Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Radovi u Mesnoj zajednici Bašaid: Privodi se kraju poslednja faza obnove Doma kulture

Aleksandra Djuran February 25, 2026

U Mesnoj zajednici Bašaid u toku je obnova Doma kulture. Radovi na ovom objektu odvijaju se fazno. Adaptacija je započeta prošle godine i trenutno se u potpunosti sanira prostor u prizemlju, istaknuto je prilikom obilaska objekta gradonačelnika Mladena Bogdana, člana Gradskog veća Bojana Mikalačkog, donedavno predsednika Saveta MZ Bašaid, i članice Anete Jankov.

-Najpre je adaptiran krova i prostorije na spratu koje koriste članovi Kulturno umetničkog društva „Bašaid“ i đaci škole „1. oktobar“. Radovi su obuhvatili i kompletnu zamenu stolarije na prozorima i vratima, postavljanje novih podova na prvom spratu i krečenje. Na spratu je urađen i novi sanitarni čvor, kao i nova led rasveta– rekao je Mikalački. – Meštani su sopstvenim snagama obnovili bioskopsku salu, a i fasada je bila u jako lošem stanju, tako da je i ona u najvećem delu rekonstruisana. U prizemlju su adaptirani sanitarni čvorovi, postavlja se novi pod, zamenjena je stolarija i u ovom prostoru nalaziće se Biblioteka, Galerija i etno soba, dok će prostoriju na spratu koristiti udruženje žena.

Zgrada je centar kulturnog okupljanja, koriste je razna udruženja i mladi, te je zato i prioritet što se tiče ulaganja. Sredstva za obnovu fasade izdvojena su iz budžeta lokalne samouprave oko dva miliona dinara i Mesne zajednice.

-U gradskom budžetu u ovoj godini izdvojeno je više sredstava za ulaganje u mesnim zajednicama. – predočio je gradonačelnik Bogdan. – Svako naše selo ima Dom kulture koje je mesto okupljanja svih meštana, ali i gostiju tako da je i naš cilj da oni budu što uređeniji. Moderan i funkcionalan izgled doprineće da se u njima organizuje što više kulturnih i drugih manifestacija. Ovom prilikom želim i da pohvalim meštane Bašaida koji su se organizovali i uredili deo prostora. Ubeđen sam da ćemo vrlo brzo prisustvovati i prvom kulturnom događaju u obnovljenom prostoru. Čim vremenski uslovi dozvole u centru sela započeće i izgradnja novog, modernog dečijeg igrališta za šta je sredstva obezbedila Pokrajina. Takođe, nastaviće se i izgradnja kapele za koju je u planu da se ove godine i završi.

Mikalački je dodao i da će se, kao član Gradskog veća, zalagati da svaka mesna zajednica ima Dom kulture poput bašaidskog.

Osim Doma kulture u Bašaidu se uređuju i dve svečane sale u neposrednoj blizini Mesne zajednice koje se izdaju, a sredstva se vraćaju u budžet.

A.Đ.

Isplata penzija od 3. do 10. marta

Aleksandra Djuran February 25, 2026

Isplata penzija za februar 2026. godine počinje 3. marta i trajaće do 10. marta, saopšteno je iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prvi na listi za isplatu su penzioneri iz kategorije samostalne delatnosti, kojima penzije počinju da pristižu već 3. marta.

Slede penzioneri iz kategorije poljoprivredni i vojni, koji će svoj novac dobiti 4. marta. Isplata za ovu grupu vrši se preko tekućih računa, ali i na kućne adrese i šalterima pošta.

Penzioneri iz kategorije zaposleni penzije će primiti 9. marta na kućne adrese i šalterima pošta, dok će isplata preko tekućih računa za ovu kategoriju biti realizovana 10. marta.

Istog dana, 10. marta, penzije će biti isplaćene i penzionerima iz kategorije Republike bivše SFRJ.

Olakšana i brža procedura zahvaljujući eBolovanju, navode u Domu zdravlja

Aleksandra Djuran February 24, 2026

Od prvog januara ove godine počela je primena Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju stupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje-Poslodavac“. On se odnosi na elektronsko rešenje koje zamenjuje i skraćuje proceduru prilikom otvaranja i zatvaranja bolovanja. Poslodavci putem platforme elektronske uprave imaju podatke koji su im potrebni kako bi evidentirali da je njihov zaposleni na bolovanju, do kada je planirano bolovanje, ali i podatak o tome na koji način će biti isplaćena zarada zaposlenom za taj mesec.

Lekari opšte prakse od početka godine primenjuju novi sistem otvaranja i zatvaranja bolovanja, saznajemo od dr Ivice Stamenkovića iz Doma zdravlja.

-Olakšana je procedura jer nema papirnih dokumenata. Posebno se to pokazalo kod pacijenata na bolovanju koji se upućuju na prvostepenu komisiju radi produženja. Ukoliko sprečenost za rad traje duže od 30 dana tada se pacijent upućuje na komisiju. Ranije se dokumentacija iz ambulanti slala putem mejla ili kurira. Sada, zahvaljujući novoj aplikaciji, imamo mogućnost da usnimimo sve nalaze koji su odmah dostupni komisiji s obzirom na to da su i oni u sistemu. Odgovor nam stiže direktno na e-bolovanje pacijenta – pojasnio je dr Stamenković.

U prvom mahu doznake su se i štampale jer lekari nemaju uvid da li poslodavac ima pristup platformi ili ne.

-Pacijenti svakako i dalje dolaze na pregled kada im se zakaže kontrola. U zavisnosti od stanja bolovanje im se zatvara ili produžava, tako da se za pacijente, u suštini, ništa veliko nije promenilo – zaključio je naš sagovornik.

U zakonu se navodi da poslodavac pristupa e-Bolovanju i da ga koristi za prijem potvrde i izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, za podnošenje zahteva za obračun naknada zarada za vreme bolovanja i prijem obračuna od strane nadležnog organa. Poslodavac preko ove platforme može da podnosi prigovore, odnosno zahteve i da prima obaveštenja koja sadrže podatke o oceni lekarskih komisija, ali i o prigovorima i zahtevima i oceni lekarske komisije.

Isto tako, poslodavac vidi kada je otvoreno bolovanje, datum i osnov bolovanja – da je to bolest, povreda, nega člana porodice, bolovanje roditelja zbog deteta, ali nikakve druge podatke poslodavac ne može da vidi.

Kazne za poslodavce koji ne budu pristupili i koristili softversko rešenje „e-Bolovanje-Poslodavac“ su od 50.000 do 200.000 dinara. Preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica, a koji ne pristupi sistemu e-bolovanja, dobiće kaznu od 10.000 do 50.000 dinara. Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice kod poslodavca, odnosno zastupnik poslodavca ukoliko je u pitanju preduzetnik.

A.Đ.

Ekipa japanske nacionalne televizije snima emisiju o Mokrinu: Srpski zet o lepotama naše sredine

Aleksandra Djuran February 23, 2026

Veliku pažnju svih prisutnih na Svetskom prvenstvu u nadmetanju guskova privukla je ekipa nacionalne japanske televizije koja pravi emisiju o Mokrinu. Novinar Masaki Tominaga, inače srpski zet, na odličnom srpskom jeziku pojasnio nam je šta ih je privuklo da urade priču:

-Živim u Beogradu i prvi put sam u Mokrinu. Godinama već radim za japansku nacionalnu televiziju i prošle godine, u razgovoru sa kolegom iz Tokija, došli smo na ideju da realizujemo novu emisiju koja će predstaviti najinteresantnija mesta u Srbiji. Za prvu epizodu, koja će biti emitovana na proleće, odabrao sam Mokrin. Istražujući shvatio sam da ovo mesto ima najviše svetskih prvenstava i manifestacija koje su interesantne i neobične – kaže Tominaga.

Naš sagovornik dodaje i da mu je prvi put da dolazi na sever Banata, iako je boravio u Vojvodini.

-Čitavu nedelju smo u Mokrinu i prepuni smo pozitivnih utisaka. Četvoročlanu ekipu oduševio je mokrinski sir, snimali smo, ali i probali domaće kobasice i čvarci. Rakija, kao nacionalno piće, potpuno je drugačija u ovom delu Srbije, a tu je i odlično kuvano vino. I pored toga što smo u Banatu, radimo kao Japanci i svakog dana snimanja traju od sedam ujutro do 22 sata. Upoznali smo veliki broj ljudi i svi su nas prijateljski dočekali – zaključio je Masaki koji već dve decenije živi i radi u Srbiji. Oženjen je Marijom i ima sina Stefana, a pored imena Masaki,koje dobio rođenjem, ima i kršteno ime Svetislav, koje mu je odredila SPC.

A.Đ.

Na putevima u Srbiji u prethodnoj nedelji poginule dve, a 564 osoba je povređeno

Aleksandra Djuran February 23, 2026

Tokom prethodne nedelje na putevima u Republici Srbiji dogodile su se 564 saobraćajne nezgode, u kojima su dve osobe poginule i povređen je 221 učesnik u saobraćaju. U istom tom periodu na području Policijske uprave u Kikindi dogodile su se četiri saobraćajne nezgode u kojima su tri lica povređena.

Povećano je učešće pešaka i dece, kako u ranim jutarnjim, tako i u večernjim časovima, pa u Policijskoj upravi apeluju na vozače da smanje brzinu kretanja vozila i povećaju oprez u naselju i u zonama škola i pešačkih prelaza, kako bi zaštitili najmlađe i najranjivije učesnike u saobraćaju.

Takođe, u ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju spadaju i motociklisti, pa u policiji navode da svojim odgovornim ponašanjem ndoprinesu bezbednosti saobraćaja i zaštiti sopstvenog života, imajući u vidu da se sa dolaskom lepog vremena povećava prisustvo moticiklista na
putevima.

Bezbednost u saobraćaju je zajednička odgovornost. Jedan trenutak nepažnje može imati trajne posledice.

Dve saobraćajne nezgode i 19 isključenih vozača, bilans su vikenda za nama

Aleksandra Djuran February 23, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima je nastala ukupna materijalna šteta u iznosu od 150.000 dinara. Saobraćajne nezgoda dogodile su zbog radnje vozilom i neustupanja prvenstva prolaza.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno je sankcionisano 248 učesnika u saobraćaju.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je 19 vozača, od kojih je devet vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosni imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriven je 21 prekršaj nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 130 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 78 ostalih prekršaja.

Kobra- Svemirac opravdao ime i u finalu savladao gusana Tajsona

Aleksandra Djuran February 22, 2026

Gusan Kobra -Svemirac vlasnika Miloša Đukića u finalu 40. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova, posle 17 minuta borbe, u beg je naterao Tajson Mirka Ristića, i tako osvojio guščarski tron. Miljenik Đukića ima tri godine i tri puta je bio u finalu, dvogodih i jednogodišnjaka, i sva tri puta je izgubio.

-Guščarstvom se bavim već 18 godina. Sa devet godina, 1996. sam izbegao sa porodicom iz Bosne i u Mokrinu zavoleo gusane. Kobra – Svemirac ima tri godine i ovo mu je prva i najvažnija titula. Ima izuzetnu genetiku i želim da se zahvalim Miodragu i Goranu Trniću i Goranu Srbljinu. Neophodno je puno nege, ljubavi, strpljenja, rada da bi postao šampion, ali i sportske sreće. Šampionu sledi penzija. Živeće u mom dvorištu kao kralj do kraja života- istakao je Miloš Đukić.

U kategoriji dvogodaca Miroslav Čeleketić borio se protiv samog sebe. Gusak Profesor bio je bolji od Kapetana Kuke.

-Prvi put su dva moja gusana u finalu. Moja predviđanja da će pobediti Profesor su se i obistinila. Bio je bolji i to se videlo. Čitave godine guskove treba paziti, maziti, trenirati, posvetiti im pažnju, dati im dobru hranu i vodu, omogućiti mu da je sam u dvorištu da bi čuvao svoje ženke. Genetika je takođe važna, a koliko je jaka Profesor će pokazati u takmičenju sledeće godine – naveo je Čeleketić.

Kod mladih su do samog kraja došli gusan Slobodana Krišana i Pegaz Davora Ladičorbića koji je i pobedio u finalu.

Predsednik Udruženja „Belo pero“ Živica Terzić podsetio je na početke:

-Udruženje je na početku osnovalo tadašnjih devet članova, a sada ih imamo 90. Više članova znači i više takmičara, tako da ih u prethodnih nekoliko godina imamo oko 140 u sve tri kategorije nadmetanja. Nadamo se da će se naša manifestacija unaprediti u godinama koje dolaze, iako već jeste svetska. Bilo je pokušaja da se proširi, pa su donosili gusane iz Veternika da učestvuju, međutim nije to ta rasa i već posle tridesetak sekundi nadmetanje se završi – saznajemo od Terzića.

Manifestaciji su prisustvovali gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Bojan Mikalački.

-Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova jedinstvena je manifestacija koju odlikuje tradicija, a takmičenja u proistekla iz prirodnog nagona gusana da se bore za ljubav ženki. Ovu priliku iskoristio sam da razgovaram sa predstavnicima Sveta Mesne zajednice i meštanima i već sada mogu da najavim da će za sedam do deset dana biti postavljen video nadzor na deponiji van sela koja je čišćena krajem godine. Cilj je da sprečimo da se divlje smetlište proširi. Osim toga uskoro će se nastaviti sanacija Omladinskog doma čiju salu koristi veliki broj meštana – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Dobro utrenirani i u pratnji vernih pratilja beli „gladijatori“ daće sve od sebe da osvoje guščarski tron.

-Mesna zajednica u saradnji sa lokalnom samoupravom pomaže jednu od najatraktivnijih manifestacija u Mokrinu – kazao je Goran Ristić, predsednik Saveta MZ. -Na svima nama je da zajednički unapređujemo guščarstvo koje je tradicija našeg mesta.

A.Đ.

U blizini Bašaida pronađeni leševi mišara, strogo zaštićene vrste ptica: Sumnja se na trovanje

Aleksandra Djuran February 22, 2026

U okolini Bašaida 13. februara pronađeno pet mrtvih mišara koji je strogo zaštićena vrsta ptica grabljivica, stoji u saopštenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Od toga, tri su pronađena u blizini leša psa, a još dva na oko dvesto metara dalje. Pronađeni su i leševi svraka i gačaca.

-Svi mišari imali su neprirodno zgrčena tela na način koji ukazuju na moguće trovanje. Pas je takođe imao simptome trovanja, a na ovaj uzrok ukazuje i masovnost ugibanja. Prijavu je poslalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije – navode u pomenutom Zavodu.

I u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sumnjaju na namerno ili nenamerno trovanje, koje preti da ugrozi i najređe vrste u našoj zemlji.

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Na uviđaju koji je urađen pre desetak dana, bili su prisutni predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, nadležna veterinarska inspekcija i jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala Policijske uprave Kikinda.

Ono što stručnjake posebno brine jeste lokacija ovog incidenta jer se svega pet kilometara od dalje nalazi se aktivno gnezdo orla krstaša. Ova vrsta je u Srbiji kritično ugrožena i svaki gubitak jedinke mogao bi biti fatalan za opstanak cele populacije u našoj zemlji.

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Svi leševi životinja uklonjeni su sa terena kako bi se sprečilo dalje širenje otrova kroz lanac ishrane i zaštitile preostale životinje.

U pozorištu „Lane“ predstava „Ivica i Marica“

Aleksandra Djuran February 22, 2026

Na repertoaru pozorišta „Lane“ je komad „Ivica i Marica“. Popularna bajka, kako ističu u jedinom dečijem teatru, je predstava namenjena i deci i odraslima.

Početak je u 17 sati, a informacije o rezervaciji kkarata mogu se dobiti na broj telefona 064/158-9314 i 060/024-7048.

„Fenseraj ukusa“ okupio 80 izlagača: Interesovanje sugrađana i gostiju prevazišlo očekivanja

Aleksandra Djuran February 21, 2026

Na Gradskoj pijaci, organizovan je „Fenseraj ukusa“ koji je prevazišao očekivanja. Od samog otvaranja, gastronomska, turistička i prodajna manifestacija, izazvala je interesovanje velikog broja sugrađana, ali i gostiju iz drugih mesta, pa i susedne Rumunije.

Među 80 izlagača bila je i Svetlana Bartole iz Zrenjanina koja se bavi izradom fokače.

-Fokača je staro jelo i mi smo ga modernizovali. Osnova je ista, pita od fermentisanog testa, a ukusi su razni i slatki i slani. Pravimo ih sa povrćem, sirom, mesom, voćem. Prvi put smo u Kikindi kao izlagači i moram da istaknem da je organizacija odlična, a posećenost izvanredna – navela je Bartole.

Aleksandra Avdić iz Žablja u okviru poljoprivrednog gazdinstva koje se nalaz na Staroj planini priprema zimnicu, pekmeze, slatko, rakiju, aromatične soli.

-Sve je sa Stare planine i sa najzdravijom izvorskom vodom. Imamo kolače im medenjake. Bili smo učesnici „Fenseraja ukusa“ u Novom Sadu, ali u Kikindi nam se više sviđa – dodala je Avdić.

Prijatelji iz susedne Rumunije uvek se rado odazovu svim manifestacijama u Kikindi, a tako je bilo i ovoga puta. Željko Adžić, vlasnik radija „Banat link“ iz Temišvara prijatno je iznenađen ponudom.

-Sledeći put dovešćemo i Temišvarce da izlažu. Ovo je način da se ljudi vide, ali i da se upoznaju sa malim proizvođačima. Pored tržnišh centara, ljudi sve manje idu na pijacu i treba im vratiti tu naviku – kazao je Adžić.

Manifestaciju koja je prvi put organizuje u našem gradu i otvorili su je Milica Brljak ispred „Fenseraja ukusa” i Mladen Bogdan, gradonačelnik.

-Naša želja da se proširimo na druge sredine vrlo uspešno je realizovana u Kikindi. Ovde je veliki broj izlagača i svi imaju svoje malo preduzeće u kojem se trude da budu unikatni i da izrađuju domaće i tradicionalne proizvode – napomenula je Brljak.

Prvi čovek grada precizirao je da je ovakva i slične manifestacije pravi način da se prostor Gradske pijace još više približi sugrađanima i gostima.

-Raznovrsnost ponude je izuzetan i verujem da su svi sugrađani pronašli ono što ih interesuje. Prostor pijace dobio je potpuno novi izgled sa ovom manifestacijom i na nama je da ga i u budućnosti koristimo i za druge sadržaje, a ne samo za zelenu pijacu. Drago mi je što se manifestaciji odazvao i značajan broj lokalnih proizvođača koji kroz svoje proizvode promovišu Kikindu – zaključio je gradonačelnik Bogdan.

Jelena Pantelić iz JP „Kikinda” konstatovala je pokazao opredeljenje JP „Kikinda“ da Gradske pijaca ne bude samo prodajni prostor, već živo gradsko središte, mesto susreta, interakcije, kulture, promocije lokalne privrede i društvenih dešavanja.

-Drago nam je što imamo veliki broj izlagača i još veći broj posetilaca. Objekat koji je otvoren pre četiri godine jedan od najlepših pijaca u Vojvodini i na nama je da ga maksimalno iskoristimo i za druge sadržaje. Cilj je da ono postane mesto susreta, druženja, interakcije, mesto gde će lokalni privrednici moći da pokažu šta imaju i znaju – napomenula je Pantelić.

Manifestaciju su pratili tamburaši, dok je za decu bio organizovan interaktivni kutak.

A.Đ.