Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

U četvrtak bez struje deo ulica u Bašaidu i Banatskoj Topoli

Aleksandra Djuran novembar 18, 2025

Zbog radova na električnoj mreži u četvrtak, 20. novembra od 10.45 do 11.45 struje neće biti u Bašaidu u ulicama Jovana Jovanovića Zmaja od Svetosavske do Rade Budurina, Aleksandra Grujića od Jovana Jovanovića Zmaja do Rade Mikalačkog i Svetosavska od Jovana Jovanovića Zmaja do 4.oktobra.

Istog dana od 12.15 do 12.45 časova električne energije neće biti u ulicama Rade Mikalačkog od Aaleksandra Grujića do Svetosavske i u Svetosavskoj od Svetozara Miletića do Jovana Jovanoviča Zmaja.

Takođe u četvrtak od 13.30 do 14 sati struje neće biti u Banatskoj Topoli u ulici Petefi Šandora od Kikindske do polovine ulice prema Nikole Tesle.

Noćna dežurstva u Domu zdravlja: Svakog vikenda i praznika ambulanta u Svetosavskoj radiće 24 sata

Aleksandra Djuran novembar 17, 2025

Ministarstvo zdravlja donelo je odluku da domovi zdravlja u Srbiji od ponedeljka, 17. novembra, rade u neprekidnom, 24-časovnom režimu. Kako je istaknuto cilj je veća dostupnost zdravstvene zaštite građanima i efikasnije funkcionisanje sistema. Produženjem radnog vremena omogućava se da do osnovne medicinske pomoći građani dođu u svako doba dana i noći, bez potrebe da se obraćaju urgentnim centrima za stanja koja nisu hitna.

-Od narednog petka, 21. novembra, noćno dežurstvo biće dostupno svakog vikenda, petkom, subotom i nedeljom i praznikom u ambulanti u Svetosavskoj 53 – saznajemo od dr Biljane Marković, direktorice Doma zdravlja. – Tih dana smanjen je ambulanti rad u selima i u gradu odnosno radi se samo u prepodnevnoj smeni. Kako za dane vikenda već postoji dnevno dežurstvo u drugoj zdravstvenoj stanici, smatrali smo da je najbolje da se u njoj odvija i noćni rad. Više informacija o tome ko će dolaziti imaćemo kada ono zaživi. Mislim da je noćni rad delom i uveden da sugrađani obave sve što je neophodno kod lekara opšte prakse, a što ne stižu tokom dana.

Dom zdravlja ima i Hitnu službu koja ima dve dnevne i dve noćne ekipe, tako da se svi koji imaju potrebu mogu obratiti za pomoć. I u Opštoj bolnici postoji prijemno-trijažni centar sa laboratorijom i rendgen službom i pacijenti se sami opredeljuju gde će da potraže lekarsku pomoć u situacijama koje su hitne.

Već deceniju nedostatak lekara opšte prakse je problem koji se svakodnevno ispoljava u radu Doma zdravlja.

-I kada primimo nekoga na mesto lekara, nikada ne znamo koliko će se ta osoba zadržati kod nas. Ovih dana pokušavam da organizujem rad u ambulanti u Bašaidu i Banatskoj Topoli, pošto je doktorka koju smo primili pre dva meseca dala otkaz i radi do 1. decembra. U Mokrinu gde ima 5.000 stanovnika imamo jednog lekara. Po jedan doktor raspoređen je na Nakovo i Banatsko Veliko Selo, potom u Novim Kozarcima i Ruskom Selu, kao i u Iđošu i Sajanu. Jako teško se organizujemo i ukoliko samo jedan od lekara ode na godišnji odmor ili bolovanje nema ko da ga zameni. U proseku od 60 do 80 pacijenata dnevno ima jedan doktor u opštoj praksi što je previše – pojasnila je naša sagovornica.

Ovog momenta u Domu zdravlja nedostaje 17 lekara. U opštoj praksi zaposleno je 20 doktora od kojih je troje na specijalizaciji i troje je na dužem bolovanju, tako da realno radi njih 14 . Potrebna su i dva pedijatra, dva doktora u Hitnoj službi i jedan ginekolog u Dispanzeru za ženu.

A.Đ.

Smotra Zimske službe: Sve spremno za sneg i poledicu

Aleksandra Djuran novembar 17, 2025

U okviru smotre Zimske službe, gradonačelniku Mladenu Bogdanu i Miroslavu Dučiću, članu Gradskog veća predstavljeni su mehanizacija i ljudstvo firme „Eko – gradnja“ koja je dobila posao održavanja puteva u zimskim uslovima. Rad Zimske službe traje od 15. novembra ove do 31. marta naredne godine.

-U okviru smotre predstavljena je mehanizacija koja je tražena javnim pozivom koji je raspisan za posao Zimske službe – istakao je Đorđe Klenanc iz JP „Kikinda“, rukovodilac Zimske službe – Iako na lageru ima soli za posipanje saobraćajnica, dat je nalog izvođaču da pribavi još 150 tona, koliko se utroši za tri do četiri intervencije.

Osim dve utovarne mašine i tri kamiona sa posipačima na raspolaganju će biti i manja mašina za potrebe čišćenja Hitne službe, kruga Opšte bolnice i manjim ulicama u koje ne može da uđe veća mehanizacija. Saobraćajnice su podeljene na prvi i drugi prioritet s tim što se ulice prvog prioriteta čiste čim se stvore uslovi.

-Pored puteva, kao prioritetno biće i čišćenje pristupa najvažnijim zdravstvenim i obrazovnim ustanovama i vrtićima – naveo je gradonačelnik Mladen Bogdan. – Za rad Zimske službe u budžetu je opredeljeno 20 miliona dinara. Ovim putem želim da apelujem na sugrađane, posebno na bicikliste, da vode računa u kakvom su stanju saobraćajnice pre nego što se uključe u saobraćaj. Na ovaj način izbeći će se nezgode, pa i povrede. Nadamo se blagoj zimi.

„Eko – gradnja“ zadužena je za održavanje oko 200 kilometara puteva na teritoriji grada.

-Mi smo potpuno spremni za posao za koji smo angažovani – napomenuo je Zoran Bjelan, tehnički direktor „Eko – gradnje“ – U Zimskoj službi biće dežurno dvadesetak radnika.

Državne puteve čisti firma „Vojput“, a Gradski trg i parking mesta JP „Kikinda“.

Program rada Zimske službe obuhvata čišćenje i izvoženje snega sa javnih površina u gradu kao i posipanje soli radi obezbeđenja prohodnosti u saobraćaju, a u zavisnosti od temperature i količine atmosferskih padavina. Prohodnost saobraćajnica ne podrazumeva da iste moraju u svakom trenutku biti očišćene do asfalta, već da na njima ne bude veća količina snega kako bi vozila mogla lagano da se kreću.

A.Đ.

Veče folklora u Mokrinu: U znaku tradicije i umetničkog stvaralaštva

Aleksandra Djuran novembar 17, 2025

Mokrin je proteklog vikenda bio domaćin 16. Međunarodni susreti folklornog stvaralaštva protekla je u znaku tradicije i umetničkog stvaralaštva. Izvođački ansambli iz Srbije i Rumunije predstavili su tradiciju iz krajeva iz kojih dolaze, a publika je imala priliku da uživa u nastupima kulturno-umetničkih društava „Mokrin“, „Jana“ iz Beograda, „Đido“ iz Bečeja, Doma kulture Sivac i „Kruna“ iz Srpskog Semartona iz Rumunije.

-Program je obuhvatio srpske igre iz Bačke, Vlaške igre, igre iz Banata, igre iz Niša, okoline Beograda, Šumadije, Šopskog kraja, Bosilegradskog krajišta i Leskovc – istakao je predsednik KUD-a „Mokrin“ Živko Ugrenović. – Ansambli su svojim nastupima doprineli očuvanju i promociji kulturnog nasleđa, a svaka izvedba bila je dokaz tehničke veštine i dubokog poštovanja prema tradiciji.

KUD „Mokrin“, jedno od najvećih seoskih društava sa više od 200 aktivnih članova, nedavno je dobio nove članove uprave, što je donelo novu energiju i podstrek za dalji razvoj programa i aktivnosti.

Susreti folkloraša su održani pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Mesne zajednice Mokrin, potvrđujući značaj manifestacije za očuvanje kulturnog identiteta regiona.

A.Đ.

Tokom vikenda iz saobraćaja isključeno 15 vozača od kojih je pet zadržano u policiji

Aleksandra Djuran novembar 17, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 40.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog neustupanja prvenstva prolaza i radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 18 učesnika u saobraćaju i izdata su 144 prekršajna naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 15 vozača, od čega je pet vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 13 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 72 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 62 ostala prekršaja.

Skulptura „Kikinđanka“, kao zalog prijateljstva, postavljena u Biblioteci grada Narvika

Aleksandra Djuran novembar 15, 2025

Nakon što su predstavnici regije Norland u septembru posetili Kikindu, delegacija našeg grada, predvođena zamenikom gradonačelnika Dejanom Pudarom, boravila je od 12. do 15. novembra u Narviku u Norveškoj. Povod posete bio je jačanje dugogodišnjeg prijateljstva dva bratska grada.

Ovom prilikom stanovnicima Narvika poklonjena je monumentalna skulptura „Kikinđanka“, kao simbol prijateljstva i solidarnosti. Skulpturu su izradili vajari Biljana Popović i Jovan Blat, po grafičkom rešenju Vladislava Gajskog, a na inicijatvu v.d. direktora Kulturnog centra Marka Markovljeva, koji je takođe bio u Narviku. Svečana ceremonija otkrivanja održana je u Biblioteci grada Narvika, a ovom događaju prisustvovao je i Lav Pajkić, državni sekretar u Ministarstvu kulture.

-Kikindu i Narvik veže dugogodišnje prijateljstvo nastalo tokom Drugog svetskog rata, pošto je deo stanovnika našeg grada interniran na prisilan rad u nemačke logore u Norveškoj – istakao je ovom prilikom Dejan Pudar. – Golgota koju su prošli naši preci i pomoć koju su imali od stanovnika Narvika učvrstilo je višedecenijsko prijateljstvo dva naroda i dva grada. Deklaracija o prijateljstvu potpisana je šezdesetih godina prošlog veka i od tada se ono neguje i nadograđuje. Skulptura „Kikinđanka“ podseća na prošlost, ali je i zalog buduće saradnje dva naroda.

Među prisutnima su bili i predsednik regiona Nordland Eividin Holst i poslanica Hilde Grande.

– Duboko smo zahvalni na ovom poklonu. Ovaj velikodušan gest simbolizuje toplo i trajno prijateljstvo naših dveju lokalnih zajednica – naveo je zamenik gradonačelnika Narvika, Rune Ernest Ostergen.

A. Đ.

Hram Svetih Kozme i Damjana obeležio slavu Svete Vrače

Aleksandra Djuran novembar 14, 2025

Svetom Liturgijom koju je služilo sveštenstvo naše eparhije, uz rezanje i osvećenje slavskog kolača u Hramu Svetih Kozme i Damjana obeležena je slava Sveti Vrači. Po blagoslovu episkopa banatskog kikindski hram slavu slavi dva puta godišnje 14. jula i 14. novembra.

Ovogodišnji kumovi bile su porodice Stupar i Zavišin. Supružnici Vladimir i Silvija prvi put su kumovali.

-Svake nedelje i crkvenim praznicima prisustvujemo Svetoj Liturgiji i ovaj hram doživljavamo kao svoju kuću – kazao je Vladimir Stupar. – Kumstvo je glavna odlika hrišćanstva i nama je čast što smo i na ovaj način pomogli obeležavanju slave. Radujemo se svemu što se dešava u hramu, a posebno smo srećni što je započeta izgradnja zvonika.

Branislav Zavišin napomenuo je da je njegova porodica nekoliko puta bila u ulozi kuma slave.

-Smatram da je važno da održavamo veru, ali i tradiciju i Hram Svetih Kozme i Damjana nas uči tome. Kumstvo je privilegija i donosi zdravlje doma i ukućana. Pomažemo izgradnju koliko i kada možemo – dodao je Branislav Zavišin.

Svetoj Liturgiji prisustvovali su vernici, kao i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Treba svi da se ugledamo na Svete Vrače, na njihovu veru koja im je dala moć da isceljuju bolesnike, na njihov način života koji je Bog obdarimo snagom blagodati rekao je starešina Hrama svetih Kozme i Damjana, protojerej Boban Petrović. – Zahvaljujem se svima na prilozima za izgradnju zvonika. Već 22 godine gradimo i radimo zahvaljujući, pre svega, dobrim ljudima koji su pomagali na mnogo načina. Blago vama i nama što možemo u našoj Kikindi da imamo ovakvu svetinju jer najvažnije je imati zdravu porodicu i zajednicu.

Ovom prilikom protojerej Petrović podsetio je da je u toku izgradnja zvonika na kom će se nalaziti tri zvona težine 800, 400 i 200 kilograma, izlivena u Livnici „Kremenović“ iz Belosavaca kod Topole.

Sveti Kozma i Damjan bili su vračevi (lekari) i čudotvorci koji su, zahvaljujući darom od Boga za isceljenje raznih bolesti, besplatno lečili, zbog čega ih je narod prozvao besrebrenicima.

A.Đ.

Javna prezentacija urbanističkog projketa brze saobraćajnice Kikinda- Sombor

Aleksandra Djuran novembar 13, 2025

U Gradskoj kući organizovana je sedmodnevna javna prezentacija urbanističkog projekta brze saobraćajnice Sombor- Kikinda za deo koji se odnosi na teritoriju našeg grada. Put na našoj teritoriji počinje na granici grada sa opštinom Novi Bečej i ide do državnog puta prema graničnom prelazu Nakovo-Lunga, a postoji i krak prema Ruskom Selu koji izlazi na granični prelaz u Srpskoj Crnji. Svi građani kroz čije parcele će prolaziti put, kao i oni u neposrednom okruženju dobili su pozive da prisustvuju prezentaciji.

Sugrađanin Slobodan Simić ima njivu od sedam jutara na Velikoselskom putu. Kako ističe došao je da vidi koliko će ona biti obuhvaćena saobraćajnicom.

-Ukupno tri parcele koje posedujem nalaze se jedna do druge. Očekujem da isplata za zemlju bude korektna. Verujem da će najpre biti obavljena procena poljoprivrednog zemljišta koja je važna kako nama, tako i investitoru i pretpostavljam da će biti potrebna dva veštačenja. Osim klase kojoj zemlja pripada procena će obuhvatiti i položaj i infrastrukturu. Hektar moje njive trenutno vredi 17.000 evra, a koliko će biti nakon što se završe sve neophodne procedure u vezi puta, videćemo – saznajemo od Slobodana Simića.

Javni uvid je deo zakonske procedure i građanima je omogućeno da urbanistički projekat mogu da vide i tokom vikenda.

-Svi koji imaju primedbe mogu da je napišu i pošalju na naš Sekretarijat – navela je Jelena Bajić Ivetić, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada.Mi ćemo ih proslediti pokrajinskom Komisiji za planove koja će svaku primedbu ponaosob razmatrati. Pošto se donese zaključak, oni koji su uputili primedbu biće obavešteni o odluci Komisije. Kada se proglasi da je saobraćajnica od javnog interesa i kada započne eksproprijacija građani čije njive se nalaze na trasi dobijaće pozive sa ponudama o obeštećenju.

Građani su najviše pitanja postavili u vezi isplate zemlje, a mnoge je interesovalo da li će postojati mogućnost da dobiju istu površinu obradive zemlje na drugoj lokaciji.

Na našoj teritoriji saobraćajnica poznata kao „osmeh Vojvodine“ obuhvatiće 16,2 kilometara puta. Planirana su tri ukrštanja u nivou površinske kružne raskrsnice, Kikinda jug, Kikinda istok i Kikinda sever. Trasa prelazi preko više meliorativnih kanala, preko kanala DTD, Kikindski kanal na granici deonice sa deonicom Novi Bečej, regionalnih pruga, državnih i opštinskih puteva i ukrštanjima sa infrastrukturnim sistemima.

Brza saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 kilometara na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica.

A.Đ.

Hrana i ogrev za najugroženije izbegličke porodice

Aleksandra Djuran novembar 13, 2025

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević i ministar za javna ulaganja Darko Glišić uručili su predstavnicima jedinica lokalne samouprave ugovore kojima se obezbeđuje 130 miliona dinara za nabavku hrane i ogreva za najugroženije izbegličke porodice.

Gradu Kikindi pripala su dva ugovora, jedan o nabavci ogreva u iznosu od 2,4 miliona dinara i drugi o pružanju pomoći u hrani za najugroženije izbegličke i interno raseljene porodice u iznosu od 708.000 dinara.

Ugovore je potpisao gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je istakao da Kikinda stoji ponosno uz svaku porodicu koja traži sigurnost i novi početak.

-Srbija je naša zajednička kuća, i kada svi zajedno delamo odgovorno i s ljubavlju, možemo da pružimo konkretnu podršku onima kojima je najpotrebnija i da ostavimo trajan trag dobre volje i solidarnosti. Ovi ugovori omogućuju da se obezbede konkretna sredstva za osnovne potrebe – ogrev za zagrevanje domova tokom zime i hrana za dostojanstven život, pokazujući da Kikinda i država zajedno stoje kao stub podrške i nade za sve kojima je potrebna pomoć – naveo je Bogdan.

U sklopu programa solidarnosti „Ogrev i hrana za najugroženije“ uručeni su ugovori za dodelu 4.663 paketa hrane i 3.550 paketa ogrevnog drveta, namenjeni za ukupno oko 7.200 porodica, kazala je Stanisavljević, dok je ministar Glišić napomenuo da je 214 ugovora koji su potpisani prilika da mnoge od ugroženih porodica reše neke od svojih problema.

Lokalne samouprave raspisaće javne pozive za nabavku hrane i ogreva na koje mogu da se jave porodice izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji.

A.Đ.

Prodato bivše odmaralište u Prčnju: Od prodaje ruine do novih ulaganja

Aleksandra Djuran novembar 12, 2025

Bivše odmaralište u Prčnju, u vlasništvu grada, prodato je za milion i 115 hiljada evra. Novi vlasnik je pančevačka firma „Fat Frumos“ koja je bila u obavezi da nakon licitacije uplati avans, a pre zaključenja ugovora da isplati celokupan iznos što je i urađeno, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Prodaja odmarališta bila je tema političkih i društvenih debata od momenta kada je pokrenuta inicijativa da se na ovaj način reši problem. Licitacija je održana 12. septembra i na njoj je učestvovalo šest ponuđača. Ugovor je potpisan 10. novembra, a kompletna procedura realizovana je u skladu sa zakonom. Sredstva od prodaje, koja su na računu grada, biće iskorištena isključivo za infrastrukturna i investiciona ulaganja, a to je posebno važno za sadržaje za decu jer su i ovo odmaralište koristili upravo najmlađi. Imamo zgrada koje je neophodno rekonstruisati, a otvara se mogućnost i izgradnje novih – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

U odmaralištu u Prčnju niko nije ušao 28 godina, od 2006. godine ono se nalazi u drugoj državi, u Crnoj Gori. Ono je ruina kojoj teško može da se priđe.

-Deo objekta nije legalizovan, ne postoji mogućnost da se kapaciteti odmarališta prošire i osavremene jer je neophodno ispoštovati standarde za objekte u kojima borave deca. Kada se sagledaju sve činjenice, mi smo hrabro doneli odluku da se odmaralište proda. Podsetiću da je najpre na sednici Skupštine grada doneta odluka o otuđenju uz protivljenje opozicije čiji predstavnici su iznosili paušalne ocene i obmanjivali su javnost raznim netačnim informacijama. Sve do tada niko o odmaralištu nije pričao, ali je ono bila dobra tema da se podgreje situacija u gradu. Pojedinci su podbunjivali sa nesuvislim komentarima i predlozima na društvenim mrežama kako bi prikupili jeftine političke poene – podsetio je prvi čovek grada.

Prodajom je rešen višedecenijski problem sa kojim niko nije imao hrabrosti da se uhvati u koštac, naveo je Mladen Bogdan.

-Temu prodaje odmarališta vrlo brzo su zaboravili oni koji su najviše bili protiv. Svako je imao priliku, pre svega oni koji se aktivno bave politikom i predstavljaju građane u lokalnom parlamentu, da se upoznaju i isprate kompletnu proceduru od početka do kraja. Smatram da je dobijena cena dobra jer je za 400.000 evra veća od procenjene vrednosti – zaključio je prvi čovek grada.

Procenu tržišne vrednosti obavila je firma „Špika Inženjering“ i ona je iznosila 753.000 evra, što je bila i početna cena na licitaciji.

Katastarska parcela nalazi se na potesu Gambrovina. Njena ukupna površina je 519 kvadratnih metara od čega je dvorište 379, zgrada 140 kvadrata, a pored su livade treće klase površine 1.016 i 1.196 kvadrata. Na parceli se nalazi zelenilo ograničene namene, tako da se na njoj ne može ništa graditi.

Vrlo brzo biće pokrenuto participativno budžetiranje odnosno otvoriće se mogućnost da se putem javne rasprave predlažu investiciona i infrastrukturna ulaganja.

-Pozivam sve predstavnike javnosti i političkih grupa, zainteresovane sugrađane da učestvuju. Svako ko želi moći će da daje predloge i svačije mišljenje biće uvaženo. Jedna od tema biće i raspolaganje novčanim sredstvima dobijenim prodajom odmarališta u Prčnju – otkrio je gradonačelnik Bogdan.

Odluka o budžetu za narednu godinu biće doneta u decembru, a nakon javne rasprave.

A.Đ.