Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo konkurs za unapređenje stočarske proizvodnje

Aleksandra Djuran October 25, 2024

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu za 2024.

Ukupna raspoloživa sredstva po ovom pozivu su 200 miliona dinara, a najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari po zahtevu za jednu kalendarsku godinu je 1,5 miliona dinara. Zahtevi se podnose do 2. novembra preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Ovim pozivom obuhvaćene su investicije koje su u potpunosti realizovane u periodu od dana isteka roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po prethodnom javnom pozivu, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Podsticaji po ovom javnom pozivu dodeljuju se za investicije u nabavku novih mašina i opreme i to za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka, kojom se štiti dobrobit životinja, zatim za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja, za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, kao i za pčelarstvo, za mužu i za držanje, odgoj i tov živine.

Ugovore o kupovini kuća na selu potpisalo deset porodica sa teritorije grada

Aleksandra Djuran October 24, 2024

Potpisivanje ugovora iz programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća na selu sa okućnicom koje sprovodi Ministarstvo za brigu o selu u saradnji sa lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije organizovano je u Beogradu. Potpisali su ih gradonačelnik Mladen Bogdan, predstavnici Ministarstva i deset porodica sa teritorije grada Kikinde, kojima je omogućuno da dođu do krova nad glavom.

Od početka programa obezbeđeno je 119 porodica na teritoriji grada Kikinde, a ove godine je potpisano 17 ugovora do sada.

-Očekujemo da do kraja godine bude potpisan još jedan broj ugovora. Ovaj program znači mnogo porodicama koje žele da budu svoj na svome. Zahvaljujem se Ministarstvu koje nam omogućuje da tokom ovog programa, zajedno učestvujemo u stvaranju bolje budućnosti za naše sugrađane. Smatram da je potrebno da se još više angažujemo po ovom pitanju, i da u narednom periodu obezbedimo još više ugovora na godišnjem nivou. Time ćemo ujedno i doprineti razvoju naših sela – rekao je gradonačelnik Bogdan.

A.Đ.

Kikinda predstavila istorijsko nasleđe, znamenitosti i turističke potencijale u Ruskom domu u Beogradu

Aleksandra Djuran October 24, 2024

U Ruskom domu u Beogradu u organizaciji udruženja „Srpski ratni veterani “ održano je „Veče Kikinde u Ruskom domu“. Ovom prilikom naš grad predstavili su gradonačelnik Mladen Bogdan, istoričar Miloš Pušara, predstavnici Turističke organizacije, poljoprivredni proizvođači sa gastronomskom ponudom.

-Okupljeni su imali priliku da saznaju više o istorijsko kulturnom nasleđu Kikinde, znamenitosti i turistički potencijalima grada. Saradnju sa Ruskim domom dogovorili smo letos kako bi predstavili naš grad dobrih ljudi. Ovo je način da proslavimo jedno od najvažnijih prijateljstava u našoj istoriji, srpsko-rusko prijateljstvo koje nije samo reč, već duboko ukorenjena veza koja traje vekovima. Naša dva naroda dele bogatu istoriju, zajedničke borbe i uspone. U trenucima kada je bilo najteže, Kikinda je otvorila svoje srce i primila emigrante nakon revolucije, pružajući našim prijateljima nov dom. Isto tako Rusija je bila uz Srbiju, pružajući podršku i razumevanje. Ova solidarnost nas je spojila i oblikovala naše identitete. Zato vas pozivam da nastavimo da jačamo naše veze. Da radimo zajedno na projektima koji će doprineti ne samo našem gradu, već i celoj Srbiji. Srpsko-rusko prijateljstvo je temelj našeg identiteta i budućnosti – istakao je gradonačelnik Bogdan.

On je dodao da je ovakav skup najbolji način da se uspostave veze sa lokalnim samouprava u Ruskoj Federaciji kako bi Kikinda pronašla pravog partnera za kulturnu, ekonomsku i svaku drugu vrstu saradnje.

-Iskoristili smo priliku i u razgovoru sa predstavnicima Ruskog doma dogovorili smo da produbimo saradnju u narednom periodu – naveo je Mladen Bogdan.

Veče su uveličali članovi ADZNM „Gusle“ koji su predstavili deo bogatog pevačkog i folklornog nasleđa našeg kraja. Miloš Pušara govorio je o prijateljstvu Kikinđana i ruskog naroda i podsetio je na znamenite Ruse koji imaju neraskidive veze sa našim gradom. Svoje proizvode predstavila su poljoprivredna gazdinstva Krstonošić, Raca, udruženje žena „Kikinda“ i vinarija „Kepul“.

A.Đ.

Svi vrtići na teritoriji grada napravili Hotel za ptice

Aleksandra Djuran October 23, 2024

U vrtiću „Pčelica“ organizovan je izbor za najlepšu kućicu za ptice u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“. U akciji Eko tima ove ustanove učestvovalo je svih 18 vrtića na teritoriji grada, istakla je vaspitačica Radmila Homanov, koordinator Eko tima.

-Kućice za ptice izrađivala su deca sa roditeljima i vaspitačima u svojim vrtićima ili kod kuće, a one najlepše su ušle u uži izbor. Sa 33 glasa, ubedljivo je pobedila kućica Slobodana Palatinuša iz pripremno-predškolske grupe iz vrtića „Pčelica“ koju je izradio zajedno sa svojim roditeljima. Kako pravila nalažu, ovaj vrtić osvojio je svih 27 kućica, koliko ih je bilo u izboru za najlepšu, i ima zadatak odnosno čast da formira Hotel za ptice u svom dvorištu – kazala je Radmila Homanov.

Projekat „Hotel za ptice“ osmišljen je 2010. godine i do sada je šest vrtića napravilo hotele.

-Ove godine, na predlog naše direktorice Kristine Drljić, svi vrtići su učestvovali. Napravljene su brojne kućice koje već krase dvorišta svih 18 vrtića, a deca će zahvaljujući njima naučiti više o prirodi, pticama, kako da ih hrane tokom zime i čuvaju – dodaje naša sagovornica.

U Eko timu predškolske ustanove, koji postoji od 2009. godine, uključeno je dvadesetak vaspitača. Zajedno sa decom obeležavaju se važni ekološki datumi i mališani se već pripremaju za Sovembar, ali i Novu godinu. U okviru akcije „Uvek mi je draža jelka sa reciklaže“ u svim vrtićima plastične jelke zameniće one od recikliranog materijala, velikog formata koje će deca ukrašavati.

A.Đ.

Mešoviti hor „Gusala“, „Kornelije Stanković“ osvojio srebrnu plaketu Festivalu horova u Rumi

Aleksandra Djuran October 23, 2024

Mešoviti hor ADZNM „Gusle“, „Kornelije Stanković“, na jubilarnom, 60. Festivalu horova, održanom proteklog vikenda u Rumi, u organizaciji Saveza umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine, osvojio je srebrnu plaketu. Kikinđani su se predstavili i duhovnim i svetovnim repertoar, istakla je dirigentkinja Eva Aranjoš Francuski.

-Takmičari nisu bili podeljeni po kategorijama nego su svi zajedno ocenjivani ženski, muški, kamerni, mešoviti, duhovni i vokalni sastavi. Takmičenje je trajalo dva dana i nastupilo je 11 horova. Žiri je radio u sastavu profesor Božidar Crnjanski sa novosadske Akademije umetnosti, Verica Pejić, operska pevačica i Tamara Knežević, kompozitor. Zadovoljni smo onim što smo postigli naročito ako se uzme u obzir tradicija i važnost ovog festivala – rekla je Eva Aranjoš Francuski.

Festival muzičkih društava Vojvodine najznačajnija je muzička manifestacija u kulturno-umetničkom amaterizmu u Vojvodini.

A.Đ.

Norveški pisac i istoričar, poznat kao čovek koji je spasao Gračanicu, u poseti Kikindi

Aleksandra Djuran October 22, 2024

U poseti Kikindi boravio je Knut Flovik Toresen, norveški pisac i istoričar iz Arendala, mesta pored Narvika, koji je takođe i bivši oficir norveških oružanih snaga. U naš grad dovelo ga je snimanje dokumentarnog filma o „Krvavom putu“ i srpsko-norveškim odnosima u produkciji portala „Vojvodina uživo“. Za njega i saradnike koji rade na pomenutom filmu prijem je upriličio gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Poseta Kikindi za mene je veoma važna. Duže od 20 godina bavim se istraživanjem zarobljenika iz Drugog svetskog rata koji su sa Balkana poslati u logore u Norvešku. Smatram da je vreme da se fokusiramo na one koji su bili žrtve iz drugog ugla. U filmu ćemo govoriti o srpskim zarobljenicima što je drugačije u odnosu na ranije jer su uvek zarobljenici bili Jugosloveni ili partizani. Činjenica je da su u logore u najvećem procentu odlazili Srbi i naš fokus je na priči zašto su uhapšeni i poslati u Norvešku u logore gde je njih 80 odsto umiralo u strašnim uslovima što je više nego u Aušvicu. Sve su to bili etnički Srbi i logori u Norveškoj bili su poslednja instanca genocida nad srpskim narodom -istakao je Knut Flovik Toresen koji je najznačajniji norveški istoričar koji se bavi „Krvavim putem“ izgrađenim radom interniranih Srba.

Aleksandar Gajić, istoričar i istraživač, ujedno je i saradnik na ovom projektu.

-Sa ovim filmom naglasiće se nacionalna pripadnost zarobljenika poslatih u logore, što do sada nije urađeno. Srbi sa čitave teritorije nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doživeli su nemilu sudbinu i o tom delu istorije niko nije govorio – napomenuo je Gajić.

Gradonačelnik Bogdan zahvalio je gostu iz Norveške koji želi više da sazna o Kikinđanima poslatim u logore u Norveškoj, kao i za sve što je u prethodnom periodu uradio za srpski narod.

-Sve više postoji težnja da se uradi revizija istorije, da se od žrtava prave zločinci i obrnuto, stoga je važno da istina izađe na videlo. Deo dokumentarnog filma biće posvećen sugrađanima stradalim na severu Norveške, a ujedno će pomoći da se o Kikindi više sazna. Na nama je da nijedna žrtva ne bude zaboravljena – naveo je Mladen Bogdan.

Dokumentarni film je projekat portala „Vojvodina uživo”, finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Vanja Đukić sa portala „Vojvodina uživo“ dodao da je na samom početku snimanja filma upoznao Knuta koji im je ponudio saradnju.

-Film „Krvavi put“ je podsetnik na ono to se desilo, ali i da ispričamo priče koje nisu dobro ispričane – rekao je Đukić.

Prijemu su prisustvovali i Dušan Popeskov, predsednik Skupštine grada, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

Gost iz Norveške obišao je znamenitosti Kikinde, kao i Park prijateljstva „Narvik“ koji je podignut u znak prijateljstva dva bratska grada.

-Uskoro ću se vratiti i tada ću stupiti u kontakt sa rođacima zarobljenika koji su poslati u logor Bejsford. Želja mi je da saznam porodičnu istoriju tih ljudi, kako bih nastavio svoj rad – dodao je Knut Flovik Toresen.

Čovek koji je spasao Gračanicu

Knut Flovik Toresen poznat je i kao „čovek koji je spasao Gračanicu“ pošto je tokom pogroma na Kosovu 2004. godine, kao komandant norveškog KFOR-a, uspeo da sačuva manastir Gračanicu od uništenja od strane albanskih napadača. Za svoju hrabrost i odvažnost nagrađen je zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“ koju mu je uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

A.Đ.

Gerontološki centar nizom aktivnosti obeležava oktobar mesec starih

Aleksandra Djuran October 22, 2024

Oktobar je mesec posvećen starima. Čitavog meseca posebna pažnja posvećena je sugrađanima trećeg doba i prava je prilika da se podigne svest o izazovima sa kojima se stare osobe susreću, uključujući zdravstvene, socijalne i ekonomske izazove. U oba doma Gerontološkog centra trude se da svojim korisnicima pruže maksimalne uslove, kaže direktor Dragan Stjepanović.

-Kapacitet je 180 osoba, a trenutno ih je u Novom i Starom domu 161. Imamo i listu čekanja sa 19 potencijalnih korisnika. Mesto više traži se u Novom domu, a posebno su interesantne savremeno opremljene garsonjere kojih je 20 – napominje Stjepanović.

Stari dom u ulici Braće Sredojev čine montažni paviljoni za čiju zamenu postoji projekat i projektno-tehnička dokumentacija.

-Cilj je da se iznađu sredstva za izgradnju novog objekta koji bi pomogao da se prošire kapaciteti, ali i da se stvore bolji uslovi za smeštaj. Potrudićemo se da sredstva obezbedimo preko IPA projekta prekogranične saradnje – dodaje Dragan Stjepanović.

Nedavno je i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova odobrio sredstva za aktivnosti i programa u oblasti socijalne zaštite. Kikindskoj ustanovi pripalo je 8,5 miliona dinara za nabavku opreme za vešeraj, 1,2 miliona za nabavku medicinske opreme i isto sredstava biće utrošeno za softversku platformu za pripremu dokumenata za elektronsko čuvanje.

-Od početka godine u oba objekta instalirani su novi klima uređaji, a kupljen je i novi nameštaj za trpezariju. Na nama je da našim korisnicima omogućimo što bolje uslove za šta se brine profesionalni tim zaposlenih – istakao je naš sagovornik.

Akcenat je i na pružanju pomoći i podrške starim osobama, a solidarnost sa starima podrazumeva i uključivanje u društveno aktivni život, omogućavajući im da učestvuju u zajednici i da dele svoju mudrost i iskustvo.

U narednom periodu deo negovateljica odlazi u penziju tako da će postojati potreba za ovim kadrom, a upražnjeno je i radno mesto medicinske sestre.

BOGAT PROGRAM

Čitavog meseca planirane su razne aktivnosti poput koncerata, poseta izložbi, druženja.

-Naši dragi gosti su mališani iz vrtića, školarci, članovi Kulturno umetničkog društva „Sunčana jesen“, ali i korisnici Doma za stare „Miserikordija“. Krajem meseca obeležićemo i rođendane naših korisnika – napomenuo je naš Dragan Stjepanović.

A.Đ.

(VIDEO) Postavljen novi, pozlaćen, krst na crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Mokrinu

Aleksandra Djuran October 21, 2024

Na crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Mokrinu u prisustvu meštana, predstavnika grada i sveštenika Srpske pravoslavne crkve postavljen je novi krst. Prošlog avgusta usled nevremena i siline vetra, srušen je stari krst postavljen 2004. godine.

Mitropolit banatski Nikanor osveštao je krst.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Ovo je značajan istorijski događaj za crkvu i Mokrin. Krst je simbol naše pobede i silom časnoga krsta Gospod Hristos je pobedio neprijatelje i osnažio ga da se njime rešavaju svi problemi – rekao je mitropolit banatski Nikanor.

Bojan Stajić, parohijski sveštenik u mokrinskoj crkvi dodao je da je zahvalan svima koji su pomogli da 14 meseci posle nevremena hram ponovo dobije krst.

-Angažovali su se i Mokrinčani, ali ljudi koji vode poreklo iz našeg sela. Krst je kruna našeg hrama i ponovo krasi selo. Crkva Svetog Arhangela Mihaila počela je da se gradi 1762. godine i jedna je od najstarijih u Vojvodini – rekao je sveštenik Stajić.

Novi krst izrađen od prohroma, a donirao gaje Pavle Ž. Đorđević iz Rakovice.

-Moja porodica poklonila je krst težak oko 70 kilograma. Moja majka je rodom iz Mokrina i kada sam čuo da je stari krst stradao nakon nevremena rešio sam da u svojoj gvožđarskoj radnji zajedno sa sinom Milanom, izradim novi i poklonim ga crkvi – naveo je Đorđević.

Postavljanju krsta prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Krst je ponovo na svom mestu na radost svih nas. Neka dugo traje i krasi mokrinsku crkvu koja je i spomenik kulture. Oluja koja nas je zadesila prošlog avgusta uspela je da ujedini Mokrinčane, ali i ljude koji vode poreklo iz ovog mesta i zajedničkim snagama došli smo do krajnjeg cilja. Ujedinjeni možemo sve, što se i pokazalo na ovom primeru – istakao je Bogdan.

Goran Ristić, predsednik MZ Mokrin dodao je da je lokalna samouprava izdvojila 250.000 dinara za poliranje i pozlatu krsta i podsetio je da je crkva Svetog Arhangela Mihaila je spomenik kulture i nepokretno je kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Izgradnja crkve u Mokrinu počela je 1762. godine i prvobitno je bila visoka 12 metara. Dogradnjom, 1835. i 1836. godine, hram je dobio novi toranj sa satovima i pošto je izgrađena priprata, crkva je produžena za 15,5 metara, tako da je sadašnja dužina 43, a toranj je visok 42 metra. Na zvoniku se nalaze se tri zvona, od kojih su dva, veliko i malo, po drugi put pretopljena 2008. godine.

U crkvi se nalazi visoka barokna oltarska pregrada, sa drvorezbarskim radom rokajnih motiva, i to je prvi slikarski poduhvat Teodora Ilića Češljara po dolasku sa školovanja na bečkoj Akademiji. To je ujedno i jedini u potpunosti sačuvan Češljarov ikonostas, koji kao takav predstavlja značajno svedočanstvo o nastupajućim ikonografskim i likovnim novinama.

A.Đ.

Srpski ratni veterani organizuju „Veče Kikinde u Ruskom domu“, za sve zainteresovane organizovan prevoz iz Kikinde

Aleksandra Djuran October 21, 2024

Srpski ratni veterani Kikinde zajedno sa Turističkom organizacijom i Ruskim Domom i uz podršku grada organizuju manifestaciju „Veče Kikinde u Ruskom domu“ koja će se održati u sredu sa početkom u 19 sati u Velikoj sali Ruskog doma.

Organizovan je i prevoz autobusom do Ruskog doma u Beogradu i nazad, za one koji želi da prisustvuju ovom događaju. Zainteresovani mogu da se prijave u kancelariji Srpskih ratnih veterana Kikinda od 11 do 14 časova, kao i na telefon 064/302-07-18.

Budi donor-spasi bar jedan život tema je skupa organizovanog u našem gradu

Aleksandra Djuran October 20, 2024

Udruženje dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida organizovalo je skup povodom obeležavanja Evropskog dana donorstva organa, pod nazivom ,,Budi donor – produži bar jedan život”. Događaju su prisustvovali lekari, medicinske sestre i pacijenti na hemodijalizi iz cele Republike Srbije.

-Cilj nam je da probudimo svest građana koliko je važno doniranje organa. Pacijenti na dijalizi žive uz pomoć aparata koje koriste tri puta nedeljno i bez njih ne mogu da funkcionišu. Jedan donor može da spase osam života i upravo to je najhumaniji čin koji čovek može da uradi. Uz pomoć transplantacije obolele osobe mogu normalno da žive da se hrane, putuju, a dok su na dijalizi to im je uskraćeno. Donorstvo nije zaživelo u značajnoj meri u našoj zemlji i na nama je da ga promovišemo – istakla je Drenka Varađanin, sekretarka Udruženja transplantiranih i bubrežnih invalida.

Skupu su prisustvovali Mladen Bogdan, gradonačelnik i Željko Radu, član Gradskog veća.

-Lokalna samouprava prepoznaje značaj ovakvih skupova i uvek smo tu da ih podržimo. Predavanja koja su organizovana pomoći će pacijentima u njihovoj borbi sa bolešću i treba da ih bude što više – dodao je Radu.

Predavači su bili primarijus dr Neven Vavić, nefrolog koji je govorio na temu „Od dijalize do transplantacije – ka boljem preživljavanju pacijenata na hemodijalizi“, Snežana Vukotić upoznala je prisutne „Kako kvalitetno živeti 44 godine na hemodijalizi“, Zoran Musić predavao je o „Transplantaciji – novom životu“ i Drenka Varađanin govorila je na temu „Dijaliza – transplantacija- dijaliza, uloga porodice“.

A.Đ.