Aleksandra Djuran

сениор-4549099-1280

Пензионери од данас, 9. до 27. јануара могу да се пријављују на оглас  Фонда за пензијско и инвалидско осигурање за одлазак на десетодневну бесплатну рехабилитацију у здравствено-стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима. У објављеном огласу Фонда ПИО наводи се да право на опоравак имају корисници старосних, инвалидских и породичних пензија, који имају пребивалиште на територији Србије и чија пензија износи до 50.683 динара.

-Савез пензионера Србије у сарадњи са Фондом пензијског инвалидског осигурања и ове године омогући ће делу пензионера боравак у бањама. С обзиром на то да могу да конкуришу најстарији са ниским примањима, за њих је ово врло значајно јер другачије не би могли да оду у неко од лечилишта. Позивам све пензионере који испуњавају услове да се пријаве понедељком, средом и петком од 9 до 12 часова у просторијама удружења пензионера у Кикинди. Прошле године око 120 најстаријих суграђана, са територије нашег града, преко овог конкурса било је у бањама – сазнајемо од Милана Периза, председника удружења.

Право да се јаве на оглас имају и корисници пензија који су то право остварили применом домаћих прописа и који примају пензију из иностранства, под условом да збир тих пензија износи до 50.683 динара.

Уз пријаву, потребно је поднети пензијски чек, доказ о висини пензије из иностранства, као што су извод банке, потврда иностраног носиоца социјалног осигурања и слично, попуњену пријаву са изјавом, на прописаном обрасцу, где жели да користи рехабилитацију, да осим пензије корисник нема других личних примања, да није ишао на рехабилитацију по овом програму у претходних пет година.Фонд сноси трошкове смештаја и путне трошкове пратилаца корисника који је остварио право на помоћ и негу другог лица.

Пријаве се могу поднети и у најближој организационој јединици Фонда, уколико пензионер у време подношења пријаве борави ван свог места становања. Прелиминарне ранг листе корисника пензија биће објављене 25 радних дана од дана истека огласа, а пензионери ће приговор на ову листу моћи да поднесу пет дана након њеног објављивања.

Комисија је дужна да у року од пет дана размотри поднете приговоре и утврди коначну ранг листу, коју објављују на огласним таблама организација корисника пензија односно Савеза пензионера Србије и Удружења пензионера Србије Независност, Дирекције Фонда, Покрајинског фонда и филијала Фонда.

А.Ђ.

руско-село-1

У Месној заједници Руско Село задовољни су урађеним у прошлој години. Живот у селу функционише без икаквих проблема, а настављени су и важни пројекти. Пуно тога урађено је на будућем парку у центру села. Засађено је око 200 младица лишћарских и четинарских садница на површини од два хектара.

– Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове. Надамо се да ће игралишта наредне године имати своју намену – истакао је председник Савета МЗ Душан Марјановић.

 

У ОШ „Глигорије Попов“ санирана је котларница и замењен је котао за грејање за шта су средства, 12,5 милиона обезбедили Министарство за заштиту животне средине и локална самоуправа.

-Овим је решен озбиљан проблем који је школа имала. Котао који је постављен је аутоматизован и умногоме су бољи услови за одвијање наставе. Адаптиран је и бунар на стадиону клуба „Црвена звезда“, постављене је нови систем за заливање, а добијене су и нове столице на трибинама у чему нам је помагао Фудбалски савез Србије – додао је наш саговорник.

Искрчени су канали у улици Соње Маринковић према магистралном путу, а уређен је и ободни канал, важан за одводњавање вишка воде и подземних вода. Очишћена и дивља депонија која деценијама уназад ствара проблеме јер се више пута током године чисти.

 

 

-Санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, треба да започне од уређења крова и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање значајног објекта у центру села. Потрудићемо се и да асфалтирамо најлошије саобраћајнице у селу, али и да се заложимо за адаптацију наше школе – закључио је Душан Марјановић.

Министарство за бригу о селу обезбедило је 5,1 милион динара за сређивање омладинске сале Дома омладине. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. Биће купљена нова аудио опрема: звучници, носачи и миксета. Осим тога, купиће се нови столови и столице.

А.Ђ.

јп

Због радова на водоводној мрежи и изради прикључка, данас 8. јануара, без воде ће, од 10 до 13 часова, повремено бити Индустријска зона у Кикинди односно продужетак улице Вука Караџића.

Из ЈП „Кикинда” захваљују на стрпљењу и разумевању.

 

неоседлани-коњи-(2)

Трка неоследаних коња у Мокрину за Божић традиција је дуга више од 120 година. И ове, у присуству великог броја гледалаца такмичило се шест јахача. Победник је Лазар Адмов, други је на циљ стигао Василије Јанић, а треће место заузео је Паја Беланчић.

Организатор је Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом. Божићна трка неоседланих коња организује се код Бакарне ћуприје. Одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.

Јахачи се  такмиче у три трке, а циљ је да, на неоседланим коњима, што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.

А.Ђ.

бозиц-цесница-(11)

Велики број верника окупио се у цркви Светог Николе на Божићној литургији. Након причешћа освештана је и ломљена је чесница која је даривана окупљенима.

Протојереј Мирослав Бубало честитао је Божић поздравом мир Божији, Христос се роди.

-Христос се рађа славите, Христос с небеса долази, каже песма и то је разлог што славимо јер нисмо више робови, како стоји у посланици апостола Павла, него смо деца Божија, Христовим усиновљењем – рекао је свештеник Бубало.

Чесница, пречника 1,7 метара направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју. У њој је било пет новчића златник и сребрењака и према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Најсјанији новчић добио је Никола Сивчев (27) из Кикинде.

-Долазим читаву деценију на Божићну литургију. Увек узмем чесницу и ово је први пут да сам извукао новчић и то златник. Много ми значи и веома сам срећан и сигуран сам да ће ова година за мене бити пуна успеха – истакао је Никола Сивчев.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Андреи Тунић (25).

-Сваке године долазим на Литургију за Божић. Добила сам сребрењак и први пут да сам извукла новчић. Ове године завршила сам факултет тако да се надам да ће ми ово донети срећу у даљем животу – додала је Андреа Тунић.

Суграђанин Мићо Тегелтија први пут је присуствовао Литургији у храму.

-У чесници сам пронашао сребрењак. Верујем да ће и донети срећу – казао је Тегелтија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Душан Попесков чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтан Тот.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Желим да нам Божић донесе благостање, мир и љубав у наш град и наше домове. Више него икад потребно је да будемо јединствени, да смо заједно, да имамо снаге и помажемо једни друге како би све што желимо и постигли. Свима нама нека од Божића до Божића, свака година буде просперитетнија, боља и успешнија – навео је први човек града.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница.

А.Ђ.

бозиц-(2)

Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, то је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства и породице, и обележен је бројним обичајима који имају један основни смисао – да се сачува и увећа породица и имање домаћина.

Један од најлепших божићних обичаја је миробожење – прилика да се завађени поздраве и пољубе говорећи “Мир божји, Христос се роди”, да се они који су у свађи измире дакле, у ово доба године које треба да буде време општег мирења и праштања.

На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому. Божић је увек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна без квасца. У чесницу треба ставити златни или сребрни новчић. Чесница се за ручком ломи искључиво рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота, док се други дан проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу, а у црквама служи Литургија захвалности Богородици.

 

кориндјаси-2024-(6)

Градска кућа и ове године на Бадње вече, отворила је врата коринђашима који су шаљивим песмицама домаћинима су пожелели срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. Више стотина малишана стрпљиво је чекало да коринђају градоначелника Младена Богдана и његове сараднике. Заузврат су добили воће и слаткише.

Међу њима је био и дванаестогодишњи Вања Радин.

-Ја сам мали Бата, отворте ми врата, да вам видим јелку и пољубим ћерку – овако је Вања коринђао. -И прошле године био сам у Градској кући и свидело ми се како изгледа, па сам дошао опет. Коринђам у својој улици код комшија и сакупим пуно слаткиша. Овом обичају се највише радујем.

Анђела Мирков (14) такође, воли да коринђа.

-Прво дођем код градоначелника, а после тога идем у комшилук и код другара. Накупим слаткиша и трудим се да их распоредим, да их не поједем све за једно вече.

Коринђање је обичај који је опстао још једино на северу Баната, те је и наш задатак да га сачувао, рекао је овом приликом градоначелник Богдан.

-Важно нам је да коринђање преносимо на све генерације. Годину у Градској кући почињемо тако што дарујемо нашу децу. Деца нам уносе радост, али и дају мотивацију и снагу и енергију да у свим данима који нам долазе радимо још боље и више. – додао је први човек града.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година. Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

А.Ђ.

паљење-бадњака-(2)

У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен. Донели су га коњаници и коњари са запрегама и фијакерима окићени храстовим гранчицама. Кум бадњака ове године био је Илија Рађеновћ, председник Кикиндског коњичког удружења.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Велика је част бити кум на најрадоснији хришћански празник. Представљам не само себе, него све чланове мог удружења, који, пре свега негују традицију. Сви смо се окупили и већ јутрос у пет сати кренули смо да сечемо бадњак. У повратку смо обишли пријатеље, пољопривреднике и чланове клуба. Неговање ове традиције свима нам је важно и истрајаћемо у томе – рекао је Рађеновић.

По бадњак је био и Жика Белеслин, члан Кикиндског коњичког удружења.

-Кренемо у раним јутарњим сатима и завршимо касно у ноћ. Посетили смо велики број породица и сви су нас дочекали са осмехом. По бадњак, са липицанерима Маром и Дравом и колима одлазим четврту годину заредом. Поштујем и волим ову традицију и на нама, млађима, је да је одржимо – истакао је Жика Белеслин.

Коњар Иван Ракић из Кикинде заједно са кумом Зораном Дивљаком из Руског Села, сином Николом и колегом Чедомиром Сивчевим, такође је на Градски трг донео бадњак.

-Личним примером морамо учити млађе какви су нам обичаји и традиција и како их поштовати. По мени, Бадњи дан и Божић су највећи и најрадоснији хришћански празник и важно га је обележити како доликује – навео је Ракић.

Свештеници Православне црквене општине честитали су окупљенима Бадњи дан и позвали их да са уношењем бадњака у своје куће унесу и мир.

Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, народни посланик Миленко Јованов и њихови сарадници.

У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде. У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у храму Светих Козме и Дамјана.

А.Ђ.

бадњак-градска-куца-(5)

Куглашице Кике и градоначелник Младен Богдан са сарадницима унели су бадњак у Градску кућу. Како је истакао први човек града, бадњак је унет како би донео још више просперитета, здравља, благостања и мудрости.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Обичај је, одувек, да домаћин уноси бадњак у кућу који симболише огњиште. Ово је наше, градско, огњиште, око ког се окупљају сви наши суграђани. Да нам огњиште вечно живи и да нам донесе напредак уз поруку да нам из године у годину бадњак и Бадњи дан помогне у овим изазовним времена да имамо мудрости, снаге и стрпљивости да урадимо још боље и још веће ствари за наш град. Свим мојим Кикинђанима желим да у миру и благостању проведу овај свети дан – рекао Младен Богдан.

А.Ђ.

бадњак-02

Бадњи дан је дан који претходи најродаснијем хришћанском празнику Божићу. Обичај је  да у јутарњим сатима домаћин са синовима и унуцима одлази у шуму да по део храстовог стабла, бадњак.  Бадњак се сече бадњак са само три ударца секиром јер, верује се, то симболизује Свето тројство, те ће само тако одсечан бадњак бити благословен.
Он представља симбол храстових грана које је праведни Јосиф запалио кад је са Богородицом ушао у пећину у којој ће она донети на свет Богомладенца Исуса Христа. Наиме, кад су Богородица и њен заручник праведни Јосиф дошли из Назарета у Витлејем, све гостионице су биле пуне и нигде није било ниједног слободног кревета у ком би могли да преноће.

Породице које прослављају Божић по јулијанском календару у кућу на Бадње вече уносе сламу. Она симболички представља сламу на коју је Исус Христ положен по рођењу, а која га је заштитила од смрзавања.

Данас је и последњи дан поста па се припрема посна храна, а у нашем крају, чим падне мрак дочекују се коринђаши који домаћинма честитају Бадње вече, а заузврат добијају дарове.

На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић. Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провео у миру и љубави.