Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Folklorci KUD-a „Petar Kočić“ plasirali se na Međunarodni festival u Budimpešti

Aleksandra Djuran December 1, 2024

Na Međunarodnom festivalu „Subotica folklor fest“ članovi pripremnog ansambla Kulturno-umetničkog društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca osvojili su pehar, priznanje i plasman na jedan od najprestižnijih Međunarodnih festivala folklora u Budimpešti.

-Posle dvostrukog prvog mesta našeg prvog ansambla na republičkoj smotri folklora u Požarevcu i naš pripremni ansambl ovenčan je lovorikama uspeha. Bez lažne skromnosti mogu da kažem da je ovo zlatna godina našeg društva. Nastup u Subotici bio je naš 30 koncert u ovoj godini u zemlji i inostranstvu – istakao je Milan Vašalić, predsednik KUD-a „Petar Kočić“.

Do kraja godine najmlađi folklorci predstaviće se domaćoj publici na „Festivalu plesa“ u Ruskom Selu.

-Cilj društva je da okupljamo sve meštane, da čuvamo tradiciju i, pre svega, da negujemo duh zajedništva u selu. Pozivamo sve meštane da nam se pridruže – dodao je Vašalić.

Novokozaračko društvo osnovano je pre 47 godina i ima šezdesetak članova u podeljenih raznim sekcijama.

A.Đ.

Požar u stanu u Nemanjinoj 5: Gorelo kupatilo i hodnik, sugrađanka se nagutala dima

Aleksandra Djuran December 1, 2024

Požar u zgradi u Nemanjinoj broj 5 prijavljen je jutros oko sedam sati, nakon čega su vrlo brzo dva vozila vatrogasno-spasilačkog bataljona stigla na lice mesta.

Požar je izbio u kupatilu stana na trećem spratu. Vatra je zahvatila kupatilo i hodnik, a na sreću, povređenih nije bilo. Starija žena koja je živela u stanu sanitetom je prevezena u Bolnicu, pošto se nagutala dima.

Radi predostrožnosti zgrada je iseljena i nakon što je požar ugašen stanari su se vratili u svoje stanove.

Uzrok požara pokazaće istraga koja je u toku.

Svetski dan borbe protiv AIDS-a: Registrovane dva novoobolela muškarca od početka godine u Severnobantskom okrugu

Aleksandra Djuran December 1, 2024

Svetski dan borbe protiv HIV-a odnosno AIDS-a obeležava se danas, 1. decembra Ove godine slogan je „Ispravnim putem“, a Svetska zdravstvena organizacija poziva organizacije i građane da se zalažu za pravo na zdravlje baveći se nejednakostima koje ometaju napredak u okončanju AIDS-a.

-Na teritoriji Severnobanatskog okruga od 1. januara do 27. novembra ove godine registrovane su dve osobe inficirane HIV-om od kojih je kod jedne asimptomatska infekcija, a druga ima akutnu HIV infekciju. Obe osobe su muškog pola od 15 do 29 godina što se uklapa u sliku sve većeg učešća mladih u novodijagnostikovanim slučajevima u Srbiji. Umrlih u ovoj godini nije bilo. Poredeći sa prošlom godinom broj inficiranih je isti. Prošle godine smo zabeležili infekciju kod jedne muške osobe uzrasta 47 godina kod koje se razvila klinički manifestna HIV infekcija i ubrzo nakon postavljene dijagnoze oboleli je i preminuo. Druga infekcija je asimptomatska i registrovana je kod osobe ženskog pola – saznajemo od dr Tatjane Pecarski, načelnice Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ.

Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno i poverljivo, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih pacijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje.

-Dobrovoljno, poverljivo ili anonimno savetovanje i testiranje na HIV i virusne hepatitise B i C je besplatno i dostupno je bez lekarskog uputa svakoj zainteresovanoj osobi koja je imala neki rizik u skorijoj ili daljoj prošlosti. Svi zainteresovani građani mogu besplatno da se savetuju i testiraju u Zavodu za javno zdravlje Kikinda, svakog radnog dana od 9 do 15 časova. Testiranje na HIV radi se i brzim testovima a rezultat testiranja je poznat već nakon nekoliko minuta – dodala je naša sagovornica.

HIV ostaje glavni globalni problem javnog zdravlja, pošto je do danas odneo oko 42,3 miliona života. Transmisija je prisutna u svim zemljama širom sveta. Danas sa pristupom efikasnoj prevenciji, dijagnozi, lečenju i nezi, uključujući i oportunističke infekcije, HIV infekcija je postala hronično zdravstveno stanje kojim se može upravljati, što omogućava ljudima koji žive sa ovom bolešću da vode dug i zdrav život.

A.Đ.

Počinje advent: U udruženju „Torontal” svake nedelje paliće se po jedna sveća, sprema se i „medeno selo“

Aleksandra Djuran November 30, 2024

U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal” i ove godine organizovaće se paljenje adventskih sveća. Prva se pali u nedelju, 1. decembra u 17 sati. Prva sveća je i sveća nade i upaliće je žene iz pomenutog udruženja.

-Druge nedelje, 8. decembra, sveću će upaliti Ramona Tot, članica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, treću sveću upaliće sveštenik, a četvrtu Zoltan Tot, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Pre paljenja svake sveće biće organizovan prigodan kulturni program, a nakon što se sveća upali gosti će biti u prilici da se počaste kolačima, kafom, kuvanim vinom i rakijom – saznajemo od Šandora Talpaija, predsednika „Torontala“.

Druga sveća simboliše mir koji dolazi sa Hristom i u ovoj nedelji vernici se mole za mir u srcima, porodicama i svetu. Treća sveća je sveća radosti i često je ružičaste boje, dok je četvrta sveća – sveća ljubavi i ona podseća Božju ljubav.
Adventsku svečanost pratiće i prigodan program koji pripremaju predškolci i đaci.

-Od 15. decembra, kada se pali treća sveća, biće priređen je božićni vašar i tradicionalno „medeno selo“. Na vašaru će se prodavati novogodišnji ukrasi, ikebane i drugi prigodni pokloni. Izlagaće i učenici, a sredstva koja se prikupe utrošiće se na proslavu maturske večeri – napomenuo je naš sagovornik.

Jedan od najprepoznatljivijih simbola Adventa jeste i adventski venac. U obliku je kruga, što označava večnost i Božju ljubav koja nema početka ni kraja. Zelenilo, često od borovih grančica, simboliše nadu i život, dok svetlo svijeća podseća svetlo sveta.

A.Đ.

Nikad veći budžet Ministarstva poljoprivrede: Subvencije, regres, povraćaj za refakciju

Aleksandra Djuran November 30, 2024

Vlada Srbije usvojila je Predlog budžeta za 2025. po kome je za subvencije u poljoprivredi namenjeno 111,5 milijardi dinara, izjavio je ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović.
Ovaj budžet veći je od agrarnog budžeta za 2024. godinu, s obzirom na to da je ove godine prvobitno bilo izdvojeno za subvencije oko 83 milijarde dinara pa je ta suma rebalansom državne kase povećana na oko 100 milijardi dinara. Ministarstvo poljoprivrede isplatiće dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, u roku od 30 dana i da je ta isplata već uveliko krenula.

Izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisan je regres za sertifikovano seme do 17.000 dinara po hektaru, da će javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme biti raspisan najkasnije do kraja aprila 2025. godine i da će se isplatiti uredno podneti zahtevi u roku od 30 dana, a da će uredno podneti zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, biti isplaćeni najkasnije do 1. aprila 2025. godine.

Sporazumom je određeno i da iznos povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju u 2025. godini neće biti manji nego tokom 2024. Godine. Iznos od 18.000 dinara dobiće zemljoradnici dogodine za biljnu proizvodnju najkasnije do 1. aprila Usaglašeno je i da poljoprivrednici mogu da se obrate direktno bankama u kojima imaju otvorene račune, radi dogovora oko olakšica u otplati kredita, dobijanja dodatnog grejs perioda ili produženja roka otplate kredita, a na osnovu dopisa koji je Narodna banka Srbije uputila 8. marta 2024. godine svim bankama, sa namerom da ponude ustupke poljoprivrednicima.

U toku jesenja sadnja na teritoriji grada: U planu revitalizacija školskih šuma

Aleksandra Djuran November 30, 2024

Jesenja sadnja na teritoriji grada započela je krajem oktobra kada su posađene mladice oko dečijeg igrališta kod Sportskog centra „Jezero“ u okviru akcije „Da sva deca rastu“ udruženja Dece sa ahondroplazijom Srbije. Upravo period mirovanja je idealan za sadnju s obzirom na to da biljka ima vremena da tokom proleća brže raste i razvija se, saznajemo od Miroslave Narančić sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Ove sezone u planu je revitalizacija školskih šuma. U prethodnih deset godina u gradu i u svim selima nikle su školske šume o kojima brigu vode đaci koji su zalivali i negovali mladice. Na ovaj način učili su kako da očuvamo stabla. Isto tako popunjavaćemo mladicama prostor pri obrazovnim ustanovama, školske partere i zelene površine ispred škola. Kuglenim javorom biće popunjena ulica Hajduk Veljkova, po završetku izgradnje kišnih kanala u slivu Moravska uslediće sadnja u ulicama Sterije Popovića i Ivana Jakšića, a novi izgled dobiće i kružni tok na ulasku u Bašaid. Popunićemo i vetrozaštitne pojaseve i slobodnih katastarskih parcele u van građevinskom rejonu u saradnji sa JP „Kikinda“ – navela je naša sagovornica.

Izbor vrsta usklađen je sa novonastalim klimatskim promenama, a vodi se računa i da budu prilagođene kao urbano zelenilo. Tako su uvedene nove sadne vrste poput katalpe, kelreuterije, likvidambar, kao i žbunaste i kuglene forme.

-Plan sadnje pravi se tokom leta. Važno je uskladiti površinu, lokaciju, sastav tla sa funkcijom zelenila, vrstom, koloritom radi estetskog izgleda partera. Sugrađani su, sigurna sam primetili da crvenolisna šljiva ulepšava ulice Vojvodine Putnika, Jovana Jovanovića Zmaja, prostor Starog jezera i to je samo jedna od vrsta koja svojim bogatstvom doprinosi dekorativnosti uličnih drvoreda – dodala je Miroslava Narančić.

Kikinda je jedan od najobušemljenijih gradova u Vojvodini sa svega 1,16 procenta pošumljenosti. Pre decenije pod šumama smo imali ispod jednog procenta. Miroslava Narančić navodi da je to višedecenijski posao koji mora dobro da se isplanira.

A.Đ.

Kikindski istoričari predstavili knjigu „Okrug zlatnog lava“

Aleksandra Djuran November 30, 2024

Povodom 250 godina od osnovanja Velikokikindskog distrikta u Narodnom muzeju predstavljena je knjiga „Okrug zlatnog lava“ koju su napisali istoričari Vladislav Vujin, Dragan Beleslić i Vladimir Dudić.

-Potrudili smo se da knjiga bude prijemčiva svim čitaocima koji žele više da saznaju o lokalnom nasleđu. Moj rad odnosi se na velike ljude u ondašnjem Distriktu. U 15 kratkih priča predstavljeni su veliki ljudi poput Dimitrija Bugarskog, Jovana Pajdaka, Pavle Kenđelac, Teodor Pavlović, Đorđe Radak, Lazar Vidić. Knjiga je bogato ilustrovana i siguran sam da će naići na dobar odziv kod čitalaca – rekao je Vujin, istoričar Narodnog muzeja.

Dragan Beleslić, istoričar Istorijskog arhiva pisao je o istoriji Velikokikindskog distrikta povezujući činjenice koje su se odvijale u Evropi, a napisao je i priču o putu zrna ovsa iz poreske knjige.

-Uz artefakte koji mogu da se pogledaju u Galeriji „Nova“ u okviru izložbe „Okrug zlatnog lava“, posetioci mogu više da saznaju i u istoimenoj knjizi. Moj cilj je bio da prvi put prikažem svetska i evropska dešavanja u to vreme i da prikažem kako je Evropa videla događaje kod nas i kako smo mi gledali te iste događaje. Potrudio sam se da približim život običnog čoveka jer sam obradio i običaje naroda koji je tada naseljavao ovaj prostor – naveo je Beleslić.

Istorija ratovanja naših predaka i povelje bile su teme o kojima je pisao Vladimir Dudić iz Istorijskog arhiva.

-Imali smo šest povelja od kojih su četiri bile vezane za Distrikt, a dve za grad Veliku Kikindu i one su manje poznate javnosti, tako da sam i o njima pisao u knjizi. Ideja vodilja mi je bila da čitaoce bolje upoznam sa tim ko su bili ljudi koji su naselili Distrikt. To su bili vojnici graničari, nekadašnje potisko-pomoriške vojne granice i pošto je Banat oslobođen od turske vlasti, naselili su ove krajeve – istakao je Dudić.

Štampanje publikacije su sufinansirali Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama.

A.Đ.

Članice udruženja žena „Novi Kozarci“ pokonile jelku korisnicima „Čigre“

Aleksandra Djuran November 29, 2024

Korisnike Društva mentalno nedovoljno razvijenih osoba „Čigra“ posetile su članice udruženja žena „Novi Kozarci“ koje su im darovale novogodišnju jelku i ukrase. Sredstva dobijena prodajom pite krompiruše za Ginisa iskorišćena su za kupovinu novogodišnjih poklona za korisnike „Čigre“, a ovom prilikom donele su pite i družile se sa članovima.

-Postojimo bezmalo pet decenija i sa ponosom mogu da kažem da smo uvek bile okrenute humanitarnom radu. Uvek smo se trudile da očuvamo našu tradiciju koju su još naše bake i majke donele iz Bosne kada su došle u ravni Banat. Tako smo i mi okrenute očuvanju tradicionalnih jela, tako da organizujemo manifestacije „Pitijadu“ i „Kukuruzno proleće“. Letos je održano 14. takmičenje u pravljenju pite krompirušu i sva sredstva koja prikupljamo prodajom i ove i godinama unazad doniramo u humanitarne svrhe – kazala je Boja Oljača, predsednici udruženja „Novi Kozarci“.

Biljana Nedomački iz društva „Čigra“ u ime korisnika, njihovih roditelja i stručnih saradnika zahvalila je na poklonu.

-Veoma smo se obradovali poklonu. Jelku i ukrase nismo imali, a svi naši članovi raduju se novogodišnjim i božićnim praznicima. Naše udruženje 7. decembra obeležiće Međunarodni dan osoba sa invaliditetom druženjem odlaskom u bioskop u Zrenjanin. I ove godine učestvovaćemo na novogodišnjem bazaru sa našim novogodišnjim ukrasima, koji će biti izloženi u našem udruženju i moći će da se kupe. Do kraja godine i naši prijatelji iz pozorišta „Lane“ obradovaće nas novogodišnjom predstavom – dodala je Biljana Nedomački.

Članovi „Čigre“ svojim gošćama poklonili su sliku sa ovogodišnje likovne kolonije „Humani čigraši“.

A.Đ.

Preminula dvojica radnika stradala u čokanskoj livnici, jedan od njih meštanin Iđoša: U Čoki u subotu Dan žalosti

Aleksandra Djuran November 29, 2024

U nesreći koja se dogodila, u četvrtak u ranim jutarnjim satima u čokanskoj “Autofleks Livnici”, danas, 29. novembra, preminule se dve osobe koje su bile prebačene u Klinički centar. Među preminulima je i M.B. (53) iz Iđoša i Aksentije B. (51) iz Ostojićeva, jedan radnik, takođe iz Iđoša, je i dalje u teškom stanju i nalazi se u Novom Sadu, dok je četvrti povređeni u Opštoj bolnici u Senti. Do tragedije je došlo usled naglog izbacivanja tečnog liva iz peći na livenje.

Opština Čoka proglasila je subotu, 30. novembar, Danom žalosti. Odlukom predsednice opštine Stane Đember, Dan žalosti obeležiće se spuštanjem zastava na pola koplja na svim javnim ustanovama i preduzećima u opštini. Takođe, biće obustavljeno emitovanje muzike zabavnog i narodnog karaktera, kao i organizovanje javnih događaja zabavnog sadržaja, navodi se u Odluci Opštine Čoka.

Ova tragična nesreća duboko je potresla zajednicu Čoke, a lokalna vlast apeluje na solidarnost i poštovanje odluke o Danu žalosti.

Povodom tragedije koja se dogodila u Čoki, Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi javnost da je istog dana javni tužioc obavio uviđaj na licu mesta, kojem su prisustvovali policijski službenici Policijske uprave Kikinda i Odeljenja za vanredne situacije, kao i predstavnik inspekcije za rad.

U toku je prikupljanje potrebnih obaveštenja od očevidaca nezgode i odgovornih lica u ovom privrednom društvu, pribavljena je poslovna dokumentacija ovog privrednog društva, naređena je obdukcija tela nastradalih lica i doneta je naredba o tehnološko-metalurškom veštačenju nezgode, a sve u cilju utvrđivanja svih činjenica i uzroka ove nezgode i eventualnih propusta u postupanju.

A.Đ.

Odbornici minutom ćutanja odali počast žrtvama nesreće u Novom Sadu i na sednici doneli važne odluke

Aleksandra Djuran November 29, 2024

Sednica Skupštine grada, peta po redu, započeta je minutom ćutanja kojim je odata počast žrtvama nesreće u Novom Sadu.

Većinom glasova doneta je Odluka o povećanju cena usluga sakupljanja i deponovanja otpada na teritoriji grada privrednog društva „FCC“ po kojoj se za 11,9 odsto povećavaju: cena odlaganja komunalnog otpada, iznošenja i transporta komunalnog otpada za domaćinstva, školske ustanove i Bolnicu, cene dodatnih usluga–pojedinačno ugovorenih usluga sa pravnim licima na teritoriji grada za pražnjenje kontejnera prema vrsti,zapremini i učestalosti pražnjenja i cene usluga transporta van redovnih ruta. To znači da će usluge biti uvećane za tridesetak dinara po članu domaćinstva. Cene iznošenja i transporta komunalnog otpada za socijalne slučajeve, iznošenja i transporta komunalnog otpada za pravna lica do 50 kvadrata i zadruge, udruženja, kioske i slične radnje i iznošenja i transporta komunalnog otpada za pravna lica preko 50 metara kvadratnih ostaju nepromenjene.

Gradonačelnik Mladen Bogdan podsetio je da ugovor sa kompanijom „FCC“ traje još osam godina i da bi njegov raskid zahtevao velika finansijska sredstva koje bi grad morao da isplati. Prvi čovek grada naveo je da je ugovor nepovoljan, te da je 1. novembra organizovan sastanak između predstavnika kompanije i lokalne samouprave.

-Poskupljenje je naša zakonska obaveza iz ugovora i odnosi se na stopu inflacije. Poskupljenjem neće biti obuhvaćeni pravna lica, na čemu smo insistirali. Na sastanku, koji je bio konstruktivan, dogovoren je bolji i pristupačniji odnos prema stanovništvu kroz neposredne razgovore sa sugrađanima. Naši zahtevi odnosili su na to da sugrađani mogu da iznesu svoje primedbe, zahteve, sugestije češće nego što to sada mogu. Dogovoreno je i da se formiraju operativni timovi koji će se sastajati minimalno jednom mesečno – istakao je gradonačelnik Bogdan.

Lokalna samouprava je vlasnik u kompaniji „FCC“ 20 odsto i stav grada je da ima bolji odnos sa njom dodao je zamenik gradonačelnika Dejan Pudar, na konstatacije odbornika Miroslava Panića da je ugovor loš.

-Sastanak je bio veoma produktivan. Uspeli smo u nameri da se ne poveća cena sakupljanja otpada. Razgovarano je i o reciklažnom centru, ali i o selektovanju otpada. Naš cilj je poboljšanje usluga koje kompanija pruža – naveo je Pudar koji je skrenuo pažnju odbornicima da za govornicom ne iznose paušalne ocene o bilo kome, bez validnih dokaza.
U javnu svojinu grada, neposrednom pogodbom po ceni od 14.000 evra, koja se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti, biće otkupljena katastarska parcela u Mokrinu ukupne površine od 1.045 kvadrata, sa uknjiženim objektima na njoj. Reč je o svojini DOO ,,Mokrin“, koja je u katastru nepokretnosti upisana kao stambeno poslovna zgrada površine 47 kvadrata, poslovna zgrada, za koju nije utvrđena delatnost, površine od 419, pomoćna zgrada površine od 83, zemljište uz zgradu i drugi objekat površine od 496 kvadrata. Planom genera

Odbornici su usvojili i Odluku o tarifi komunalnih taksi, o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji grada radi utvrđivanja poreza na imovinu za 2025, data je saglasnosti na Statut Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“. Doneto je i rešenja o prestanku funkcije lokalnom ombudsmanu Milana Novakovića. Imenovani su i članova gradskih tela, upravnih i nadzornih odbora javnih ustanova i školskih odbora.

A.Đ.