Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Maturantski ples u četvrtak tačno u podne: Plesaće oko 300 srednjoškolaca

Aleksandra Djuran May 19, 2026

Maturanti sve četiri srednje škole, u četvrtak, 21. maja, uz zvuke iz Štrausove opere „Slepi miš”- kadril, tačno u podne, ispred Gradske kuće, zajedno sa profesorima, direktorima, ali i predstavnicima lokalne samouprave, uz ples će ispratiti jednu i započeti novu životnu etapu.

U najvećem sinhronizovanom plesu na svetu u okviru parade „Ples sa Evropom“, oko 300 srednjoškolaca poslaće najlepšu sliku iz našeg grada.

U Kikindi se maturantski ples organizuje već 19 godina, a za sve one koji završavaju srednju školu i njihove roditelje ovo je poseban dan. Na ovaj način Kikinda se ponovo pridružila evropskim gradovima širom kontinenta koji učestvuju u akciji „European Quadrille Dance Festival“.

Danas bez struje deo ulica u Kikindi

Aleksandra Djuran May 19, 2026

Zbog radova na električnoj mreži, danas, 19. maja, bez struje će od 10.15 do 11 sati biti ulica Kumanovska od Laze Kostića do Đure Daničića.

Takođe dans, od 12 do 14 časoova električne energije neće imati domaćinstva u ulicama Mihajla Pupina neparna strana od Svetosavske do Jovana Jovanovića Zmaja i Braće Tatića od Mihajla Pupina do Kosovske

Euromelanom dan: Godišnje se, u Bolnici, otkrije petanestak pacijenata obolelih od melanoma

Aleksandra Djuran May 18, 2026

Opšta bolnica priključila se preventivnoj kampanji Euromelanoma dan, koja je deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. Cilj je rano otkrivanje promena na koži i očuvanje zdravlja stanovništva.

-Radilo se u dve ambulante i sugrađani su bili veoma zainteresovani. Pregledali smo 32 pacijenata. Cilj kampanje je da stanovništvo bar jednom godišnje preventivno pregleda kožu kako bi se na vreme otkrili eventualni melanomi i drugi oblici raka kože – istakao je dr Siniša Jolić, dermatovenerolog koji je obavljao preglede zajedno sa dr Milicom Agić. – Naša želja je da podignemo svest o raku kože jer je kampanja posvećena prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju raka kože. Više nije problem samo sunce kojem se izlažemo tokom leta, nego tokom čitave godine.

Ove godine fokus je na dezinformacijama o izlaganju suncu i o prevenciji raka kože koje kruže društvenim mrežama, posebno među adolescentima. Nedavni trendovi na platformama kao što su TikTok i Instagram pokazuju sve više obmanjujućih poruka koje podstiču rizična ponašanja poput namernih opekotina od sunca ili obeshrabrivanje upotrebe mera zaštite od sunca. Da bi se rešio ovakav izazov, kampanja Euromelanoma 2026 usvaja komunikacionu strategiju usmerenu na digitalne tehnologije i prema adolescentima i mlađim odraslima putem društvenih mreža.

-Godišnje u našoj Bolnici otkrijemo petnaestak osoba kod kojih dijagnostifikujemo melanom, a deset puta je više onih sa nemelanomskim tumorima. Na svakom pregledu radimo skrining kompletne kože i dermoskopske preglede, a sugrađanima su omogućeni i, zakazani, digitalni pregledi. Preventivno, rano, otkrivanje takozvanih „tankih“ melanoma je najvažnije. To je melanom koji u svom promeru nije veći od 0,8 do 0,9 milimetara. Ukoliko neko primeti da mladež raste, menja boju, krvari, zadaje bol neophodno je da se što pre javi dermatologu, kako bi obavio dermoskopiju – dodao je dr Siniša Jolić.

A.Đ.

Tokom vikenda dve saobraćajne nezgode i četiri zadržana vozča zbog vožnje u pijanom i drogiranom stanju

Aleksandra Djuran May 18, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 20.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno su sankcionisana 134 učesnika u saobraćaju. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je osam vozača, od kojih su četiri zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 13 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 76 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 37 ostalih prekršaja.

U utorak i sredu bez struje deo Nakova i Kikinde

Aleksandra Djuran May 18, 2026

Zbog planiranih radova na električnoj mreži, sutra, 19. maja, od 9 do 9.30 časova ulica Miladina Zorića od Glavne do kućnog broja 32 u Nakovu biće bez električne energije.

U sredu, 20. maja, od 8.30 do 11.30 sati bez struje će biti domaćinstva u sledećim ulicama: Jugovićeva od kućnog broja 45 do Nikole Pašića, Braće Lakovića od Jaše Tomića do Jovana Popovića, Vojvode Putnika od Jaše Tomića do Nikole Pašića, Nikole Pašića od Vojvode Putnika do Semlačke, Semlačka od Hajduk Veljkove do Nikole Pašića, Jugovićeva od Semlačke do Nikole Pašića, Koste Bočarca (Semlačko sokače), Braće Laković od Semlačke do Jaše Tomića, Jaše Tomića od Semlačke do Vojvode Putnika, Hajduk Veljkova od Teodora Ilića Češljara do Semlačke, Semlačka od Kralja Petra Prvog do Hajduk Veljkove, Vojvode Putnika od Teodora Ilića Češljara do Jaše Tomića, Jaše Tomića od Braće Laković do Vojvode Putnika.

Konkurs za poljoprivredna gazdinstva: Nove mašine i oprema za stočarstvo

Aleksandra Djuran May 17, 2026

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je konkurs za sufinansiranje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava radi kupovine novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu za čega je opredelio 130 miliona dinara.

Konkursom Pokrajina sufinansira 60 odsto troškova za opremanje govedarskih farmi, svinjarskih, ovčarskih, kozarskih i živinarskih farmi, nabavku opreme za mužu, hlađenje i skladištenje mleka, opremu za izđubravanje, za pripremu, rukovanje i distribuciju koncentrovane i kabaste hrane na gazdinstvima, i nabavku pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo.

Najviše po jednoj prijavi stočari mogu da dobiju tri miliona dinara za investicije u opremanje farmi, a najmanje 150.000 dinara. U sufinansiranju investicija u pčelarstvu makismalan iznos bespovrantog novca je pola miliona dinara, a minimalno po jednoj prijavi se može dobiti 50.000 dinara.

Za fizička lica, preduzetnike i pravna lica, čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava, i fizičko lice i osnivač pravnog lica mlađi od 40 godina, bespovratna sredstva za podršku investicija iznose 70 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova.

Dodatne informacije i termin za konsultacije mogu se dobiti isključivo putem elektronske pošte: psp@vojvodina.gov.rs. Termin za konsultacije se može zakazati i putem telefona broj: 021/487-4411 od 10 do 12 časova.

Konkurs je otvoren do 12. juna.

Bez struje u u utorak veći deo ulica u drugom rejonu

Aleksandra Djuran May 17, 2026

Zbog planiranih radova na eleketričnoj mreži, u utorak, 19. maja, od 9 do 12 sati biće iskljena domaćinstva u Kikindi u sledećim ulicama: Kumanovska od Đure Daničića do Veljka Petrovića, Kraljevića Marka od Đure Daničića do Žarka Zrenjanina, Žarka Zrenjanina od Albertove do Save Lipovanova, Vatrogasno spremište, Kraljevića Marka od Žarka Zrenjanina do Đure
Oličkova, Kumanovska od ul.Đure Daničića do Žarka Zrenjanina, Albertova od Žarka Zrenjanina do Laze Kostića, Žarka Zrenjanina od Kumanovske do Kinđe, Laze Kostića od Albertove do Kraljevića Marka, Dimitrija Tucovica od Albertove do Kraljevića Marka, Gavrila Principa od Novosadske do Žarka Zrenjanina, Sutjeska od Žarka Zrenjanina do Moravske, Prizrenska od Sterije Popovića do Nikole Francuskog, Žarka Zrenjanina od Sterije Popović do Albertove, Suvačarska od Žarka Zrenjanina do Đure Daničića i Đure Daničića od Suvačarske do Albertove.

Izložba o životu u banatskoj vojnoj granici u Narodnom muzeju

Aleksandra Djuran May 16, 2026

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana muzeja, u Narodnom muzeju, u Galeriji „Nova“, otvorena je izložba „Život u banatskoj vojnoj granici“, autora Ivana Radića. Kroz izložene slike, geografske karte, oružje, pa i kuće u kojima se živelo na verodostojan način približen je svakodnevni život na prostoru južnog Banata tokom perioda Vojne granice.

-Izložba je nastala povodom obeležavanja 300 godina od Požarevačkog mira i kroz bogatu dokumentarnu građu, ilustracije, rekonstrukcije i vizuelne prikaze osvetljava istorijske, kulturne i društvene promene koje su oblikovale Banat tokom 18. i 19. veka – navodi autor – Pre osnivanja Velikokikindskog distrikta osnovana je vojna granica i posetioci mogu da se putem ove izložbe uvere u promene koje su se desile u tom periodu. Na koji način su ljudi živeli i kako su dolazile promene za stanovništvo koje je regrutovano kao vojna snaga. Vojne vlasti upravljale su životima običnih ljudi i uslovljavali su ih da budu u vojnoj službi.

Kroz bogatu izložbu posetioci imaju priliku da se upoznaju sa životom graničara, razvojem naselja, vojnom organizacijom i običajima stanovništva koje je živelo na prostoru nekadašnje banatske vojne granice.

-Poseban segment postavke čine rekonstrukcije uniformi, istorijske mape i ilustracije koje verno prikazuju vreme velikih promena na prostoru južnog Banata i šireg podunavskog regiona. Vojna uniforma ima veliki uticaj i upliv na narodno odelo. Na samom početku dolazi do otpora jer su Srbi smatrali da uvođenjem uniforme gube svoj identitet. Marija Terezija, pošto je videla reakcije, ostavila je vreme da se stanovništvo navikne na uniforme koje su kasnije bile toliko prihvaćene, da su ih graničari nosili i nakon završetak vojnog roka kao uspomenu na ratišta na kojima su bili. Pojedini delovi vojne uniforme prihvaćeni su i kao narodno odelo – kaže Radić.

Sa uvođenjem promena dolazi i do boljeg života stanovništva, razvija se trgovina, obrada zemlje je bolja i efikasnija.

-Tokom 100 godina, to su četiri generacije jedne porodice, spremnije se dočekuje 19. vek kada su ljudi sa ovih prostora pomogli Srbima sa druge strane Save i Dunave da dođe do spajanja u jednu zemlju Srbiju – dodao je Ivan Radić.

Slike su delo studenata sa Fakulteta primenjene umetnosti. U okviru nastave studenti, tada treće godine, tokom čitave godine radili su na rekonstrukciji uniforme graničara banatske vojne granice. Pre likovnih prikaza sledilo je istraživanje, a nakon toga sa kostimografima iz pozorišta urađena je rekonstrukcija uniformi. Od pet, koliko treba da se uradi i da prikažu njihov razvoj, urađen su dve pešak i strelac.

Miloš Pušara, v.d. direktor Narodnog muzeja napomenuo je da će biti organizovana stručna vođenja kroz izložbu i predavanja:

-I mi smo doprineli da izložba bude bogatija tako da smo izložili i deo naše etnološke i istorijske zbirke. Ona ima snažnu simboliku jer su granica, kolonizacija i migracije važan segment naše nacionalne istorije. Pozvaćemo i učenike da nas posete i tako više saznaju o lokalnom nasleđu.

Otvaranju izložbe prisustvovala je i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća koja je pozvala građane da dođu i da vide postavku koja sve vraća u vreme koje ne sme da se zaboravi.

-Ovo je prilika da svi mi vidimo kako je Banat nekada izgledao, kako su živeli, razmišljali i koje nade i želje su imali graničari, šta da ostave svima nama. Istorija su ljudi i na nama je da sačuvamo kulturu sećanja na naše pretke – precizirala je Marijana Mirkov.

Posebna atrakcija je prikaz stanovanja. Urađene su makete kuća koje predstavljaju evaluaciju kuća kroz 18. vek, a u prirodnoj veličini je koliba koja je najzanimljiviji tip staništa.

Sve posetioce iznenadili su Milan i Vid Vašalić koji su svirali na arhaičnim instrumentima i pevali stare pesme.

A.Đ.

Noć muzeja u Muzeju „Tera“: Deca stvarala u glini i izradila grad skulptura

Aleksandra Djuran May 16, 2026

Međunarodni dan muzeja i Evropska noć muzeja obeležen je u Muzeju „Tera“. Ove godine programi namenjeni deci i odraslima organizovani su pod motom „Glina susreće svetlo“. Najviše učesnika bilo je u radionicama za decu i igrama namenjenih najmlađima. Igra sa glinom „Topanje“ koja je i tradicionalna severnobanatska dečja igra okupila je predškolce i osnovnoškolce. Među njima je vila i Nađa Lazarov:

-Napravila sam činiju od gline. Volim da stvaram, a od gline se lako prave predmeti. Sam mnom je puno drugara i svi smo dali sve od sebe da naše skulpture budu najlepše – otkrila nam je Nađa.

Upoznavanje muzeja organizovano je i putem radionica štampe na tekstilu, uz mentora Anamariju Malenčić i vajarska radionica sa Sanjom Radusin Smiljanić, Igorom Smiljanić i Tera timom, kao i kroz dečja radionicu „Grad SkulpTerra“ koju je vodila Katarina Dragin, muzejski edukator. Cilj je upoznavanje dece sa kulturnim nasleđem kroz igru i umetnost.

-Najviše mi se svidela skulptura koju je napravila umetnica iz Japana, žena koja drži svinju. Lju sam nacrtao, obojio, isekao makazama, a potome je lepkom zalepio uz ostale. Na ovaj način napravili smo mapu Kikinde kao grada-muzeja – rekao nam je Marko Mirković koji je učestvovao u ovom programu.

Deca si uspela da povezuju motive terakota kolekcije „Tera“ sa lokalnom arhitekturom, a to je uspelo i bratu i sestri Stefanu i Aglaji koji su zajedno sa tatom Andrejom Levošev pre tri godine došli iz Rusije. Prvi put su prisustvovali Noći muzeja u „Teri“.

-Svidelo mi se da slikamo skulpture koje nam se najviše dopadaju i da ih potom postavljamo na mapu grada. I sestra i ja smo se jako lepo proveli – kazao je Stefan.

Tokom ove večer organizovana su stručna vođenja kako kroz Muzej, tako i izložbi. Sanja Radusin Smiljanić, v.d. direktorica CLPU „Tera“ istakla je da je veoma zadovoljna odzivom sugrađana i gostiju:

-Međunarodna noć muzeja okupila je veliki broj porodica i deca koji su rado učestvovali u svim programima i radionicama.

Vrhunac večeri je „Tera Ephemera“, jedinstveni multimedijalni događaj u kojem monumentalne terakota skulpture susreću svetlo, projekciju i pokret. Cilj nam je bio da stalnu postavku našeg Muzeja predstavimo publici na drugačiji način i sigurna sam da smo u tome uspeli.

A.Đ.

Pokazna vežba dobrovoljnih vatrogasaca Banatske Topole, Ruskog Sela i Sajana

Aleksandra Djuran May 16, 2026

U Banatskoj Topoli održana pokazna je vežba u kojoj su učestvovala dobrovoljna vatrogasnog društva domaćina, Ruskog Sela i Sajana. Vatrogasci dobrovoljci i zaposleni u Hitnoj službi prikazali su okupljenim meštanima kako reaguju u slučaju požara, a vežba je održana ispred Omladinskog doma u centru sela.

-Na teritoriji grada postoji deset dobrovoljnih vatrogasnih društava, a svako ima 12 operativnih članova za gašenje požara ili pomoći u elementarnim nepogodi što je 120 obučenih i hrabrih ljudi. – istakao je komandir operativne vatrogasne jedinice Željko Pejić, viši vatrogasni oficir, Gradskog vatrogasnog saveza – Pokaznom vežbom obeležavamo Svetog Florijana zaštitnika vatrogasaca. Predstavili smo situaciju u kojoj je požar izbio u prizemlju Omladinskog doma. U požaru, nastalom usled neispravnih instalacija, jedna osoba je bila povređena. Kako se požar brzo širio vatrogasci iz Banatske Topole u pomoć su pozvali kolege iz Ruskog Sela i Sajana. Učestvovalo je 20 vatrogasaca, a pokazali smo kako se požar gasi, a da pri tom ne bude povređen nijedan dobrovoljac.

U spremnost vatrogasnih društava sa sela uverio se i Bojan Mikalački, član Gradskog veća i dodao da je prvi put da se u simulaciji požara objekata i pokaznoj vežbi udruže tri dobrovoljna vatrogasna društva.

-Svaka čast dobrovoljnim vatrogascima što su se udružili i zajednički prikazali kako reaguju u hitnim situacijama. Smatram da su dobrovoljci važni za svako selo. Upravo oni su prvi na udaru u svakoj nemiloj situaciji i tu su da pomognu svima nama kada je pomoć najneophodnija – naveo je Mikalački.

Događaj su uveličali i članovi KUD-a „Scena“ iz Banatske Topole koji su se okupljenima predstavili folklornim nastupom.

A.Đ.