуалном образовању. Ученике који га упишу очекује пракса у „Гриндексу“ и „Мекафору“. Халиловићева додаје да ће се и наредне школске године потрудити да имају још трогодишњих смерова јер за њима постоји потреба.

Средња стручна школа „Милош Црњански, како истиче директор Милорад Карановић уписаће четири одељења.

– На четворогодишњим образовним профилима у следећој школској години уписаћемо занимање фармацеутски техничар, архитектонског и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Оператер у прехрамбеној индустрији је трогодишњи, као и пекар и они ће бити у једном комбинованом одељењу– рекао је Карановић.

У Гимназији „Душан Васиљев“ биће такође четири одељења рекла је директорица Мирјана Дражић.

-Уписујемо по 56 ученика на друштвено-језиком и природно- математичком смеру. Интересовање за упис у нашу школу расте из године у годину јер су средњошколци свесни да из Гимназије могу да упишу који год желе факултет – објаснила је Мирјана Дражић.

А.Ђ.

Хуманитарни концерт Женске певачке групе „Мелизми“ : На лепињи од равнице

Aleksandra Djuran March 23, 2024

Женска певачка група „Мелизми“ Културног центра премијерно је, у Народном позоришту, извела музичко-сценско дело под називом „На лепињи од равнице“. Сценски је осмислио Драган Миливојевић из Новог Сада који се бави и израдом народних ношњи. На сцени су играчи и певачи представили причу смештену на почетак 19. века о двоје младих чија је љубав забрањена.

-У настојању да се сачува традиција и култура, заједно са Женском певачком групом „Мелизми“, осмислио сам мјузикл чији је циљ да прикажемо сву мултикултуралност која краси Војводину. Приказани су сетва, жетва, радови под отвореним небом. Поред тога публика је могла да види и обичај „Равена“ који се одржао једино у овој средини – истакао је Миливојевић.

Концерт је имао и хуманитарну ноту. У сарадњи са Црвеним крстом прикупљани су прилози за Онколошко одељење Болнице.

-Пуни смо позитивних утисака јер је публика подржала нашу иницијативу да помогнемо Онколошко одељење. Програм је изведен на седам језика, приказали смо ношње и обичаје и Мађара, Словака, Русина, Румуна, што показује нашу мултикултуралност и нашу љубав према традицији – рекла је Биљана Мандић из групе „Мелизми“.

Концерту су присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Програм који смо видели допринеће квалитету културних садржаја у нашем граду. Припреман неколико месеци, заједно са гостима који су се представили на сцени, одушевио је присутне. Овакви пројекти, али и све манифестације и програми које наш град има стављају нас на високу позицију на културној мапи Србије и отварају нам врата да и Кикинда буде престоница културе – навео је градоначелник Лукач.

У програму су учествовали и чланови културно- уметничких друштава „Мокрин“ и „Светозар Марковић“ из Новог сада, оркестар Миленка Мартића и Женска певачка група „Плетенице“ из Жабља.

А.Ђ.

Ускршњим играма у Сајану подједнако се радовали и млади и стари

Aleksandra Djuran March 23, 2024

Сајан је био домаћин традиционалне манифестације „Ускршње народне игре“. У организацији Друштва за неговање традиције и екологије ,,Делибаб“, уз подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Сајан, дружење деце, младих и удружења жена одржано је тридесети пут.

Ускршње аранжмане припремила су удружења жена из читаве Војводине, а позиву организатора одазвале су се и чланице „Сунца“ из Падеја.

-Припремили смо фарбана јаја, ускршње украсе на којима доминира зека, корпице и ручне радове. Радо долазимо у Сајан и волимо што смо део ове манифестације која је увод у најрадоснији хришћански празник. Све је израђено од природних материјала, а и јаја се најлепше офарбају у луковину или траве – сазнајемо од Драгице Раднов, председнице удружења „Сунце“.

Централни део свечаности је посвећен деци која су се у великом броју одазвала ускршњим играма, истакла је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“.

-Сви су се одазвали позиву да увеличају наш јубилеј, 30 година од прве манифестације. Наш циљ је да очувамо обичаје и традицију и да је пренесемо на млађе. Учимо их на који начин су се некада фарбала јаја, како се кувала шунка, како се правила ускршња плетеница, која јела и колачи су се служили за Ускрс. Деца уживају у нашим играма трчању са јајетом у кашици, тражењу јаја, осликавању – навела је Силвија Тосеги.

Манифестацији је присуствовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Манифестација приказује богатство културне баштине, лепоте традиције и ускршњих обичаја Мађара који живе на овом простору. Ускршња изложба је права симболика јер је јаје одувек значило препорода, обнове, рађања новог живота. Осмишљена да споји децу, младе и оне који су у старијој доби, даје печат мађарској традицији и историји и осликава нашу мултинационалну и мултикултурну средину – напоменула је Мелита Гомбар.

Председник Савета Месне заједнице Золтан Тот додао је да су „Ускршње народне игре“ једна од најзначајнијих манифестација у овом месту.

-Чињеница да траје три деценије говори колико је важна и значајна, не само за мештане Сајана, него и за читав град. Кроз њу чувамо народне обичаје и традицију и преносимо их на оне који долазе. Хвала локалној самоуправи која је помогла да се на прави начин обележи велики јубилеј – казао је Тот.

Учесници из Кикинде, Мокрина, Иђоша, Остојићева, Чоке, Нових Козараца, Падеја уживали су у дружењу, а било им је омогућено да посете и Завичајну кућу.

А.Ђ.

(ВИДЕО) „Козара“ поново уговара производњу са пољопривредницима

Aleksandra Djuran March 23, 2024

Пшеницу, иако је у солидном стању, потребно је заштитити, истакао је у подкасту Кикиндског портала Благоје Ињац, руководилац кооперације „Козаре“ која припада Делта аграру. Глодари су направили штету, а фунгициди компаније Делта аграр, заштитиће хлебно зрно.

После дужег периода „Козара“ поново сарађује са произвођачима путем уговарања производње. У понуди је значајна палета семенске робе за свe пролећне културе, средства за заштиту биља, минерална ђубрива, али и механизацијa коју компанија Делта аграр нуди у замену за ратарске производе.

Телефони за све информације су: 0230/451-396 и 065/347-13-98.

Погледајте ВИДЕО.

Најлепше пројице од кукурузног брашна направила Нада Лукач из Нових Козараца

Aleksandra Djuran March 22, 2024

Победница манифестације „Кукурузно пролеће“ коју је организовало удружења жена „Нови Козарци“, уз подршку месне заједнице и Града, је Нада Лукач из поменутог удружења. Друго место заузела је Нада Маринковић из удружења жена „Кумане“ и трећа је Бранислава Дринић из удружења жена „Ђура Јакшић“.

Избор најбољих слатких и сланих производа, направљених од кукурузних прерађевина, организовано је трећи пут.

-Наш циљ је да сачувамо традиционална јела од заборава. Ово је један од начина да допринесемо гастрономској понуди нашег града и да је обогатимо заборављеним јелима. Томе доприноси и добро позната „Питијада“ којом чувамо питу кромпирушу. Драго ми је што се манифестацији одазвао велики број удружења жена са којима радо сарађујемо – истакла је Боја Ољача, председница удружења „Нови Козарци“.

Догађају је присуствовао председник Скупштине града Младен Богдан.

-Жене из Нових Козараца осмислиле су манифестацију која има за циљ да очува све традиционалне рецепте крајева одакле потичу. Ово је начин да очувају сећање на своје мајке и баке, али и да своје знање пренесу на млађе генерације. Хвала им на томе што се труде да нас подсете на корене, културу и обичаје. Ово је уједно одлична прилика да се успостави сарадња и са другим удружењима – рекао је Богдан.

Жене из Нових Козарац, Накова, „Суваче“ из Кикинде, Иђоша, Мокрина, Кумана су за такмичење донеле пројице, пите, разне ђаконије где је основа кукурузно брашно и кромпир. Било је и цицваре, али и млеко од кукурузног брашна односно скробово млеко.

А.Ђ.

У Народном музеју отворена изложба „Читање Васиљева”

Aleksandra Djuran March 22, 2024

Изложба „Читање Васиљева” отворена у Галерији „Нова“ Народног музеја реализована је у оквиру обележавања стогодишњице смрти песника Душана Васиљева. Посвећена је кикиндском песнику експресионисти, драмском и прозном писцу, човеку који је преминуо пре сто година у непуној 24. години.

-Покушали смо добијемо одговор на питање како ми данас читамо Душана Васиљева, шта нам данас значе његова поезија и проза, да ли можемо да га разумемо и да ли смо у праву. То су питања на која, вероватно, никада нећемо добити одговор, али можемо да пробамо. Дали смо и публици могућност да нам кажу шта читају у делима Душана Васиљева, а сви посетиоци моћи ће да прочитају, у оригиналном рукопису, две његове приче које никада нису објављене. Важно је да промовишемо кикиндског песника који се чита и у основним и у средњим школама и налази се и уџбеницима – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Изложба је реализована уз подршку писца Срђана Срдића, а сарадници су били Наташа Иветић, професорка књижевности, Тиса Фелбаб, Емилија Рељин и Николина Ружић, ученице Гимназије „Душан Васиљев“.

-Душан Васиљев није заборављен и запостављен и није један од аутора о којима се ретко говори. Напротив, од сређивања споменика, објављивања сабраних дела, оснивања регионалног центра за таленте који носи име Душана Васиљева, до додељивања књижевне награде и књижевног конкурса који је расписала Гимназија, дали смо допринос да се његово дело не заборави. Како је Васиљев, на жалост, живот завршио у раној младости, он је остао вечно млад и са њим млади могу да се идентификују и разумеју га на прави начин – рекао је Срђан Срдић.

Отварању изложбе присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Наш дуг према овом песнику је вишеструк и књижевном наградом коју Град додељује покушавамо да се одужимо Душану Васиљеву. На овај начин чинимо да његово име живи у спони са свим досадашњим лауреатима, али и будућим. По свом квалитету награда заслужује епитет националног признања. Данашњим младим, али и будућим генерацијама треба да говоримо о делу Душана Васиљева, који је трагично, премлад изгубио живот и стварао је своја дела у суровим условима, крајње беде, сиромаштва, без подршке, без присуства мајке. И поред свега нашао је надахнуће и снагу да створи дела која остају – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Помоћ изложби пружили су и Владимир Максимовић, глумац Народног позоришта Кикинда, као и Драгана Младеновић, Звонко Карановић, Лазар Павловић и Мића Вујичић , добитници награде „Душан Васиљев” у протеклих десет година.

Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији. Изложба је отворена до 15. априла.

А.Ђ.

Део улице Војводе Путника у суботу затворен за саобраћај

Aleksandra Djuran March 22, 2024

Део улице Војводе Путника, од Димитрија Туцовића до Бранка Радичевића, биће затворен за саобраћај у оба правца у суботу, 23.марта, од 7 до 12 часова због санације коловоза који је оштећен приликом хаварије на вреловодној мрежи.

За књигу „Чудо у Банату“ др Милану Мицићу припала награда „Душан Васиљев“

Aleksandra Djuran March 22, 2024

Милан Мицић за дело „Чудо у Банату“ добтник је награде „Душан Васиљев“ коју Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 152 наслова, а жири у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев одлучио је да овогодишњи лауерат буде доктор историјских наука, књижевник и историчар и генерални секретар Матице српске.

У образложењу се наводи: „Већ у наслову књиге прича „Чудо у Банату“, истакнуте су две њене најважније карактеристике. Најпре, да је реч о Банату, конкретније о догађајима који се односе напочетак ХХ века, непосредно после завршетка Првог светског рата, на новоустановљеним границама између Југославије и Румуније, када је Банат остао подељен између две суседне државе. Друга реч, а прва по месту појављивања, је чудо. Алузија на чувени филм Федерика Фелинија „Чудо у Милану“ је несумњива. Да подсетимо: филм је неореалистичка бајка, која објашњава животе групе грађана у послератном Милану. Тако се и Мицићева проза може читати као неореалистичка, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али и као бајка, јер је препуна одлазака у нестварно, у фантастику. Из реалног света у свет чудесног. Извесна парадоксалност, у том односу између реалног и фиктивног света, односно између чињеница и маште, која је сад већ препознатљива у пишчевом опусу, од његове прве књиге прича, па до ове најновије, постала је Мицићев кредо, избија и са страница књиге „Чудо у Банату“. Мицић је вешт приповедач, али и добар познавалац историјских чињеница, тако да се преплићу људске судбине до те мере да се књига чини као хроника живота у Банату, са јасним моралним ставом. С друге стране, што не умањује историчност, несумњива је пишчева имагинација, његова вештина да у све догађаје и личности о којима приповеда унесе ониричност, па чак и мистичност. „Видљиво се претапа у невидљиво, факција у фикцију и вице верса, због чега приче наликују бајкама“. То ову прозу доводи у везу, по сродности и не само по томе, већ и по књижевном поступку, а потом и по крајњем резултату, са Милорадом Павићем. Мада су Павићеви јунаци из друкчијег света и времена, Мицићева нарација и фабула наликују поступцима великог претходника, и упућени су истим читаоцима. Дакле, онима који трагају за истином, за аутентичним светом и ликовима, свесни или несвесни завођења оног који приповеда, а не сведочи, јер пред нама је ипак проза и уметничка креација, а не уџбеник из историје.

Награда „Душан Васиљев“ ће лауреату бити уручена у среду, 27. марта у 19 часова, на Свечаној академији у Народном позоришту.

У најужем избору се нашло пет аутора и њихових књига међу којима је награђена, али и књиге: „Психологија гравитације“ Ненада Шапоње, „Слике и прилике“ Ђорђа Кубурића, „Кревет-змија и Мала Просветина енциклопедија“ Душана Радака и „Очинство“ Бориса Лазића.

А.Ђ.

434128786-18423827533027813-2805584337240055624-n

Aндреју Поповићу припала част да му првотимац КК Партизан Џејлин Смит уручи вредан чек

Aleksandra Djuran March 22, 2024

На јучерашњој кошаркашкој утакмици између Партизана и Реал Мадрида одиграној у оквиру 31. кола Евролиге, специјални гост КК Партизан Моцарт Бет био је најбољи млади физичар на свету, освајач златне медаље на међународној Олимпијади из физике, Андреј Поповић из Кикинде.

Поклон чек на 50.000 динара, који дарује „Адико банка“, Андреју је уручио првотимац црно белих, Џејлин Смит.

-Изузета је част бити гост овако великог спортског догађаја на златној столици у Штарк арени, посебно што смо бака и ја страствени навијачи Партизана. Атмосфера је била неописива и иако је Партизан изгубио, подршка свих који су присуствовали на утакмици била је огромна. Први пут сам, на овај начин, из првог реда, гледао неки спортски догађај и сада могу да кажем да је то прелепо искуство. Навијам да се мој тим нађе у плеј ин фази до краја сезоне – открио нам је Андреј.

Андреја и у наредном периоду очекује мноштво обавеза, завршава научни рад, овога пута из квантне физике, а припрема се и за републичко такмичење из математике које му је важно због уписа на жељени факултет. Наиме, уколико освоји високо место факултет уписује без пријемног испита. Како нам је раније открио, млади гимназијалац жели да упише астро физику.

Ако тражите мистерију, потражите је у капи воде, поручио Младен Ђуран на занимљивом предавању

Aleksandra Djuran March 22, 2024

,,Аква“ је назив предавања које је у Галерији Културног центра одржао дипломирани хемичар Младен Ђуран. Како истиче научно-популарни приказ могао би се сажети у једној реченици која гласи ,,Ако тражите мистерију, потражите је у капи воде”.

-Феномен воде је изузетно интересантан и желео сам суграђанима да је представим из неког другог аспекта. Данас када говоримо о води, то је најчешће због њеног загађења, али и о тежњи да се као природан ресурс сачува. Вода је природни феномен и њене аномалије представљају разлог за постојање живог света. Наука је до данас прихватила 72 аномалије воде и ово је била прилика да суграђане упознам са најзначајнијима – рекао је Ђуран и напоменуо да је неопходно да сви имају више поштовања према води.

Вода је ресурс који није непресушан.

-Град се у протеклих неколико година максимално залаже да обезбеди здраву пијаћу воду, изградњом фабрике воде. То је велика и значајна инвестиција. Када се толико улаже у здраву воду за пиће, морамо да научимо и како да се према њој понашамо – закључио је Младен Ђуран.

Организатор предавања била је Туристичка организација, а повод је 22. март Светски дан вода.

-Наша жеља била је да сви који су дошли на предавање кроз научно – популарно предавање науче више, чују занимљиве чињенице и буду одговорнији према води. И у наредном периоду придружићемо се обележавању датума који су важни за читаву планету – истакла је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

A.Ђ.