Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Dodelom sredstava mladima za kupovinu kuća menja se slika Ruskog Sela: Konkurs i naredne godine

Aleksandra Djuran December 14, 2024

U narednoj godini biće novca za nastavak programa Ministarstva za brigu o selu kojim se mladima besplatno dodeljuju kuće na selu. Od januara svi imaju prava da konkurišu. Koliko god da je interesovanje mladih ljudi za ovakve programe biće novca, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić .

-Program Ministarstva za brigu o selu već daje vidljive rezultate u Ruskom Selu i Kikindi gde 50 mladih stanovnika, dobilo kuće na konkursu i oni polako menjaju demografsku sliku. Na ovaj način postiže se opulaciona mera podmlađivanja sela radno aktivnim stanovništvom jer je prosek starosti u selima oko 60 godina – napomenuo je Krkobabić i dodao da se

Do sada je Nacionalni program za preporod sela Srbije obuhvatio gotovo 16.000 žena, muškaraca i dece, a izdvojeno je sredstava za 3.520 kuća. Pun demografski efekat biće vidljiv kroz 15 godina.

Konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev”: Književno priznanje grada za delo na srpskom jeziku

Aleksandra Djuran December 13, 2024

Grad Kikinda raspisao konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev”, koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku objavljenu tokom 2024. godine. U konkurenciji za ovo književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.
Izdavači i autori mogu poslati knjige početiri primerka po pojedinačnom naslovu, tri za žiri i jedan za biblioteku na sledeću adresu: Narodna biblioteka „Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23.300 Kikinda, uz obaveznu napomenu na pošiljci „Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 14. februara 2025. godine. Žiri će ocenjivati pristigle radove u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, Selimir Radulović, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član.

Nagrada „Dušan Vasiljev” osnovana je Odlukom Kulturno prosvetne zajednice Kikinde 1997. godine u znak sećanja na delo i značaj pesnika koji je rođen u Kikindi juna 1900. godine. Vasiljev je poživeo samo 24 godine, postigavši da bude jedan od najznačajnijih srpskih modernih pesnika, tj. pesnika ekspresionističke ideologije. Posle prekida od nekoliko godina, odlukom Skupštine opštine Kikinda, nagrada je ponovo uspostavljena 2009. godine. Po novom Pravilniku nagrada se dodeljuje za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora koja je objavljena na srpskom jeziku. Tokom proteklih četvrt veka, nagradu „Dušan Vasiljev” su dobili: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić, Selimir Radulović i drugi.

Nagrada će biti dodeljena 27. marta 2025. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva, ujedno i Dan kikindske Gimnazije koja nosi ime ovog velikog ekspresionističkog autora.

Predškolcima u svim vrtićima uručeni busteri i bojanka „Pažljivko”

Aleksandra Djuran December 13, 2024

Predškolci kikindskih vrtića dobili su buster i bojanku „Pažljivko“ u okviru akcije lokalne samouprave čiji je cilj bolja bezbednost dece u saobraćaju. Mališani u vrtićima „Poletarac“ u Kikindi i „Lastavica u Banatskom Velikom Selu, gradonačelnika Mladena Bogdana, člana Gradskog veća Miroslava Dučića i predstavnici Savet za bezbednost u saobraćaju i Odeljenja saobraćajne policije u Kikindi, goste su dočekali pesmom.

U ime dece, ali i roditelja na poklonima je zahvalila direktorica PU „Dragoljub Udicki“ Kristina Drljić.

-Vaspitači u našim vrtićima svakodnevno decu uče o pravilima ponašanja u saobraćaju. Naš zajednički zadatak je, ne samo vaspitanje, obrazovanje, zdravlje i sreća, nego i bezbednost naših mališana u vrtićima, ali i automobilima kojim ih roditelji dovoze do vrtića – navela je Kristina Drljić.

Sedišta se dodeljuju četvrtu godinu zaredom, a za ovu namenu obezbeđeno je milion dinara iz sredstava koji se lokalnoj samoupravi vraćaju od naplaćenih saobraćajnih kazni.

-Želja nam je da deca budu što bezbednija i ova akcija je pravi način da podignemo svest koliko je važno koristiti bustere prilikom prevoženja mališana u automobilima. Deca, stari i pešaci su najugroženiji učesnici u saobraćaju i na nama je da se potrudimo i da, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, njihova bezbednost bude što bolja. Cilj je da do 2030. godine nemamo nijedno poginulo dete u saobraćaju u našoj zemlji – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Busteri su obezbeđeni za 443 predškolaca u 18 vrtića.

A.Đ.

Još jedan muzički uspeh mlade Kikinđanke Ene Gogić

Aleksandra Djuran December 13, 2024

Sugrađanka Ena Gogić (15) osvojila je titulu laureata i prvo mesto na Internacionalnom takmičenju „THALIA AWARD“. Ena je je pevala pesme „Kruna“ na maternjem jeziku, i „La la love“ u kategoriji svetski hit. Ovom prilikom Ena želi posebno da se zahvali svojoj profesorici pevanja Anđeli Ninković koja ju je pripremala za takmičenje.

Onlajn nadmetanje organizuje „THALIA ART DEVELOPMENT FULCRUM“ i od 2020. godine održava tri puta godišnje. Deo je prestižnog internacionalnog festivala „ANGEL VOICE“ čiji je domaćin Beogradu svakog aprila i septembra.

U finalu je bilo 250 učesnika u disciplinama: muzika ,pevanje i instrumentalno izvođenje, pozorište i slikarstvo. Takmičili su se mladi iz Crne Gore, Srbija, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Rumunije, Bugarske, Moldavije, Estonije, Turske, Kipra, Ukrajine, Mađarske, Čilea, Italije, Tajlanda i Poljske.

I.M. (34) iz Iđoša, nastradao u čokanskoj Livnci, svestan i u boljem zdravstvenom stanju

Aleksandra Djuran December 12, 2024

Upravnica Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola Kliničkog centra Vojvodine Teodora Tubić izjavila je da je stanje pacijenta povređenog u eksploziji u livnici u Čoki poboljšano i da je svestan.

-Možemo da budemo srećni kad je u pitanju pacijent iz Čoke. Stanje je poboljšano, on je sada svestan. Diše spontano, predstoji mu konstantno previjanje – kazala je Tubić.

Prema njenim rečima, previjanje se odvija u uslovima operacione sale, ali je pacijent stabilno. Reč je o 34-godišnjem I.M. iz Iđoša koji je nastradio pošto je došlo do naglog izbacivanja tečnog liva iz peći na livenje. Tragedija se dogodila u „Autofleks Livnici“ u Čoki 28. novembra i tom prilikom povređene su četiri osobe. M.B. (51) iz Iđoša i A. B. (53) iz Ostojićeva nakon prve noći podlegli su povredama u Kliničkom centru Vojvodine. D.G (47) iz Iđoša koji je takođe zadobio povrede nakon lečenja u Opštoj bolnici u Senti poslat je na kućno lečenje.

Besplatno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi u subotu u Sajanu

Aleksandra Djuran December 12, 2024

Članice Crvenog krsta iz Sajana, u subotu, 14. decembra, organizuju besplatno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi. U zgradi Mesne zajednice pregledi će se obavljati od 8 do 9 časova.

-Volonterke Crvenog krsta iz Sajana periodično, tokom čitave godine, organizuju preventivne preglede za starije meštane, kako bi prekontrolisali krvni pritisak i šećer u krvi. Ovo je prava podrška zdravstvenom sistemu, a ujedno je i najvažnija pomoć starijima. Ovom prilikom, svi koji dođu na pregled, moći će da popričaju sa volonterima i dobiju savete. Ukoliko rezultati ne budu u granicama normale, naše volonterke daće preporuku da se jave izabranom lekaru – istakla je sekretarka Crvenog krsta Danijela Bjeljac.

Vreme pogoduje zasnovanim usevima: Pšenice i ječma više u odnosu na višegodišnji prosek

Aleksandra Djuran December 11, 2024

U kikindskom ataru ozimi ječam i pšenica su u fazama od nicanja do bokorenja. Vremenske prilike pogoduju ozimim kulturama, a vlage u zemljištu ima dovoljno.

-U zavisnosti od lokaliteta i rokova setve oko 40 odsto zasnovne pšenice je u fazi bokorenja, 30 procenata je u fazi dva do tri lista i ostatak je u fazi nicanja i jednog lista i očekujem da će narednih dana biti popunjeno nicanje s obzirom na to da nema mrazeva i da je relativno toplo vreme. Možemo da budemo zadovoljni sa stanjem ozimih strnina – saznajemo od Zorana Simića, savetodavca PSS.

Na obradivim parcelama, za oko dvadesetak odsto više je hlebnog zrna u odnosu na višegodišnji prosek. Umesto na oko 16.000 hektara žito je zasnovano na više od 19.000 hektara.

-Pšenice je više na uštrb kukuruza, ali je i manje ječma u odnosu na višegodišnji prosek u našem ataru. Ječam ima nižu cenu u odnosu na žito, a rod kukuruza je prošle godine podbacio, pa ne čudi što su se poljoprivrednici odlučili da seju više pšenice – kaže Simić.

Dnevne temperature do pet, šest stepeni u plusu i noći bez jakih mrazeva dobre su za razvoj.

-Prošle godine poljoprivrednici su imali problema sa prinosima, tako da ne čudi što je manje uloženo u jesenju setvu. Uz niže prinose suncokreta i kukuruza, ostalo je i više hraniva u zemljištu, tako da će i manje količine veštačkog đubriva imati pun efekat – dodaje naš sagovornik.

Poljoprivredna stručna služba u drugoj polovini januara uradiće takozvanu N-min metodu koja pokazuje koliko azota ima u zemljištu. Ona će pokazati i koliko će azotnih đubriva biti potrebno obradivim parcelama.

A.Đ.

Podizanje novih šuma, vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva, tema su stručnog skupa u Kikindi

Aleksandra Djuran December 10, 2024

U okviru projekta „Podrška podizanju zelene infrastrukture na području Kikinde“, koja se održava u sklopu projekta koji organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (UN FAO) sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Pokretom gorana Kikinde i Pokretom gorana Dimitrovgrada, u Kulturnom centru je organizovan stručni skup. U prisustvu poljoprivrednika, lovaca, pčelara, vlasnika privatnih šuma, ali i stručnjaka istaknuta je važnost šuma.

-U proteklih 150 godina, poslednjih devet godina su najtoplije, od kada se obavljanja merenje. Klimatske promene su veliki izazov za društvo, a ogromne za poljoprivredu i šumarstvo. Kikinda je grad sa najmanjim procentom pošumljenosti u našoj zemlji, tako da je značaj ovog projekta za vašu sredinu velik. Gradonačelnik Mladen Bogdan i njegovi saradnici su najaktivniji kada govorimo o pošumljavanju Vojvodine koja je ugrožena nedostatkom šuma. Stoga je neophodno da u poljoprivredi bude što više agro sistema koji će pomaći smanjenju erozije i povećanju prinosa. Kada dodamo šume u agrikulturna područja doprinećemo kvalitetu života – istakao je Dejan Stojanović, pomoćnik direktora i naučni savetnik Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu.

Stvaranje uslova za obnovu šumskih predela podrazumeva mogućnost podizanja novih šuma, vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva i agro šumarskih eko sistema na teritoriji grada. Zemljište na teritoriji Kikinde je degradirano, a podizanjem šuma ono će imati svoju namenu.

-Problemi koji se javljaju nisu jedinstveni samo za naš grad, a naš cilj je da budemo prva sredina koja dobija studiju koja će ukazati na konkretne probleme i mogućnosti za njihovo rešavanje. Mi smo izrazito poljoprivredno područje i prema dostupnim podacima oko 91 odsto zemljišta se koristi kao obradivo. Kada se na to dodaju urbane površine, građevinski rejon, puteve i kanale, skoro da ne ostaje dostupnog prostora. Studija je pokazala da mora da se promeni regulativa, kako bi državno zemljište lošijeg kvaliteta iskoristili za pošumljavanje. Isto tako na teritoriji grada ima oko 60 odsto potencijalnog prostora za pošumljavanje koje se nalazi u privatnom vlasništvu – Miodrag Radovanović iz Pokreta gorana Kikinde.

Projekat ima za cilj da dokaže poljoprivrednicima da, ukoliko opredele zemljište lošijeg kvaliteta za pošumljavanje, to donosi boljitak.

A.Đ.

Opštoj bolnici doniran dermoskop: Aparat neophodan za otkrivanje melanoma

Aleksandra Djuran December 10, 2024

Opšta bolnica jedna je od deset zdravstvenih ustanova u Srbiji kojoj je doniran dermoskop u okviru društveno odgovorne akcije za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“. Medicinski aparat uručen je u Beogradu dr Milici Agić.

Opremljenost ordinacija dermoskopima, koji omogućavaju precizniji uvid u promene na koži, doprinosi povećanju broja ranootkrivenih melanoma, najopasnijeg raka kože koji se, ukoliko se otkrije na vreme, veoma uspešno leči jednostavnom hiruškom intervencijom. Pored melanoma, dermoskopi omogućavaju i otkrivanje nemelanomskih kancera kože, kao i prekanceroznih promena kože i neophodni su u radu dermatoloških ordinacija.

Kikindska Opšta bolnica redovno organizuje preventivnu kampanju Euromelanoma dan, koja je deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. U Kikindi se godišnje otkrije više od deset pacijenata sa dijagnozom melanoma i svake godine sve ih je više. Pregled mladeža veoma važan jer ih imamo svi, ali 30 odsto može da se promeni i da jednog dana postanu melanomi. Stoga će dobijeni dermaskop pomoći u preventivi otkrivanja ove bolesti.

Akciju „Pregled za sve“ od 2015. godine organizuju Eucerin Srbija i Fond B92, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Osnovci u projektu „TERA – Interaktivni ART dijalog“: Uče da slikaju i da budu humani

Aleksandra Djuran December 10, 2024

U Galeriji „Tera“ realizovan je projekat pod nazivom „TERA – Interaktivni ART dijalog“ u kom su učestvovali osnovci iz gradskih škola, uključujući i OŠ „6.oktobar“ . Cilj je povezivanje sa omladinom, budućom aktivnom publikom iz lokalne zajednice, kako bi postali ambasadori primera dobre prakse koju Centar za primenjenu umetnost „Tera“ baštini i razvija. U Galeriji su izložene skulpture kikindskih vajara, a zadatak učenika je izrade crtež dela koje im se najviše svidi.

Anđela Dukatarov, učenica petog razreda Osnovne škole „Feješ Klara“ otkrila nam je da je prvi put u Galeriji „Tera“.

-Prostor je jako lep i drago mi je što sam deo radionice tokom koje ću naučiti da slikam ugljem na natron papiru. Ovo je i prilika da vidim skulpture kikindskih vajara i da više saznam o njihovoj umetnosti – saznali smo od Anđele.

Una Krasić, takođe učenica petog razreda škole „Feješ Klara“, odabrala je da naslika skulpturu Igora Smiljanića.

-Skulptura ima puno detalja i zanimljiva je. Volim da slikam i crtam. Prvo put radim sa ugljenom i za mene je ovo novo iskustvo iz kog ću puno naučiti – dodala je Una.

Svi učenički radovi će biti izloženi u Galeriji „Tera“. Izložba je planirana početkom februara i biće prodajnog karaktera, a sakupljeni novac biće poklonjen u humane svrhe. Vajari čije su skulpture izložene istovremeno će biti i članovi žirija koji će proglasiti i podeliti nagrade za najbolje radove.

A.Đ.