Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Недеља превенције рака грлића материце: Прошле године откривено дупло мање карцинома у односу на 2023.

Aleksandra Djuran Јануарy 23, 2025

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 20. до 26. јануара са циљем унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити, са чим се слаже и начелница Диспанзера за жене Дома здравља др Драгана Миладинов.

-Карцином грлића материце може да се превенира. У Кикинди имамо доступне све нивое превенције. Ту је ХПВ вакцина којом вакцинишемо и женску и мушку децу од 9 до 19 година, ту су Папа тестови и ја позивам све жене да бар једном годишње дођу на гинеколошки преглед и да им се узме Папа брис. Уколико је неопходно у могућности смо да узмемо и брис на ХПВ који се углавном ради када Папа тест није добар и када постоји индикација због којег узимамо овај брис. Постоје могућност даље дијагностике када се у Општој болници узимају даљи узорци и ако постоји проблем радимо додатне интервенције којима уклањамо све промене који нису добре и на тај начин спречимо карцином грлића материце – истакла је наша саговорница.

Свест жена је знатно боља у односу на пре само деценију.

-Прошле године имали смо шест карцинома рака грлића материце што је дупло мање него 2023. У Болници је дијагностификовано и уклоњено 57 преканцероза грлића тако да су успешно уклоњене промене које нису малигне, а могле би бити. На добром смо путу, али то није разлог за опуштање. Жене које су одговорне долазе бар једном годишње, али оне које не долазе у Диспанзер за жене, нема их и нама је да их анимирамо да бар једанпут годишње дођу на контролни преглед – додаје наша саговорница.

Свако неуредно вагинално крварење је знак да се посети гинеколог, појачан секрет, болови. Жене са оваквим проблемима примају се и без заказивања. У Диспанзеру за жене тренутно је два гинеколога с обзиром на то да је једна докторка на породиљском одсуству. У просеку се дневно прегледа 40 жена по једном доктору и годишње се узме око три хиљаде Папа тестова.

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавно здравствени изазов у Србији. На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ЕЦИС), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1.163 новооболеле жене, а живот изгуби 459 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 70 до 75 и више година.

А.Ђ.

Престала приправност Зимске службе: У наредних пет дана и до 10 степени у плусу

Aleksandra Djuran Јануарy 22, 2025

Сходно временским условим и снегу који је синоћ пао на територији Града, Зимска служба је синоћ и током јутра посипала со на општинским путевима и саобраћајницама у граду.

-Запослени у Јавном предузећу “Кикинда” посули су со и на Градском тргу, а за одржавање путева у зимском периоду ангажована је фирма “Еко градња” из Зрењанина. У наредних пет дана Републички метеоролошки завод најавио је температуре у плусу, до 10 степени, тако да нећи бити потребе за рад Зимске службе – истакао је Ђорђе Кленанц, члан Штаба зимске службе.

Из овог предузећа апелују на све возаче да прилагоде брзину и начин вожње тренутним условима на путевима, користе зимску опрему и поштују саобраћајне прописе.

А.Ђ.

У Мокрину у овој години планирају уређење Варошког трга, проширење вртића, измештање пијаце

Aleksandra Djuran Јануарy 22, 2025

У Месној заједници Мокрин током прошле године највећа пажња посвећена је квалитетнијем организовању манифестација по којима је ово село познато. Међу најпознатијим су „Меморијал Мирослав Антић“, „Дан Раше Попова“, Светско првенство у туцању фарбаним јајима, Светско првенство у надметању гускова и многе друге које привлаче значајан број гостију у Мокрин.

-Локална самоуправа помогла је да црква Светог Архангела Михаила поново добије крст који је услед невремена и силине ветра пао са куполе. После 50 година у Мокрину је отворена и нова пословница ЈП „Пошта Србије“ на углу улица Светог Саве и Доситеја Обрадовића – истакао је председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић. – На стадиону фудбалског клуба „Делија“ избушен је бунар, а у овој години месна заједница уложиће у заливни систем. Опремљен је и Дом омладине, а у плану је реконструкција и неопходне поправке у самој сали.

У овој години планиране су значајније инвестиције.

-За будућу пијацу у Мокрину по цени од 14.000 евра откупиће се катастарска парцела укупне површине од 1.045 квадрата, са укњиженим објектима на њој. Непосредном погодбом власништво ДОО ,,Мокрин“ припашће граду. Измештање пијаце са платоа испред цркве је једна од ствари које су Мокринчани апострофирали као највећи проблем у селу и он ће бити решен у овој години јер ће налазити на плацу који се откупи. У плану је и рехабилитација улице између Варошке куће и цркве у којој се налазила пијаца – сазнајемо од Ристића.

Варошки трг је место окупљања највећег броја Мокринчана, а и већина манифестација организује се на овом месту. Пошто временске прилике дозволе започеће и изградња амфитеатра и фонтане на тргу.

-Интензивно се ради и на решавању проблема са недостатком капацитета у вртићу. У наредном периоду требало би да се прошири постојећи објекат вртића „Невен“ у ком раде три групе. У протекле две године нешто више од педесет малишана, чији родитељи испуњавају услов за боравак у вртићу, није уписано, јер нема места. Надам се да ћемо успети у намери да сва деца имају места у мокринском вртићу, нарочито она јасленог узраста – прецизирао је Ристић.

Асфалтирање дела улица, крпљење ударних рупа, рехабилитација најлошијих пешачких стаза у центру и околини, изградња паркинга за нову пијацу, такође су планирани у 2025. години.

А.Ђ.

У петак без струје део улица у Кикинди

Aleksandra Djuran Јануарy 22, 2025

Због радова на електричној мрежи у петак, 24. јануара, без струје ће бити домаћинства у Кикинди у следећим улицама: Хајдук Вељковој бројеви 40,42 и 44 од 9 до11 сати, а Војина Зиројевића од Сутјеске до Раде Трнића од 11.30 до 12.30 и Кумановска од Димитрија Туцовића до Лазе Костића, Димитрија Туцовића од Албертове до краја и улице Кинђа од 13 до 14 часова.

Искључење струје у Кикинди у уторак и среду

Aleksandra Djuran Јануарy 21, 2025

Због радова на електричној мрежи сутра, 22. јануара, од 9 до 12 сати струје неће бити у улици Јована Јовановића Змаја од Косовске до Михајла Пупина. Истог дана без електричне енергије, од 12 до 15 часова, остаће домаћинства у улицама Михајла Пупина од Светосавске до Змај Јовине и Браће Татића од Михајла Пупина до Косовске.

И у среду, 23. јануара, од 9 до 12 сати, без струје ће бити улица Михајла Пупина од Јована Јовановића Змаја до Његошеве.

Туристичка понуда града на Међународном сајму у Аустрији „Ферриен мессе 2025“

Aleksandra Djuran Јануарy 17, 2025

Туристичка понуда Кикинде, до 19. јануара, представља се на највећем сајму за одмор, путовања и разоноду у Аустрији „Ферриен мессе 2025“ који бележи око 50.000 посетилаца. Штанд нашег града налази се у оквиру туристичких организација Србије и Војводине и привредних комора Србије и Војводине. На штанду наше земље представља се десет туристичких организација.

-Велика је посећеност, а Бечлије су заинтересоване за туризам и за наш штанд. – истакла је в.д. директорица Туристичке организације града Јасмина Миланков – Први пут смо на овом Међународном сајму и користимо прилику да представимо јубиларне, 40. „Дане лудаје“, као и производе од бундеве. До сада смо имали договор са неколико туристичких агенција из Беча којима је специјалност да доводе туристе из далеких крајева Кине, Јапана и Кореје. Већ имају туре из Мађарске ка Србији до Новог Сада и Београда, тако да преговарамо да им део понуде буде и једнодневни излет у Кикинди. Посетили су нас и представници многих аустријских институција, међу којима је доста оних који говоре српски језик тако да смо се потрудили да им представимо шта је то што могу да виде када дођу у наш град. За нас је ово још једно искуство и искрено се надам да ћемо већ у овој години имати нове госте.

Осим Јасмине Миланков, представник Кикинде је и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је искористила прилику да се сретне са амбасадором Србије у Аустрији Марком Благојевићем.

У Војводини је, према подацима Републичког завода за статистику, прошле године регистровано 8.498 долазака туриста из Аустрије, што представља пораст од 5,51 одсто у односу на 2022. годину, док је број остварених ноћења аустријских туриста износио 20.007. Туристи из Аустрије су у 2024. години у Војводини у просеку боравили по 2,4 дана.

А.Ђ.

Прошле године рођено више беба и склопљено више бракова: Најпопуларнија имена Алекса и Ема

Aleksandra Djuran Јануарy 17, 2025

У Кикинди је у 2024. године рођено 437 беба. То је 15 новорођенчета више у односу на 2023. годину, подаци су Матичарске службе у нашем граду.

-Једна беба рођена је у својој кући у Накову, а једна у Руском Селу. Од укупног броја рођених било је 190 девојчица и 247 дечака. И прошле године, као и претпрошле у августу је рођено највише беба, 43. Највећи број жена које се породе у кикиндској Болници имају пребивалиште на територији града Кикинде, али има их и из Новог Милошева, Српске Црње, Тобе – каже Марина Исаковић, заменик матичара.

У 2024. години најпопуларнија мушка имена била су Алекса, Лазар и Михајло. Од женских имена најчешће је било Ема, Петра и Милица. Поједини родитељи одлучили су се за ретка имена.

– Од ретких, несвакидашњих имена издвојила бих Атанасије, Аурелијо, Тихон, Ернестина, Сена и Луна. Када нам стигне пријава рођења из Болнице уколико су родитељи у браку, одмах уписујемо дете и извод шаљемо на кућну адресу мајке. Уколико нису у брачној заједници потребно је да отац у Матичарској служби призна дете и извод добија у року од пола сата – додаје наша саговорница.

Према статистици, највише венчања било је у јуну када је судбоносно „да“ рекло 19 парова, а најмање у јануару.

-Било је 189 склопљених бракова. То је за 10 венчања више него претпрошле године. Највише венчања било је у Кикинди, потом следе Руско Село и Наково. Венчања се раде на српском и мађарском језику. Такса за венчање у свечаној сали Града је 700 динара, а 7.000 динара плаћа се уколико матичар одлази у ресторан – истакла је Марина Исаковић.

У 2024. години преминуле су 822 особе што је у односу на 2023. мање за 122 особа Највише их је умрло у Кикинди, Мокрину и Новим Козарцима. Највише суграђана изгубили смо у јануару 71 особу.

А.Ђ.

Млади фудбалери „Козаре“ и „Кикинде“ на Међународном турниру у Сарајеву

Aleksandra Djuran Јануарy 16, 2025

Фудбалери млађих категорије „Козаре“ из Банатског Великог Села и ОФК „Кикинде“ четврти пут су учествовали на једном од највећих турнира на Балкану, „Шампион јуниор купу“.
На такмичењу у Сарајеву учествовала су великоселска деца узраста 2011, 2012 и 2013. годиште под вођством тренера Милана Родића и Николе Латиновића.

-Учествовали смо са 23 деце, а са нама су била и два тренера и пет родитеља. На турниру је учествовало 540 екипа у девет годишта. Ми смо задовољни наступом наших младих фудбалера. Деца годиште 2011. и 2013. остварила су два минимална пораза, док су се фудбалери 2012. годишта, од 56 екипа, пласирали међу 16 најбољих. У борби за четвртфинале изгубили смо од екипе са Хвара и за наш сеоски клуб то је огроман успех – каже тренер Милан Родић.

Фудбал се играо на три, четири терена, а свака утакмица имала је знатан број гледалаца.

-Осим домаћих екипа из Босне и Херцеговине, учествовале су и екипе из Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словеније,Шведске и Турске. За нашу децу ово је значајно искуство с обзиром на то да су се сусрели са другачијим начином такмичења, а стекли су и нова пријатељства. Добили смо и неколико позива за слична такмичења у Хвару и Поречу – додао је наш саговорник.

И фудбалери „Кикинде“ такмичили су се у категоријама 2011. годиште са две екипе и по једном екипом 2012. и 2013. годиште. Једна екипа 2011. годиште пласирала се такође међу 16 најбољих.

-Сви су добили прилику да играју и осете турнирску такмичарску атмосферу. Младе фудбалере су предводили тренери Жика Парабуцки, Драган Шибул и Небојша Ђукић. Осим спорта, нашло се времена и за дружење и обилазак града, тако да се сви враћају задовољни и пуни лепих утисака – рекао је спортски директор Марко Вукобрат, који им је пружао подршку.

А.Ђ.

Више средстава и нове мере за развој пољопривреде из буџета Покрајине

Aleksandra Djuran Јануарy 16, 2025

Аграрни буџет АП Војводине у 2025. години износиће 12.168.909.600 динара, што је незнатно повећање од 3,76 процената него у прошлој години. Кроз конкурсне линије Покрајина је обезбедила више новца за куповину опреме и система за наводњавање – 440 милиона динара, што је за 80 милиона више него у 2024. години. За стотину милиона динара биће већи подстицаји за набавку приплодних грла стоке, износиће 250 милиона динара. Чак 270 милиона динара у 2025. години, уместо овогодишњих 35 милиона динара, биће опредељено за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга, изјавио је покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић.

– Нова мера биће финасирање куповине аутоматских метео станица и светлосних ловних лампи за потребе Прогнозно–извештајне службе АПВ, за шта је опредељено 6.000.000 динара, затим мера за смањење глодара у пољопривредном земљишту 120.000.000 динара и за опрему за ученичке задруге основане од стране средњих пољопривредних и прехрамбених школа на подручју покрајине 20.000.000 динара – рекао је Галић.

Навео је да ће бити објављено 25 конкурса према устаљеној динамици, па се регистрована пољопривредна газдинства могу надати конкурсним линијама у првом кварталу године. Највише новца, 550 милиона динара биће опредељено за куповину пољопривредне механизације у биљној производњи и механизације за опремање фарми у сточарству. За пружање подршке младим пољопривредним газдинствима биће издвојено 200 милиона динара, а за прераду на газдинствима 111 милиона динара. Осим конкурса који се односе на регистрована газдинства, Секретаријат је определио знатну суму новца за унапређење и развој локалних самоуправа.

– За суфинансирање реконструкције, санације, изградње и израде пројектно-техничке документације водних објеката у јавној својини у 2025. години и за објекте фекалне канализације у јавној својини опредељено је 545 милона динара. Локалне самоуправе ће моћи да конкуришу и за уређење атарских путева, а за ову намену је планирано 440.000.000 динара, као и за уклањање дивљих депонија са пољопривредног земљишта, за које је предвиђено 400.000.000 динара.

Пољопривредно стручне и саветодавне службе добиће 227.807.000 динара, док је за спровођење годишњег одгајивачког програма у сточарству планирано 40.000.000 динара.

– Седам милијарди динара је обезбеђено и за уређење каналске мреже за одводњавање пољопривредног земљишта, реконструкцију и санацију постојећих система за одводњавање, а који се могу додатним радовима уредити да буду двонаменски. Овом сумом финасираће се и радови ради одбране и заштите од сувишних вода, заштита подручја од бујичних падавина, одржавање и функционисање ХС ДТД и за друге мере у функцији одводњавања и наводњавања – истакао је Галић.

За развој шумарства издвојиће се 421.889.140,65 динара. Тим новцем финансираће се пошумљавање – подизање нових шума, мелиорација деградираних шума – унапређивање расадничке производње, изградња шумских путева и реконструкција шумских путева. За набавку опреме за заштиту шума од пожара и за наводњавање због суше као елементарне непогоде ће се издвојити 167.000.000, а за санацију оштећених шума у олујном невремену у јулу 2023. године 126.117.461,71. За развој ловства опредељено је 112.740.265 динара, то јест 70 милиона за финансирање изградње, реконструкције и санације ловно-техничких објеката и за набавку живе дивљачи, а 30 милиона динара за набавку опреме за кориснике ловишта.

Извор: Дневник

Саниран део пута Кикинда – Банатско Велико Село: Уклањају се и остаци мотела „Крајина“

Aleksandra Djuran Јануарy 16, 2025

На путу Банатско Велико Село – Кикинда ових дана санирано је уздигнуће и улегнуће пута које је представљало проблем возачима. Реч је о делу пута на ком се налази ћуприја на каналу која је пропала, истакла је Мира Пећанац, председница Савета Месне заједнице.

-Поменути део пута је асфалтиран и у потпуности саниран. Састругани асфалт искориштен је да се наспе пољски пут код вртића „Ластавица“. Реч је о делу атарског пута који се користи за доставу хране деци у вртићу. Извођач радова је фирма „Еко градња“, а радове је финансирала локална самоуправа – сазнајемо од Мире Пећанац.

У току је и уклањање остатака мотела „Крајина“ у центру села који је изгорео пре годину и по дана.

-Мотел је власништво фирме „АД Козара“ која је поднела захтев за уклањање згаришта. Рушење делова објекта који су остали након пожара, и који су били небезбедни, је у завршној фази и очекујемо да ће за неколико да ће ускоро бити и завршено – навела је наша саговорница.

Мотел у центру села изгорео је 29. јуна 2023. године. Пре тога две деценије није био у функцији, а ватрена стихија најпре је захватила кров, да би потом изгорела и унутрашњост, а као узрок пожара наведене су неисправне струјне инсталације. У овом мотелу некада се налазио ресторан, куглана, конгресна сала и канцеларије „Козаре“.

А.Ђ.