najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Konjički klub „Mokrin“ iz Mokrina u nedelju organizuje Fijakerijadu.
Na hipodromu, sa početkom u 13 sati, se očekuje veliki broj gostiju iz cele Vojvodine. Takmičiće se u jednopregu, dvopregu, četvoropregu, višepregu, jahanju i deca vozači.
Fijakerijada u Mokrinu organizuje se od 1999. godine.
Najvažniji posao u ovo doba godine vršidba žita završen je na 95 odsto jesenas zasnovanih površina. Kako ističu savetodavci u Poljoprivrednoj stručnoj službi „Kikinda“ suša koja je pratila ovogodišnju proizvodnju strnina glavni je uzrok niskih prinosa koji je ispod svih očekivanja.
-Prinosi su katastrofalni i kreću se od 200,300 kilograma po do 3,5 tone po hektaru – kaže savetodavac Aleksandar Pap. – Na delu parcela roda nije ni bilo, pa su ti poljoprivrednici pokosili žito za senažu. Prosečan prinos na našem lokalitetu je 2,5 tone po hektaru. On je prepolovljen u odnosu na višegodišnji prosek s obzirom na to da je bio pet tona po hektaru.
Loši vremenski uslovi i niski prinosi odrazili su se i na kvalitet pšenice.
-Zrno je sitno i lošeg je kvaliteta. U aprilu kada je vreme nalivanja nije bilo padavina koje su neophodne za ovu razvojnu fazu, a 1. maja imali smo i mraz koji je dodatno uticao na već loše stanje biljaka.
Pod ozimim strninama je više njiva u odnosu na prošlu godinu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta.
-Pod pšenicom je zasnovano oko 18.000 hektara, ječma ima na 2.500, a uljane repice na 1.500 hektara – precizira naš sagovornik.
Akontna cena pšenice ovogodišnjeg roda je 19 dinara za kilogram. Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvodnja jednog kilograma pšenice košta oko 27 dinara, a da bi ostvarili bilo kakvu zaradu po ponuđenoj ceni, ratarima je potreban prinos od osam tona po hektaru, što je ove godine nedostižno.
Zbog toga zadrugari od države traže bržu reakciju kroz otkup pšenice za robne rezerve, ali i odobravanje kratkoročnih beskamatnih kredita kako bi proizvođači mogli da sačekaju povoljnije tržišne uslove. Dodatni problem predstavlja nedostatak podataka o zalihama prošlogodišnjeg roda pšenice, što otežava planiranje proizvodnje. U Zadružnom savezu Vojvodine ocenjuju da troškovi proizvodnje godinama rastu, dok otkupna cena stagnira, pa sve više ratara prodaje rod ispod cene koštanja.
U severnom Banatu strnine su podbacile, ali su solidno rodile u ostalim delovima zemlje. Prema procenama stručnjaka ovogodišnji rod pšenice će u Srbiji biti na nivou od oko 3,9 miliona tona koliko je požnjeveno i prošle godine, jer su proizvođači jesenas povećali površine pod ovim usevom.
A.Đ.
Sajan je domaćin kampu folklora, koji se održava deveti put. Okupio je tridesetoro dece i mladih iz Sajana, Kikinde i Sente. Tokom četvorodnevnog druženja deca uzrasta od četiri i mladi do 15 godina učestvuju u muzičkim, pevačkim i igračkim radionicama, ali i da se oprobaju u izradi rukotvorina, saznajemo od Roberta Tapaija, predsednika udruženja prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ .
-Naš prvenstveni cilj bio je da učesnike kampa upoznamo sa mađarskim narodnim igrama iz različitih krajeva. Želja nam je da što više dece i mladih zavoli folklor, ali i da upoznaju običaje i tradiciju. Ovo je najbolji način i da se domaćini i gosti upoznaju, druže i kvalitetno provedu vreme – istakao je Robert Tapai, jedan od pokretača kampa.
Za učesnike je pripremljen celodnevni program, a za mlađu decu organizovane su i igrarije. Učesnike je postila Melita Gombar, članica Gradskog veća.
-Kamp na najlepši način spaja tradiciju, kulturu, prijateljstvo među decom i mladima. Njegov značaj je u tome što mlađi naraštaji saznaju više o kulturnom nasleđu, ali i uče da se međusobno poštuju. Čuvanje tradicije nije samo negovanje prošlosti, nego i ulaganje u budućnost – navela je Melita Gombar.
Ovo je bila prilika da nauče kako su se nekada igrali njihovi roditelji, ali i bake i dede. Ove godine uče se tradicionalne igre iz južnog dela Mađarske, Gare.
Kamp su organizovali KUD „Adi Endre“, udruženje prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ i Podršku događaju dali su Grad Kikinda, Mesna zajednica Sajan, Pokrajinska Vlada.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je zbog najavljenog novog talasa visokih temperatura i povećanog rizika od izbijanja požara na otvorenom prostoru apelovalo na poljoprivrednike da ne pale strnjiku, žetvene ostatke, smeće i biljni otpad, a ministar Dragan Glamočić poručuje da je očuvanje plodnog zemljišta zajednička odgovornost svih koji se bave poljoprivredom.
-Poljoprivredno zemljište je naš najvažniji resurs i nemamo pravo da ga uništavamo. Paljenjem strnjike ne gubimo samo organsku materiju i plodnost zemljišta, već dovodimo u opasnost ljudske živote, imovinu i čitave useve. Pozivam sve poljoprivrednike da pokažu odgovornost i da zajedno okončamo ovu štetnu praksu. Svako ko primeti paljenje strnjike treba to odmah da prijavi nadležnim službama, jer samo zajedničkim delovanjem možemo sprečiti požare i sačuvati ljude, prirodu i našu poljoprivredu – istakao je Glamočić.
Paljenje strnjike, žetvenih ostataka, smeća i biljnog otpada predstavlja ozbiljnu opasnost po ljudske živote, imovinu, poljoprivredno zemljište i životnu sredinu, a i zakonom je zabranjeno, upozorava ministarstvo u saopštenju.
Kako je navedeno, u uslovima visokih temperatura, suše i pojačanog rizika od požara, čak i najmanji plamen može dovesti do požara velikih razmera.
Vatra se sa njiva veoma brzo širi na okolne useve, voćnjake, šume, stambene i privredne objekte, ostavljajući za sobom nesagledive posledice.
Pored neposredne opasnosti od požara, paljenje strnjike nanosi trajnu štetu poljoprivrednom zemljištu.
Uništavaju se organska materija, humus i korisni mikroorganizmi koji predstavljaju osnovu plodnosti zemljišta, što dovodi do smanjenja prinosa, degradacije zemljišta i povećane erozije.
Ministarstvo poziva sve poljoprivrednike da pokažu maksimalnu odgovornost i da prilikom uklanjanja žetvenih ostataka ne koriste vatru, već da primenjuju bezbedne i održive načine njihovog zbrinjavanja.
Podsećamo da su Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisane novčane kazne za paljenje strnjike i biljnih ostataka na otvorenom prostoru.
Pored novčanih sankcija, poljoprivredna gazdinstva koja prekrše propise mogu izgubiti pravo na podsticaje, u skladu sa važećim propisima.
Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodile su se 82 saobraćajne nezgode u kojima je poginulo jedno, a povređeno je 38 lica. Na teritoriji Policijske uprave Kikinda nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.
Od početka godine u saobraćajnim nezgodama je poginulo 11 vozača bicikla.
Iz MUP-a apeluju na vozače motornih vozila da obrate posebnu pažnju na bicikliste u naselju i na prolasku državnog puta kroz naselje, da drže bezbedno odstojanje i rastojanje, kako bi se očuvala njihova bezbednost.
-Istovremeno skrećemo pažnju biciklistima na važnost ispravnosti i korišćenja svetala i opreme sa reflektujućim elementima, jer njihova bezbednost i život najviše zavise od dobre uočljivosti i vidljivosti na putu. Ne budite iznenađenje drugim vozačima, birajte bezbedne trase, koristite zaštitnu biciklističku kacigu, a posebno pažljivi budite u raskrsnicama,
prilikom promene pravca kretanja ili pri prelasku kolovoza – navode u MUP-u.
Festival sporta, kulture i zdravlja penzionera Severnobanatskog upravnog okruga, organizovan je peti put u Javnom preduzeću „Jezero”. Sportska olimpijada okupila je takmičare iz Ade, Sente, Kanjiže, Čoke, Novog Kneževca i Kikinde.
Opštinsko udruženje penzionera iz Ade rado se odaziva svim druženjima, saznajemo od potpredsednice Ane Harnuš:
-Volimo da se družimo i učestvujemo na svim manifestacijama koje se organizuju za penzionere u okrugu. Važno nam je da naši članovi kvalitetno provode vreme, putuju i upoznaju nove ljude. Rekreacija je važna u našim godinama i u našem udruženju određenim danima imamo fizičke aktivnosti u skladu sa našim godinama i mogućnostima. Imamo oko hiljadu članova i svi zajedno se trudimo da nam penzionerski dani budu ispunjeni.
Gradonačelniku Mladenu Bogdanu, koji je otvorio manifestaciju, u znak dobre saradnje uručena je slika sa njegovim portretom, rad Ištvana Juhasa iz Mužlje.
-Sport, fizička aktivnost i druženje su potrebni da bi ostali vitalni i zdravi. Upravo to je poruka ove manifestacije. Svi ste pobednici zahvaljujući vašoj pozitivnoj energiji koja je neiscrpna. Lokalna samouprava tu je da podrži sva okupljanja najstarijih sugrađana – precizirao je prvi čovek grada.
Pobednička ekipa plasiraće se na republičko takmičenje u Vrnjačkoj Banji.
-Sportske ekipe nadmetale su se u košarci, fudbalu, pikadu i brzom hodanju. Želeli smo da ove godine, pored sportskog takmičenja, naši gosti uživaju i u kulturnom programu, kao i da predstavimo likovno stvaralaštvo naših članova. Veoma je važno da skrećemo pažnju na to koliko je važna fizička aktivnost, a ovo je prava prilika za to – rekao je predsednik Gradskog udruženja penzionera Milan Periz.
Ovom prilikom otvorena je i izložba slika nastalih u okviru likovne sekcije, a u saradnji sa Domom zdravlja prisutni su mogli da izmere krvni pritisak i nivo šećera u krvi.
U programu su učestvovali članovi horske i folklorne sekcije KUD-a „Sunčana jesen“.
A.Đ.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, danas, 7. jula, obeležavaju rođenje Svetog Jovana Krstitelja, u narodu poznato kao Ivanjdan. Na Gradskoj pijaci tezge su preplavljene venčićima i buketima od ivanjskog cveća jer se veruje da bilje ubrano uoči ili na sam praznik ima posebna lekovita svojstva, pa se od poljskog cveća i lekovitih trava pletu venčići koji se stavljaju na ulazna vrata kuća ili pomoćnih objekata kao simbol zdravlja, zdravlja, napretka, zaštite i blagostanja domaćinstva.
Na pijaci smo zatekli i Stanislavu Popov koja nastavlja porodičnu tradiciju, jer kako kaže u njenoj porodici već 15 godina pletu venčiće za ovaj praznik:
-Vence smo baka, mama i ja uplele od bobica, statike, drkćala, kao i drugih vrsta suvog cveća. Za izradu jednog venčića je potrebno oko sat vremena. Pletenje nije jako komplikovano, ipak, bilo je cveća koje je suvlje pa su prsti malo boleli. Želim da sačuvam tradiciju koju je započela moja baka, a nastavila mama pre deceniju i po.
Venčići se prodaju po ceni od 400 do 600 dinara, dok su buketi od 200 dinara.
Okačeni venčići treba da ostanu na kući preko cele godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono.
U pojedinim krajevima Srbije postoji verovanje da neudate devojke na Ivanjdan treba da u saksiju poseju malo žita, koje će pogledati 12. jula, na Petrovdan. Ukoliko klice budu u obliku prstenova, veruje se da će se do jeseni udati.
Ubrano bilje se čuva kao lek protiv velikog broja bolesti.
Ivanjdan označava i sredinu leta, pa je u mnogim krajevima Srbije povezan sa narodnim saborima, vašarima i okupljanjima. Ove manifestacije vekovima predstavljaju priliku za druženje, negovanje tradicije i očuvanje narodnih običaja.
A.Đ.
U prvih šest dana meseca jula smrtno je stradalo osam lica, od toga četiri vozača.
Posebno zabrinjava činjenica da se tokom vikenda dogodio veći broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima u kojima su učestvovali mladi vozači, starosti od 15 do 30 godina, što jasno ukazuje da su mladi vozači među najugroženijom kategorijom učesnika u saobraćaju.
Neprilagođena brzina, neiskustvo, kao i nepoštovanje saobraćajnih propisa i dalje su među najčešćim uzrocima najtežih saobraćajnih nezgoda.
-Apelujemo na sve, a pre svega mlade vozače i one sa probnom vozačkom dozvolom da prilagode način vožnje svojim sposobnostima i uslovima u saobraćaju, poštuju ograničenja brzine, koriste sigurnosni pojas, i ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci – navode u MUP-u.
Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 105 saobraćajnih nezgoda u kojima nije bilo poginulih lica, a povređeno je 59 lica. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode u kojima su povređena tri lica.
Baletska grupa Kulturnog centra iz Kikinde učestvovala je početkom jula na 28. Internacionalnom dečijem plesnom festivalu pod nazivom „Tomorrows peace begins with todays friendshipe“ u gradu Silistra u Bugarskoj. Učesnici od 12 do 16 godina su se predstavili sa nacionalnim plesovima iz Poljske, Moldavije, Rumunije, Srbije i Bugarske.
-Naša baletska grupa je nastupila sa dve koreografije valcerom i slobodnom formom na pesmu „Oro“ u izvođenju Jelene Tomašević. Pored nastupa na glavnom gradskom trgu i u svečanoj sali opštine Silistre, deca su bila deo i dva defilea. Upoznavanje i druženje sa ostalim učesnicima festivala motivisalo ih je da se pokažu u najboljem svetlu, a tako smo ispunili i glavni moto festivala „Sutrašnji mir počinje sa današnjim prijateljstvom“ – saznajemo od Ingride Vojvodić, nastavnice baleta.
Ovo je bila prilika da balerine posete kulturno-istorijske znamenitosti Nacionalni park i rezervat prirode „Srebrna“ koji je pod zaštitom UNESKO-a, ostatke rimskog carstava u centru grada i drugo.
U Kikindu su se balerine vratile sa diplomom i statuetom za učešće na festivalu i nadaju se ponovnoj poseti gradu Silistri i ovom plesnom festivalu.
A.Đ.
Na području Policijske uprave u Kikindi u danima vikenda dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teže, a sedam lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 560.000 dinara.
Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog: nepropisne radnje od strane vozača, nepostupanja po saobraćajnom znaku, upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i neprilagođene brzine.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno je otkriveno 378 prekršaja u kontroli saobraćaja. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 17 vozača, od kojih je šest zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 20 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 279 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 62 ostala prekršaja.
