Новогодишњи базар права је прилика да се купе украси за куће и станове, икебане, пића и храна домаћих произвођача, мед, јелке или саднице које ће украсити дворишта. Цене су приступачне, понуда је разноврсна, а ово је и најбољи начин да се промовишу суграђани који имају своје производе. Највећа гужва је на штандовима на којима се продају слаткиши кикиндских алвара међу којима је и „Идеја Ки“ чија је власница Санела Хас Милованов.
-Ове године потрудили смо се да наше традиционалне производе свилене и гумене бомбоне, алве, кретош, лицидерска срца и друге суграђанима понудимо у паковањима које је ново и другачије. У понуди имамо бомбоне у теглицама већим и мањим, пластичним кутијама и чашама. Све оне су украшене новогодишњим мотивима и привлаче, првенствено децу. Купци су препознали наш труд и радо пазаре код нас – каже наша саговорница.
Поред стандардних производа бомбона, ушећерених јабука, лизалица, ту су и медењаци, посебно украшени и наменски припремљени.
-Од медењака смо правили кућице и јелке и лепо их упаковали. Управо се медењаци највише траже. Припрема је трајала месец дана, а највише времена отишло је на медењаке који се прво умесе, па испеку, суше и на крају шарају. Труд се исплатио – напомиње Санела Хас Милованов.
Интересантно је, додаје Санела, да суграђани већ сада купују лепо упаковане бомбоне за Бадње вече, када у куће долазе коринђаши.
-Имамо и других слаткиша који су прикладни да се дају коринђашима и заиста су тражени. За нас пуно значи ова врста промоције и продаје. Зима је нема вашара или сличних скупова где излажемо производе. Најважније је да смо и ми и купци задовољни – закључила је Санела Хас Милованов.
Новогодишњи базар трајаће и сутра до 22 сата, док ће последњег дана ове године бити до поднева.
На заседању Скупштине града донета је одлука о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Кикинде. Суштина ове одлуке је, како истиче председник Актива директора основних школа и директор ОШ „Жарко Зрењанин“ Тихомир Фаркаш, да се уведе ред у упис у основним школама, а не враћање некадашње рејонизације.
-Наш циљ је да пружимо свим ученицима шансу да имају равноправно образовање. Расподелом деце, водећи рачуна о територијалној припадности односно близини школе, имаћемо оптималан број ђака у одељењима. У сваком разреду биће око 25 ученика и избећи ћемо технолошке вишкове у просвети – навео је Фаркаш.
У ранијем периоду родитељи су, због пресељења или других околности, оправдано подносили молбе како би деца прешла из једне у другу школу. И сада ће се у тим ситуацијама излазити у сусрет ученицима и родитељима.
-Формирана је комисија која ће разматрати све молбе које стигну. Тим за рејонизацију чине сви директори основних школа, педагози, представници интерресорне комисије, Предшколске установе, правници. Водили смо рачуна да буду укључени сви релевантни чиниоци, а одлуке, у интересу родитеља и деца, доносићемо заједно – појаснио је наш саговорник.
Школе у Кикинди имају најбоље резултате на територији Школске управе Зрењанин. Рад у образовним институцијама, представници Министарства просвете и важних институција, оценили су највишим оценама.
-У прошлости смо имали ситуације да смо у појединим одељењима у школама имали 15, а у појединим 30 ученика, што не омогућава исти рад и приступ ђацима. Ове разлике настајале су јер је родитељима поједина школа била симпатичнија јер им је то рекао рођак или комшија. На основу законских прописа одређено је које улице односно рејони припадају којој школи – рекао је Тихомир Фаркаш.
Поменути тим ће преко Секретаријата за друштвене делатности и вртића упутити обавештења родитељима у коју школу је дете распоређено. На позиву ће бити објашњено и које су процедуре у случају да постоји потреба да дете похађа другу школу.
-Тада родитељи пишу молбу у којој се наводи разлог те потребе. Сви оправдани случајеви ће се уважити. Када је реч о избору учитеља заузет је став да стручне службе у школама, педагози и психолози, одлуче о томе. Оправдане разлоге, за одабир учитеља или учитељице, уважићемо, али сматрамо да је дошло време да пустимо струку да ради свој посао – закључио је Фаркаш.
Упис првака почиње у фебруару и у наредној школској години биће их 322-оје у свих 15 основних школа на територији Града.
-Имамо доста ученика да све школе имају довољан број одељења и да не буде вишка образовног кадра. Прошле године, због могућности одабира школе, били смо на граници и могли смо да имамо десетак просветних радника као технолошки вишак, а имали смо довољан број ђака. То нашем граду у којем постоји уређен образовни систем, где школе добро раде и функционишу, није потребно – закључио је Фаркаш.
У школској 2024/2025. години, а на основу ове одлуке, основне школе „Јован Поповић“, „Ђура Јакшић“, „Вук Караџић“ и „Фејеш Клара“ имаће по два одељења првака, а „Свети Сава“ и „Жарко Зрењанин“ по три одељења.
Синоћним наступима КУД-а „Сунчана јесен“, Ене Гогић, плесачи студија „Степ ап“ и гимназијског бенда „Криви спој“, Новогодишњи базар употпунили су и музички програми.
Већ вечерас на бини испред Градске куће од 18 сати суграђани ће имати прилику да чују групе „Феникс“ и „Догма“, а у суботу су на програму „Бубњарска секција“ Кикинда и „Металик гејт“.
До 30. децембра од 10 до 22 сата доступан је базар који је ове године окупио је 35 локалних произвођача међу којима су алвари, произвођачи јелки, домаћих пића и хране, меда, а велики је и избор занимљивих предмета који ће додатно украсити станове и куће за Нову године и Божић. Последњег дана ове године базар ће трајати од 10 до 12 часова.
Концерт оперске музике сопрана Памела Киш Игњатов уз клавирску пратњу Стефана Ракићевића одржан је поводом 20 година Немачког удружења Кикинда. Уметница, родом из Новог Кнежевца, неколико година уназад сарадница је Немачког удружења и како је истакла част јој је што ће бити део обележавања две деценије њиховог рада.
-Увек је задовољство бити у Кикинди и певати пред публиком која зна да цени уметност и оперску музику. Као и Немачко удружење и ја ове године обележавам 20 година уметничког рада и концертне каријере. Удружењу желим да расте и развија се, да и даље подржава уметнике и оперу. И у мојој професији, за све ове године, било је успона и падова, али наставићу и даље да радим на себи и свом усавршавању – рекла је Памела Киш Игњатов.
Кикинђанима се представила делом репертоара Рихарда Вагнера јер се ове године обележава 210 година од рођења овог композитора, нумерама Вердија, наполитанским песмама, оперским аријама.
Немачко удружење недавно је поводом јубилеја организовало и изложбу вајара Јована Блата, а имају и планове за наредну годину.
-И следеће године планирамо концерт оперских нумера који ће промовисати аустријске и немачке композиторе. Оно на чему ћемо интензивно радити је да уведемо учење немачког језика кроз игру у забавишта и у први и други разред основне школе – напоменула је председница удружења Ерика Бански.
Концерту је присуствовао и председник Скупштине Града Младен Богдан.
-Радом и залагањем овог удружења у нашем граду промењено је мишљење о Немцима. Управо због неговања мултикултуралности ово удружење добило је посебну похвалницу у оквиру прославе Дана града – рекао је Богдан.
Млади и успешни Кикинђани: Јана Војводић, која је од ове године студент Електротехничког факултета у Београду, а претходно ученик Математичке гимназије у Београду, Новак Деспотовић, ученик Математичке гимназије у Београду и Андреј Поповић ученик Гимназије „Душан Васиљев“ у Кикинди, присуствовали су пријему који је председник Српске академије наука и уметности академик Зоран Кнежевић уприличио за најуспешније средњошколце, освајаче међународних награда.
Сво троје су учествовали на међународној Стемко олимпијади и освојили златне медаље. Јана из хемије, а Андреј и Новак из математикe.
Поред тога Новак је освојио и златну медаљу на међународном такмичењу „Математика без граница“ и сребрну на међународном такмичењу „Математичко моделирање“. Андреј је злато добио на ИМПхО олимпијади из физике и сребро на Међународном такмичењу у истраживачким радовима. Андреј Поповић добио је и признање града „др Павле Кенђелац“.
Свечани новогодишњи пријем за средњошколце, младе таленте, приређен је за све који су освојили једно од прва три места на међународним такмичењима.
-Поштовани добитници награда изузетна ми је част и задовољство да вам, у име Српске академије наука и уметности, честитам на изванредном успеху који сте оставрили на најпрестижнијим међународним такмичењима из различитих области науке и уметности. Уверен сам да медаље које сте ове године освојили представљају тек наговештај ваших будућих успеха и подвига и надам се да ћете ове симболичне награде Српске академије наука и уметности доживети као додатни подстрек на том путу – поручио је академик Зоран Кнежевић.
У Свечаној сали Српске академије наука и уметности добитницима су додељени ваучери, књиге и пригодна објава САНУ.
Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовао су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног спортског живота града. Награде град и похвалнице уручио је градоначелник Никола Лукач који је, обраћајући се присутнима, истакао да на крају сваке године сумирају резултати и праве планови за наредне године.
-Година на измаку била је пуна изазова, али захваљујући јединству, заједништву и вери коју су суграђана имали у нас, помогло нам је да се изборимо са свим недаћама. Реализовали смо значајне пројекте уз подршку републичке и покрајинске владе, што ће наставити у годинама пред нама. Свим добитницима градских признања честитам, али још десетине Кикинђана и организација заслужује ове награде, јер се труде да наш на најбољи начин представе наш град. Жеља ми је да нам 2024. донесе добро здравље, породичну срећу, личне успехе и мноштво нових пројеката који ће нам помоћи да живимо у лепшој и бољој Кикинди. Наредна година биће још изазовнија, али и квалитетнија, боља и успешнија – навео је градоначелник Лукач.
У име награђених захвалила је др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље. Она и др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице, награду „др Ранко Петровић“ су добили за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана.
-За мене је ово признање дошло потпуно неочекивано. Више од 30 година радим у здравству и трудим се да допринесем добробити свих нас. Драго ми је што је то препознато и награђено. Уједно то је и обавеза да будем још боља у свом послу – напоменула је др Сања Брусин Белош.
Признање у области привреде и предузетништва „Михаел Бон“ добили су Зора Лагунџин, власница расадника „Доријат“ из Иђоша и Владимир Радовановић, власник „Зеленог драгстора“ за посебан допринос развоју приватног предузетништва. Награде „др Павле Кенђелац“ припала су професору географије Мирославу Гујићу за допринос развоју образовања и Андреју Поповићу, ученику Гимназије „Душан Васиљев“ за постигнуте резултате у области природних наука.
-Већ две деценије радим као професор и трудим се да најбоље што могу пренесем деци знање. Драго ми је што је препознат мој рад, али и што је квиз „Моја Кикинда“, који сам осмислио и који наредне године слави десетогодишњицу, сваке године све бољи. Признање је подстрек да будем још бољи у ономе што радим. Образовање младих је одговоран посао и треба му бити максимално посвећен – казао је Грујић.
У области културе награду „Јован Ћирилов“ за допринос развоју културе добили су глумци Народног позоришта Владимир Максимовић и Никола Јоксимовић.
-Од своје 15 године сам у кикиндском Народном позоришту, више од пола свог живота, и признање је потврда да сам добро изабрао што никада нисам отишао из родног града. Најдраже је када сам пред публиком, а признање посвећујем мајци и покојном оцу – истакао је Јоксимовић.
И директор Културног центра Марко Марковљев добио је исто признање .
-Запослен сам у култури петнаестак година и част ми је што сам добио ово признање. Награда ће бити подстицај за нове културне програме, фестивале и пројекте. Циљ ми је да сви који посете наше културне догађаје оду са њих срећнији него што су дошли и убеђен сам да уживају у њима – казао је Марковљев.
Награде у области спорта „Ника Мирков“ припале су постхумно др Радивоју Брдарићу оснивачу антидопинг контроле у Србији и некадашњој СФРЈ, пиониру научног – биохемијског приступа у тренажном процесу код врхунских спортиста и џудо клубу „Партизан“ за постигнуте резултате. У области хуманости и добротворног рада додељује се награда „Меланија Николић Гаичић“ и њу је добио Горан Гаврић за исказану хуманост и доброчинство.
Похваљени су: индустријска ватрогасна јединица НИС-а у Кикинди, Олга Голушин из Актива жена „Угљеша Терзин“ и Верица Карачоњи за исказану хуманост, вајар Милан Рамаји, сликар из Банатског Великог Села Марко Цветићанин и писац Веселин Мандарин за допринос култури, Немачко удружење Кикинда за допринос развоју мултикултуралности и 20 година постојања и победнице програма „Ритам Европе“ Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић за промоцију града Кикинде.
Хуманитарци не посустају, као ни денсери – још једна журка препуна сећања за најемотивнији Дочек на програму је сутра, 29. децембра.
Добри људи Кикинде који, сада већ традиционално, сакупљају слаткише уместо улазница на журку „Ја волим деведесете“, прошлог викенда напунили су пакетиће Црвеног крста које ће волонтери уручити деци корисника Народне кухиње. За ди-џеј пултом био је сјајни Момекс, а у лепој акцији поново су се ујединили „Пација“ и фејсбук група „Кикиндски корзо“.
Са хитова последње деценије прошлог века, запловиће се мало даље у прошлост – до глобалних диско хитова које је, чини се, мало ко заборавио. Оваква журка довела је, прошле године, на емотивну терапију и издалека, и оне који се нису видели деценијама.
Много успомена, лепих сусрета и одличне музике, очекује и све који дођу сутра, од 21 сата у „Пацију“. За улазницу по цени од 200 динара, моћи ће да се се препусте непогрешивом избору легендарног ди-џеја, Саве Грабића. И да схвате, још једном, како је добро, видети се опет.
Висока школа струковних студија за образовање васпитача, поводом обележава 70 година од оснивања, расписала је литерарни конкурс на тему „Дете“. Слоган је стих дечијег писца Љубивоја Ршумовића „Дете треба да посматраш, ал’ му немој на пут стати, што га пре човеком сматраш, пре ће човек постати“.
Из школе позивају студенте, васпитаче и децу предшколског узраста да учествују на конкурсу у различитим категоријама стваралаштва за децу и то песма за децу, прича за децу и сликовница за децу. Један аутор може да учествује са више радова, у различитим категоријама, а конкурс је отворен до 20. фебруара наредне године.
Жири ће прогласити најбоље радове у свим категоријама, а најуспешнији ће бити објављени у листу „Студентска бајка“.
Радови се шаљу електронски на адресу studentskiradovivsssov@gmail.com.
Поводом обележавања Дана града у Историјском архиву отворена је изложба под називом „Грбови и симболи града Кикинде од 1774. године до данас“. Аутори изложбе су Владимир Дудић и Никола Радосавчев који су одабрали грбове, печате и обележја не само Кикинде, него и села која се налазе на територији Града.
-Поједини печати први пут су изложени јавно. Настали су крајем 18. века и део су грађе коју чувамо и они су на српском, немачком, мађарском и латинском језику. Циљ нам је да се види да су сва четири језика била у употреби у администрацији у поједином периоду. Сви печати су изложени у оригиналном дизајну, нарочито они који се односе на град и насељена места. Исто тако грађани који посете изложбу моћи ће да, после 80 година, виде и делове друге Повеље коју смо добили у дигиталној верзији из Хрватског државног архива, a коју је цар Франц I Хабзбуршки 1817. године издао Великокикиндском привилегованом Дистрикту. Не знамо како је завршила у Хрватској и претпоставља се да је крајем рата однета – рекао је Владимир Дудић и додао да су изложене прве две стране, а комплетан текст повеље налази се у Историјском архиву.
Координатор дигиталних процеса Историјског архива Никола Радосавчев имао је изазован задатак да све грбове припреми за изложбу.
-Печати су стари и мој задатак је био да печате, веома мале резолуције, прикажем што је квалитетније могуће. Сви печати су израђени од воска и то је био дуготрајан процес. Слике су старе и уз помоћ ефеката потрудио сам се да изгледају као из доба када су настале – напоменуо је Радосавчев.
Изложба се састоји од 15 паноа и припремана је пола године. Биће отворена до половине маја.
Због радова на водоводној мрежи потребних ради изградње кружног тока у Башаиду, могућ је прекид у водоснабдевању у делу села у четвртак, 28. децембра од 8 до 16 часова.
Из ЈП „Кикинда“ апелују на потрошаче да обезбеде довољне количине воде за своје потребе. За све додатне информације на располагању су бројеви позивног центра 422-760 и 062/8844888.
