Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Počelo prijavljivanje penzionera za besplatan boravak u banjama

Aleksandra Djuran January 9, 2025

Penzioneri od danas, 9. do 27. januara mogu da se prijavljuju na oglas Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za odlazak na desetodnevnu besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima. U objavljenom oglasu Fonda PIO navodi se da pravo na oporavak imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije i čija penzija iznosi do 50.683 dinara.

-Savez penzionera Srbije u saradnji sa Fondom penzijskog invalidskog osiguranja i ove godine omogući će delu penzionera boravak u banjama. S obzirom na to da mogu da konkurišu najstariji sa niskim primanjima, za njih je ovo vrlo značajno jer drugačije ne bi mogli da odu u neko od lečilišta. Pozivam sve penzionere koji ispunjavaju uslove da se prijave ponedeljkom, sredom i petkom od 9 do 12 časova u prostorijama udruženja penzionera u Kikindi. Prošle godine oko 120 najstarijih sugrađana, sa teritorije našeg grada, preko ovog konkursa bilo je u banjama – saznajemo od Milana Periza, predsednika udruženja.

Pravo da se jave na oglas imaju i korisnici penzija koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i koji primaju penziju iz inostranstva, pod uslovom da zbir tih penzija iznosi do 50.683 dinara.

Uz prijavu, potrebno je podneti penzijski ček, dokaz o visini penzije iz inostranstva, kao što su izvod banke, potvrda inostranog nosioca socijalnog osiguranja i slično, popunjenu prijavu sa izjavom, na propisanom obrascu, gde želi da koristi rehabilitaciju, da osim penzije korisnik nema drugih ličnih primanja, da nije išao na rehabilitaciju po ovom programu u prethodnih pet godina.Fond snosi troškove smeštaja i putne troškove pratilaca korisnika koji je ostvario pravo na pomoć i negu drugog lica.

Prijave se mogu podneti i u najbližoj organizacionoj jedinici Fonda, ukoliko penzioner u vreme podnošenja prijave boravi van svog mesta stanovanja. Preliminarne rang liste korisnika penzija biće objavljene 25 radnih dana od dana isteka oglasa, a penzioneri će prigovor na ovu listu moći da podnesu pet dana nakon njenog objavljivanja.

Komisija je dužna da u roku od pet dana razmotri podnete prigovore i utvrdi konačnu rang listu, koju objavljuju na oglasnim tablama organizacija korisnika penzija odnosno Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije Nezavisnost, Direkcije Fonda, Pokrajinskog fonda i filijala Fonda.

A.Đ.

Značajna ulaganja u Rusko Selo: Pomoć stigla i od ministarstava

Aleksandra Djuran January 8, 2025

U Mesnoj zajednici Rusko Selo zadovoljni su urađenim u prošloj godini. Život u selu funkcioniše bez ikakvih problema, a nastavljeni su i važni projekti. Puno toga urađeno je na budućem parku u centru sela. Zasađeno je oko 200 mladica lišćarskih i četinarskih sadnica na površini od dva hektara.

– Pre pet godina započeli smo projekat izgradnje parka u centru sela. Do sada je izgrađena trim staza, izbetonirana su postolja za dečija igrališta i fitnes na otvorenom, kolski ulaz i očekujem da ćemo narednih godina završiti sve građevinske radove. Nadamo se da će igrališta naredne godine imati svoju namenu – istakao je predsednik Saveta MZ Dušan Marjanović.

U OŠ „Gligorije Popov“ sanirana je kotlarnica i zamenjen je kotao za grejanje za šta su sredstva, 12,5 miliona obezbedili Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalna samouprava.

-Ovim je rešen ozbiljan problem koji je škola imala. Kotao koji je postavljen je automatizovan i umnogome su bolji uslovi za odvijanje nastave. Adaptiran je i bunar na stadionu kluba „Crvena zvezda“, postavljene je novi sistem za zalivanje, a dobijene su i nove stolice na tribinama u čemu nam je pomagao Fudbalski savez Srbije – dodao je naš sagovornik.

Iskrčeni su kanali u ulici Sonje Marinković prema magistralnom putu, a uređen je i obodni kanal, važan za odvodnjavanje viška vode i podzemnih voda. Očišćena i divlja deponija koja decenijama unazad stvara probleme jer se više puta tokom godine čisti.

-Sanacija Doma kulture, koji je značajno mesto okupljanja meštana svih uzrasta, treba da započne od uređenja krova i na nama je da se maksimalno potrudimo da u narednom periodu obezbedimo sredstva da se zaustavi propadanje značajnog objekta u centru sela. Potrudićemo se i da asfaltiramo najlošije saobraćajnice u selu, ali i da se založimo za adaptaciju naše škole – zaključio je Dušan Marjanović.

Ministarstvo za brigu o selu obezbedilo je 5,1 milion dinara za sređivanje omladinske sale Doma omladine. Uređenje će obuhvatiti zamenu stolarije i ulaznih vrata, rekonstrukciju sanitarnih čvorova i molersko -farbarske radove. Biće kupljena nova audio oprema: zvučnici, nosači i mikseta. Osim toga, kupiće se novi stolovi i stolice.

A.Đ.

Povremeno bez vode Industrijska zona – produžetak ulice Vuka Karadžića

Aleksandra Djuran January 8, 2025

Zbog radova na vodovodnoj mreži i izradi priključka, danas 8. januara, bez vode će, od 10 do 13 časova, povremeno biti Industrijska zona u Kikindi odnosno produžetak ulice Vuka Karadžića.

Iz JP „Kikinda” zahvaljuju na strpljenju i razumevanju.

Trka neosedlanih konja u Mokrinu: Pobednik Lazar Adamov

Aleksandra Djuran January 7, 2025

Trka neosledanih konja u Mokrinu za Božić tradicija je duga više od 120 godina. I ove, u prisustvu velikog broja gledalaca takmičilo se šest jahača. Pobednik je Lazar Admov, drugi je na cilj stigao Vasilije Janić, a treće mesto zauzeo je Paja Belančić.

Organizator je Konjički klub iz Mokrina u saradnji sa Mesnom zajednicom. Božićna trka neosedlanih konja organizuje se kod Bakarne ćuprije. Održava se svake godine prvog dana Božića bez obzira na to kakvo je vreme.

Jahači se takmiče u tri trke, a cilj je da, na neosedlanim konjima, što brže stignu do zamišljenog cilja. Trka se najavljuje hicima iz lovačke puške. Nije poznato ko je ustoličio ovu trku, ali po sećanjima vremešnih Mokrinčana kontinuirano su počele da se održavaju uoči Prvog svetskog rata. Nadmetanje je ujedno i sećanje na ratnike iz Mokrina čuvare potiske granice koji su jahali neosedlane i neukrotive konje.Mokrin je jedino mesto u Banatu u kom se održavaju ovakve trke. Još se pamti i prepričava nadmetanje iz 1963. godine kada je temperatura bila minus 30 stepeni.

A.Đ.

(VIDEO) U hramu Svetog Nikole: Nikoli zlatnik, Andrei i Mići srebrenjak

Aleksandra Djuran January 7, 2025

Veliki broj vernika okupio se u crkvi Svetog Nikole na Božićnoj liturgiji. Nakon pričešća osveštana je i lomljena je česnica koja je darivana okupljenima.

Protojerej Miroslav Bubalo čestitao je Božić pozdravom mir Božiji, Hristos se rodi.

-Hristos se rađa slavite, Hristos s nebesa dolazi, kaže pesma i to je razlog što slavimo jer nismo više robovi, kako stoji u poslanici apostola Pavla, nego smo deca Božija, Hristovim usinovljenjem – rekao je sveštenik Bubalo.

Česnica, prečnika 1,7 metara napravljena je u pekari „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju. U njoj je bilo pet novčića zlatnik i srebrenjaka i prema narodnom verovanju onaj ko ih pronađe biće srećan čitave godine. Najsjaniji novčić dobio je Nikola Sivčev (27) iz Kikinde.

-Dolazim čitavu deceniju na Božićnu liturgiju. Uvek uzmem česnicu i ovo je prvi put da sam izvukao novčić i to zlatnik. Mnogo mi znači i veoma sam srećan i siguran sam da će ova godina za mene biti puna uspeha – istakao je Nikola Sivčev.

Jedan od srebrenjaka je pripao Kikinđanki Andrei Tunić (25).

-Svake godine dolazim na Liturgiju za Božić. Dobila sam srebrenjak i prvi put da sam izvukla novčić. Ove godine završila sam fakultet tako da se nadam da će mi ovo doneti sreću u daljem životu – dodala je Andrea Tunić.

Sugrađanin Mićo Tegeltija prvi put je prisustvovao Liturgiji u hramu.

-U česnici sam pronašao srebrenjak. Verujem da će i doneti sreću – kazao je Tegeltija.

Božićnoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, narodni poslanik Milenko Jovanov, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar, kao i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Zoltan Tot.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Želim da nam Božić donese blagostanje, mir i ljubav u naš grad i naše domove. Više nego ikad potrebno je da budemo jedinstveni, da smo zajedno, da imamo snage i pomažemo jedni druge kako bi sve što želimo i postigli. Svima nama neka od Božića do Božića, svaka godina bude prosperitetnija, bolja i uspešnija – naveo je prvi čovek grada.

Božićna liturgija služena je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a deljena je i česnica.

A.Đ.

Pravoslavni vernici proslavljaju Božić dan radosti rađanja i obnavljanja života

Aleksandra Djuran January 7, 2025

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, to je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva i porodice, i obeležen je brojnim običajima koji imaju jedan osnovni smisao – da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina.

Jedan od najlepših božićnih običaja je miroboženje – prilika da se zavađeni pozdrave i poljube govoreći “Mir božji, Hristos se rodi”, da se oni koji su u svađi izmire dakle, u ovo doba godine koje treba da bude vreme opšteg mirenja i praštanja.

Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu treba staviti zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.

Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

(VIDEO) Na Badnje veče: Gradsku kuću ispunili korinđaši

Aleksandra Djuran January 6, 2025

Gradska kuća i ove godine na Badnje veče, otvorila je vrata korinđašima koji su šaljivim pesmicama domaćinima su poželeli srećno Badnje veče, dobro zdravlje i rodnu godinu. Više stotina mališana strpljivo je čekalo da korinđaju gradonačelnika Mladena Bogdana i njegove saradnike. Zauzvrat su dobili voće i slatkiše.

Među njima je bio i dvanaestogodišnji Vanja Radin.

-Ja sam mali Bata, otvorte mi vrata, da vam vidim jelku i poljubim ćerku – ovako je Vanja korinđao. -I prošle godine bio sam u Gradskoj kući i svidelo mi se kako izgleda, pa sam došao opet. Korinđam u svojoj ulici kod komšija i sakupim puno slatkiša. Ovom običaju se najviše radujem.

Anđela Mirkov (14) takođe, voli da korinđa.

-Prvo dođem kod gradonačelnika, a posle toga idem u komšiluk i kod drugara. Nakupim slatkiša i trudim se da ih rasporedim, da ih ne pojedem sve za jedno veče.

Korinđanje je običaj koji je opstao još jedino na severu Banata, te je i naš zadatak da ga sačuvao, rekao je ovom prilikom gradonačelnik Bogdan.

-Važno nam je da korinđanje prenosimo na sve generacije. Godinu u Gradskoj kući počinjemo tako što darujemo našu decu. Deca nam unose radost, ali i daju motivaciju i snagu i energiju da u svim danima koji nam dolaze radimo još bolje i više. – dodao je prvi čovek grada.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Pesmice koje deca recituju su šaljive i kratke. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina. Prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.

A.Đ.

(VIDEO) U porti crkve Svetog Nikole osvećen i upaljen badnjak: Kum badnjaka Ilija Rađenović

Aleksandra Djuran January 6, 2025

U porti pravoslavne crkve Svetog Nikole u prisustvu sugrađana i sveštenika badnjak je osvećen i upaljen. Doneli su ga konjanici i konjari sa zapregama i fijakerima okićeni hrastovim grančicama. Kum badnjaka ove godine bio je Ilija Rađenovć, predsednik Kikindskog konjičkog udruženja.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Velika je čast biti kum na najradosniji hrišćanski praznik. Predstavljam ne samo sebe, nego sve članove mog udruženja, koji, pre svega neguju tradiciju. Svi smo se okupili i već jutros u pet sati krenuli smo da sečemo badnjak. U povratku smo obišli prijatelje, poljoprivrednike i članove kluba. Negovanje ove tradicije svima nam je važno i istrajaćemo u tome – rekao je Rađenović.

Po badnjak je bio i Žika Beleslin, član Kikindskog konjičkog udruženja.

-Krenemo u ranim jutarnjim satima i završimo kasno u noć. Posetili smo veliki broj porodica i svi su nas dočekali sa osmehom. Po badnjak, sa lipicanerima Marom i Dravom i kolima odlazim četvrtu godinu zaredom. Poštujem i volim ovu tradiciju i na nama, mlađima, je da je održimo – istakao je Žika Beleslin.

Konjar Ivan Rakić iz Kikinde zajedno sa kumom Zoranom Divljakom iz Ruskog Sela, sinom Nikolom i kolegom Čedomirom Sivčevim, takođe je na Gradski trg doneo badnjak.

-Ličnim primerom moramo učiti mlađe kakvi su nam običaji i tradicija i kako ih poštovati. Po meni, Badnji dan i Božić su najveći i najradosniji hrišćanski praznik i važno ga je obeležiti kako dolikuje – naveo je Rakić.

Sveštenici Pravoslavne crkvene opštine čestitali su okupljenima Badnji dan i pozvali ih da sa unošenjem badnjaka u svoje kuće unesu i mir.

Paljenju badnjaka prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan, pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, narodni poslanik Milenko Jovanov i njihovi saradnici.

U crkvi su građani odlazili po badnjake koje su odneli svojim kućama, a ove godine pripremljeno ih je oko dve hiljade. U isto vreme osvećenje i paljenje badnjaka organizovano je i u hramu Svetih Kozme i Damjana.

A.Đ.

(VIDEO) Badnjak u Gradsku kuću uneli gradonačelnik Bogdan i kuglašice Kike

Aleksandra Djuran January 6, 2025

Kuglašice Kike i gradonačelnik Mladen Bogdan sa saradnicima uneli su badnjak u Gradsku kuću. Kako je istakao prvi čovek grada, badnjak je unet kako bi doneo još više prosperiteta, zdravlja, blagostanja i mudrosti.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Običaj je, oduvek, da domaćin unosi badnjak u kuću koji simboliše ognjište. Ovo je naše, gradsko, ognjište, oko kog se okupljaju svi naši sugrađani. Da nam ognjište večno živi i da nam donese napredak uz poruku da nam iz godine u godinu badnjak i Badnji dan pomogne u ovim izazovnim vremena da imamo mudrosti, snage i strpljivosti da uradimo još bolje i još veće stvari za naš grad. Svim mojim Kikinđanima želim da u miru i blagostanju provedu ovaj sveti dan – rekao Mladen Bogdan.

A.Đ.

Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan, praznik ljubavi i pomirenja

Aleksandra Djuran January 6, 2025

Badnji dan je dan koji prethodi najrodasnijem hrišćanskom prazniku Božiću. Običaj je da u jutarnjim satima domaćin sa sinovima i unucima odlazi u šumu da po deo hrastovog stabla, badnjak. Badnjak se seče badnjak sa samo tri udarca sekirom jer, veruje se, to simbolizuje Sveto trojstvo, te će samo tako odsečan badnjak biti blagosloven.
On predstavlja simbol hrastovih grana koje je pravedni Josif zapalio kad je sa Bogorodicom ušao u pećinu u kojoj će ona doneti na svet Bogomladenca Isusa Hrista. Naime, kad su Bogorodica i njen zaručnik pravedni Josif došli iz Nazareta u Vitlejem, sve gostionice su bile pune i nigde nije bilo nijednog slobodnog kreveta u kom bi mogli da prenoće.

Porodice koje proslavljaju Božić po julijanskom kalendaru u kuću na Badnje veče unose slamu. Ona simbolički predstavlja slamu na koju je Isus Hrist položen po rođenju, a koja ga je zaštitila od smrzavanja.

Danas je i poslednji dan posta pa se priprema posna hrana, a u našem kraju, čim padne mrak dočekuju se korinđaši koji domaćinma čestitaju Badnje veče, a zauzvrat dobijaju darove.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi.