Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Доделом средстава младима за куповину кућа мења се слика Руског Села: Конкурс и наредне године

Aleksandra Djuran Децембер 14, 2024

У наредној години биће новца за наставак програма Министарства за бригу о селу којим се младима бесплатно додељују куће на селу. Од јануара сви имају права да конкуришу. Колико год да је интересовање младих људи за овакве програме биће новца, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић .

-Програм Министарства за бригу о селу већ даје видљиве резултате у Руском Селу и Кикинди где 50 младих становника, добило куће на конкурсу и они полако мењају демографску слику. На овај начин постиже се опулациона мера подмлађивања села радно активним становништвом јер је просек старости у селима око 60 година – напоменуо је Кркобабић и додао да се

До сада је Национални програм за препород села Србије обухватио готово 16.000 жена, мушкараца и деце, а издвојено је средстава за 3.520 кућа. Пун демографски ефекат биће видљив кроз 15 година.

Конкурс за награду „Душан Васиљев”: Књижевно признање града за дело на српском језику

Aleksandra Djuran Децембер 13, 2024

Град Кикинда расписао конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Издавачи и аутори могу послати књиге почетири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку на следећу адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23.300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2025. године. Жири ће оцењивати пристигле радове у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије. После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику. Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта 2025. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.

Предшколцима у свим вртићима уручени бустери и бојанка „Пажљивко”

Aleksandra Djuran Децембер 13, 2024

Предшколци кикиндских вртића добили су бустер и бојанку „Пажљивко“ у оквиру акције локалне самоуправе чији је циљ боља безбедност деце у саобраћају. Малишани у вртићима „Полетарац“ у Кикинди и „Ластавица у Банатском Великом Селу, градоначелника Младена Богдана, члана Градског већа Мирослава Дучића и представници Савет за безбедност у саобраћају и Одељења саобраћајне полиције у Кикинди, госте су дочекали песмом.

У име деце, али и родитеља на поклонима је захвалила директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић.

-Васпитачи у нашим вртићима свакодневно децу уче о правилима понашања у саобраћају. Наш заједнички задатак је, не само васпитање, образовање, здравље и срећа, него и безбедност наших малишана у вртићима, али и аутомобилима којим их родитељи довозе до вртића – навела је Кристина Дрљић.

Седишта се додељују четврту годину заредом, а за ову намену обезбеђено је милион динара из средстава који се локалној самоуправи враћају од наплаћених саобраћајних казни.

-Жеља нам је да деца буду што безбеднија и ова акција је прави начин да подигнемо свест колико је важно користити бустере приликом превожења малишана у аутомобилима. Деца, стари и пешаци су најугроженији учесници у саобраћају и на нама је да се потрудимо и да, у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, њихова безбедност буде што боља. Циљ је да до 2030. године немамо ниједно погинуло дете у саобраћају у нашој земљи – прецизирао је градоначелник Богдан.

Бустери су обезбеђени за 443 предшколаца у 18 вртића.

А.Ђ.

Још један музички успех младе Кикинђанке Ене Гогић

Aleksandra Djuran Децембер 13, 2024

Суграђанка Ена Гогић (15) освојила је титулу лауреата и прво место на Интернационалном такмичењу „ТХАЛИА АWАРД“. Ена је је певала песме „Круна“ на матерњем језику, и „Ла ла лове“ у категорији светски хит. Овом приликом Ена жели посебно да се захвали својој професорици певања Анђели Нинковић која ју је припремала за такмичење.

Онлајн надметање организује „ТХАЛИА АРТ ДЕВЕЛОПМЕНТ ФУЛЦРУМ“ и од 2020. године одржава три пута годишње. Део је престижног интернационалног фестивала „АНГЕЛ ВОИЦЕ“ чији је домаћин Београду сваког априла и септембра.

У финалу је било 250 учесника у дисциплинама: музика ,певање и инструментално извођење, позориште и сликарство. Такмичили су се млади из Црне Горе, Србија, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Румуније, Бугарске, Молдавије, Естоније, Турске, Кипра, Украјине, Мађарске, Чилеа, Италије, Тајланда и Пољске.

И.М. (34) из Иђоша, настрадао у чоканској Ливнци, свестан и у бољем здравственом стању

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2024

Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине Теодора Тубић изјавила је да је стање пацијента повређеног у експлозији у ливници у Чоки побољшано и да је свестан.

-Можемо да будемо срећни кад је у питању пацијент из Чоке. Стање је побољшано, он је сада свестан. Дише спонтано, предстоји му константно превијање – казала је Тубић.

Према њеним речима, превијање се одвија у условима операционе сале, али је пацијент стабилно. Реч је о 34-годишњем И.М. из Иђоша који је настрадио пошто је дошло до наглог избацивања течног лива из пећи на ливење. Трагедија се догодила у „Аутофлекс Ливници“ у Чоки 28. новембра и том приликом повређене су четири особе. М.Б. (51) из Иђоша и А. Б. (53) из Остојићева након прве ноћи подлегли су повредама у Клиничком центру Војводине. Д.Г (47) из Иђоша који је такође задобио повреде након лечења у Општој болници у Сенти послат је на кућно лечење.

Бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви у суботу у Сајану

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2024

Чланице Црвеног крста из Сајана, у суботу, 14. децембра, организују бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви. У згради Месне заједнице прегледи ће се обављати од 8 до 9 часова.

-Волонтерке Црвеног крста из Сајана периодично, током читаве године, организују превентивне прегледе за старије мештане, како би преконтролисали крвни притисак и шећер у крви. Ово је права подршка здравственом систему, а уједно је и најважнија помоћ старијима. Овом приликом, сви који дођу на преглед, моћи ће да попричају са волонтерима и добију савете. Уколико резултати не буду у границама нормале, наше волонтерке даће препоруку да се јаве изабраном лекару – истакла је секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац.

Време погодује заснованим усевима: Пшенице и јечма више у односу на вишегодишњи просек

Aleksandra Djuran Децембер 11, 2024

У кикиндском атару озими јечам и пшеница су у фазама од ницања до бокорења. Временске прилике погодују озимим културама, а влаге у земљишту има довољно.

-У зависности од локалитета и рокова сетве око 40 одсто засновне пшенице је у фази бокорења, 30 процената је у фази два до три листа и остатак је у фази ницања и једног листа и очекујем да ће наредних дана бити попуњено ницање с обзиром на то да нема мразева и да је релативно топло време. Можемо да будемо задовољни са стањем озимих стрнина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца ПСС.

На обрадивим парцелама, за око двадесетак одсто више је хлебног зрна у односу на вишегодишњи просек. Уместо на око 16.000 хектара жито је засновано на више од 19.000 хектара.

-Пшенице је више на уштрб кукуруза, али је и мање јечма у односу на вишегодишњи просек у нашем атару. Јечам има нижу цену у односу на жито, а род кукуруза је прошле године подбацио, па не чуди што су се пољопривредници одлучили да сеју више пшенице – каже Симић.

Дневне температуре до пет, шест степени у плусу и ноћи без јаких мразева добре су за развој.

-Прошле године пољопривредници су имали проблема са приносима, тако да не чуди што је мање уложено у јесењу сетву. Уз ниже приносе сунцокрета и кукуруза, остало је и више хранива у земљишту, тако да ће и мање количине вештачког ђубрива имати пун ефекат – додаје наш саговорник.

Пољопривредна стручна служба у другој половини јануара урадиће такозвану Н-мин методу која показује колико азота има у земљишту. Она ће показати и колико ће азотних ђубрива бити потребно обрадивим парцелама.

А.Ђ.

Подизање нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева, тема су стручног скупа у Кикинди

Aleksandra Djuran Децембер 10, 2024

У оквиру пројекта „Подршка подизању зелене инфраструктуре на подручју Кикинде“, која се одржава у склопу пројекта који организација Уједињених нација за пољопривреду и храну (УН ФАО) спроводи у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Покретом горана Кикинде и Покретом горана Димитровграда, у Културном центру је организован стручни скуп. У присуству пољопривредника, ловаца, пчелара, власника приватних шума, али и стручњака истакнута је важност шума.

-У протеклих 150 година, последњих девет година су најтоплије, од када се обављања мерење. Климатске промене су велики изазов за друштво, а огромне за пољопривреду и шумарство. Кикинда је град са најмањим процентом пошумљености у нашој земљи, тако да је значај овог пројекта за вашу средину велик. Градоначелник Младен Богдан и његови сарадници су најактивнији када говоримо о пошумљавању Војводине која је угрожена недостатком шума. Стога је неопходно да у пољопривреди буде што више агро система који ће помаћи смањењу ерозије и повећању приноса. Када додамо шуме у агрикултурна подручја допринећемо квалитету живота – истакао је Дејан Стојановић, помоћник директора и научни саветник Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду.

Стварање услова за обнову шумских предела подразумева могућност подизања нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева и агро шумарских еко система на територији града. Земљиште на територији Кикинде је деградирано, а подизањем шума оно ће имати своју намену.

-Проблеми који се јављају нису јединствени само за наш град, а наш циљ је да будемо прва средина која добија студију која ће указати на конкретне проблеме и могућности за њихово решавање. Ми смо изразито пољопривредно подручје и према доступним подацима око 91 одсто земљишта се користи као обрадиво. Када се на то додају урбане површине, грађевински рејон, путеве и канале, скоро да не остаје доступног простора. Студија је показала да мора да се промени регулатива, како би државно земљиште лошијег квалитета искористили за пошумљавање. Исто тако на територији града има око 60 одсто потенцијалног простора за пошумљавање које се налази у приватном власништву – Миодраг Радовановић из Покрета горана Кикинде.

Пројекат има за циљ да докаже пољопривредницима да, уколико определе земљиште лошијег квалитета за пошумљавање, то доноси бољитак.

А.Ђ.

Општој болници дониран дермоскоп: Апарат неопходан за откривање меланома

Aleksandra Djuran Децембер 10, 2024

Општа болница једна је од десет здравствених установа у Србији којој је дониран дермоскоп у оквиру друштвено одговорне акције за рано откривање рака коже „Преглед за све“. Медицински апарат уручен је у Београду др Милици Агић.

Опремљеност ординација дермоскопима, који омогућавају прецизнији увид у промене на кожи, доприноси повећању броја ранооткривених меланома, најопаснијег рака коже који се, уколико се открије на време, веома успешно лечи једноставном хирушком интервенцијом. Поред меланома, дермоскопи омогућавају и откривање немеланомских канцера коже, као и преканцерозних промена коже и неопходни су у раду дерматолошких ординација.

Кикиндска Општа болница редовно организује превентивну кампању Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. У Кикинди се годишње открије више од десет пацијената са дијагнозом меланома и сваке године све их је више. Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми. Стога ће добијени дермаскоп помоћи у превентиви откривања ове болести.

Акцију „Преглед за све“ од 2015. године организују Еуцерин Србија и Фонд Б92, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Основци у пројекту „ТЕРА – Интерактивни АРТ дијалог“: Уче да сликају и да буду хумани

Aleksandra Djuran Децембер 10, 2024

У Галерији „Тера“ реализован је пројекат под називом „ТЕРА – Интерактивни АРТ дијалог“ у ком су учествовали основци из градских школа, укључујући и ОШ „6.октобар“ . Циљ је повезивање са омладином, будућом активном публиком из локалне заједнице, како би постали амбасадори примера добре праксе коју Центар за примењену уметност „Тера“ баштини и развија. У Галерији су изложене скулптуре кикиндских вајара, а задатак ученика је израде цртеж дела које им се највише свиди.

Анђела Дукатаров, ученица петог разреда Основне школе „Фејеш Клара“ открила нам је да је први пут у Галерији „Тера“.

-Простор је јако леп и драго ми је што сам део радионице током које ћу научити да сликам угљем на натрон папиру. Ово је и прилика да видим скулптуре кикиндских вајара и да више сазнам о њиховој уметности – сазнали смо од Анђеле.

Уна Красић, такође ученица петог разреда школе „Фејеш Клара“, одабрала је да наслика скулптуру Игора Смиљанића.

-Скулптура има пуно детаља и занимљива је. Волим да сликам и цртам. Прво пут радим са угљеном и за мене је ово ново искуство из ког ћу пуно научити – додала је Уна.

Сви ученички радови ће бити изложени у Галерији „Тера“. Изложба је планирана почетком фебруара и биће продајног карактера, а сакупљени новац биће поклоњен у хумане сврхе. Вајари чије су скулптуре изложене истовремено ће бити и чланови жирија који ће прогласити и поделити награде за најбоље радове.

А.Ђ.