U razmaku od devet dana, u takmičenju ARKUS lige, posle „crno-belih” i drugi beogradski klub, Crvena zvezda, uverljivo je slavio protiv Kikinde – 37:26. U dvorani „Šumice” u glavnom gradu, „crveno-beli” su bili još i ubitačniji po Kikinđanima za razliku od svoga večitog rivala nedavno u „Jezeru”, koji je tada u drugom delu prikočio čuvajući se za evropske obaveze.
Večeras je na poluvremenu vodila Zvezda 19:14, a i već tada sve je moglo biti uverljivije u korist Beograđana, no u finišu prvog dela naš golman Gaćinović nekako je održao nadu. Još je samo početak nastavka bio zanimljiv, ali već tamo negde od 40. minuta raspao se celi sistem Kikinđana i Zvezda je u poslednjih dvedesetak minuta odradila šuterski trening neprestano praveći sve veću razliku.
Poslednji rival Kikinde u jesenjoj polusezoni biće leskovačka Dubočica, narednog vikenda u „Jezeru”.
Kikinda: Balaban 1, Kukić 3, Bosančić 3, Lisica 3, Kostić, Trninić, Egić 2, Miškov (3 odbrane), Šijan 4, Vrgović 4(2), Panić 1, Komarek 3, Ilijin 2, Gaćinović (tri odbrane).
Svečanom dodelom priznanja, kikindski fudbalski arbitri okupljeni u organizaciji pri Fudbalskom savezu Grada Kikinde, nedavno su proslavili lep jubilej – sedam decenija organizovanog suđenja, a među dosta značajnih imena, posebno se izdvaja jedno. Ne treba mnogo nagađati, reč je o Jovici Bešlinu glavnom sudiji na tri beogradska „večita derbija” i to u vreme bivše države s preko 20 miliona stanovnika. Kada god s njim krene razgovor o minulim vremenima, uvek se kao prvo sećanje nametne 6. maj 1984. godine. Bio je taj 74. sudar crveno i crno-belih, najposećeniji „večiti derbi” u istoriji sa oko 100.000 gledalaca, uz onaj 59. prvenstveni meč s jeseni 1976, te 82. po redu u proleće 1988. godine.
Susret je završen 0:0, a Zvezdi je, pokazalo se do kraja šampionata, i taj remi odgovarao odnosno bio gotovo u rangu pobede pa je ubrzo prišila još jednu šampionsku zvezdicu na svom reveru, 15. po redu, premda joj te sezone najveći rival nije bio samo Partizan, već i sarajevski Željezničar i NK Rijeka, svi su zaostali po dva boda, te splitski Hajduk. Još dvaput si, Ti Joki, kao glavni arbitar, na teren izvodio dva rivala s Topčiderskog brda?
I u trećoj sezoni kada si im sudio, jedan od dva beogradska kluba bio je šampion?
Znači, kada si Ti sudio „večitima”, dvaput je Zvezda na kraju bila prvak, a jedanput Partizan?
– Pa, igrao sam u Crvenki četiri godine, a 1970/71, dakle u jednoj sezoni bili smo kao praktično seoski klub i članovi elitne lige Jugoslavije. Nastupio sam na 32 meča u eliti i dao četiri gola. Znači, Crvenka je bila moj klub u tom pogledu, jer sam u njoj najviše postigao kao igrač, a od detinjstva sam navijao za Partizan. Međutim, čim sam postao sudija 1975. godine, sve sam to ostavio po strani i niko pa čak ni kasnije Dragan Džajić nije mogao da primeti moje ranije opredeljenje.
– Tako je, dolazio mi je Džaja u goste s Vojislavom Lalatovićem, popularnim Vojom Kisom, tadašnjim prvim operativcem kluba, sekretarom stručnog štaba Crvene zvezde, inače mlađi će pre znati za Nenada Lalatovića, Vojinog nećaka… I tako sedimo mi i služimo se, osamdesetih godina prošloga veka, letnje je doba, kad moja dvojica sinova tada dečkići, jure unutra-napolje s loptom i Džaja ih primeti, a oni obojica u „crno-belim” dresovima Partizana. Džaja ništa ne komentariše samo se smejulji, gleda ih i Voja, a ja im kažem: „Sinove vodim da gledaju Partizan samo kada sudim crno-belima, a kada sudim Zvezdi, vi možete da izgubite samo ako to hoćete!” I onda, smeh…
– Da, nažalost, Dragan Mance, golgeter Partizana koji je tek trebao da napravi veliki uspon, pogine u saobraćajnoj nesreći 3. septembra 1985, a u prvoj narednoj utakmici na stadionu JNA, pet dana kasnije, gostuje Priština. Meni pripadne da sudim. Nikada neću zaboraviti taj muk za vreme minuta ćutanja na stadionu, sav se i sada naježim, Partizan je na kraju pobedio 1:0 golom u poslednjim sekundama.
– Bukvalno svuda, ali naravno neki gradovi posebno su ostali u mom srcu. Pre svega u Bosni i Hercegovini, taj narod bio je neizmerno gostoljubiv i srdačan i uvek su me doživljavali kao nekog svog, specijalno im dragog. Pre svih, Čelik iz Zenice ostao mi je u izuzetno lepom sećanju. No, ja i dan danas mogu kao prijatelj da odem u bilo koju državu koja je nekada bila deo Jugoslavije, ne samo u BiH, nego i u: Maribor, Rijeku i naročito Osijek. Eto, sudijsku sam crtu davno podvukao i sada posle toliko decenija, na spisku najdražih, kada gledam gde sam i kako dočekivan kao sudija, nalaze mi se: Čelik, Osijek i Zvezda. Nažalost, vreme čini svoje pa je, samo iz tih bioloških razloga, i kontakata među nama sve manje.
Na velikoj sceni debitovao je Joki 6. marta 1983. kao pomoćnik na utakmici OFK Beograd – Dinamo (Vinkovci) 2:0, a dve sedmice kasnije 20. marta predvodio je sudijsku trojku kao glavni arbitar u Skoplju na utakmici Vardar – Crvena zvezda 1:1. Poslednji meč s pištaljkom u prvenstvu Jugoslavije sa šest republika i dve pokrajine, bio mu je 17. marta 1991: Osijek – Borac (Banja Luka) 2:0, a sa zastavicom 9. juna 1991: Partizan – Velež (Mostar) 5:0. Ukupno na prvoligaškim terenima Jugoslavije, Bešlin je arbitrirao 81 put, 51 kao glavni i 30 kao pomoćni sudija. Još je sudio i dvaput kao glavni u dva meča završnice jugokupa, a triput je bio pomoćnik.
Mondiale izmakao, ostala kravata iz Vićence
Naš grad i Bokserski klub Odred 45 biće i ovog decembra domaćini „Kikindske zlatne rukavice”. Početak nadmetanja zakazan je za subotu u 14 sati pod svodovima dvorane „Jezero”.
Proteklog vikenda u Kaću, u dvorani „Hram” održan je međunarodni turnir „Panter open” u organizaciji istoimenog karate kluba iz Budisave i Karate saveza Vojvodine, na kojem se okupilo više od 400 takmičara iz 38 klubova iz Srbije te Bosne i Hercegovine. Kikindski Karate klub Feniks učestvovao je sa 42 takmičara u svim uzrasnim kategorijama i disciplinama i u ukupnom plasmanu zauzeo drugo mesto. Zbirno je Kikinđanima pripalo 34 medalje. Poletarcima 11, pionirima osam, nadama dve, kadetima četiri, juniorima šest i seniorima tri odličja.
Prvenstvo Srbije u plivanju u juniorskoj i apsolutnoj konkurenciji, koje je u Novom Sadu tokom četiri dana okupilo 290 takmičara iz 39 klubova, kada je reč o plivačima iz našega grada obeležila je Teodora Stančić.
