Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Kampanja Euromelanoma dan: Fokus na zaštiti dece od jakog sunca

Aleksandra Djuran May 12, 2025

Opšta bolnica priključila se preventivnoj kampanji Euromelanoma dan, koja je deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. Uključene su 33 zemlje, a kikindska zdravstvena ustanova od prvog dana organizuje dermoskopske preglede.

-Radilo se u dve ambulante i sugrađani su mogli da se konsultuju i pitaju sve što ih interesuje. Na pregled je došlo 27 pacijenata. Kod jedne osobe otkriven je sumnjivi karcinom i kod dvojice pacijenata sumnjivi mladeži. Pomenuti pacijenti biće upućeni na hirurgiju sa nalogom za patohistologiju. Cilj kampanje je da stanovništvo bar jednom godišnje preventivno pregleda kožu kako bi se na vreme otkrili eventualni melanomi i drugi oblici raka kože – istakao je dr Siniša Jolić, dermatovenerolog koji je obavljao preglede zajedno sa dr Milicom Agić. – Naša želja je da podignemo svest o raku kože jer je kampanja posvećena prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju raka kože.

Ove godine u fokusu su mladi, te je i slogan „Briga o zdravlju dece je naša odgovornost, zaštitimo ih od negativnih uticaja UV zračenja“.

-Dečija koža je tanja u odnosu na kožu kod odraslih, a primetno je da sve više mladih, na žalost, obolevaju od raka kože. Važno je da roditelji zaštite svoju decu, u najranijem dobu, od prevelike izloženosti Suncu. Greška je, uvreženo mišljenje, da zaštitne kreme visokih faktora omogućavaju duži boravak na suncu. Preporuka je da od 10 do 17 sati deca ne budu na suncu tokom letnjih meseci – naveo je dr Jolić.

Godišnje se u svetu dijagnostikuje 132.000 melanoma i preko tri miliona drugih oblika raka kože. U Srbiji se za godinu dana otkrije oko 700 pacijenata, od kojih polovina premine od ove bolesti.

-Svake godine negativna statistika se povećava. Koža dugo pamti i ono što svi možemo da uradimo je samopregled. Ukoliko neko primeti da mladež raste, menja boju, krvari, zadaje bol neophodno je da se što pre javi dermatologu, kako bi obavio dermoskopiju. Otkrivanje melanoma kože u najranijem stadijumu je i najvažnije jer je izlečenje zagarantovano – dodao je dr Siniša Jolić.

Pregled mladeža veoma važan jer ih imamo svi, ali 30 odsto može da se promeni i da jednog dana postanu melanomi. Pacijentima je deljena i brošura sa uputstvima o samopregledu čitavog tela koji treba obavljati jednom mesečno.

Kampanja Euromelanom je zvanična medijska kampanja Evropskog udruženja za dermatološku onkologiju i Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju, a organizuj se se pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

A.Đ.

Prijem prvaka u najhumaniju porodicu na svetu

Aleksandra Djuran May 12, 2025

U prostorijama Crvenog krsta priređena je svečanost za đake prvake za sve škole na teritoriji grada. U seoskim osnovnim školama organizovana je poseta. Ovom prilikom volonteri su najmlađim školarcima predstavili rad Crvenog krsta na zabavan i edukativan način.

I učenici OŠ „Jovan Popović“ imali su priliku da saznaju više o humanoj misiji i principima, a njihove učiteljice istakle su da je ovo najbolji način da se đaci uče da budu humani.

-Deca se upoznaju sa istorijatom Crvenog krsta, kao i na koji način mogu da nam se pridruže i postanu volonteri ili deo organizacije – pojasnio je stručni saradnik Crvenog krsta Bela Šamu. – Već u ovom uzrastu pokrećemo inicijativu da stare igrače i garderobu koju su prerasli đaci poklone i tako pokažu humanost. Osnovci počinju da volontiraju u četvrtom razredu osnovne škole i rado pomažu prilikom svih naših akcija.

A.Đ.

Promocija knjiga istoričara dr Miloša Vojinovića u Istorijskom arhivu

Aleksandra Djuran May 12, 2025

Promocija knjiga istoričara dr Miloša Vojinovića „Političke ideje Mlade Bosne“ i „Sarajevski atentat: fotografije“ održaće se 16. maja, u svečanoj sali Kurije, sa početkom u 17 časova.

Dr Miloš Vojinović je završio osnovne studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao student generacije. Na Humboltovom univerzitetu u Berlinu 2021. godine odbranio je doktorsku disertaciju „Nauku za državništvo – Britansko carstvo i nove nauke 1980-1920“. Istraživač i saradnik instituta i univerziteta u Prinstonu, Londonu, Kembridžu i Firenci.

1.-Godisnji-koncert-Baletske-skole,-izdvoijeno-odeljenje-u-Kikindi-2022-12-01-18-51-50-460

Tri decenije Baletske škole u Kikindi: Balet (ni)je za dečake

Aleksandra Djuran May 11, 2025

Već tri decenije u našem gradu postoji Osnovna baletska škola. U pitanju je jedini ogranak glasovite novosadske baletske škole, koja je osnovana još 1947.

-Na poziv iz tadašnjeg Doma omladine u Kikindi, sada već davne 1994. nastavnica klasičnog baleta iz novosadske Baletske škole, Smilja Ilijić, došla je u naš grad s koleginicom Oliverom Drašković.

Uvidele su tada da u Kikindi vlada interesovanje za baletsku umetnost i ubrzo je formirano prvo vanredno odeljenje za obrazovanje budućih baletskih igrača i balerina-kaže nam današnja korepetitorka i nastavnica solfeđa u kikindskoj školi Danica Mandić. -U početku na balet se upisalo dvanaestoro dece, koja su tada počela da se obrazuju po zvaničnom planu i
programu koje je propisalo Ministarstvo prosvete. U isto vreme u Ruskom Selu je postojala mala grupa baletskog zabavišta koju je vodila nastavnica Ingrida Vojvodić Crnomarković.

-Ingrida se obrela u našoj sredini nakon raspada Sovjetskog Saveza, a poznato je da je u toj zemlji balet imao dugu i bogatu tradiciju. Ingrida je bila zainteresovana da stupi u kontakt s nama, kako bi se i deci koja nisu u Novom Sadu pružila mogućnost da se obrazuju
u oblasti klasičnog baleta i tako je sve krenulo-dodaje naša sagovornica.

Ubrzo nakon formiranja Škole, nastavnica Ingrida Vojvodić Crnomarković prelazi iz Ruskog sela u Kikindu, na mesto nastavnika klasičnog baleta, a grupu baletskog zabavišta, koju je dotad vodila, preuzima nastavnica Larisa Gajić. Već od naredne 1995. stekli su se svi zakonski i kadrovski uslovi za sveobuhvatno baletsko školovanje mladih Kikinđana. Nastavu su vodile pomenute dve nastavnice klasičnog baleta – Larisa i Ingrid, korepetitor je bila Gordana Rauški, posle nje Olivera Stojkov, a zatim i Dragana Novaković. Potom su u svojstvu nastavnika kikindske Baletske škole predavači bili i Dragana Karanović, Ana Bujić,
Danica Mandić…

-U jednom periodu nastavu su vodile i naše bivše učenice Una Grabić i Jelena Vujičić, koje su radile kao nastavnice savremene igre i klasičnog baleta, potom je kod nas radio i Igor Popov, kao i Jelena Banić koja trenutno radi na mestu nastavnika primenjene gimnastike-dodaje Danica Mandić.

Već tokom prvih nekoliko godina od osnivanja usledili su uspesi na saveznim takmičenjima, a istovremeno, zalaganjem Grada, obezbeđeni su i svi neophodni uslovi za kvalitetno obrazovanje budućih baletskih igrača u Kikindi. Tako je tadašnji Dom omladine u kojem se odvijala nastava ubrzo bio opremljen savremenim baletskim salama, svlačionicama, kancelarijama…

-Od 1994. godine do današnjih dana izdvojeno odeljenje u Kikindi radi u kontinuitetu. Školu su dosad završila 132 đaka u 22 generacije. Dalje baletsko obrazovanje u SBŠ je nastavilo i završilo 11 đaka. Neki od naših đaka su danas aktivni igrači, a neki rade kao baletski pedagozi u baletskim školama-ističu s ponosom Danica i Ingrid.

Po tradiciji dugoj više od dvadeset godina, kikindska Škola svake godine organizuje i javne nastupe svojih đaka na lokalnim manifestacijama: „Dani ludaje“, „Zmajeve dečje igre“, festival dečije pesme „Ta se pesma ljubav zove”, Novogodišnja baletska predstava u kikindskom Narodnom pozorištu, učešće na plesnom festivali „KI DANCE FEST“ u KSC „Jezero“, koncert povodom 8. marta, učešća povodom proslave dana ustanove Kulturnog centra Kikinda (25.5.) kao i na završnom Godišnjem koncertu na kojem učestvuju sva deca iz Škole, a kao koreografi, nastavnici su angažovani i na čuvenom maturskom plesu.

Nastavnice Olivera Drašković i Ingrida Vojvodić Crnomarković su od osnivanja deo nastavničkog kadra u Baletskoj školi. Ingrida podseća da osnovno baletsko obrazovanje traje 4 godine, a tome bi trebalo dodati i pripremnu grupu.

-Deca se u školu upisuju u 4. ili 5. razredu osnovne škole. Trenutno imamo oko 40 polaznika, ako računamo i pripremnu grupu. Radimo po planu i programu koji je propisalo Ministarstvo za omladinu i sport. Prvi upisni rok je već počeo i trajaće do polovine juna, a planiran je
i drugi upisni rok, kako bismo izašli u susret svim zainteresovanim đacima. Inače, nastavu obavljamo u dve lepo opremnjene baletske sale u Kulturnom centru, a termine prilagođavamo prema nastavi koju đaci imaju u svojim redovnim osnovnim školama.

Pitamo našu sagovornicu da li ima dečaka zainteresovanih za balet?

-Da, ima ih, ali ne tako puno. Našu školu je pohađali Boris Ladičorbić i Danilo Stankić, koji je nastavio da se profesionalno bavi plesom, a prošle godine je završio i Andrija Gligorin. -Da, malo je dečaka – nadovezuje se nastavnica Danica Mandić – a mislim da su tome najviše krive predrasude. Roditelji bi trebalo da shvate da su baletani deficitarni i da dobijaju posao čak i pre nego što maturiraju. Znam za skorašnji primer iz Pančeva gde su muški učenici srednje baletske škole bili angažovani u predstavama i za to dobijali honorare. Baletani su veoma cenjeni u susedstvu – u Rumuniji i Mađarskoj. Volela bih da se i kod nas razbije stereotip da balet nije za dečake-dodaje Danica, dok Ingrid s
ponosom zaključuje: -Prošle godine smo povodom trideset godina postojanja Škole, dobili nagradu Grada Kikinde i to nam je posebno drago, jer nam podrška lokalne samopuprave baš mnogo znači.

N.S.

Završni ispit za osmake pomeren i trajaće od 23. do 25. juna

Aleksandra Djuran May 11, 2025

Završni ispit za učenike osmih razreda pomeren je za nedelju dana. To znači da će ispit iz srpskog odnosno maternjeg jezika biti organizovan 23. juna, dan kasnije je matematika, a 25. juna osmaci će polagati izborni predmet.

Upis u srednje školetakođe se pomera za nedelju dana, uključujući i sve prateće aktivnosti – objavljivanje rezultata, prigovore, podnošenje liste želja, kao i sam upis učenika, zbog pomeranja završnog ispita za osmake.

Posle završnog ispita žalbe prvostepenim i drugostepenim komisijama moći će da se podnesu 28. i 29. juna, a 30. juna biće objavljena konačna lista sa ostvarenim poenima na završnom ispitu.

Upisivanje želja koje srednje škole žele da upišu je 1. i 2. jula.

Ministarstvo privrede poziva privrednike i preduzetnike da unaprede poslovanje uz pomoć države

Aleksandra Djuran May 11, 2025

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović pozvala je zainteresovane privrednike i preduzetnike koji žele da unaprede poslovanje i povećaju ukupan obim poslovanja da iskoriste podršku svoje države i da se jave na aktuelne konkurse Ministarstva privrede.

Sredstva su namenjena za nabavku opreme, adaptaciju ili kupovinu poslovnog prostora, nabavku vozila ili ulaganja u trajna obrtna sredstva.

Mladima, početnicima u poslovanju, uzrasta od 20 do 35 godina na raspolaganju su kreditna sredstva do pet miliona dinara po pojedinačnom zahtevu kroz program Fonda za razvoj, sa kamatnom stopom od svega 1,5 odsto na godišnjem nivou, odnosno jedan odsto uz dostavu bankarske garancije sa rokom otplate do 78 meseci, koji podrazumeva čak 18 meseci grejs perioda.

Porodičnim firmama je takođe dostupno do pet miliona dinara po pojedinačnom zahtevu kreditnih sredstava uz rok otplate do 60 meseci, uz mogućnost grejs perioda do 12 meseci sa kamatnom stopom od svega 2,5 odsto na godišnjem nivou, odnosno 1,5 odsto uz dostavu bankarske garancije.

Za sve one koji se bave plasmanom meda i drugih pčelinjih proizvoda, predviđena su bespovratna sredstva u iznosu do tri miliona dinara za nabavku opreme za pakovanje, skladištenje meda i dostavnih vozila uz učešće do 50 odsto sopstvenih sredstava.

Duhovna akademija povodom 20 godina od početka izgradnje Hrama Svetog Vasilija Ostroškog

Aleksandra Djuran May 10, 2025

Pre tačno dve decenije u Banatskom Veliko Selu započeta je izgradnja pravoslavne crkve. Hram Svetog Vasilija Ostroškog je dobio i svoje najvažnije obeležje pre nekoliko godina kada je na kupoli podignut i osveštan časni krst. Čudotvorac Vasilije je zaštitnik ovog mesta, a Velikoselci su dobili dugo očekivanu svetinju. Tim povodom održana je Duhovna akademija pod nazivom „So zemlji“ čiji je cilj da se sakupe sredstva za dalje radove na Hramu.

-Pre tačno 34 godine osnovan je Crkveni odbor koji je pokrenuo inicijativu za izgradnju hrama, a pre 20 godina zabodeni su prvi kočići koji su označavali temelje crkve. Tada je posejano zrno vere koje je doprinelo da se izgradi velelepni hram. Objekat se još uvek gradi i do sada su završeni svi veći poslovi poput malterisanja, rasvete, a postavljeni su i gromobrani. U narednom periodu predstoji nam popravka krova i uređivanje porte – istakao je jerej Nemanja Milinković, paroh u Banatskom Velikom Selu.

Ovom događaju prisustvovala je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Stanovnici su dobili molitveno mesto koje je i mesto mira i Božijeg blagoslova. Poželela bih da sa Hrama još dugo zvone zvona i da okuplja verni narod, da ih upućuje na zajedništvo i mir. Neka Sveti Vasilije Ostroški pomogne Velikoselcima da žive u miru, slozi i ljubavi. Vera nam je, u ovom teškim i turbulentnim vremenima, preko potrebna – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

U programu su učestvovali hor „Atendite“, Milan Vašalić, multimedijalni umetnik, Sara Glišić, eto umetnik, članovi KUD-a „Marija Bursać“ i đaci OŠ „Slavko Rodić”.

Akademiji su prisustvovali i sveštenici iz Nakova, Novih Kozaraca, Kikinde i okoline.

A.Đ.

Pod sloganom „Prihvati izazov, pokreni se“ obeležen Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Aleksandra Djuran May 10, 2025

Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležen je na Starom jezeru u organizaciji Turističke organizacije, Doma zdravlja, ZZJZ i Crvenog krsta.

Dr Branislav Hačko, šef Odseka za promociju zdravlja u ZZJZ podsetio je na moto manifestacije koji je ove godine „Prihvati izazov, pokreni se“.

-Lokalni moto je „Kreni ka reci, ne apoteci“. Važno je da budemo u prirodi i da prihvatimo izazov i promenimo na stil života. Govorim iz ličnog iskustva s obzirom na to da sam pre tačno godinu dana bio 15 kilograma teži , a do Nove godine dobio sam još pet kilograma. U februaru sam završio u Bolnici sa metaboličkim dijagnozama. Tada mi je endokrinolog saopštio poražavajuću činjenicu, nastavim li tako, ili dijaliza ili insulin. Na početku sedme decenije rešio sam da se menjam uz laganu fizičku aktivnost i kontrolu ishrane jer oni doprinose da se spreče metabolički poremećaji koji nastaju lošim stilom života – otkrio je dr Hačko.

Obeležavanje je podržala i lokalna samouprava, a zajedno sa brojnim sugrađanima bili su i članovi Gradskog veća Tihomir Farkaš i Marijana Mirkov.

-Međunarodni dan fizičke aktivnosti je način na koji treba da razmišljamo kako bi, prvenstveno deci, stvorili navike da budu fizički aktivni. Svedoci smo da nas razvoj tehnologije i društvene mreže, na neki način, sprečavaju da budemo fizički aktivni. Podržavamo predlog da se u školama uvede više časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja jer je to važno za razvoj dece – naveo je Farkaš.

Učestvovali su članovi sportske školice „Rastimo zajedno“, „Champ 07“, sportsko udruženje „Sunce“, ADZNM „Gusle“, udruženje penzionera „Sunčana jesen“, mame koje su prošetale sa decom u kolicima.

Cilj je da se podigne svest o značaju redovnog kretanja i fizičke aktivnosti za zdravlje pojedinca i društva, da podstakne ljude svih uzrasta da se više kreću, da se smanji broj oboljenja povezanih sa sedentarnim načinom života poput gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, da se promoviše aktivan stil života i to ne samo vežbanje, već i hodanje, biciklizam, kućne i baštenske aktivnosti.

A.Đ.

Sećanje na Dušana Radaka, pisca i kompozitora

Aleksandra Djuran May 10, 2025

Veče sećanja na nedavno preminulog Dušana Radaka, pisca i kompozitora, biće održano večeras (subota) u 20 sati u Narodnom pozorištu.

Radak je rođen u Kikindi, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju, kao i muzičku školu. Radio je u Domu omladine u Kikindi, kao urednik umetničkog programa. Iako je najveći deo života proveo u Novom Sadu, uvek se vraćao svom rodnom gradu. Tako je i njegov poslednji put, po njegovoj želji, bio put za Kikindu, za Banat na koji je bio ponosan, i koji je beskrajno voleo. Dušan Radak je napisao devet knjiga od kojih su najbrojnije knjige poezije (Samsa, Krevet Zmija, Traktat o radosti, Stadijum kašike. Šljunak, i druge).

Pisao je i za decu, radeći u Malom Nevenu, a kao plod tog rada, osim čuvenih Superpitalica, nastao je i muzički album „Hogli vogli rok”, koji je ubrzo, od strane kritike u regionu, proglašen za jedan od najboljih albuma namenjenih deci, ikada. Zastupljen je u najvećem broju antologija poezije, kao istaknuti stvaralac savremenog, samosvojnog, poetskog izraza.

Dobitnik je više književnih nagrada: „Pečata varoši Sremskokarlovačke“ , nagrade za životno delo „Pesničke republike“ , nagrade za multidisciplinarni doprinos stvaralaštvu za decu, nagrade za savremeno stvaralaštvo „Milan Nenadić“ , i drugih. Njegov autentični poetski izraz budio je interesovanje i sjajne kritike van granica naše zemlje. Njegove pesme su prevedene na: engleski, italijanski, ruski, nemački, francuski, mađarski, slovački, rusinski, rumunski, makedonski… Pisao je i filmsku muziku.

Predstavljanje Kikinde na promociji turističke privrede u Temišvaru

Aleksandra Djuran May 10, 2025

Turistička organizacija Kikinde predstavila je svoju ponudu na promociji turističke privrede u Temišvaru, koja je održana 8. i 9. maja, na poziv Turističke organizacije Srbije. Prvog dana organizovani su susreti sa turističkim agencijama i medijima, dok su se drugog dana učesnici predstavili na gradskom trgu. U okviru programa, nastupili su članovi Kulturno-umetničkog društva „Mokrin“ koji su građanima Temišvara prikazali bogatstvo srpske tradicije kroz pesmu i igru.

-Učestvovale su 22 organizacije iz naše zemlje, a Srbija je predstavila svoju ponudu jer je cilj bio da se skrene pažnja na prirodne lepote – saznajemo od v.d. direktorice Turističke organizacije Kikinde Jasmine Milankov. – Poznata je činjenica da su Rumuni česti gosti u našem gradu, Vršcu, Novom Sadu, tako da je ovoga puta pružena mogućnost i drugim organizacijama da pokažu svoju ponudu Rumunima. Kikinda je akcenat stavila na 40. „Dane ludaje“ kako bi naše drage komšije posetile najstariju manifestaciju i u što većem broju. Podsetiću i da je prošle godine bilo 19.000 posetilaca iz susedne zemlje, čime je izjednačen rekord po broju poseta Rumuna iz 2019. godine za četiri dana manifestacije. Uspostavili smo i kontakt sa turističkim agencijama i predstavnicima organizacija koje se bave promocijom Temišvara. Naša želja je da Rumuni, u što većem broju, dolaze u Kikindu, a da mi pružimo mogućnost da, na organizovan način, i naši sugrađani odlaze u uzvratne posete.

A.Đ.