najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog radova na vodovodnoj mreži – otklanjanje kvarova, u ponedeljak, 16. decembra, bez vode biće stanovnici Bašaida u vremenskom periodu od 9 do 13 časova.
Mole se potrošači da obezbede dovoljne količine vode za svoje potrebe.
JP “Kikinda” zahvaljuje na strpljenju i razumevanju.
Optužnica koju je Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu podiglo protiv okrivljenog N. M. (72) iz Kikinde, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, potvrđena je pravosnažnim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu, prenosi zrenjaninski.rs.
Optužnicom se ovom vremešnom Kikinđaninu stavlja na teret da je 22. septembra ove godine, u Kikindi, u kući u kojoj živi, neovlašćeno radi prodaje držao različite vrste opojnih droga.
Kod njega je pronađeno više od kilogram kanabisa, oko 800 grama amfetamina i manja količina kokaina.
I ove subote, donosimo vam pregled najvažnijih dešavanja u proteklih sedam dana-kratko, jasno, subotom.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
„Bez obzira koliko potreban ili opravdan bio, nikad nemoj misliti da rat nije zločin.” –pisao je Ernest Hemingvej. Bio je u čak četiri rata, a prvo ratno iskustvo doživeo je 1918. na italijanskom frontu, na rijeci Pijavi, gde se istovremeno, sa užasima Velikog rata suočio i Dušan Vasiljev. Američki književnik i naš veliki pesnik te 1918. godine bili su na dve strane reke, u dve sukobljene vojske. Vasiljev mobilisan sa nepunih 18 godina u austrougarsku vojsku. Hemingveju je bilo 19.
Dva tek stasala mladića, svedočiće ratnim strahotama posle kojih više nikad neće biti isti. Hemingvej je na italijanskom ratištu ranjen minobacačkom vatrom zadobivši teške gelerske rane na obe noge.
Vasiljev će se iz Velikog rata vratiti sa malarijom i bolesnim plućima. Suočeni sa besmislom nasilja i uništenja, nemoćni da menjaju svet koji je duboko nepravedan, postaće glasovi izgubljene generacije, koja je odrasla u doba Velikog rata i pretrpela strašne posledice njegovog nasleđa.
Književni rad američkog pisca i novinara biće ovenčan Nobelovom i Pulicerovom nagradom. U 62. godini, pucaće sebi u glavu iz lovačke puške.
Vasiljev će poživeti nepune 24 godine. Neće stići da ode na lečenje od tuberkuloze u slovenački Šoštanj. Tokom kratkog, burnog i dramatičnog života nije objavio nijednu knjigu.
„Prođoše bez pompe detinjstva mog dani i utopiše se u sive sutone”
Vasiljev je rođen 19. jula 1900. godine u Velikoj Kikindi, u kući Kuzmana Vasiljeva, kujundžije. Otac Kosta najpre je radio kao stolar, a potom kao opštinski činovnik. Majka Rakila (rođena Stepanov) bila je poreklom iz Perleza. Umrla je kada mu je bilo četiri godine. Dušan je imao dve sestre i brata. Godinu dana posle njene smrti, otac se ponovo oženio i dobio još petoro dece, od kojih je preživelo dvoje.
O Dušanovom detinjstvu u Kikindi, brat Spasoje, između ostalog, zapisaće:
„Nepregledan rit koji se nastavljao na dedino dvorište znao je uprste… I kraj dede svog voleo je da bude, i da mu raspaljuje velikom ćurećom peruškom ćumur na kome se topio metal… Izvesno se mnogo divio kad su iza drhtavih dedinih prstiju izlazile divne minđuše, lepo prstenje sa gravirama svetaca u zlatu mesto kamena, a naročito krupne srebrne toke… ”.
U Kikindi je Dušan pošao u školu. Pokazivao je interesovanje za istoriju, književnost, umetnost.
„Duško, ni seljače ni gospoče, ni majstorski ni beamterski potomak,negde u sredini između dalekih kuća na velikom sokaku i glavnog trga, koji se zove varoš, gde Lala ne ide bez papuča i šešira”, zabeležio je Spasoje.
Dušanova porodica 1911. seli se u Temišvar gde je njegov otac dobio posao činovnika u eparhiji. Tamo je Dušan nastavio školovanje. U predgrađu Mehali stanovali su činovnici, radnici, zemljoradnici. U taj kraj kao i susedno predgrađe, u svoje vreme je zalazio i Dositej Obradović.
Temišvar je bio veliki industrijski grad i železnička raskrsnica, sa snažnim mađarskim uticajem. Srpski deo Temišvara poprimao je običaje i navike mađarske buržoazije. Ukratko, Temišvar je bio bliže Pešti, nego Novom Sadu. Čak je i srpski jezik počeo da se gubi, a mnogi Srbi u govoru su mešali mađarske i nemačke reči.
U tim njivama oko Temišvara, razviće se njegova zaljubljenost u ravnicu koja je „nedogledna i lepa kao san, beskrajna kao duša, mirna kao more, tiha kao vedra jesenja noć”.
„Volim moju ravnicu koja je rodna kao zemlja obećana. Ja sin njen, ljubim je kao majku”, pisaće jedan od naših najznačajnijih ekspresionističkih pesnika.
U Mehali je baš kao i u Dušanovoj rodnoj Kikindi postojao glavni trg i na njemu crkve- srpska i katolička. Pokraj crkve se nalazila srpska veroispovedna škola, a do nje crkvenoopštinski dom. U Temišvaru je tada živelo desetak procenata Srba.
Kad je buknuo Balkanski rat, Dušan je bio u trećem razredu građanske škole. Uspesi srpske vojske odjeknuli su sa ponosom. O Dušanovom oduševljenju svedoči sledeća zabeleška. Kada je beogradski fudbalski klub „Velika Srbija” merio snagu sa jednim temišvarskim klubom, on se silno obradovao bezuslovnoj pobedi Beograđana.
Posle građanske škole, upisuje učiteljsku. S knjigom kao da se već bio srodio daleko preko onog što je škola zahtevala, zabeležiće njegov brat.
Izgleda da je već tada, za nadoknadu, davao lekcije momcima koji su privatno učili građansku školu. Jedna zabeleška svedoči da je tokom učenja četvrtog razreda građanske škole, počeo da opširno piše istoriju Mađarske.
„Ono što treba podvući je da je mali četvrtoškolac još tada tražio načina da se nekako izrazi”, opisao ga je brat.
Nakon izbijanja Velikog rata, već u decembru 1914. Dušanov otac otpremljen je na front da brani interese „presvetlog habsburškog doma” i nemačkog imperijalizma. Na četrnaestogodišnjem dečaku ostaje teret brige o brojnoj porodici. Otac Kosta ga zavetuje:
„Mali sine Dušane, ti si sin moj najstariji i najpametniji, u prvom redu budi vredan i pošten, kao što priliči jednom đaku i budućem čoveku. Dragi sine Dušane, ako bih ja po nesreći pao na bojištu, pazi na decu, sine moj, ako ne možeš dalje da se školuješ, a ti skupi decu, pa otidi u Kikindu kod dede.”
Decembarska noć 1914. duboko se urezala u sećanje Spasoju.
„Sve do zore, Dušan je užurbano spremao ocu paket za put. Glasan lelek me je probudio. Majka je kukala, a Dušan nervozno šetao po kuhinji…Voz je stajao jedan sat. Oca u sivoj ratnoj uniformi jedva poznadoh. Ništa od razgovora sa njim u toj buci očajnog dovikivanja, leleka i gurnjave nisam upamtio. Sećam se da me je dugo držao za ruku i dao mi okrajak svežeg hleba. I da se na zvuk trube jedva od nas otrgnuo”.
U teškim ratnim prilikama i oskudici, Dušan „golobrad i ozbiljan, pokreta koji su bili odviše sigurni i odmereni za njegovo doba”- kako je sam sebe opisao u jednoj crtici- nije otišao kod dede u Kikindu. Ostao je u Temišvaru i nastavio školovanje. Bio je redovan učenik učiteljske škole, dok je u isto vreme radio kako bi izdržavao porodicu.
Isprva je zamenjivao oca, potom radio u kancelariji jednog mlina, pa u poreskom zvanju. Nije se ustručavao da za sitnu naknadu piše pisma pijanih žandarma njihovim ženama i ljubavnicama, ni da pere fijakere. Istovremeno, piše, prevodi sa mađarskog i nemačkog, najviše Petefija i Hajnea, ali i sa srpskog na mađarski Zmaja i Jakšića. Mnogo čita.
Skoro celu godinu, dok je otac bio na frontu, Dušan je brinuo o porodici. To je značilo i brinuti se o kuponima za hleb, čekati u dugim redovima za mleko, donositi iz dalekog predgrađa krompir, ići u drugo predgrađe po ugalj i drva. Uz to, pohađati školu i zarađivati.
Stanovali su tada kod izvesne gospođe Velinke, u stanu sa jednom sobom i kuhinjom. Posle vesti da joj je muž izgubljen u ratu, njen stan od kojih su Vasiljeve razdvajala jedna vrata, postao je stecište sumnjivih tipova, dok je Velinka utehu potražila u alkoholu.
Otac je sa fronta vraćen promrzao, nepokretan, ali živ. Dugo je trebalo da prohoda na dve štake. Tek u leto 1916. konačno je došao kući iz bolnice. Ali za Dušana ne stižu spokojniji dani.
BRAT SPASOJE
Spasoje Vasiljev je rođen u Kikindi 3. juna 1907. godine. Sa porodicom se 1911. godine preselio u Temišvar, ali se posle osam godina vratio u Kikindu. Osnovnu školu završio je u Temišvaru, gimnaziju u Kikindi i Srbobranu, a studije književnosti u Beogradu.
Radio je kao profesor književnosti u Subotici, Novom Sadu i pred početak Drugog svetskog rata u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Njegov književni rad je uglavnom bio posvećen bratu Dušanu i promovisanju njegovog dela. Književnu kritiku i prikaze je objavljivao u periodici: „Misao”, „Venac”, LMS, „Vojvođanski zbornik”, „Pravda” i „Politika”. Poginuo je u blizini Beograda oktobra 1944. godine.
Vlada Srbije objavila je sva dokumenta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koja se tiču mogućeg izvršenja krivičnog dela povodom obrušavanja nadstrešnice na staničnoj zgradi u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.
Na sajtu Vlade Srbije ukupno je 195 dokumenata, navedeno je u saopštenju vlade.
Link ka dokumentima:
https://www.srbija.gov.rs/dokument/843976/dokumenta-ministarstva-građevinarstva-saobracaja-i-infrastrukture-koja-se-ticu-moguceg-izvrsenja-krivicnog-dela-povodom-pada-nadstresnice-na-zeleznickoj-stanici-u-novom-sadu-1-novembra-2024-godine
Projekat STOP FIRES – Jačanje organizacija u zaštiti od požara, broj projekta HUSRB/23R/11/086, realizuje se u okviru programa Interreg VI-A IPA Mađarska-Srbija program i okuplja partnere iz Srbije (JP „Vojvodinašume“, Fond za evropske poslove i razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektor za vanredne situacije) i Mađarske (KEFAG d.o.o za šumarstvo i drvnu industriju iz Kiškunšaga) s ciljem povećanja otpornosti životne sredine na klimatske promene i unapređenja prevencije rizika kroz efikasnije upravljanje požarima i bolju pripremljenost za vanredne situacije.
Dana 11. decembra 2024. godine, u Kečkemetu, u organizaciji KEFAG-a d.o.o za šumarstvo i drvnu industriju iz Kiškunšaga, održana je otvarajuća konferencija projekta STOP FIRES.
Otvarajuća konferencija bila je prilika za predstavljanje plana aktivnosti projekta i inovativnih metoda za prevenciju i monitoring šumskih požara. Učesnici su upoznati sa naprednim strategijama i tehnologijama koje mogu doprineti boljem reagovanju u kriznim situacijama, kao i sa rešenjima za rano upozoravanje na potencijalne rizike. Doprinos celokupnoj konferenciji dali su i stručnjaci i predstavnici ključnih institucija, predstavljajući u svojim prezentacijama širok spektar tema vezanih za moderne pristupe u prevenciji požara, napredne tehnologije za monitoring i specifične primere dobre prakse iz prethodno realizovanih projekata.
Projekat STOP FIRES potvrđuje spremnost svih partnerskih organizacija da zajednički rade na izgradnji otpornijih zajednica, primeni savremenih metoda i kreiranju održivih rešenja za upravljanje požarima i reagovanje u vanrednim situacijama.
Implementacija projekta počela 1. jula 2024. godine i trajaće 24 meseca, do 30. juna 2026. godine. Ukupan budžet projekta iznosi 1.635.275,68 evra, od čega je 1.389.984,32 EUR obezbeđeno iz sredstava Evropske unije.
Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija sprovodi se u okviru finansijskog okvira Evropske unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog sistema upravljanja“ zemalja učesnica – Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području – u Mađarskoj: Županiji Čongrad-Čanad i Županiji Bač-Kiškun, i Srbiji: Zapadnobačkom okrugu, Severnobačkom okrugu, Južnobačkom okrugu, Severnobanatskom okrugu, Srednjebanatskom okrugu, Južnobanatskom okrugu i Sremskom okrugu. Program doprinosi razvoju stabilnog regiona koji sarađuje i opštem kvalitetu života u pograničnom regionu.
Takođe, Program pospešuje ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet i kulturno-istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovoj ekološkoj održivosti i bezbednosti. Za više informacija posetite: www.hungary-serbia.eu.
Izvor: Gradske info
Foto: Ustupljena fotografija
U specijalnoj epizodi emisije „Radna akcija sa Tamarom”, uređen je zapušteni objekat u okviru Ateljea Tera namenjen održavanju različitih aktivnosti, kao i edukaciji dece i osoba sa posebnim potrebama. Za deset dana rada Tamarini majstori su renovirali i uredili objekat za profesore i decu.
-Sve dobre priče kreću kreću slučajno ali sa dobrim razlogom uz inicijativu entuzijasta koji veruju u to što rade, a ova naša je protekla ovako. Krajem maja 2023 kontaktirali smo Tamaru i ekipu emisije „Radna akcija sa Tamarom”, posle njene posete Centru Tera, za pomoć oko objekta „zimskog ateljea i portirnice” sa idejom da ga pretvorimo u multifunkcionalni, edukativno-rezidencijalni objekat u kom bi se održavale različite edukativno-radioničarske aktivnosti za decu, mlade i osoba sa invaliditetom, ali i drugih socijalnih grupa i u čijem drugom delu bi se napravio smeštaj za mentore, edukatore i volontere u programskim aktivnostima.
– Tada nismo znali za postojanje „specijal” emisija te smo stidljivo pitali da li postoji i podrška institucijama, pravnim licima. Na našu sreću Tamara je reagovala pozitivno i veoma zainteresovano za ovaj društveno odgovorni projekat, sa napomenom da bi se sve moralo realizovati naredne, 2024. godione jer je produkcijska šema za 2023. već bila zaključana- objašnjava Aleksandar Lipovan, direktor CLPU „Tera”.
U međuvremenu, Ministarstvo kulture odobrilo je tri miliona dinara za projekat rekonstrukcije starog krova na istom objektu, po Konkursu za zaštitu kulturnog nasleđa Republike Srbije. Grad Kikinda i JP Kikinda su projekat pomogli obezbeđivanjem dela građevinskog materijala, kao i angažovanjem radnika na poslovima postavljanja izolacije, vodovoda i kanalizacije.
-Početkom septembra 2024, za deset dana rada Tamarini majstori su renovirali i uredili objekat za profesore i decu i staru portirnicu vratili prvobitnoj nameni, nakon čega su usledili radovi na krovu.
Da zadovoljstvo bude veće, dobijamo poziv iz Serbia Better Energy kompanije da će nam uz podršku USAID na krov objekta postaviti i solarne panele kako i objekat bio energetski efikasniji i upotrebljiv tokom cele godine. Da se lepe priče nižu, pre nekoliko dana dobijamo informaciju da su nam po konkursu ASITEŽ fondacije odobrena sredstva za osnivanje Omladinskog kluba Tera čije će sedište upravo i biti renovirani objekat i gde praktična primena već biti vidljiva početkom 2025- najavljuje Lipovan.
U Teri dodaju da su izuzetno zahvalni Tamari i čitavoj ekipi emisije, kao i svim sponzorima koji su učestvovali, i da su presrećni što se misija Tere prepoznaje i prihvata.
Za ovu renomiranu ustanovu kulture, nije sam kraj godine obeležen dobrim vestima. takav će biti i početak iduće, kada će skulpture nastale na „Terinom” simpozijumu biti izložene u Kulturnom centru Srbije u Parizu, o čemu smo već pisali.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će sva dokumentacija koja je pristigla u tužilaštvo povodom rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu biti javno objavljena sutra do podnevnih sati, čime će, kako je rekao, biti ispunjen glavni zahtev studenata koji blokiraju fakultete.
U obraćanju građanima iz Predsedništva Srbije, Vučić je rekao da se radi o osam velikih registratora i ukupno 195 dokumenata.
Istakao je da studenti uvek mogu da dođu do te dokumentacije i da će im je on lično predati, samo da izaberu svoje predstavnike, a da dokumentacija, kako je rekao, ne bi pala u pogrešne ruke, zamolio je premijera Miloša Vučevića i buduću ministarku građevinarstva Aleksandru Damnjanović Sofronijević da je objave na svojim sajtovima.
“Ja sam blagoizvoleo da ispunimo i taj, rekao bih – najvažniji od svih zahteva, koji je važan zbog istine, zbog činjenica, zbog svega onoga što predstoji, zbog svega onoga što je važno zarad odgovornosti, zarad pronalaženja onih koji moraju da podnesu odgovornost za 15 tragično preminulih. I to je moj posao kao predsednika Republike. Ja sam znao da niko ništa ne krije”, rekao je Vučić.
Dodao je da je znao da je, kada se govorilo o skrivanju dokumentacije, reč o laži u okviru hibridnog rata koja se koristila, zloupotrebljavala na najprljaviji način i ništa više od toga.
“Dakle, sva dokumentacija do koje smo došli, sve ono sa čim raspolaže tužilaštvo, biće stavljeno na uvid celokupnoj javnosti sutra. Žao mi je što nisu tražili one ugovore od pre 60 godina, videli bi svašta u njima, ali nisu, naveo je Vučić.
Kako je rekao, pitao se zašto tužilaštvo ćuti.
“Shvatio sam onda da namerno žele da podgrejavaju ovakvu atmosferu, da postoji nešto tajno. Sam sam tražio i od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – svu dokumentaciju, kao predsednik Republike, i iz javnog preduzeća Infrastruktura železnice, i sa svih mesta koja su mi bila dostupna.”
Rešio sam da donesem tu dokumentaciju i da pružim na uvid javnosti, da je dodelim studentima. Baš kako su tražili. Samo neka ovlaste nekoga. Da znamo da je ne dajem baš nekom s ulice, objasnio je Vučić koji je tokom konferencije pokazao registratore sa dokumentacijom o kojoj govori.
– O protestu ispred Predsedništva: To nije pitanje blokade fakulteta, već pitanje politike
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je večeras u obraćanju građanima da ispred Predsedništva, gde se održava konferencija za novinare, buku pravi oko 600 ljudi koji su se tu okupili i da oni time samo potvrđuju da je sve vreme bio u pravu kada je govorio o isključivo političkoj prirodi protesta.
“A ja sam mislio da su ti ljudi apolitični, bar tako su mi govorili, rekli su da se ne bave politikom i da ih interesuje samo pravda. Ne znaju šta želim da im kažem, a u pitanju su divne vesti. Onda shvatite da ovo nije pitanje blokade fakulteta, već pitanje politike”, rekao je Vučić.
Istakao je da je to želeo da vidi i da je uspeo, kako je rekao, da lidere političkih stranaka natera da pokažu svoje pravo lice.
“Kao i one koji im služe u različitim pokretima i nevladinim organizacijama”, naveo je Vučić.
Predsednik je rekao da je bilo dovoljno da ne zakaže konferenciju u Palati Srbija, već u Predsedništvu, i da su oni odmah potrčali da se okupe i dođu da zvižde i pokažu koliko je bio u pravu dok je sve vreme govorio o iskujučivo političkoj prirodi protesta.
Kazao je da ih je na tom protestu svega oko 600, ali da ih poštuje, i naglasio da je držao konfernecije za novinare i kada ih je bilo više hiljada, i kada su govorili da će pasti sa vlasti do Vaskrsa ili Đurđevdana.
Kazao je da su neki večeras bili pametniji, pa su ostaili na fakultetima.
“Neki su bili mudriji, ali ovi koji su kolovođe iz političkih stranaka i njihovih omladinskih organizacija, kao što vidite, nikada nisu razumeli šta ozbiljniji ljudi koji se bave ovim poslom decenijama mogu i žele da im poruče.”
Vučić je, odgovarajući na skandiranje ispred Predsedništva, gde su studenti uzvikivali “izlazite napolje”, rekao da je već bio napolju.
“Izašao sam na terasu, pozdravio studente, nikakav problem nemam, lepe stvari saopštavam večeras, ispunjavam i njihove zahteve, do toga tek treba da dođem, ali ovo pokazuje ko šta organizuje”, kazao je Vučić.
Dodaje da će i nakon ispunjavanja zahteva studenata protesti nastaviti da se održavaju.
“To i želim, želim da se vidi ko stoji iza čega, da nema veze sa uslovima koje imaju studenti”, kazao je Vučić.
Vučić je prethodno započeo konferenciju rečima da je pored njega zastava Ekspa, koja će u Predsedništvu biti dodatni podsticaj za još veći rad.
“Ovo što vidite, to je originalna zastava, a ovo su kopije. Tako da, verujem da, dolaskom u ovaj dom, bićemo, rekao bih, dodatno podstaknuti na ogromne napore, na ogroman rad i na nešto što je, rekao bih, dodatni podstrek pregalaštvu i naporima koji treba da nas dovedu do izuzetnih rezultata”, rekao je Vučić.
– Poseban program stambenih kredita za mlade, učešće 2.250 evra
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je država osmislila poseban program za stambene kredite za mlade kako bi mogli da po što boljim uslovima dođu do prvog stana.
Navodeći da je jedan od najvećih problema nivo učešća, Vučić je tokom obraćanja građanima rekao da će sa programom koji je predložen učešće koje bi trebalo da iznosi 15.000 evra, biti 2.250 evra.
“Prosečna cena kvadrata je 1.550 evra, stan od 48 kvadrata je 75.000, a sa našim programom učešće umesto 15.000 evra biće 2.250 evra. Čini mi se da toliko košta i telefon koji imaju pojedini opozicioni lideri, ali i ministri”, kazao je predsednik.
Kako je naveo, rata tokom prve godine otplaćivanja kredita iznosi 121 evro, a država će subvencionisati sa 91 evrom.
“Od druge do šeste godine rata za mladu osobu je do 200 evra, mi učestvujemo sa 91 evrom. Rata od sedme do 40 je sa današnjim Euriborom, koji će svakako biti niži, je 333 evra za mladog korisnika”, naveo je.
Vučić je dodao da će prateći troškovi biti svedeni na minimum, odnosno da će biti manji od 700 evra.
On je rekao da će ovim programom i ovo što je trenutno osmišljeno da se poboljša u korist mladih kako bi, kao što je to moguće u SAD, što lakše došli do stana, da ne ostaju do 30. godine sa roditeljima.
– Moja ideja je da na mestu nesreće u Novom Sadu podignemo spomenik stradalima
Predsednik je izjavio da je njegova ideja i da će predložiti Skupštini grada Novog Sada da se na mestu gde se dogodila nesreća kada je pala nadstrešnica na železničkoj stanici podigne spomenik posvećen nastradalima.
“Moja ideja je da na mestu gde se tragedija dogodila napravimo spomenik koji će da ukaže na nezaborav i zauvek podseća na one što su tada stradali”, kazao je Vučić u obraćanju građanima.
Kako je dodao, taj spomenik će služiti za to da nikada ne zaboravimo šta se dogodilo, ko je nastradao, ali i podsećati na pouke, odnosno ono što smo svi iz toga mogli da naučimo, kao i to kako da idemo napred.
Tanjug
Nerazdvojni deo predstojećih božićnih i novogodišnjih praznika je i ukrašavanje.
Gradski trg je zablistao svetlucavim ukrasima, kojima se najviše obraduju deca. Ko može da odoli atmosferi topline i praznika?
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
