Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Nedelja prevencije raka grlića materice: Prošle godine otkriveno duplo manje karcinoma u odnosu na 2023.

Aleksandra Djuran January 23, 2025

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se od 20. do 26. januara sa ciljem unapređenja stavova i informisanja o raku grlića materice i o načinima prevencije. Osnovna poruka je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti, sa čim se slaže i načelnica Dispanzera za žene Doma zdravlja dr Dragana Miladinov.

-Karcinom grlića materice može da se prevenira. U Kikindi imamo dostupne sve nivoe prevencije. Tu je HPV vakcina kojom vakcinišemo i žensku i mušku decu od 9 do 19 godina, tu su Papa testovi i ja pozivam sve žene da bar jednom godišnje dođu na ginekološki pregled i da im se uzme Papa bris. Ukoliko je neophodno u mogućnosti smo da uzmemo i bris na HPV koji se uglavnom radi kada Papa test nije dobar i kada postoji indikacija zbog kojeg uzimamo ovaj bris. Postoje mogućnost dalje dijagnostike kada se u Opštoj bolnici uzimaju dalji uzorci i ako postoji problem radimo dodatne intervencije kojima uklanjamo sve promene koji nisu dobre i na taj način sprečimo karcinom grlića materice – istakla je naša sagovornica.

Svest žena je znatno bolja u odnosu na pre samo deceniju.

-Prošle godine imali smo šest karcinoma raka grlića materice što je duplo manje nego 2023. U Bolnici je dijagnostifikovano i uklonjeno 57 prekanceroza grlića tako da su uspešno uklonjene promene koje nisu maligne, a mogle bi biti. Na dobrom smo putu, ali to nije razlog za opuštanje. Žene koje su odgovorne dolaze bar jednom godišnje, ali one koje ne dolaze u Dispanzer za žene, nema ih i nama je da ih animiramo da bar jedanput godišnje dođu na kontrolni pregled – dodaje naša sagovornica.

Svako neuredno vaginalno krvarenje je znak da se poseti ginekolog, pojačan sekret, bolovi. Žene sa ovakvim problemima primaju se i bez zakazivanja. U Dispanzeru za žene trenutno je dva ginekologa s obzirom na to da je jedna doktorka na porodiljskom odsustvu. U proseku se dnevno pregleda 40 žena po jednom doktoru i godišnje se uzme oko tri hiljade Papa testova.

Rak grlića materice je prepoznat kao ozbiljan javno zdravstveni izazov u Srbiji. Na osnovu procenjenih stopa obolevanja i umiranja od raka grlića materice, Evropskog informacionog sistema (ECIS), Srbija se i dalje nalazi u grupi zemalja sa visokim stopama obolevanja i umiranja u Evropi. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u proseku se u Srbiji svake godine registruje 1.163 novoobolele žene, a život izgubi 459 žena. Poslednji podaci govore da se karcinom grlića češće javlja u uzrastu od 35. godine, ali najviše uzrasno-specifične stope obolevanja su od 50. do 59. godine. U slučaju umiranja registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su od 70 do 75 i više godina.

A.Đ.

Prestala pripravnost Zimske službe: U narednih pet dana i do 10 stepeni u plusu

Aleksandra Djuran January 22, 2025

Shodno vremenskim uslovim i snegu koji je sinoć pao na teritoriji Grada, Zimska služba je sinoć i tokom jutra posipala so na opštinskim putevima i saobraćajnicama u gradu.

-Zaposleni u Javnom preduzeću “Kikinda” posuli su so i na Gradskom trgu, a za održavanje puteva u zimskom periodu angažovana je firma “Eko gradnja” iz Zrenjanina. U narednih pet dana Republički meteorološki zavod najavio je temperature u plusu, do 10 stepeni, tako da neći biti potrebe za rad Zimske službe – istakao je Đorđe Klenanc, član Štaba zimske službe.

Iz ovog preduzeća apeluju na sve vozače da prilagode brzinu i način vožnje trenutnim uslovima na putevima, koriste zimsku opremu i poštuju saobraćajne propise.

A.Đ.

U Mokrinu u ovoj godini planiraju uređenje Varoškog trga, proširenje vrtića, izmeštanje pijace

Aleksandra Djuran January 22, 2025

U Mesnoj zajednici Mokrin tokom prošle godine najveća pažnja posvećena je kvalitetnijem organizovanju manifestacija po kojima je ovo selo poznato. Među najpoznatijim su „Memorijal Miroslav Antić“, „Dan Raše Popova“, Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim jajima, Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova i mnoge druge koje privlače značajan broj gostiju u Mokrin.

-Lokalna samouprava pomogla je da crkva Svetog Arhangela Mihaila ponovo dobije krst koji je usled nevremena i siline vetra pao sa kupole. Posle 50 godina u Mokrinu je otvorena i nova poslovnica JP „Pošta Srbije“ na uglu ulica Svetog Save i Dositeja Obradovića – istakao je predsednik Saveta MZ Mokrin Goran Ristić. – Na stadionu fudbalskog kluba „Delija“ izbušen je bunar, a u ovoj godini mesna zajednica uložiće u zalivni sistem. Opremljen je i Dom omladine, a u planu je rekonstrukcija i neophodne popravke u samoj sali.

U ovoj godini planirane su značajnije investicije.

-Za buduću pijacu u Mokrinu po ceni od 14.000 evra otkupiće se katastarska parcela ukupne površine od 1.045 kvadrata, sa uknjiženim objektima na njoj. Neposrednom pogodbom vlasništvo DOO ,,Mokrin“ pripašće gradu. Izmeštanje pijace sa platoa ispred crkve je jedna od stvari koje su Mokrinčani apostrofirali kao najveći problem u selu i on će biti rešen u ovoj godini jer će nalaziti na placu koji se otkupi. U planu je i rehabilitacija ulice između Varoške kuće i crkve u kojoj se nalazila pijaca – saznajemo od Ristića.

Varoški trg je mesto okupljanja najvećeg broja Mokrinčana, a i većina manifestacija organizuje se na ovom mestu. Pošto vremenske prilike dozvole započeće i izgradnja amfiteatra i fontane na trgu.

-Intenzivno se radi i na rešavanju problema sa nedostatkom kapaciteta u vrtiću. U narednom periodu trebalo bi da se proširi postojeći objekat vrtića „Neven“ u kom rade tri grupe. U protekle dve godine nešto više od pedeset mališana, čiji roditelji ispunjavaju uslov za boravak u vrtiću, nije upisano, jer nema mesta. Nadam se da ćemo uspeti u nameri da sva deca imaju mesta u mokrinskom vrtiću, naročito ona jaslenog uzrasta – precizirao je Ristić.

Asfaltiranje dela ulica, krpljenje udarnih rupa, rehabilitacija najlošijih pešačkih staza u centru i okolini, izgradnja parkinga za novu pijacu, takođe su planirani u 2025. godini.

A.Đ.

U petak bez struje deo ulica u Kikindi

Aleksandra Djuran January 22, 2025

Zbog radova na električnoj mreži u petak, 24. januara, bez struje će biti domaćinstva u Kikindi u sledećim ulicama: Hajduk Veljkovoj brojevi 40,42 i 44 od 9 do11 sati, a Vojina Zirojevića od Sutjeske do Rade Trnića od 11.30 do 12.30 i Kumanovska od Dimitrija Tucovića do Laze Kostića, Dimitrija Tucovića od Albertove do kraja i ulice Kinđa od 13 do 14 časova.

Isključenje struje u Kikindi u utorak i sredu

Aleksandra Djuran January 21, 2025

Zbog radova na električnoj mreži sutra, 22. januara, od 9 do 12 sati struje neće biti u ulici Jovana Jovanovića Zmaja od Kosovske do Mihajla Pupina. Istog dana bez električne energije, od 12 do 15 časova, ostaće domaćinstva u ulicama Mihajla Pupina od Svetosavske do Zmaj Jovine i Braće Tatića od Mihajla Pupina do Kosovske.

I u sredu, 23. januara, od 9 do 12 sati, bez struje će biti ulica Mihajla Pupina od Jovana Jovanovića Zmaja do Njegoševe.

Turistička ponuda grada na Međunarodnom sajmu u Austriji „Ferrien messe 2025“

Aleksandra Djuran January 17, 2025

Turistička ponuda Kikinde, do 19. januara, predstavlja se na najvećem sajmu za odmor, putovanja i razonodu u Austriji „Ferrien messe 2025“ koji beleži oko 50.000 posetilaca. Štand našeg grada nalazi se u okviru turističkih organizacija Srbije i Vojvodine i privrednih komora Srbije i Vojvodine. Na štandu naše zemlje predstavlja se deset turističkih organizacija.

-Velika je posećenost, a Bečlije su zainteresovane za turizam i za naš štand. – istakla je v.d. direktorica Turističke organizacije grada Jasmina Milankov – Prvi put smo na ovom Međunarodnom sajmu i koristimo priliku da predstavimo jubilarne, 40. „Dane ludaje“, kao i proizvode od bundeve. Do sada smo imali dogovor sa nekoliko turističkih agencija iz Beča kojima je specijalnost da dovode turiste iz dalekih krajeva Kine, Japana i Koreje. Već imaju ture iz Mađarske ka Srbiji do Novog Sada i Beograda, tako da pregovaramo da im deo ponude bude i jednodnevni izlet u Kikindi. Posetili su nas i predstavnici mnogih austrijskih institucija, među kojima je dosta onih koji govore srpski jezik tako da smo se potrudili da im predstavimo šta je to što mogu da vide kada dođu u naš grad. Za nas je ovo još jedno iskustvo i iskreno se nadam da ćemo već u ovoj godini imati nove goste.

Osim Jasmine Milankov, predstavnik Kikinde je i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je iskoristila priliku da se sretne sa ambasadorom Srbije u Austriji Markom Blagojevićem.

U Vojvodini je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine registrovano 8.498 dolazaka turista iz Austrije, što predstavlja porast od 5,51 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je broj ostvarenih noćenja austrijskih turista iznosio 20.007. Turisti iz Austrije su u 2024. godini u Vojvodini u proseku boravili po 2,4 dana.

A.Đ.

Prošle godine rođeno više beba i sklopljeno više brakova: Najpopularnija imena Aleksa i Ema

Aleksandra Djuran January 17, 2025

U Kikindi je u 2024. godine rođeno 437 beba. To je 15 novorođenčeta više u odnosu na 2023. godinu, podaci su Matičarske službe u našem gradu.

-Jedna beba rođena je u svojoj kući u Nakovu, a jedna u Ruskom Selu. Od ukupnog broja rođenih bilo je 190 devojčica i 247 dečaka. I prošle godine, kao i pretprošle u avgustu je rođeno najviše beba, 43. Najveći broj žena koje se porode u kikindskoj Bolnici imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde, ali ima ih i iz Novog Miloševa, Srpske Crnje, Tobe – kaže Marina Isaković, zamenik matičara.

U 2024. godini najpopularnija muška imena bila su Aleksa, Lazar i Mihajlo. Od ženskih imena najčešće je bilo Ema, Petra i Milica. Pojedini roditelji odlučili su se za retka imena.

– Od retkih, nesvakidašnjih imena izdvojila bih Atanasije, Aurelijo, Tihon, Ernestina, Sena i Luna. Kada nam stigne prijava rođenja iz Bolnice ukoliko su roditelji u braku, odmah upisujemo dete i izvod šaljemo na kućnu adresu majke. Ukoliko nisu u bračnoj zajednici potrebno je da otac u Matičarskoj službi prizna dete i izvod dobija u roku od pola sata – dodaje naša sagovornica.

Prema statistici, najviše venčanja bilo je u junu kada je sudbonosno „da“ reklo 19 parova, a najmanje u januaru.

-Bilo je 189 sklopljenih brakova. To je za 10 venčanja više nego pretprošle godine. Najviše venčanja bilo je u Kikindi, potom slede Rusko Selo i Nakovo. Venčanja se rade na srpskom i mađarskom jeziku. Taksa za venčanje u svečanoj sali Grada je 700 dinara, a 7.000 dinara plaća se ukoliko matičar odlazi u restoran – istakla je Marina Isaković.

U 2024. godini preminule su 822 osobe što je u odnosu na 2023. manje za 122 osoba Najviše ih je umrlo u Kikindi, Mokrinu i Novim Kozarcima. Najviše sugrađana izgubili smo u januaru 71 osobu.

A.Đ.

Mladi fudbaleri „Kozare“ i „Kikinde“ na Međunarodnom turniru u Sarajevu

Aleksandra Djuran January 16, 2025

Fudbaleri mlađih kategorije „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela i OFK „Kikinde“ četvrti put su učestvovali na jednom od najvećih turnira na Balkanu, „Šampion junior kupu“.
Na takmičenju u Sarajevu učestvovala su velikoselska deca uzrasta 2011, 2012 i 2013. godište pod vođstvom trenera Milana Rodića i Nikole Latinovića.

-Učestvovali smo sa 23 dece, a sa nama su bila i dva trenera i pet roditelja. Na turniru je učestvovalo 540 ekipa u devet godišta. Mi smo zadovoljni nastupom naših mladih fudbalera. Deca godište 2011. i 2013. ostvarila su dva minimalna poraza, dok su se fudbaleri 2012. godišta, od 56 ekipa, plasirali među 16 najboljih. U borbi za četvrtfinale izgubili smo od ekipe sa Hvara i za naš seoski klub to je ogroman uspeh – kaže trener Milan Rodić.

Fudbal se igrao na tri, četiri terena, a svaka utakmica imala je znatan broj gledalaca.

-Osim domaćih ekipa iz Bosne i Hercegovine, učestvovale su i ekipe iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije,Švedske i Turske. Za našu decu ovo je značajno iskustvo s obzirom na to da su se susreli sa drugačijim načinom takmičenja, a stekli su i nova prijateljstva. Dobili smo i nekoliko poziva za slična takmičenja u Hvaru i Poreču – dodao je naš sagovornik.

I fudbaleri „Kikinde“ takmičili su se u kategorijama 2011. godište sa dve ekipe i po jednom ekipom 2012. i 2013. godište. Jedna ekipa 2011. godište plasirala se takođe među 16 najboljih.

-Svi su dobili priliku da igraju i osete turnirsku takmičarsku atmosferu. Mlade fudbalere su predvodili treneri Žika Parabucki, Dragan Šibul i Nebojša Đukić. Osim sporta, našlo se vremena i za druženje i obilazak grada, tako da se svi vraćaju zadovoljni i puni lepih utisaka – rekao je sportski direktor Marko Vukobrat, koji im je pružao podršku.

A.Đ.

Više sredstava i nove mere za razvoj poljoprivrede iz budžeta Pokrajine

Aleksandra Djuran January 16, 2025

Agrarni budžet AP Vojvodine u 2025. godini iznosiće 12.168.909.600 dinara, što je neznatno povećanje od 3,76 procenata nego u prošloj godini. Kroz konkursne linije Pokrajina je obezbedila više novca za kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje – 440 miliona dinara, što je za 80 miliona više nego u 2024. godini. Za stotinu miliona dinara biće veći podsticaji za nabavku priplodnih grla stoke, iznosiće 250 miliona dinara. Čak 270 miliona dinara u 2025. godini, umesto ovogodišnjih 35 miliona dinara, biće opredeljeno za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture i usluga, izjavio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić.

– Nova mera biće finasiranje kupovine automatskih meteo stanica i svetlosnih lovnih lampi za potrebe Prognozno–izveštajne službe APV, za šta je opredeljeno 6.000.000 dinara, zatim mera za smanjenje glodara u poljoprivrednom zemljištu 120.000.000 dinara i za opremu za učeničke zadruge osnovane od strane srednjih poljoprivrednih i prehrambenih škola na području pokrajine 20.000.000 dinara – rekao je Galić.

Naveo je da će biti objavljeno 25 konkursa prema ustaljenoj dinamici, pa se registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu nadati konkursnim linijama u prvom kvartalu godine. Najviše novca, 550 miliona dinara biće opredeljeno za kupovinu poljoprivredne mehanizacije u biljnoj proizvodnji i mehanizacije za opremanje farmi u stočarstvu. Za pružanje podrške mladim poljoprivrednim gazdinstvima biće izdvojeno 200 miliona dinara, a za preradu na gazdinstvima 111 miliona dinara. Osim konkursa koji se odnose na registrovana gazdinstva, Sekretarijat je opredelio znatnu sumu novca za unapređenje i razvoj lokalnih samouprava.

– Za sufinansiranje rekonstrukcije, sanacije, izgradnje i izrade projektno-tehničke dokumentacije vodnih objekata u javnoj svojini u 2025. godini i za objekte fekalne kanalizacije u javnoj svojini opredeljeno je 545 milona dinara. Lokalne samouprave će moći da konkurišu i za uređenje atarskih puteva, a za ovu namenu je planirano 440.000.000 dinara, kao i za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta, za koje je predviđeno 400.000.000 dinara.

Poljoprivredno stručne i savetodavne službe dobiće 227.807.000 dinara, dok je za sprovođenje godišnjeg odgajivačkog programa u stočarstvu planirano 40.000.000 dinara.

– Sedam milijardi dinara je obezbeđeno i za uređenje kanalske mreže za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, rekonstrukciju i sanaciju postojećih sistema za odvodnjavanje, a koji se mogu dodatnim radovima urediti da budu dvonamenski. Ovom sumom finasiraće se i radovi radi odbrane i zaštite od suvišnih voda, zaštita područja od bujičnih padavina, održavanje i funkcionisanje HS DTD i za druge mere u funkciji odvodnjavanja i navodnjavanja – istakao je Galić.

Za razvoj šumarstva izdvojiće se 421.889.140,65 dinara. Tim novcem finansiraće se pošumljavanje – podizanje novih šuma, melioracija degradiranih šuma – unapređivanje rasadničke proizvodnje, izgradnja šumskih puteva i rekonstrukcija šumskih puteva. Za nabavku opreme za zaštitu šuma od požara i za navodnjavanje zbog suše kao elementarne nepogode će se izdvojiti 167.000.000, a za sanaciju oštećenih šuma u olujnom nevremenu u julu 2023. godine 126.117.461,71. Za razvoj lovstva opredeljeno je 112.740.265 dinara, to jest 70 miliona za finansiranje izgradnje, rekonstrukcije i sanacije lovno-tehničkih objekata i za nabavku žive divljači, a 30 miliona dinara za nabavku opreme za korisnike lovišta.

Izvor: Dnevnik

Saniran deo puta Kikinda – Banatsko Veliko Selo: Uklanjaju se i ostaci motela „Krajina“

Aleksandra Djuran January 16, 2025

Na putu Banatsko Veliko Selo – Kikinda ovih dana sanirano je uzdignuće i ulegnuće puta koje je predstavljalo problem vozačima. Reč je o delu puta na kom se nalazi ćuprija na kanalu koja je propala, istakla je Mira Pećanac, predsednica Saveta Mesne zajednice.

-Pomenuti deo puta je asfaltiran i u potpunosti saniran. Sastrugani asfalt iskorišten je da se naspe poljski put kod vrtića „Lastavica“. Reč je o delu atarskog puta koji se koristi za dostavu hrane deci u vrtiću. Izvođač radova je firma „Eko gradnja“, a radove je finansirala lokalna samouprava – saznajemo od Mire Pećanac.

U toku je i uklanjanje ostataka motela „Krajina“ u centru sela koji je izgoreo pre godinu i po dana.

-Motel je vlasništvo firme „AD Kozara“ koja je podnela zahtev za uklanjanje zgarišta. Rušenje delova objekta koji su ostali nakon požara, i koji su bili nebezbedni, je u završnoj fazi i očekujemo da će za nekoliko da će uskoro biti i završeno – navela je naša sagovornica.

Motel u centru sela izgoreo je 29. juna 2023. godine. Pre toga dve decenije nije bio u funkciji, a vatrena stihija najpre je zahvatila krov, da bi potom izgorela i unutrašnjost, a kao uzrok požara navedene su neispravne strujne instalacije. U ovom motelu nekada se nalazio restoran, kuglana, kongresna sala i kancelarije „Kozare“.

A.Đ.