На седници Покрајинске владе којом је председавала председница Маја Гојковић одлучено је да Општа болница добије ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Кикиндска здравствена установа тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година и набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.
-Видео ендоскоп са гастроскопом и колоноскопом који ће нам стићи је медицински апарат најновије генерације и веома је значајан за нас и пацијенте. Уз њега ћемо имати нове могућности у раду које нисмо могли да примењујемо на старом апарату. Уједно омогућиће бржу и прецизнију дијагностику болести желуца и дебелог црева – истакао је др Бојан Миладинов, начелник Одељења хирургије. – Постојећи апарат је стар, често се квари и од почетка године два месеца смо били без њега.
Доста пацијената долази на колоноскопски преглед којим се испитује дебело црево, како би се утврдили евентуални проблеми попут чирева, полипа или рака. Годишње има више од 400 ендоскопских прегледа.
-Апарат на ком још увек радимо, док не стигне нови, дуго је у нашој установи и у протеклом периоду све више се квари – надовезала се др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.- Свака поправка је изузетно скупа, те смо одлучили да конкуришемо за куповину новог. Како тренутно немамо гастроентеролога Покрајински секретаријат за здравство финансира долазак др Сланкаменца како би пацијенти имали и ову здравствену услугу. Очекујемо да апарат буде у функцији до краја децембра. Ускоро ћемо имати и нашег гастроентеролога и нови ендоскопски стуб нам је преко потребан. Болница је и део државног програма превенције колоректалног карцинома. Имамо вође тимова који су у програму за рано откривање карцинома дебелог црева и желуца.
На дневном нивоу Одељење хирургије прими и отпусти у просеку десетак пацијената. Уз интерно, хирургија је највеће одељење.
-Болести желуца и дебелог црева честе су у нашој средини. Позитивно је што постоји тренд смањења карцинома желуца, док је рак дебелог црева један од најчешћих карцинома и број оболелих стагнира. Важно је да се на време открију првенствено пре канцерогене лезије попут полипа, како би се спречио даљи развој болести. Иако колоноскопије и гастроскопије примарно раде гастроентеролози, хирурзи су преузели на себе овај део посла. Давно смо почели да радимо колоректалну хирургију коју прате поменути прегледи. То се испоставило добро за нашу Болницу јер већ неколико година немамо у нашој установи гастроентеролога. Осим мене ту је још један хирург који већ ради на овим апаратима, а обучавамо и двоје млађих колега. Ускоро очекујемо и да др Милош Ђурин заврши супспецијализацију из гастроентерологије, те ће и он значајно допринети заједничком циљу да се промене што пре открију и лече – појаснио је др Миладинов.
Кикиндски хирург додаје да је у протеклих неколико година доста улагано у Одељење хирургије.
-Међу најважнијима су нови операциони сто, две нове лампе, две електрохируршке јединице, стуб за ендоскопију. Одлично смо опремљени техничким и медицинским апаратима, а највећи проблем је недостатак хирурга. До 2027. године очекујем да ће нас бити седморо. Помало ме брине што је слабо интересовање младих лекара за хирургију. У протеклих неколико година само један се интересовао за ову грану медицине – сазнајемо од др Миладинова.
Др Милена Иванић завршила је специјализацију и прва је жена хирург у Општој болници. Средином наредне године на исту позицију долази и др Јелена Ристић.
-Оне су значајно појачање Одељењу хирургије. Претходних година радило нас је премало. Од девет хирурга колико је неопходно, у једном моменту било нас је двојица. Сада имамо пет хирурга и радујемо се раду са колегиницама. Предрасуда је да је хирургија грана медицине за мушкарце јер су жене показале да су веома успешни хирурзи. Пре две деценије, када сам ја био на специјализацији незнатан број жена је учио за хирурга. Данас их је све више и наша Болница прати тај тренд – закључио је др Бојан Миладинов.
Кикиндско хируршко одељење има мали проценат смртности, свега шест одсто, што је у границама светског просека. Пацијенти на овом одељењу имају тешку патологију и за првих девет месеци ове године било је близу хиљаду пријема и отпуста пацијената.
А.Ђ.
