Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Žetva ječma u finišu, kosidba pšenice na početku: Suša obrala rod pre kombajna

Aleksandra Djuran June 11, 2024

Žetva ječma je na samom kraju, a sporadične padavine vrlo malo su usporile kombajne. U nekim delovima kikindskog atara kiše nije ni bilo tako da se kosidba obavlja neometano, ističe za naš portal Zoran Simić, savetodavac PSS.

-Žetva ječma u Mokrinu je završena i prinos je između četiri i pet tona po hektaru. Rod je niži za oko 30 procenata u odnosu i na prošlu godinu, ali i u odnosu na višegodišnji prosek. Ono što zabrinjava jeste činjenica da kada je loš prinos ječma, rod pšenice je još lošiji, jer je ona manje otporna na nepovoljne vremenske uslove koje smo imali – kaže Simić.

U toku je i skidanje žita i to je prvo urađeno na lošijim i na terenima gde nije bilo padavina.

-Ove godine okosnica prinosa su padavine. Manje uticaja ima sorta, kao i vrhunska agrotehnika. Gde je bilo manje padavina, prinos, ali i kvalitet pšenice je lošiji. Ječam se predaje suv , a pšenica se kosi kada je vlaga ispod 14. Na oglednim poljima Poljoprivredne stručne službe prinosi su malo bolji – dodaje naš sagovornik i napominje da će očekuje da će žetva biti gotova do 25. juna.

U Zadružnom savezu Vojvodine izračunali su da proizvodnja ovogodišnjeg roda hlebnog zrna za projektovani prinos od pet i po tona po hektaru, iznosi oko 163 hiljade dinara, što znači da trenutna cena pšenice od 21 do 23 dinara, ne pokriva troškove proizvodnje.

A.Đ.

Na gradskoj deponiji, posle 20 sati, ugašen požar

Aleksandra Djuran June 10, 2024

Požar koji je u ponedeljak u 19.40 sati izbio na gradskoj deponiji ugašen je danas oko 14.30 časova, nakon skoro 20 sati. Kako saznajemo u Policijskoj upravi zaposleni u kompaniji FCC još uvek zatrpavaju zemljom i polivaju vodom područje koje je zahvatila vatra.

Gorelo je oko 400 kvadratnih metara otpada, a otežavajuća okolnost bila je što je požar izbio na kosini, tako da samo mesto nije bilo pristupačno za gašenje.

Od momenta kada je požar prijavljen vrlo brzo na lice mesta stigle su ekipe vatrogasno-spasilačke jedinice zajedno sa vatrogascima NIS-a koji su uz pomoć pet vozila suzbijali vatrenu stihiju. Olakšavajuća okolnost bila je ta što je veče bilo mirno, bez vetra, tako da nijednog momenta požar nije bio van kontrole. Gust dim koji je kuljao nije se širio prema gradu već prema Nakovu i Rumuniji.

Ovo je drugi požar koji je izbio na deponiji posle nepune tri nedelje s obzirom na to da je i 17. maja takođe vatra zahvatila gradsko smetlište. Tada je gorelo takođe oko 400 metara kvadratnih i kada su zaposleni pokušali da ugase požar, jedan radnik nagutao se dima.

Igrama iz Banata „Gusle“ predstavile naš kraj na centralnoj manifestaciji Svesrpskog sabora

Aleksandra Djuran June 10, 2024

Folklorni ansambl ADZNM „Gusle“ učestvovao je na Svesrpskom saboru organizovanom u Beogradu. Kikinđani su bili deo centralne manifestacije na Trgu republike gde su nastupili folkloraši iz 20 kulturno-umetničkih društava Republike Srpske i 30 iz Srbije. Nastupilo je ukupno oko 2.500 igrača.

-„Gusle“ su jedan od četiri ansambla iz Vojvodine koji su učestvovali u centralnoj manifestaciji. Predstavili smo se igrama iz Banata. Ovo je još jedna prilika da damo svoj doprinos u važnim istorijskim momentima za našu zemlju, naročito kada je teško. Značajno je i to što je kroz nastupe prikazan ogroman trud i rad velikog broja mladih koji se bave ovom delatnošću i čuvaju korene i tradiciju – istakao je direktor ADZNM „Gusle“ Zoran Petrović.

Vlade Srbije i Republike Srpske organizovale su u Beogradu prvi svesrpski sabor pod nazivom „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska“. Cilj je bio da se ukaže da su mir i ekonomski napredak ključni i vitalni interesi srpskog naroda.

A.Đ.

Crni vikend: Poginuo devetnaestogodišnji motociklista

Aleksandra Djuran June 10, 2024

Na području Policijske uprave Kikinda tokom vikenda dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je jedna osoba izgubila život. Akoš R. (19) iz Ade poginuo je na moticiklu kada je na njega naletelo vozilo kojim je upravljao 56-godišnjak. Mladić je preminuo na licu mesta, a nesreća se dogodila jer vozač putničkog vozila nije ustupio prvenstvo prolaza. Protiv vozača je podneta krivična prijava za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Od ukupno šest saobraćajnih nezgoda, koliko ih je bilo, pet osoba zadobilo je teške, a dve lake telesne povrede. U nezgodama je pričinjena materijalna šteta od 630.000 dinara. Najviše nezgoda, četiri, dogodilo se usled radnje vozilo, a dve su se desilo zbog neustupanja prvenstva prolaza.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja protiv 19 učesnika u saobraćaju podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 109 naloga. Zbog vožnje pod dejestvom alkohola i psihoaktivnih supstanci iz saobraćaja je isključeno 10 vozača od kojih je dvoje zadržano do 12 sati jer su imali više od 1,2 promila alkohola u organizmu. Otkriveno je i 30 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine, 16 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i 75 ostalih prekršaja.

Ponovo gori gradska deponija

Aleksandra Djuran June 9, 2024

Na gradskoj deponiji, kojom rukovodi kompanija FCC, ponovo je izbio požar. Kako nam je potvrđeno u Policijskoj upravi Kikinda požar je prijavljen u 19.40 sati.

Na licu mesta nalazi se pet vozila vatrogasno – spasilačke jedinice zajedno sa vatrogascima NIS-a. Za sada je poznato da požar zahvatio više stotina kvadrata površinskog sloja deponije. Vatra je pod kontrolom, a s obzirom na to da nema vetra neće se širiti.

Podsetimo i da je 17. maja takođe izbio požar na deponiji. Tada je zahvaćeno oko 400 metara kvadratnih i kada su zaposleni pokušali da ugase požar, jedan radnik nagutao se dima.

Vatrogasci – spasioci pogona „Severni Banat“ predstavili se osnovcima

Aleksandra Djuran June 7, 2024

Učenici nižih razreda osnovnih škola imali su priliku da se upoznaju sa ljudstvom, opremom i vozilima vatrogasno – spasilačke jedinice koja radi u okviru pogona „Severni Banat“ kompanije NIS. Deca su mogla da isprobaju različitu opremu, da se upoznaju sa vatrogascima, da vide kako izgleda unutrašnjost vatrogasnog kamiona, a na kraju su ih vatrogasci, po vrelom danu rashladili vodom iz vatrogasnog šmrka, što je đake najviše oduševilo. Cilj je da se predstavi jedinica koja radi važan posao, rekao je Milan Borenović, rukovodilac pogona za proizvodnju nafte i gasa „Severni Banat“, kompanije NIS.

-Osim što su obučeni za gašenje požara, pripadnici ove jedinice su obučeni i za spasavanje. Iako pripada Naftnoj industriji Srbije na raspolaganju je lokalnoj samoupravi i svim građanima. Ponosimo se svim ljudima zaposlenim u ovoj službi, ali i opremom koju imamo. Ovo je prilika i da edukujemo naše najmlađe sugrađane – istakao je Borenović.

Predstavljanju pomenute jedinice prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća Saša Tanackov i Nebojša Jovanov.

-Vatrogasci su, pre svega, hrabre i humane osobe i ovim vrlinama treba da podučavamo decu. Jedinica kompanije NIS u Kikindi često pomaže u gašenju požara i čuvanju života naših građana. Uz nas u uvek u kriznim momentima, a prošle godine ova služba dobila je nagradu za humanost u znak zahvalnosti za sve ono što čine za sve nas – precizirao je gradonačelnik Lukač.

Učenici prvih i drugih razreda nagradili su vatrogasce spasioce crtežima.

A.Đ.

Raspisana dva javna poziva za subvencije: Podrška za pčelare i proizvođače šećerne repe

Aleksandra Djuran June 7, 2024

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i privrede raspisalo je dva javna poziva za subvencije pčelarima i proizvođačima šećerne repe, a prijave za ovu finansijsku podršku moguće su do 5. jula.

Za subvencije u pčelarstvu, po košnici pčela, prijave mogu da podnesu poljoprivredni proizvođači koji imaju prijavljeno najmanje 20, a najviše 1.000 košnica, a podsticaj po košnici iznosi 1.000 dinara. Podsticaji se odnose na ovu godinu, a prijave mogu podneti putem platforme eAgrar odnosno portala ePodsticaji.

Kada je reč o podsticajima za proizvođače šećerne repe, ova finansijska podrška odnosi se na useve iz prošle godine. Pravo na podsticaj od 35.000 dinara po hektaru ostvaruju pod određenim uslovima. Proizvođači šećerne repe mogu da ostvare pravo po hektaru prijavljene i zasejane šećerne repe, a najviše do 500 hektara za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru. Takođe, korisnik ima pravo na ovu subvenciju, s obzirom da je reč o usevu iz 2023. godine, ako je celokupan ostvareni prinos isporučio šećeranama.

Prijave za ovaj vid podrške, podnosi se preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu ili poštom na adresu resornog ministarstva – sa naznakom Uprava za agrarna plaćanja.

Muzeju „Tera“ dodeljena nagrada „Kapija uspeha“ Privredne komore Vojvodine

Aleksandra Djuran June 7, 2024

Muzej „Tera“ dobitnik je nagrade „Kapija uspeha“ u kategoriji kulturno- istorijskog turizma. Priznanje dodeljuje Privredna komora Vojvodine najboljim kompanijama i pojedincima za postignuti kvalitet usluga u oblasti turizma. Nagrade je uručila predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković koja je poručila da će Vlada Vojvodine nastaviti da, zajedno sa kompanijama koje ovde posluju gradi još bolju turističku ponudu, ulaganjem u infrastrukturu i razvoj postojećih potencijala.

-Priznanje je dokaz da kultura i umetnost, koja je i naša primarna delatnost, može da bude značajan zamajac turizma jednog mesta. „Kapija uspeha“ dodeljena nam je za programe koje razvijamo, koji uključuju veliki broj korisnika, kao i one koji se odnose na razne socijalne grupe. Na taj način privlačimo sve više posetilaca u Kikindu i u Muzej „Tera“ – istakao je Aleksandar Lipovan, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

Naš sagovornik za 11. jun u 19 sati, u Galeriji „Tera“, najavljuje razgovor sa multimedijalnom umetnicom Tanjom Ostojić iz Berlina koja je bila učesnica simpozijuma 2013. godine. Već 15. juna biće organizovan celodnevni program u Muzeju „Tera“. Ovom prilikom biće organizovane radionica za roditelje sa malom decom tokom koje će moći da se utiskuju stopala ili šake mališana u ploče od gline. Tokom dana organizovaće se i radionica „Tera herc“ sa Konstantinosom Petrovićem koja će se bazirati na upotrebu boja u muzici i svetlosti.

U ovoj kulturnoj ustanovi uveliko se pripremaju za predstojeći Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti „Tera 2024“ koji će trajati tokom jula. I ove godine on će okupiti renomirane umetnike iz sveta koji će stvarati monumentalne skulpture.

A.Đ.

Investitor nam potvrdio: Otvaranje „Houm centra“ krajem jula, početkom avgusta

Aleksandra Djuran June 7, 2024

Sunovrat nekadašnje fabrike „Grafika“ počeo je prelaskom u vlasništvo novokneževačke „Lepenke“. Sledom različitih događaja ona je zatvorena i 25 godina objekat je bio potpuno napušten. Nedavno ga je kupio Bojan Đurović, za koga je ulaganje u prostor nekadašnje fabrike „Grafika“ bilo dobro ulaganje.

-Pratim prodaje i kada je ovaj objekat ponuđen nisam imao dilemu da li da ga kupim s obzirom na to da su pojedini zakupci pokazali interesovanje da otvore trgovinske objekte u Kikindi, a nisu imali odgovarajuću lokaciju. Zgrada je na dobrom mestu i može da zadovolji potrebe budućih zakupaca tako da je u toku rekonstrukcija kako bi se što pre otvorile nove radnje – istakao je za naš list Đurović.

Budući „Houm centar“ imaće pet objekata odnosno odvojenih poslovnih celina, a trenutno se adaptira prostor za dva.

-Ugovor je potpisan sa dva trgovinska lanca „Forma ideale“ i „Jisk“. Ove firme nemaju prodajna mesta u Kikindi, a njihovo otvaranje biće dobro za sve građane na teritoriji grada i okolnih mesta. Do sada su, za kupovinu u pomenutim radnjama, morali da idu u Zrenjanin. Za preostali prostor još uvek su u toku pregovori. Nekoliko je zainteresovanih i ostaje da se vidi ko će biti još na ovom prostoru. Ugovori su dosta složeni i puno je elemenata na koje se obraća pažnja tako da pregovori duže traju – napominje naš sagovornik.

U objektu će se zaposliti pedesetak radnika, predviđa Đurović jer je minimalni broj po prodajnom mestu 10 do 12 zaposlenih. Deo radnika u kompaniji „Forma ideale“ već je zaposlen i, kako saznajemo, na obuci je u zrenjaninskom salonu, a do 28. juna otvoren je konkurs za pozicije prodavac junior i montažer. Kako na sajtu „Jiska“ nema ponuda za posao u Kikindi pretpostavka je da su za ovu kompaniju već odabrani budući radnici.

-Trudimo se da sve građevinske radove i pristupne puteve završimo što pre. Najrealnije je da će se lokali kompanija „Jisk“ i „Forma ideale“ otvoriti krajem jula, početkom avgusta, a moja obaveza je da ih predam ranije. Za preostali prostor, nadam se da će biti završen u oktobru, novembru – naveo je Đurović.

Bojan Đurović kaže i da je Kikindi neophodna stanogradnja, pošto nema dobru ponudu stambenog prostora. Kako se bavi i ovim poslom razmišlja da, ukoliko pronađe adekvatnu lokaciju, izgradi jednu do dve zgrade.

A.Đ.

ODLIČNA SARADNJA SA GRADOM

Lokalna samouprava pokazala se kao odličan partner, dodao je Bojan Đurović.

-Ni u jednoj lokalnoj samoupravi nisam imao toliko pomoći kao u Kikindi. Želim da istaknem profesionalnost i brzinu prilikom prikupljanja sve neophodne dokumentacije što je meni, kao investitoru, puno značilo jer nisam gubio vreme i mogao sam da se fokusiram na posao zbog kog sam i kupio zgradu – rekao je Đurović.

Mali maturantski ples okupio više od 300 učenika: Uče da čuvaju tradiciju

Aleksandra Djuran June 6, 2024

Učenici četvrtih razreda gradskih osnovnih škola izveli su „Mali maturantski ples“. Na inicijativu ADZNM „Gusle“ u SC „Jezero“ drugu godinu zaredom organizovana je ova manifestacija. Ovo je bila prilika da đaci pokažu koje tradicionalne igre su savladali na časovima fizičkog u školama, a sa njima su bili i njihovi drugari iz Škole folklora „Gusala“.

-Jedna od tri tradicionalne igre koje su zaštićene kao nematerijalno kulturno nasleđe je „Malo kolo“s obzirom na to da je to najpopularniji igrački obrazac u Vojvodini. „Gusle“ su nosilac zaštite i naša je obaveza da čuvamo našu tradiciju. „Mali maturantski ples“ pokazao je da naša deca rado uče da igraju narodne igre. Naši umetnički rukovodioci i saradnici od septembra su radili u osnovnim školama. Nadamo se da će ova manifestacija zaživeti i proširiti se i na region – istakao je direktor ADZNM „Gusle“ Zoran Petrović.

Više od 300 učesnika na ovaj način oprostili su se od svojih učiteljica, a učestvovale su škole „Sveti Sava“, „Žarko Zrenjanin“, „Đura Jakšić“, „Jovan Popović“, „Vuk Karadžić“ i „Feješ Klara“ u kojima se od septembra radi na ovo projektu.

-Dugo godina škole sarađuju sa „Guslama“ i rado smo podržali ovaj projekat. Za sve škole značajno je da đake učimo da čuvaju tradicionalne vrednosti, a naši učenici rado su prisustvovali ovim časovima. Nadamo se da će projekat proširiti i na sela – napomenuo predsednik Aktiva direktora i direktor OŠ „Žarko Zrenjanin“ Tihomir Farkaš.

Male maturante sa tribina su podržali njihovi roditelji, a podršku plesu pružila je i lokalna samouprava. Predstavnici Grada, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem prisustvovali su plesu, a prvi čovek grada pozdravio je učenike i okupljenu publiku.

-Naši osnovci su uz maturantski ples zakoračali u više razrede. Uz pesmu i igru čuvaju običaje, a započinju i novu tradiciju. Ostaje nam da im poželimo sreću u nastavku školovanja, ali i da pokažemo da njihov grad misli na njih. Ovo je najlepši način da završe školsku godinu i pozdrave se od svojih učitelja i učiteljica – precizirao je Nikola Lukač.

Ples je organizovan kao završetak projekta koji su zajednički realizovali umetnički rukovodioci i asistenti ADZNM „Gusle“, gradske škole i lokalna samouprava.

A.Đ.