Aleksandra Djuran

посна-трпеза-храм-(3)

У храму Светих Козме и Дамјана трећу годину заредом организована је манифестација „Моја посна трпеза“. Поводом Божићног поста и Материца у светосавској сали приређена је изложба сланих и слатких посних јела, а било их је 54.

На трпези је било рибе, посног пребранца, посних пуњених паприка, сарме и пите. Посне специјалитете припремила је и Јасмина Зарић из Кикинде.

-Волим пост и посна јела. За изложбу сам донела куван кукуруз који није уобичајен у ово доба године, то ме подсећа на детињство јер ме је моја бака, када сам била мала, након клизања на леду, дочекивала управо са овим јелом. Направила сам и кифлице са пекмезом јер сам одрастала на овом слаткишу. Постим читав пост и није ми тешко – казала је Јасмина Зарић.

У част Материца, али и Детинца и Оца, породичних празника, организована је трећа посна трпеза, рекао је старешина храма, протојереј Бобан Петровић.

-Посебно смо радосни што се ове године нашем позиву одазвао велики број ресторана у Кикинди. Циљ нам је да едукујемо како вернике, тако и ресторане, како би на свом менију имали што разноврснију понуду посних јела. Сваке године одзив на нашу манифестацију је све већи. Увек нас изненади машта наших верника, а ово је прилика да за дружење, упознавање, али и размену рецепата – додао је отац Бобан Петровић.

У самом храму организовано је духовно вече на ком је беседио прота Иван Мучалов из Сечња, а верници су уживали и у песмама дечијег хора „Свети Јован Шангајски“.

А.Ђ.

Милос-Стамениц-(2)

-Па ви у Кикинди можда и не знате да имате јако занимљиву и креативну особу, која потиче из вашег града – рече приликом сусрета с вашим извештачем познати ТВ водитељ Александар Филиповић – то је Душка Јовановић, а Новосађанима је добро знана под својим ди-џеј именом Лоода Соса.

Кренусмо тако трагом информације уваженог колеге и пронађосмо Луду Сосу на једном од њених многобројних музичких наступа. Додуше, своју каријеру је везала више за негдашњи центар Дунавске бановине, него за родни крај, па стога полуозбиљно каже: „За мене су у Кикинди чули само моји родитељи”.

Како ословити ову уметницу родно равноправним језиком, а да не буде пежоратив? Ди-џејица не иде, још мање у мушком роду ди-џеј, хм!? Зато јој се обратисмо по „народски”: ‘Ај ти Душка, што пушташ плоче, заврти мало уназад, да те се (под)сете твоји кикиндски познаници.

-У Кикинди сам завршила основну школу „Жарко Зрењанин”. Из тог периода памтим игранке, учитељицу Аницу Шаргин, вечиту четворку из математике, али и што сам још тада научила енглески за цео живот. Паралелно са основном, завршила сам и Музичку школу „Слободан Малбашки”, у класи професора Карастанковића, одсек клавир. Мене је примио у класу, иако сам по годишту била млађа, јер је осетио невероватну емоцију у мом извођењу. Никад нисам била технички прецизна, али су моји наступи увек имали позитиван набој и емоције-наводи Душка.

Фото: Милош Лакићевић

Требало је у тим младим годинама носити клавир на грбачи. Не у буквалном смислу, већ тај терет очекивања околине.

-План је био да наставим са клавиром даље, па сам суботом одлазила у Нови Сад на приватне часове, а онда сам и похађала курс код чувеног пијанисте Кемала Гекића. Након тога сам се на такмичењу у Чешкој сусрела са неправдом и чињеницом да и нечија сујета игра важну улогу у коначном пласману и одлучујем да прекинем да се усавршавам на клавиру. Додатни разлог је представљала и чињеница да нисам видела себе као неког ко седи по 12 сати дневно за клавиром и вежба, а била сам и јединица, па нисам желела да се одвајам од родитеља. Остајем у Кикинди још четири године и уписујем гимназију, у којој ме је такође пратила четворка из математике.
Ипак, једном је морало да уследи одвајање од родитеља и родног града. О томе Душка приповеда да је одлучила да дипломира на Економском факултету и крене очевим стопама, касније је завршила и мастер, упркос четворки из математике која ју је пратила током читавог школовања до студија. На факултету (наопако било) није ту оцену поправила у петицу, него на много вишу.

Фото: Милош Стаменић

Добар просек је препоручује за посао у велепродаји, а после и у банци. Међутим, као и већина нас обичних смртника с ове стране шалтера, тако се и наша саговорница с друге стране стакла, разочарала у банку. Одабрала је зато да ипак буде иза стакла, али у диџејевској кабини.

-Кренула сам тада са „диџејингом”. Постала сам, што би рекла моја мајка- уметница на слободи. Усавршила сам се, уписала ди џеј школу пре шест година и одлучила да ми то буде занимање.

Иначе, електронска музика је моја страст. Тражена сам као ди-џеј, али и данас се за сваки сет спремам данима, некад и недељама- наводи наша саговорница, додајући да се никад није нудила, него је сами клубови траже.

– Радила сам на бинама са познатим именима наше и регионалне сцене, а један од мојих највећих успеха је Егзитов официјелни афтер парти, где сам радила у низу с великим именима европске ди-џеј сцене.

Осим електронске, Душка на сет листи има и дип хаус, потом техно, прогресив, али и афро правце. За крај јој упутисмо и неизбежно питање зашто је изабрала баш такво уметничко име?

-Луда (Лоода) у мом имену је отуд што ми прави одступницу и имам изговор ако некад погрешим, а и трудим се да избором музике будем непредвидива и изненадим госте на сетовима. Соса, донекле одређује географско порекло, али на сет листи има и севдалинки, тако да сам и са те стране непредвидива.

У истом кључу је и њен одговор о својој будућности:

-Нисам љубитељ закуцаних циљева, јер ме ограничавају. Може да се деси да у животу пожелим и нешто друго да радим. Додуше, понекад је сасвим у реду оставити ствари таквим какве јесу, али живот сваког дана доноси нешто ново и штета је то пропустити- закључује Душка Јовановић алијас Лоода Соса.

Н. Савић

Фото: насловна -Милош Лакићевић

лане-украс

У позоришту „Лане“ у 17 и 19 сати на репретоару је представа „Новогодишњи украс“.

Информације у резервација улазница на број телефона 0230/309-551 и 064/158-9315.

У уторак, 31. децембра у 14 сати омиљени дечији глумци приредиће у просторијама  „Ланета“ дечију Нову годину.

материце

На Материце деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детињце.

Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се одвезује. На исти начин се вежу и све удате жене, које се одвезују поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
Симболика празника је јасна – припрема за дочек Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза грехова, доносећи нове везе, љубави за Бога.

Оци, Материце и Детињци, посвећени су породици. Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

заједницка-дан-града

Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовали су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног, спортског живота града. Награде града и похвалнице уручио је градоначелник Младен Богдан који је, обраћајући се присутнима, истакао је даје Кикинда град великих људи који су писали историју.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Сви они који су кроз историју градили и саградили наш град, предали су га нама да га чувамо и даље унапређујемо. Година на измаку била је захтевна и пуна изазова. И поред тога, пуно је тога на шта смо поносни и успеха који ће се памтити. Захваљујем се свима који су се борили да урадимо добре ствари за нашу Кикинду, како из града, тако и у Покрајини и Републици који су нам помагали у томе да наша средина буде боље место за живот. У Новој години желим нам да будемо јединствени, да будемо заједно, али и да будемо одговорнији и стрпљивији, да разумемо и чувамо једни друге. Само тако остварићемо заједнички циљ, да имамо успешнију, развијенију, бољу, лепшу, напреднију Кикинду – навео је градоначелник Богдан.

Највише градско признање „Заслужни грађанин Кикинде“ пропало је Драгану Страјнићу за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, који се и захвалио у име награђених.
-Част ми је и задовољство што сам данас овде. Нема веће радости и среће, него када радећи даш део себе својој средини и свом граду, и када то неко спозна и призна. Ово је моје највеће признање које сам добио – рекао је Страјнић.

Посебна признања добили су: др Милан Бркин, за дугогодишњи научни, спортски и хуманитарни рад, Балетска школа Нови Сад – Издвојено одељење Кикинда у области образовања и уметности, а поводом 30 година рада.

Марија Драгин, просветни радник у пензији за живот посвећен образовању деце.

Награда града Кикинде постхумно је припала новинарки Љиљани Панцел за свеобухватан допринос развоју новинарства, културе, хуманитарни и друштвени рад.

У области здравства награда „Др Ранко Петровић“ додељена је хематологу у пензији др Чедомиру Гавранчићу, за допринос очувању здравља грађана Кикинде, а постхумно је награђен и педијатар др Талал Абу Хаија, за допринос очувања здравља деце.

Признања у области образовања „др Павле Кенђелац“ уручена су Техничкој школи „Михајло Пупин“, за допринос развоју образовања , а иста награда додељена је и Кристини Дрљић, директорици ПУ „Драгољуб Удицки“.

У области привреде и предузетништва признање „Михаел Бон“ добила је Штампарија „Бис“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва.

Рукометаш Лука Панић награђен за допринос развоју спорта признањем „Ника Мирков“, за исказану хуманост и доброчинство награда „Меланија Николић Гаичић“ уручена је Бранкици Мишков, председници удружења Мултипла склероза Кикинда .

Признање у области информисања и културе, за допринос развоју и унапређењу новинарства и културе, додељена је Браниславу Угринову, уреднику дописништва РТВ-а у Кикинди.

Похвалнице су припале КУД-у „Петар Кочић“ из Нових Козарца, за допринос култури и Богдану Калабићу, за допринос развоју аматеризма.

Похваљен је и Никола Лињачки, бубњар, за допринос култури.

Ученици Богдан Завишин, Андреј Варга, Матеја Косић и Лена Давидовић похваљени за изузетне резултате у области образовања.

У програму је учествовала Љубица Вранеш, мецосопран, солисткиња Београдске опере, која је извела традиционалне српске нумере.

А.Ђ.

 

сциенце-5314418-1280

Центар за стручно усавршавање и Научни клуб током зимског распуста организује „Научни камп“ за децу од 6 до 12 година. Камп пружа јединствену прилику за развој креативности, истраживање нових знања и забаву кроз едукативне радионице, истакао је директор Центра Дејан Карановић.

-Активности ће се реализовати од 8. до 10. јануара и све радионице биће бесплатне. Циљ нам је да деца квалитетно проведу распуст и да науче нешто ново. Интересовање за сличне програме и ранијих година било је велико, тако да сам сигуран да ће тако бити и ове године – каже Карановић.

Првог дана планиран је програм „Мој интервју са композитором“ који ће водити Андреа Давид, а деца ће истраживати музичку историју и упознати велике композиторе. Уз помоћ интернетских извора и вештачке интелигенције, направиће интервју са композиторима, развијајући критичко мишљење и креативност. Радионицу „Неуроиграрије“ реализоваће Маријана Љиљак, а циљ је да путем разних вежби за фокус и концентрацију деца развијају пажњу, креативност и социјалне вештине.

Наредног дана, 9. јануара у оквиру програма „Птица тражи кавез“, Софија Јегарски организоваће занимљив садржај са циљем развоја когнитивне, моторичке и ликовно-визуелне вештине, уз изложбу птица станарица и естетско процењивање, док ће у оквиру зимска радионица у глини „Орнамент“ са Игором Смиљанићем учесници имати прилику да се упознају различитим врстама орнамента кроз историју уметности и да стварају своја уметничка дела у глини.

Последњег дана, 10. јануара Гордана Рацков и Арпад Пастор упознаће децу са програмирањем дигиталног другара „Микробит“ уз помоћ микробит плочица, учесници ће учити основе логике, алгоритамског размишљања и решавања проблема, развијајући важне техничке вештине. У оквиру радионице „Магични бројеви“, деца ће се упознати са визуелним програмирањем и начинима за управљање дигиталним уређајем.
Због ограниченог броја учесника, потребно је да се заинтересовани, до 6. јануара, пријаве за радионице путем мејл адресе csukikinda3@gmail.com или путем инстаграм поруке на @научни_клуб_кикинда.

А.Ђ.

 

пензионери-1

Исплата децембарских пензија у Србији почеће раније него иначе, па ће за пензионере свих категорија који пензије примају на кућној адреси или поштанским шалтерима почети 3. јануара.

Они који пензије примају преко текућих рачуна, исплата ће почети 4. јануара, објавио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

У Србији има нешто више од 1.650.000 пензионера, а најстаријим грађанима наше земље ће од првог месеца наредне године примања бити увећана за 10,9 одсто. Просечна пензија, која је сада 45.714 динара, уз повећање од 10,9 одсто, односно око 5.000 динара, прескочиће износ од 50.000 дунара и биће око 50.700 динара.

Дан-града-2

Поводом Дана града, у организацији Културног центра, а под покровитељством локалне самоуправе, у суботу у 19 сати у Народном позоришту група „Легенде” одсвираће бесплатан концерт за наше суграђане.

Интересантно је да се догодило да у нашем граду овај састав наступа на сваких осам година. Претходни пут 2016. за Дан жена. а пре тога 2008.
-То је интересантно, каже Зоран Дашић Даша, вођа “Легенди”, али ми нисмо имали намеру да буде баш такав правилан временски размак. Једноставно се тако десило с обзиром да имамо много наступа широм света, тако да неке градове неправедно заобиђемо. Овај кикиндски концерт ће бити прилика да се „искупимо“ за толику паузу.
Подсетимо, претходне кикиндске наступе „Легенди”, вокално је обојио њихов сад већ бивши певач Иван Милинковић. Промена вокалног солисте пре неколико година се у аудио облику није ни осетила, јер млади Никола Зекић има скоро идентичну боју гласа као Милинковић, тако да „Легенде“ нису ни морале да „померају“ хармоније, јер и стари репертоар млади Зекић пева из оригиналног тоналитета.
Низом свирки ове године наставили су да праше овдашњим и светским бинама. Постоје већ 37 година, а број свирки у њиховој каријери премашује цифру од 2.500 а напокон се у њиховом концертном календару нашла и Кикинда.
О каријери, утицају Боре Ђорђевића и телевизије на каријеру овог бенда, бившем певачу Ивану Милинковићу, концертима и другим сегментима каријере за наш “Комуну” говорио је оснивач, композитор, текстописац Зоран Дашић Даша.
„Легендама” је кумовала легенда, дакле, подсетимо се на причу да је име вашој групи дао Бора Чорба.

– Ми смо и приватно били кумови. Ја сам једно кратко време био у „Рибљој чорби”, тамо осамдесетих година и онда, пошто сам се запослио у Телевизији Београд, једноставно сам се определио за посао, а свирање је било више као неки хоби који се невероватно исплатио. На крају се испоставило да сам ја у ствари живео од хобија, а плата ми је била за комуналије (смех). Нико то није очекивао. За два месеца у којима сам био у „Чорби“ сам пресекао. Морао сам или овамо или онамо и одлучио сам се за сигурност. Био сам контра од оног Бориног „пекар. лекар апотекар“. Ја сам се одлучио да будем баш пекар, лекар, апотекар, а не да будем рокер, јер сам већ пре тога много година свирао, али је то било све онако, ништа озбиљно. Онда је Бора као мој кум око целе те приче дебело залегао да ми помогне и тако је почела прича о „Легендама”. Ја сам планирао да то буде мени онако, уз посао, викендима.

Чини се да су „Легенде” музички правац за себе?
– Намерно смо одабрали ову врсту музике која је онако била између – нити рок, нити народњаци. Да буде пријемчива за многе људе који то воле да слушају. Нисам очекивао сад неку огромну каријеру. Онда се испоставило да је после неколико година то прерасло у једну стварно велику ствар. Кад погледамо – шездесет пута Сава центар, што је једино још Балашевић успео и нико други. Онда, преко 2.500 концерата, али заиста правих концерата широм света – Америка, Канада, Аустралија. То су сале где је мало ко од наших улазио, а камоли одржавао концерте, без потцењивања других који раде кафане и слично, то је њихов избор. Тако да је то прерасло у једну лепу причу коју сам ја паралелно могао да водим уз телевизију. Тридесет и седам година, колико радимо, то је неочекивано и за мене да ћемо толико дуго да трајемо, али, ето, испоставило се да смо оставили један дубок траг. То је чињеница коју тек сад видим кад се мало окренем уназад. Ко год шта мислио о нама, ми смо сигурно једно велико име. То ме убеђују и сви ови чувени наши менаџери, да смо ми заиста једна огромна институција која је нарасла.

Кад погледате уназад, имате вероватно разлога за задовољство, а опстајете и у новим музичким околностима?
– Тренутна популарност и актуелност зависе од моде и свега тога. Нове генерације су дошле, али ми и даље имамо доста наступа. Видим да публика то лепо прихвата и дан данас, а опет, ја са своје стране могу да будем презадовољан, с обзиром да многи не знају, јер нисам то нигде истицао, али да кажем: ми смо једна од ретких појава на естради, ако тако могу да кажем. Јер, ја сам редовни члан Српске академије сценских уметности, затим Удружења књижевника, Удружења композитора. Имам све могуће награде које постоје – за животно дело, па двоструку Естрадну награду Србије, Златни беочуг и још много тога. Нисам очекивао да ћу толико да се остварим као аутор, као песник и композитор. У оно време кад смо почињали нисам ни размишљао о томе. Тако да кад се осврнем иза себе, могу да осетим једно велико задовољство. Мало сам очекивао, мало сам се надао, а добио сам и више од тога него што сам очекивао.

Кад сте споменули телевизију, она је била неизбежна, јер без медијске подршке ваш рад би остао мање запажен.
– Како да не. Ја сам био уредник у РТС-у до пре неку годину. Сад сам у пензији, али сигурно је да нам је то доста помогло без обзира на све. Ја сам познавао све уреднике из свих медија, прво професионално, овако као колеге, али не можеш на силу да гураш своје ако то народ неће и не прихвата – то не иде. Ми смо имали ту срећу да нас публика прихвата, тако да многи и не знају да сам ја био у медијима, уопште у телевизији, јер нисам хтео да долази до сукоба интереса, да неко каже: лако је њему, он гура себе. Чак себе нисмо ни стављали, него смо увек пуштали другима да нас они сами пусте, али популарност је то захтевала, да нас буде увек.

Дакле, укратко, сматрате да је иза „Легенди” велика и успешна каријера, упркос промени певача Ивана и другим персоналним променама?
– Кад се окренем уназад осећам једно велико задовољство. Мислим да смо урадили добру и велику ствар, једино што ми је жао у овом тренутку је што је дошло до тих промена, јер једноставно не волим кад се поквари прича. Ми смо буквално доживели једну бајку о којој нико није ни сањао да може да се деси, јер смо достигли високе домете и успеха и наступа. И онда једноставно, кад неко тако оде, мени дође жао. Немам никакве љутње, чак ако већ причамо о њему, никакве свађе није било, далеко од тога. Једноставно нек ради свој посао, а мислим да је то лошије и за њега и за нас.

Н. Савић

 

ла-банда-(4)

Поводом Дана града одржан је концерт тамбурашког састава „Ла Банда“. Публика у Народном позоришту имала је прилику да ужива у популарној, филмској, ауторској, диско музици, евергрину, али и одабраним песмама народног жанра изведеним на тамбурама. Састав у ком је само један мушки члан, постоји већ читаву деценију, а у нашем граду већ су гостовали.

-У Кикинди смо били на почетку наше каријере, али смо први пут у Народном позоришту. Част нам је што смо део прославе Дана града, посебно што волимо да дођемо овде и приватно. Сигурна сам да је публика уживала у нашем концерту који смо свирали са пуно љубави – истакла је Милица Лерић, чланица „Ла Банде“.

Тамбурашки састав, који је издао и свој први ауторски албум, на свом репертоару има музику за сва времена.

-Специфични смо управо по томе што на тамбурашким инструментима изводимо композиције које нису стандардне. Волимо обраде класичних дела, филмску музику, џез, поп, рок, али и севдах. То је мешавина различитих музичких стилова и публика одлично реагује на нашу интерпретацију разних музичких праваца. Тамбуру приказујемо у новом, модернијем, светлу и управо то је разлог због ког нас радо зову да гостујемо. Наш циљ је да овај инструмент прикажемо млађој, а старију публику вратимо у време када су били млади – каже наша саговорница.

За једанаесточлани састав тамбура је велика љубав.

-Они који нас гледају, по правилу се изненаде, када засвирамо и запевамо јер не очекују толико жена на једном месту, па још да свирају тамбурашке инструменте – закључила је Милица Лерић.

Већ сутра, такође од 19 часова у Народном позоришту, наступају „Легенде“. Улазак на концерт је бесплатан.

А.Ђ.

басаид-атарски-путеви-(1)

Допуном Закона о пољопривреди и руралном развоју коју је данас усвојила Влада Србије прописана је могућност да се пољопривредник упише у регистар пољопривредних газдинстава, односно да упише катастарску парцелу и по основу фактичког коришћења пољопривредног земљишта, на основу посебне изјаве оверене код надлежног органа, саопштило је Министарство пољопривреде.

Након усвајања закона, Влада Србије ће донети посебну уредбу којом ће се ближе прописати услови фактичког коришћења пољопривредног земљишта, као и образац посебне изјаве о фактичком коришћењу пољопривредног земљишта.

Министар пољопривреде Александар Мартиновић истакао је да је овим испуњен још један од захтева које су пољопривредници износили приликом бројних састанака у Министарству и Влади Србије, што према његовим речима јасно показује посвећеност државног врха решавању кључних питања у договору са пољопривредним произвођачима.

-Влада Републике Србије и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде су и на овај начин доказали да су сигуран и поуздан партнер домаћим пољопривредницима. Настављамо да радимо у њиховом најбољем интересу и остајемо отворени за разговор и све оправдане и конструктивне предлоге наших пољопривредника – поручио је министар.