Aleksandra Djuran

009

Старо језеро или популарно – Штеванчева бара једина  је природна водена површина у нашем граду. Састоји се од 5,1 хектара површине и још средином 19. века планирано је да се бара исуши, међутим то никада није спроведено у дело. И током прошлог, 20. века, у више наврата донета је одлука да се простор исуши и урбано уреди за пливање и друге спортске активности. Како је језеро остатак некадашње речице Галадске, која је као огранак реке Мориш, протицала кроз Кикинду, ставови су били да се сачува.

Уређење простора започето је најпре 1932. године, а четири године касније од два јутра настало је језеро које је служило као резервоар за вишак воде, а зими је било омиљено клизалиште. Два артешка бунара ископана су 1940. и град је тако добио простор који ће користити као реку. По завршетку Другог светског рата језеро је продубљено и настављени су радови на његовом уређењу. Постављена је пумпа за одвод воде, а терен око језера насут је са око 30 центиметара изнад највишег забележеног нивоа воде.

 

Шездесетих година прошлог века Штеванчева бара је коначно уређена и добила је статус градског купалишта. У оквиру бетонске шкољке језера изграђен је пливачки базен олимпијских димензија и гледалиште са око хиљаду места. Купалиште је оивичено бетонским потпорним зидовима, док је дно остало природно муљевито. Неколико година касније, 1962, и дно је очишћено и постављен је тампонски слој шљунка. Годину дана касније језеро је почело да се користи као купалиште и било је омиљено стециште Кикинђана. Након великих поплава и промена у дотоку воде популарна Штеванчева бара изгубила је своју првобитну функцију.

За овај простор у неколико наврата рађена је урбанистичка документација на нивоу детаљног урбанистичког плана. Прва је урађена 1981, па је 1984. и 1985. године допуњена. После изградње тадашњег Спортског рекреативног центра „Језеро“ 1978. године који је имао отворене и затворене пливачке базене, простор Старог језера, почео је полако да замире.

Тако је било све до 2006. године када Старо језеро доживљава ревитализацију. У протеклих 20 година бројне су реконструкције и обнављања зелене оазе. Осим шкољке самог језера, уређени су и ободни канали. Зелене површине су зановљене и засађене су младице, а пошумљавање се обавља сваке године.

Пре две деценије преко пројекта РЕЦ, који је финансиран од стране шведске организације СИДА, започети су радови на оживљавању Старог језера. После 28 година, колико је простор био напуштен, плански је почео да се обогаћује. Организовано је више акција на партерном озелењавању и уређењу такозваног „новог дела“ Старог језера преко пројекта „Еколејкс“. Спортски центар и Старо језеро повезани су мостићем, постављен је урбани мобилијар, дечије игралиште, направљен је мост и пролаз у комплекс и из Семлачке улице, а све како би простор оживео. Штеванчева бара годинама уназад је место окупљања и уживања за све суграђане, где су омогућене разноврсне активности. Током претходних 20 година Старо језеро препознато је као идеалан и адекватан простор за различите активности и градске манифестације, школе у природи, едукације деце, а све у циљу заштите и очувања природних богатстава града.

Дискотека „Делфин“ је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Генерације педесетих, шездесетих, седамдесетих година прошлог века  сећају се овог места и радо препричавају доживљаје. Сваког лета дискотека поново оживи, на простору где се некада налазила.

На Старом језеру концерт је 2008. године одржао и легендарни Здравко Чолић. Вишесатни концерт који је окупио велики број гледалаца, остао забележен као један од најзначајнијих музичких догађаја на овој локацији.

Површина воденог огледала је 2,6 хектара, а површина самог језера је 1,3 хектара. Дужина ободних канала је 1.360 метара, а ширина од пет до 21 метра. Оживљавање комплекса допринело је промени микроклиме, јер је Кикинда град без реке, добијању новог простора за спорт, рекреацију и забаву и развоју туризма.

А.Ђ.

 

 

 

sleme

Промоција књиге „Слеме“ ауторке Драгице Оличков одржаће се у великој сали Културног центра, сутра, 27. априла, у 19 часова.

Учествују Марија Миљковић – књижевни критичар, Немања Савић – рецензент књиге и дечји хор “Цврчак” наставнице Браниславе Гецић и Олге Мандић.

struja-brojilo

У понедељак, 27. априла због радова на елекетричној мрежи, од 9 до 12 сати, искључују се домаћинства у улици Сутјеска од Жарка Зрењанина до кућног броја 61.

У случају ранијег завршетка планираних радова, Електродистрибуција задржава право да укључи напајање корисника пре планираног времена

saobracaj-sta-znas-(4)

У организацији локалне самоуправе и Савета за безбедност саобраћаја и ове године, одржано је такмичење „Шта знаш о саобраћају“ чији је циљ едукацију деце и младих. Учествовали су основци из школа са територије града.

Један од учесника био је Лазар Колдан, ученик ОШ „Миливоје Оморац“ из Иђоша:

-Освојио сам прво место у Ц категорији. Вожња бицикла полигоном није била тешка, а за тест сам се мало помучио, али сам га добро урадио. Прво место донело ми је награду, бицикл и веома сам задовољан.

Савет уза безбедност саобраћаја града издвојио је средства за надметање, навео је градоначелник Младен Богдан који је присуствовао такмичењу и уручио награде.

-Важно нам је да се деца и млади у најранијем узрасту упознају са саобраћајним прописима, јер су активни учесници у саобраћају. Такмичење је организовано 57. пут и међу најстаријим надметањима је у нашем граду. Деца и млади најрањивија су категорија у саобраћају и ово је прави начин да подстичемо свест о важности безбедности у саобраћају, промовишемо одговорно и правилно понашање код деце као учесника у саобраћају.  – казао је градоначелник Богдан.

Прво место у Б категорији девојчица освојила је  Ана Шербеџија, а у Ц категорији најбоља је била Јелена Чворак обе из ОШ „Васа Стајић“. У Б категорији дечака победничко постоље освојио је Милош Сремчев из мокринске школе „Васа Стајић“, а у Ц категорији Лазар Колдан из ОШ „Миливоје Оморац“ из Иђоша.

Екипно треће место припало је ОШ „Свети Сава“, друго су освојили ђаци ОШ „Вук Караџић“, док су најбољи били ученици из мокринске школе „Васа Стајић“. Победници у својим категоријама су стекли право учешћа на окружном такмичењу.

А.Ђ.

 

 

klimatske-promene-seminar-(2)

Локална самоуправа била је домаћин едукативном семинару организованом у оквиру пројекта „Адаптација на климатске промене–Adapt on clime change in APV – CLIMACHANGE“, који се реализује као део Хоризонт програма  CLIMAAX. У свечаној сали Градске куће представници Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине представили су окупљенима резултате истраживања.

– У истраживању су представљени проблеми, не само наше Србије, већ и свих осталих земаља света, насталих услед климатских промена  –  истакао је Драган Ђурић, помоћник покрајинског секретара – Ми смо једини партнер на пројекту који није у Европској унији, али смо препознати по томе што смо представили значајне информације које су допринеле да пројекат има очекивани резултат.

Циљ је био да се прикупи што више података из Европе и микро територија.

-На основу добијених података израђене су анализе глобалног загревања кроз године. Уједно изнета су очекивања за наредни период. Србија је земља која умногоме зависи од пољопривреде, а климатске промене највише погађају управо пољопривреднике и све оне који се баве производњом хране, као и животну средину. Последице су највеће по здравље људи. Са подацима до којих смо дошли моћи ћемо да предвидимо промену климе и њен утицај.

Осим у Кикинди, пројекат ће бити представљен у свим окрузима у Војводини.

А.Ђ.

Komarci-2

Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој обавештавају грађане да ће у понедељак, 27. априла бити обављен третман сузбијања крпеља на територији града Кикинде.

Упозоравају се пчелари да је препарат опасан за пчеле. Дејство препарата траје један дан.

У случају неповољних временских прилика, јаке кише, ветра и сллично,третман ће се одложити за наредни повољан дан.

strudlijada-2026-(1)

Чланови етно-грађанског удружења „Сувача“ заједно са пријатељима из других места и градова прославили 22 године од оснивања и организовали шесто такмичење у прављењу кикиндске штрудле маковњаче.

Титулу за „најмаковњачу“ освојила је, други пут, Шапчанка Јелена  Станковић.

-Први пут на такмичењу освојила сам прво место, а сада је моја штрудла са маком најколач и то други пут. Бавим се израдом пецива, колача, штрудли, торти и правим их са пуно љубави и задовољства и то је главни састојак. Састојци морају да буду квалитетни, а основни рецепт који сам добила од пријатеља модификовала сам – рекла је победница.

Манифестацији је присуствовао Младен Богдан, градоначелник који је уручио пехаре и поздравио госте:

-Хвала вам пуно што сте и ове године са нама – истакао је градоначелник Богдан. – Има вас од истока до југа, а посебно ми је драго што су ту наши пријатељи из Републике Српске. Драго ми је што сте са нама и што доласком у наш град подржавате рад кикиндског удружења.

Организатор је Етно грађанско удружење „Сувача“, а у такмичењу је учествовало двадесетак штрудли.

-Жеља нам је да од заборава сачувамо нашу банатску штрудлу са маком. Припремамо је по рецептима наших бака и на нама је да их пренесемо на млађа поколења-. У нашој сувачи, млину на коњски погон млели су мак и жито, а без квалитетног мака и белог брашна нема ни добре маковњаче– рекла је Радојка Вујадинов, председница „Суваче“.

Штрудле су оцењивали Радован Субин, Регина Суботић и Весна Бојић.

-Оцењивали смо изглед, боју, укус колача. Похвалио бих све учеснице које су се потрудиле да направе одличне штрудле. Жири није имао лак задатак и о победницима су одлучиле нијансе – навео је Субин.

Шесто место освојиле су чланице удружења жена „Нови Козарци“, четврто је припало чланицама удружења „Ливађанке“ из Александрова, четврта је била суграђанка Ружица Тркуља, треће место освојиле су чланице новосадског удружења „Атина“,  друго је припало Драгици Гверо, док су прве такође биле  „Ливађанке“.

А.Ђ.

 

petar-kocic-prijem-(2)

Фолклорни ансамбл КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца  на сабору „Златни опанак“ у Ваљеву освојио је Златну плакету „Крстивоје Суботић“, једно од најзначајнијих признања у области очувања традиционалне културе. Поред тога, мушка певачка група освојила је друго место у својој категорији. Тим поводом, градоначелник Младен Богдан, приредио је пријем за чланове поменутог друштва.

-„Златни опанак“ је саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је успех, а добити награду је резултат је темељних и дуготрајних припрема, у којима учесници улажу максимум знања, труда и љубави према традицији. У друштву смо сви исти и заједно смо дошли на идеју да вишедеценијско истраживање наслеђе колониста представимо на сцени. Урадили смо кореографију „Козарчанско зборовање“ која је објединила фолклорну традицију Срба насељених у Новим Козарцима из Змијања, Поткозарја, Купреса. Извор су били Козарчани који су и основали наше културно – уметничко друштво. Посебну одговорност носи и чињеница да радове оцењују врхунски стручњаци, међу којима је и професор др Димитрије Големовић који нам је рекао да је највредније у једном друштво када представи традицију свог села, улице и места у којем живи – рекао је Милан Вашалић, уметнички руководилац.

Љубиша Лукић, члан ансамбла додао је да је друштво за њега, али и остале чланове, друга кућа.

-Дружимо се и проводимо време заједно. Ми смо, волим тако да кажем, хомогена смеса, сви смо за једног и један за све – додао је Лукић.

Први човек града гостима је захвалио што деценијама уназад чувају традицију и обичаје крајева из којих су Крајишници потекли.

-Највеће богатство је ваш труд, рад и пожртвованост. Културно уметничко друштво „Петар Кочић“, поред тога што окупља мештане, децу и младе, ради и на очувању изворног народног стваралаштва. Очување песама, игара, музичких нумера је важно јер остају у народу и преносе се потомцима и будућим генерацијама. Честитам вам на значајном признању и верујем да ће оно бити подстрек да будете још бољи – прецизирао је градоначелник Богдан.

„Златни опанак“ је фестивал који већ више од две деценије окупља чуваре српског нематеријалног културног наслеђа.

А.Ђ.

iljevo-2026-(4)

Код споменика Бели крст у Башаиду обележена је годишњица битке на Иљеву која се водила 1849. године на простору између Меленаца и Башаида у којој је страдало 198 Срба. Саво Орељ, испред кикиндског СУБНОР-а поздравио је присутне и навео да се ове године обележава 177 година од поменуте битке.

-Године 1848. и 1949. биле су време великих превирања у оквиру тадашње Хабсбуршке монархије. Срби су се нашли између мађарског револуционарног покрета за независност и тежње за сопственом аутономијом и очувањем националног идентитета. Српски народ у Банату тражио је политичка права, равноправност и територијалну аутономију што је довело до оружаног сукоба. Иљевска битка одиграла се у тешким условима, а српске снаге чинили су граничари добровољци. Они су пружили значајан отпор мађарским трупама иако бројчано слабији и тако постали симбол храбрости – подсетио је Орељ.

Овом приликом служен је парастос погинулим Див јунацима, а венце су положили представници локалне самоуправе и месне заједнице. Догађају су присуствовали заменица градоначелника Биљана Кикић и члан Градског већа Бојан Микалачки, као и представници борачких и удружења „Чувари баштине“.

-Див јунаци, браниоци српске Војводине, одупрли су се знатно јачем непријатељу и дали своје животе за српску част. На нама је да ми, али и генерације које долазе чувамо културу сећања, национални идентитет и слободарски дух – додала је Кикић.

Организован је и пригодан програм у ком су учествовали ђаци ОШ „1. октобар“.

А.Ђ

kikinda-geotermalne-vode-290623-tw1024

Културно-спортски центар „Језеро“ у Кикинди биће богатији за нове базенске садржаје, а цео комплекс простираће се на површини од чак 37.081 метара квадратних. Градска управа Кикинде огласила је јавну презентацију урбанистичког пројекта за изградњу објекта затвореног и отвореног базена у оквиру КСЦ „Језеро“ на четири катастарске парцеле.

Инвеститори су Покрајинска влада и Град Кикинда, обрађивач пројекта „Regulus Project d.o.o.“ Нови Сад, а одговорни урбаниста Мина Миличић. Урбанистичким пројектом планирана је градња у две фазе.

Фаза 1 обухвата изградњу објекта отворених базена и техничког блока (уз измештање постојеће трафостанице), а фаза 2 градњу отвореног ватерполо базена са санитарно-угоститељским објектом и трибинама (уз рушење помоћног објекта). Објекат који се гради је B категорије.

Како у оквиру Спортског центра постоје објекти који нису уписани у катастар, биће примењен Закон о озакоњењу за такве објекте. После парцелације и препарцелације укупна површина новоформиране парцеле (А) на којој ће бити комплекс базена износиће 37.081 квадрата.

КСЦ „Језеро“ од постојећих објеката има: спортску халу (4.985 квадрата) спратности П+1, два објекта спорта и физичке културе (од 507 м2 и 190 метара квадратних) спратности П+Пк и помоћне објекте. Од постојећих базена у оквиру центра су: oлимпијски базен од 1.398 метара квадратних, дечији од 150 и средњи базен од 477 квадрата. Планирани објекти су: објекат затворених базена, хоризонталног габарита 3.802 метара квадратних, спратности По+П+1. Максимална висина објекта је 14,5 метара, а налазиће се у северозападном делу комплекса.

Градиће се и технички блок (трафостаница, дизел агрегат, котларница) габарита 132 квадрата и санитарно-угоститељски приземни објекат површине 185,5 квадрата. Планирана је изградња отвореног ватерполо базена површине 875 метара квадратних. Овај базен биће правоугаоног облика, димензија 35 x 25,025 метара, са дубином од 2,20 метара.

Конструкција базена предвиђена је као армиранобетонска када, изведена од водонепропусног бетона, са додатним мерама хидроизолације у складу са важећим стандардима. Унутрашње површине базена обрађују се завршном облогом од керамичких плочица или специјалних базенских премаза, отпорних на деловање воде, хемијских средстава и механичка оптерећења.

Поред базена и објеката биће урађен плато базена – плажа. Планирано је и 47 паркинг места са обе стране саобраћајнице.Под зеленим површинама биће скоро 9.500 квадрата у оквиру комплекса.

Затворени базен у овом центру годинама је био ван функције због деградиране челичне конструкције и дотрајалих инсталација. Јавна презентација овог пројекта одржава се до 29. априла у згради Градске управе Кикинде од 8 до 12 сати у канцеларији 46.

Извор: ekapija.com