Staro jezero ili popularno – Števančeva bara jedina je prirodna vodena površina u našem gradu. Sastoji se od 5,1 hektara površine i još sredinom 19. veka planirano je da se bara isuši, međutim to nikada nije sprovedeno u delo. I tokom prošlog, 20. veka, u više navrata doneta je odluka da se prostor isuši i urbano uredi za plivanje i druge sportske aktivnosti. Kako je jezero ostatak nekadašnje rečice Galadske, koja je kao ogranak reke Moriš, proticala kroz Kikindu, stavovi su bili da se sačuva.
Uređenje prostora započeto je najpre 1932. godine, a četiri godine kasnije od dva jutra nastalo je jezero koje je služilo kao rezervoar za višak vode, a zimi je bilo omiljeno klizalište. Dva arteška bunara iskopana su 1940. i grad je tako dobio prostor koji će koristiti kao reku. Po završetku Drugog svetskog rata jezero je produbljeno i nastavljeni su radovi na njegovom uređenju. Postavljena je pumpa za odvod vode, a teren oko jezera nasut je sa oko 30 centimetara iznad najvišeg zabeleženog nivoa vode.
Šezdesetih godina prošlog veka Števančeva bara je konačno uređena i dobila je status gradskog kupališta. U okviru betonske školjke jezera izgrađen je plivački bazen olimpijskih dimenzija i gledalište sa oko hiljadu mesta. Kupalište je oivičeno betonskim potpornim zidovima, dok je dno ostalo prirodno muljevito. Nekoliko godina kasnije, 1962, i dno je očišćeno i postavljen je tamponski sloj šljunka. Godinu dana kasnije jezero je počelo da se koristi kao kupalište i bilo je omiljeno stecište Kikinđana. Nakon velikih poplava i promena u dotoku vode popularna Števančeva bara izgubila je svoju prvobitnu funkciju.
Za ovaj prostor u nekoliko navrata rađena je urbanistička dokumentacija na nivou detaljnog urbanističkog plana. Prva je urađena 1981, pa je 1984. i 1985. godine dopunjena. Posle izgradnje tadašnjeg Sportskog rekreativnog centra „Jezero“ 1978. godine koji je imao otvorene i zatvorene plivačke bazene, prostor Starog jezera, počeo je polako da zamire.
Tako je bilo sve do 2006. godine kada Staro jezero doživljava revitalizaciju. U proteklih 20 godina brojne su rekonstrukcije i obnavljanja zelene oaze. Osim školjke samog jezera, uređeni su i obodni kanali. Zelene površine su zanovljene i zasađene su mladice, a pošumljavanje se obavlja svake godine.
Pre dve decenije preko projekta REC, koji je finansiran od strane švedske organizacije SIDA, započeti su radovi na oživljavanju Starog jezera. Posle 28 godina, koliko je prostor bio napušten, planski je počeo da se obogaćuje. Organizovano je više akcija na parternom ozelenjavanju i uređenju takozvanog „novog dela“ Starog jezera preko projekta „Ekolejks“. Sportski centar i Staro jezero povezani su mostićem, postavljen je urbani mobilijar, dečije igralište, napravljen je most i prolaz u kompleks i iz Semlačke ulice, a sve kako bi prostor oživeo. Števančeva bara godinama unazad je mesto okupljanja i uživanja za sve sugrađane, gde su omogućene raznovrsne aktivnosti. Tokom prethodnih 20 godina Staro jezero prepoznato je kao idealan i adekvatan prostor za različite aktivnosti i gradske manifestacije, škole u prirodi, edukacije dece, a sve u cilju zaštite i očuvanja prirodnih bogatstava grada.
Diskoteka „Delfin“ je radila na prostoru Starog jezera od 1977. do 1982. godine. Kultno mesto prestalo je sa radom kada je zgrada u kojoj se nalazila diskoteka izgorela. Generacije pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih godina prošlog veka sećaju se ovog mesta i rado prepričavaju doživljaje. Svakog leta diskoteka ponovo oživi, na prostoru gde se nekada nalazila.
Na Starom jezeru koncert je 2008. godine održao i legendarni Zdravko Čolić. Višesatni koncert koji je okupio veliki broj gledalaca, ostao zabeležen kao jedan od najznačajnijih muzičkih događaja na ovoj lokaciji.
Površina vodenog ogledala je 2,6 hektara, a površina samog jezera je 1,3 hektara. Dužina obodnih kanala je 1.360 metara, a širina od pet do 21 metra. Oživljavanje kompleksa doprinelo je promeni mikroklime, jer je Kikinda grad bez reke, dobijanju novog prostora za sport, rekreaciju i zabavu i razvoju turizma.
A.Đ.
